Samo da pojasnim, ukoliko bi se prihvatio vaš amandman, onda bi to bilo u suprotnosti sa zakonskim okvirima Agencije za energetiku. Dakle, doći će vreme kada ćemo i to da usaglašavamo. Kada se kaže da ne važe metodologije, ne važe za sve. Dakle, postoje oni koji su slobodni na tržištu, za koje ne važe takve vrste metodologija. To je u stvari dopuna ovog obrazloženja.

Kao savestan građanin verujem da se to odmah moglo i da prijavite inspekcijama nadležnim, a takođe vam kažem da Ministarstvo za razvoj i energetike, odnosno energetike razvoja životne sredine ima svoje inspekcije. Recimo, noćas je bio jedan incident ovde u Beogradu, odnosno kod Grocke i upravo su inspekcije i Ministarstvo za zaštitu životne sredine te koje su sa vanrednim situacijama izašle na mesto događaja i to je zaista jedan nemio događaj.
Što se tiče deponija o kojima vi govorite, nemam ništa protiv da naše ministarstvo krene, a isto tako i inspekcije Novog Sada ili drugih nadležnih.
Dalje, neću da govorim o tome kako je izgledalo to dok ste vi bili na vlasti, pošto govorite mi smo sad, mislila sam da je vaš interes bio takođe da učinite apsolutno sve da imamo viši privredni rast, da imamo više novih radnih mesta, da država ne bude tako socijalno ugrožena kako jeste, onog trenutka kada smo mi došli na vlast kako vi kažete.
Ali, da se vratimo na amandmane, pošto sve vreme ste pričali o svemu drugom, samo niste pričali o vašem amandmanu i najmanje ste pričali o vašem amandmanu. Dakle, u sedam opština, sedam lokalnih samouprava u Srbiji koristi merenje po utrošku. Niko ne sprečava da one koji od pre 18 meseci nabave kalorimetre, a mi smo kao država odlučili maksimalno da pomognemo lokalnim samoupravama upravo zbog toga da bismo podigli energetsku efikasnost, mi ćemo kao država obezbediti finansijska sredstva za kalorimetre, dakle one centralne kalorimetre u zgradama.
Moram da kažem da to u kakvom su stanju naše toplane, ako se već time bavite onda vi to treba da znate, rekla bih u veoma lošem, od opreme koja je stara 30, 40 godina, da ne govorim o finansijskim pokazateljima i tako dalje. To je posledica, rekla bih, lošeg odnosa lokalnih samouprava prema toplanama i to se i sada vidi i to se i tada oseća. Zato što kada treba da se uradi nešto konkretno u samoj toplani lokalne samouprave nisu raspoložene da to rade, ali kada treba da imenuju direktore, pošto su toplane u nadležnosti lokalnih samouprava, onda to nije nikakav problem, onda to rade u roku od 24 sata. Ali, kada treba da se pozabave tehničkim karakteristikama, modernizacijom toplana, tome da toplane imaju mazut, da imaju energente, da na kraju krajeva krenu na ovo merenje po utrošku, zašta se slažemo i vi i ja da je odlično, verujte tu baš nešto nisu raspoložene. To je ozbiljan problem kada govorimo o odnosima u lokalnim samoupravama.
Tako da kada vi kažete da lokalne samouprave treba da dobiju veća ovlašćenja i za energetsku efikasnost, volela bih da dođe vreme kada će ljudi koji vode lokalne samouprave i sva druga preduzeća unutar lokalnih samouprava biti dovoljno svesni da ukoliko se ne bave ozbiljno i stručno određenim stvarima da time nanose štetu svojoj lokalnoj samoupravi, a da time nisu veći politički lideri u lokalnoj samoupravi.
Iz tog razloga nisam za to, znači, to je jedini razlog, da imaju potpuna ovlašćenja. Očito da moraju da imaju jednu strogu i stalnu kontrolu. Znači, imamo 58 elektrana, sedam to radi, mi imamo najave da će tri, četiri takođe toplane krenuti na merenje po utrošku. Verujemo da je optimalno vreme do kada one to mogu da urade svakako 2015. godina. Nismo hteli, znači, ovaj zakon je prosto uniforma u tom delu, iste su odredbe za sve, dakle, nismo hteli to da delimo i to je jedini razlog.
Verujte nijedna toplana koja ima mogućnost da sada koristi merenje po utrošku neće držati kalorimetre sa strane, jer je svima u interesu da to imaju.

Opet pitanja koja nemaju veze sa amandmanom. Zamolila bih vas da ne pričate telefonom, pošto sam ja vas vrlo pažljivo slušala i postavili ste mi direktna pitanja. Želim, zaista, da vam na ta pitanja odgovorim. Je li tako? Čak sam i zapisala sve što ste me pitali. Takođe ste mi i po dva puta postavili isto pitanje. Nema potrebe, dobro razumem, pišem brzo.
Nekoliko stvari. Odgovoriću čak i ovo što nema apsolutno nikakve veze sa amandmanom.
Vezano za javna preduzeća, dakle, kada je usvojen zakon, onda je na predlog Ministarstva finansija prošle nedelje usvojen i taj podzakonski akt, na osnovu kojih mi sada usklađujemo, dakle, javna preduzeća dobila nalog da usklade svoje pravilnike sa zakonom i mislim da ako ne sutra, onda sledeće nedelje će na Vladi biti predloženi nadzorni odbori javnih preduzeća, kako je to u skladu sa novim Zakonom o javnim preduzećima.
Tome se radujem, zato što ti nadzorni odbori će, svakako, u svom sastavu morati da imaju mnogo iskusnije i mnogo stručnije ljude nego što danas imamo situaciju sa, pre svega, upravnim odborima po javnim preduzećima.
Kada ste me pitali kako se zakoni sprovode u Srbiji i šta se to dešavalo u prethodnom periodu, to je malo pitanje i za one koji su prethodno vodili ovu zemlju. Slažem se sa vama da se vrlo često probijaju rokovi i baš zato ovim zakonom o racionalnom i efikasnom korišćenju energije predviđen je budžetski fond, a objasniću vam razliku u odnosu na onaj prethodni, i dati su određeni rokovi vezano i za javno-komunalna preduzeća i za sva druga koja imaju određenu obavezu da usklade svoj rad, upravo kao mogućnost i kao kapacitet da ovaj zakon zaista i realizujemo, zato što sam ja nekoliko puta ponavljala da to što mi imamo zakon je jedno, a to što nam fale podzakonska akta u mnogim zakonima nije dobro, jer onda taj zakon ne može da se realizuje u praksi.
Nama jeste interes da što pre krenemo sa onim što se zove povećanje energetske efikasnosti na jedan sistemski, pravi način.
Vezano za budžetski fond koji ste pomenuli, meni je žao, mislim da ste vi bili kada smo raspravljali o ovom zakonu, ali ja sam jasno objasnila. Budžetski fond za energetsku efikasnost predviđen ovim nacrtom zakona jeste u stvari račun za budžetski fond.
On nema svog upravnog odbora, nema direktora, nema pravilnike i puniće se iz budžeta, mogućnost kredita za koji se slažem da nije najsrećnije rešenje i eventualnih donacija.
Ne bežim od toga da u zaštiti životne sredine treba da se formira budžetski fond.
Takođe, da vas dodatno informišem, a nema veze sa amandmanom, da mi pripremamo izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine, izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode, a ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine sam vrlo za to da postoji i fond za zaštitu životne sredine. Mislim da sam na sve odgovorila.

Mislim da ste od mene uvek dobili odgovor i prošli put u načelnoj raspravi i sada, tako da kada kažete da ja ne dam odgovor, niste u pravu.
Ponoviću vam, prošle nedelje je Ministarstvo finansija dalo podzakonski akt koji je Vlada usvojila. Nakon toga je upućeno pismo svim javnim preduzećima o nadležnostima svakog resora koje je bilo u obavezi da uskladi svoja dokumenta.
Naravno da nećemo imenovati nadzorni odbor, pre nego što oni usaglase, usklade dokumenta i to se podrazumeva.
Samo sam pokušala da kažem koliko se radujem formiranju novih nadzornih odbora, zato što će oni ljudi koji budu bili članovi i predsednici nadzornih odbora po meni predstavljati mnogo stručnije i iskusnije, ne kažem za sve da su loši, ali stručnije i iskusnije ljude koji će i te kako imati velike odgovornosti i obaveze kada budu činili taj nadzorni odbor.
Prema tome, to ide vrlo brzo i ne vidim toliku bojazan, a opet vas pitam, da li ima nešto još vezano za amandman, a što želite da me pitate, zato što su danas na dnevnom redu amandmani.
Ja odgovaram na sve, i na EPS, na "Srbijagas", ali ne možete mi reći da vam ne odgovaram. To možda neko drugi ne odgovori, ali ja odgovorim.

Dakle, ne znam što toliko problem imate, što morate pominjati glavni odbor Srpske napredne stranke? Da, na njemu se i te kako razgovara. Dakle, ne znam kakva je to paralela sada sa ovim. Da vas podsetim, ja sam pročitala sve vaše skupštinske pravilnike, odnosno parlamenta Srbije. Tu lepo postoji dan kada se postavljaju poslanička pitanja. Da li sam u pravu? Znači, postoji dan kada se postavljaju poslanička pitanja.
Bez obzira na to, takođe kao i vi smatram da svako ko je ovde predstavnik Vlade, ukoliko zna odgovore, treba da odgovori na bilo koje pitanje, koje vi postavite. Kada me pitate vezano za subvencije, postoji samo jedno preduzeće unutar resora, dakle, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, koje koristi subvencije. Znate li koje je to preduzeće? To je "Resavica", tako je. "Resavica" je uradila apsolutno sve planove i izveštaj o tome. Nemam ništa protiv i da vam to dostavim, ukoliko vas to zanima, kao što ću dostaviti ovde i potraživanja Elektroprivrede Srbije za isporučenu električnu energiju. Dakle, tražite – dobićete sve.

Samo vezano za odgovor.
Verujte, mi odgovaramo apsolutno na sva pitanja poslanika. Izvinjavam se ako vi, ali mi to prosto nismo dobili, obavezujem se da pogledamo ponovo, a ukoliko nismo dobili, tražićemo da nam dostavite to što ste poslali.
Nekada se desi da to ode na Ministarstvo rudarstva, možda je to razlog. Prosto, ponovite ako to nije problem i da vidimo kada ste poslali, jer mi to nismo dobili i odgovaramo mnogo pre 15 dana, to je prosto moja praksa.

Slažem sa vama da će biti teško. Mi smo upravo zbog toga konsultovali Kancelariju za Evropske integracije. Dakle, mi moramo da poštujemo direktivu i to svakako stoji, jer smo se sa Kancelarijom dogovorili da pomerimo primenu jednog dela na jedno vreme dok ne budemo mogli da izgradimo kapacitet i da to zaista u potpunosti sprovedemo.
Potpuno se slažem sa vama, ali ne možemo to da sklonimo iz zakona. Ima negde oko 300 hiljada kotlova. Treba to sve pripremiti da bi to moglo u potpunosti kroz direktivu da se sprovede. To je obrazloženje. Dakle, konsultovali smo se sa Kancelarijom za Evropske integracije.

Mi smo pokušali ovim zakonom da napravimo jedan krug. Upravljamo sistemom, kontrolišemo sistem, imamo budžetski fon iz kog ćemo pokušati neke stvari da finansiramo.
S druge strane, vi ste tu u nekom delu u pravu. Dakle, postoji mogućnost da se pojave isporučioci itd. Mi to ne sprečavamo, Zakonom nismo tačno odredili, ali znate, recimo, kakva je situacija upravo u većim gradovima – tamo gde imate toplovod ne ide gasovod, a tamo gde ide gasovod ne ide toplovod. Naravno, imamo delove velikih gradova koji nemaju ni jedno, ni drugo. Imamo i onaj treći problem koji se tiče energetskog bilansa, a to je da ljudi koriste struju za grejanje itd.
Slažem se potpuno za hlađenje. To je nešto o čemu se razgovaralo, jer to jeste ozbiljan udar za energetski bilans i to je nešto na čemu se, između ostalog radi. To jeste nešto što radimo. Možda ćemo se izmenom Zakona o energetici budemo bavili i tim drugim stvarima koje ste pomenuli. Tu ste u pravu.

Poštovani poslanici, ispred su dva dokumenta. Jedan veoma važan sistemski zakon, Zakon o efikasnom korišćenju energije i naravno nacrt zakona kojim treba da potvrdimo sporazum između Vlade Srbije i Vlade Ruske federacije o isporuci gasa u narednih 10 godina.
Dosta dugo se govorilo o zakonu o efikasnom korišćenju energije i rekla bih da se on na neki način kuvao već dve, tri godine. Žao mi je što ranije nije donet i mislim da je to veoma važan zakon, a imajući u vidu da srpska energetska politika ima nekoliko prioriteta, a prvi prioritet jeste upravo povećanje energetske efikasnosti. To svakako nije moguće ukoliko nemamo pre svega zakon o efikasnom korišćenju energije, a iz tog zakona će proisteći određena podzakonska akta, njih će biti 29 i naravno budžetski fond za povećanje energetske efikasnosti.
Ono što bih ovde ukratko naglasila, naravno da je svima jasno da smo mi zemlja koja i te kako mnogo troši energije i da ovim zakonom treba da uredimo nekoliko stvari. To je da pre svega pokušamo da smanjimo finalnu potrošnju energije. Mi smo se i prvim akcionim planom energetske efikasnosti obavezali da do 2018. godine smanjimo za 9% u odnosu na 2008. godinu, da svakako na taj način i ovim zakonom i svim onim što će se raditi utičemo na poboljšanje uslova, odnosno životne sredine.
Imajući u vidu da oko 76% emisije iz energetike je upravo iz energetike na životnu sredinu, a da ne govorimo o održivo razvoju, da ne govorimo da ovaj zakon treba da omogući da povećamo konkurentnost naše privrede. U tom smislu smatram ga sistemskim zakonom jednako važnim kao što je recimo Zakon o energetici koji imamo.
Ovaj zakon je proizašao ne samo iz međunarodnih obaveza, kako se to često kaže, da je to prva stvar zašto donosimo zakone i određene direktive koje svakako želimo da ispunimo i da pratimo. Ali, ovaj zakon je proizašao iz potrebe da ne budemo zemlja koja će takvim trendom da ima rast energetski uvozne zavisnosti i da budemo zemlja koja će imati situaciju da može da se pohvali time kako racionalno upravlja energijom, ali ne samo na strani proizvodnje o čemu se često priča, nego upravo u onom delu koji se zove strana potrošnja.
Srbija danas ima takve pokazatelje energetske efikasnosti koji nam govore da smo mi dva do tri puta energetski intenzivniji, odnosno neefikasni u odnosu na zemlje u okruženju, a u odnosu na zemlje EU pet do šest puta.
Neću sada govoriti i nabrajati direktive. Sigurna sam da će biti prilike u ovoj načelnoj raspravi da o svakoj od tih direktiva pričamo kao i o svemu onome što ovaj zakon treba da donese Srbiji. Reći ću da se iskreno nadam da će ovaj zakon biti usvojen i da svaki dobar predlog ili dobra sugestija će verovatno biti i prihvaćena.
Drugi dokument koji je ispred vas, kao što sam rekla, jeste sporazum između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije o isporuci gasa u narednih 10 godina. Mi smo imali prethodni sporazum koji je istekao 2010. godine i nakon razgovora prethodne Vlade ovaj sporazum je sa ovom novom Vladom potpisan u oktobru mesecu 2012. godine. U međuvremenu, mislim da je to bilo prošle nedelje, potpisan je i godišnji Ugovor o isporuci gasa za 2013. godinu koju je naravno potpisalo javno preduzeće, a ovaj sporazum je naravno sporazum između dve Vlade. Hvala lepo. Odgovoriću na sva vaša pitanja i dileme.

Slažemo se da je to sistemski zakon, vezano za nekoliko stvari koje ste vi naveli, a posebno za bespovratna sredstva.
Dakle, fond koji će se osnovati, budžetski fond na osnovu ovog zakona on će početi sa radom 2014. godine, ali će u toku godine biti pripremljen da može da počne da funkcioniše.
Naravno, za razliku od svih ostalih fondova, neće imati nikakve upravne odbore, i to će biti jedno stručno telo sa jednim računom i gde će svakog trenutka moći da se vidi koja su to sredstva i kako se novac troši, da ne bismo došli u situaciju kako smo imali u prethodnom periodu vezano za razne fondove.
Energetska efikasnost je nešto sa čime je Srbija morala da se bavi mnogo ranije i naravno da nikada rezultati ne mogu da budu odjednom. Mi smo imali Agenciju za energetsku efikasnost koja je bila do 2000. godine, pa je ponovo reosnovana 2002. godine i rezultati koje je ta Agencija dala su sramotni, zato što energetska efikasnost nije poboljšana u Srbiji za deset godina, a mi smo mogli da budemo u situaciji da ne moramo da damo 2,5 milijardi evra za uvoz energenata, nego smo upravo kroz energetsku efikasnost mogli malo drugačije da neke stvari uradimo.
Ono što je bilo, bilo je, imamo zakon.
Ono što ste spomenuli za domaćinstva, svrha ovog zakona jeste da se posebno opredeli na mesto potrošnje, kako ćemo racionalno i efikasno koristiti energiju i ja vas sada obaveštavam da kod toplana koje jesu značajni potrošači, vrlo neefikasne, ali sa stanovišta domaćinstava, po ovom zakonu, 2015. godine će svakako svi morati da pređu na merenje po utrošku, a država će u toku ove godine raspisati centralni tender za nabavku kalorimetara koji će se staviti u svaku zgradu i koji će, a novac za tu nabavku kalorimetara je država obezbedila.
U tom smislu, podržavam da jednim delom imamo i subvencionirane kredite, a da li će kroz fond ići kofinansiranje ili potpuno finansiranje, videćmo u zavisnosti od samog projekta.
Mislim da sam odgovorila, a što s tiče same primene zakona, on počinje da se primenjuje osam dana od dana kada bude usvojen.

Hvala.
Slažem se sa vama da treba da se govori jednostavnim i razumljivim jezikom. U tom pojmovniku, ne piše baš pojmovnik nego značenje izraza, stavljene su neke stvari iz direktiva koje prosto moramo da stavimo u ovakav jedan zakon. U isto vreme smo pripremili brošuru da bi se prosto lakše razumeo zakon i ovo što vi govorite i ona će biti deljena građanima, a vezujem za ovo poslednje o čemu ste vi pričali, za svest građana i za uopšte edukaciju građana o tome šta to znači biti energetski efikasan. Na kraju krajeva koliko to prednosti donosi apsolutno svakom čoveku u ovoj zemlji, bilo kao članu domaćinstva, bilo kao nekome ko ima svoju kompaniju i firmu i samim tim mu to povećava konkurentnost proizvoda.
Kada govorite o članu 65. i uopšte o obnovljivim izvorima energije, moram da vas podsetim da je ovo zakon koji između ostalog govori i o obnovljivim izvorima energije. Mi kroz budžetski fond podstičemo one koji proizvode iz obnovljivih izvora energije, energiju za sebe. O samoj problematici obnovljivih izvora energije, moram da priznam da se mnogo uradilo u prethodnih nekoliko meseci i od promene Zakona o energetici oko energetskih dozvola, četiri nove uredbe vezane za obnovljivi izvor energije, Nacionalni akcioni plan obnovljivih izvora energije koji je usvojen i koji je poslat energetskoj zajednici, rekla bih da smo po prvi put pripremili apsolutno kompletno teren upravo za obnovljive izvore energije.
Pošto ste pominjali tu fabriku, ono što se čeka vezano za tu fabriku jeste akt o biogorivu, koji treba da bude gotov u toku ove godine gde postoji onda obaveza da 10% biogoriva mora da bude namešavano, praktično gorivo mora da bude u potrošnji u Srbiji od 2020. godine. Fabrika ko fabrika, gledala je ono što je isplativo pa joj nije bilo isplativo da se bavi proizvodnjom biogoriva, pa se u tom jednom prethodnom periodu a i sada bavi proizvodnjom zejtina, odnosno ulja.
U tom smislu, slažem se sa vama da treba omogućiti podsticaje svima koji mogu da proizvode bilo biogorivo ili prosto da proizvode energiju iz obnovljivih izvora energije. Nadam se da sam odgovorila na vaše dileme.
(Zaharije Trnavčević, s mesta: Nisam završio.)

Moram da priznam da sam iznenađena. Veoma ste kontradiktorni. Prvo ste sami rekli koliko nam treba zakon o energetskoj efikasnosti. Usklađen je, između ostalog, sa svim direktivama, zašta se i vi zalažete i sa svim onim što u stvari želimo da uradimo u Srbiji.
Naravno, vi tu govorite i o nekim drugim stvarima koje nemaju apsolutno nikakve veze sa ovim zakonom, ali ću ja odgovoriti, a onda na kraju kažete da to ne možete da prihvatite. Tako da mi je žao što ovog puta ovaj zakon ne gledate onako, da je on zaista dobar za našu privredu, dobar je za domaćinstva, dobar je za građane Srbije, nego ovog puta ovaj zakon, baš onako politički posmatrate.
No, da odgovorim na nekoliko stvari koje ste vi tu pomenuli. Pitanje toga da li smo trebali da pozovemo nekoga iz pokrajinskog Sekretarijata za energetiku, moram da vam kažem da na ovom zakonu pored, naravno, ljudi iz Sekretarijata, učestvovali su i predstavnici drugih ministarstava u Vladi, predstavnici javnih preduzeća iz celog sektora energetike – EPS, EMS, Transnafta itd, predstavnici agencije, predstavnici lokalnih samouprava, Konferencije i gradova, i onda verujem da bi to značilo da bismo trebali da ih sve ovde pozovemo.
S druge strane, nadležnost za donošenje ovakvog zakona je na Vladi Republike Srbije. Dakle, republička je nadležnost.
Takođe, jednu stvar koju ste pomenuli i zašta se sa vama potpuno slažem, i zato smo ovim zakonom to i predvideli, a to je da građani sami, to je prosto promena svesti u ljudima, moraju da vode računa kako će koristiti svoju energiju. S druge strane, država mora da stvori određene uslove da bi ljudi zaista mogli da se ponašaju efikasnije, odnosno racionalnije, kada govorimo o potrošnji energije. To se tiče upravo toga, što ćemo imati situaciju da će u 2015. godini građani Srbije plaćati svoje grejanje prema onome koliko su potrošili. Dakle, imaćemo merenje po utrošku i u tom smislu će građani sami određivati da li će otvarati prozore, neće, koliko će trošiti, kada će trošiti, kada će uključivati to grejanje itd.
Vezano za reklame koje pominjete, potpuno se slažem da mora da se uradi edukacija stanovništva. Ali, prilično smo se opekli sa kojekakvim raznim kampanjama, u tom smislu. Mnogo para je u prethodnom periodu potrošeno za čišćenje Srbije i ko zna za šta sve ne, a da ne vidimo rezultate. Slažem se da edukacije mora biti. To ćemo da uradimo na jedan javan, pregledan način, da to apsolutno ne košta državu, a da građani dobiju prave informacije i kroz određene projekte.
Kada govorite o Elektrovojvodini, koju ste pomenuli, potpuno se slažem, između ostalog sa vama, da je električna energija, i šta je uopšte cilj ovog zakona? Između ostalog, da ne koristimo tu električnu energiju toliko za grejanje. Danas u ukupnoj potrošnji električne energije, kada nam privreda ne radi, gotovo 50% te energije upravo odlazi na sektor domaćinstava, i to je nešto što mora da se smanji. To znači, između ostalog, da koliko god mi govorili da imamo dovoljno energije i da ćemo, s druge strane, ukoliko privreda proradi, imati ozbiljan problem. Električna energija jeste najplemenitiji vid energije i, kako vi rekoste, greota je da se koristi za grejanje.
S druge strane, neke stvari koje se pokušavaju uraditi u Elektroprivredi Srbije, naravno da dotiču celu zemlju, odnosno sva njena privredna društva, a u tom smislu i Elektrovojvodinu. Ali, moram vas podsetiti da ne možete praviti tu razliku da li su Vojvođani dobro umeli da upravljaju Elektrovojvodinom, a ostali nisu dobro umeli da upravljaju nekim drugim privrednim društvima. To je jedan celovit sistem, veoma značajan za celu Srbiju Elektrovojvodina, konkretno, da bude preduzeće, pošto sam to i sinoć čula u jednoj emisiji, da će biti zaustavljeno, da neće imati takva ovlašćenja kakva ima itd.
Ono što jeste na svakom direktoru privrednog društva u Elektroprivredi Srbije, to je da će morati da se ponašaju sa dužnom pažnjom i sa određenom odgovornošću, koju do sada direktori nisu pokazivali, u onome što se zovu troškovi tog preduzeća i resursi preduzeća.
O tome kako se upravlja u Vojvodini, o tome uopšte ne treba možda ni da govorim. Da li treba da kažem da u prethodne dve godine imate povećan broj izbrisanih firmi za 33%, pad preduzetnika za 6%, pad privrednih društava za 12%, broj novoosnovanih firmi je smanjen za 30%, broj nelikvidnih preduzeća je povećan sa 30% na 47%. Nemojte da govorite da se u Vojvodini tako dobro posluje. Očito je da ima ozbiljnih problema.
Kada govorite, u jednom trenutku, čak i o novcu, koliko znam, prema zakonima Vojvodini od privatizovanih preduzeća pripada 50%. Jesam li u pravu? Dakle, 300-400 miliona je svakako Vojvodina dobila, u tom smislu, u prethodnom periodu. Verujem da će doći vreme da i građani Vojvodine znaju gde je taj novac otišao.
Hoću da vam kažem da ne treba toliku famu praviti oko toga da neko sada hoće bilo šta loše da uradi jednom privrednom društvu, jednom od pet, Elektrovojvodini. Naprotiv. To jeste uređeno privredno društvo. Ima i tu problema, kao i u drugim privrednim društvima, ali je nama interes da sva privredna društva dobro funkcionišu. U tom smislu, da dobro funkcioniše i Elektrovojvodina, jer to znači da će cela Elektroprivreda Srbije da bude na višem nivou sigurnosti, a samim tim je onda svima, u tom smislu, bolje. Hvala.

Vezano, pre svega, za uvodno izlaganje o ove dve tačke, koje jesu spojene da se o njima raspravlja. Imajući u vidu da je predlagač, odnosno neko ko će o tome govoriti, upravo ministar energetike, razvoj i zaštitu životne sredine. Da budem iskrena, trudila sam se da budem kraća, kako bi poslanici govorili svoje mišljenje o zakonu i o predlogu drugog zakona, a vezano za sporazum. Generalno, bila sam još kraća o potvrđivanju sporazuma o isporuci gasa u narednih 10 godina između Ruske Federacije i Srbije, baš zato što sam znala da ćete se vi baviti time i da kada pričamo o odnosima sa Ruskom Federacijom znam da tu gledam u vas i da sa vama raspravljam prilično, u odnosu na ostatak parlamenta.
Nekoliko stvari na koje bih želela da vam odgovorim. Samo jedna mala rečenica vezano za to mleko. Zar ne mislite da građani Srbije ne mogu da znaju procenat tog aflatoksina u mleku zato što nema laboratorije? Nisam vas čula prethodnih godina ili u prethodnom periodu, možda grešim, odmah se ispravljam, da ste pitali šta je sa laboratorijom, šta je sa milionima evra koje je EU donirala. Razgovori su počeli onog trenutka kada je Ivana Dulić bila ministar poljoprivrede, pa kasnije potpredsednik Vlade itd. Imali smo tu i prethodne ministre poljoprivrede. Dakle, šta se desilo sa tom laboratorijom i zašto nije napravljena? Gde su te pare koje je EU dala i kakvu smo mi to poruku, kao država, poslali svih prethodnih godina kada smo se tako bahato poneli, odnosno oni koji su vodili ovu državu, a vezano upravo za tu laboratoriju? To je pitanje koje ja postavljam svih ovih dana, ne bežeći od drugih stvari, od drugih problema koji postoje u ovoj oblasti.
Sada bih da se vratim na ove dve stvari koje ste pominjali. Kako ćemo uopšte oko zakona za energetsku efikasnost, pitali ste između ostalog, ako se promeni Vlada, kako ćemo da podzakonska akta doneti? Mislim da je primer ove Vlade, konkretno ovog ministarstva, u prethodnih šest meseci pokazao da sve ono što prethodna Vlada nije donela, a trebala je da donese iz oblasti, recimo, energetike, vezano za podzakonska akta smo to uradili za šest meseci. Dakle, pokazali smo da se stekla svest u odnosu na one prethodne da kada imate obavezu da donesete zakon, on ne može da se sprovodi ukoliko nema podzakonska akta. Tu se sa vama slažem.
Verujem da bilo koja Vlada da dođe, ovakav sistemski zakon neće ispustiti u smislu da će se napraviti luda, da neće podneti podzakonska akta. Džaba zakon ako nema podzakonskih akata, bez obzira kada je ta Vlada bila.
Vezano za javna preduzeća, prošle nedelje je donet pravilnik na predlog ministarstva finansija i u narednih desetak dana nadzorni odbori moraju da se formiraju u tim preduzećima. Duboko verujem da će se to desiti zato što će to olakšati rad ovom ministarstvu. Vezano za sva javna preduzeća, govorim od transnafte do elektromreže, naravno EPS i "Srbijagasa".
Kada govorite o ruskom gasu, iz onoga što ste rekli, da li to znači da vi predlažete da se ne uvozi ruski gas, pošto kažete – kakav je to sporazum i šta da radimo? Srbija koristi ruski gas. Ako vi imate neki drugi predlog kako da dođemo do gasa, ako imate drugi predlog čiji gas da koristimo, volela bih da čujem. Ja sam prva koja sam za diversifikaciju i ruta i dobavljača, jer je to najbolja stvar za jednu državu. Nažalost, mi decenijama koristimo ruski gas i za sada i drugi pravac koji budemo imali, "Južni tok" je takođe ruski gas.
Ono što jeste takođe izvesno jeste izgradnja Niš-Dimitrovgrad, gde možda možemo da koristimo i neki drugi gas. Ali, činjenica je da smo oslonjeni na ruski gas. Činjenica je, pričali smo ne skoro oko Zakona o "Južnom toku", da jednostavno imamo jedan pravac dotoka tog gasa i u samim pregovorima smo uvek prilično ona strana koja ne može baš mnogo da utiče na sve tačke razgovora, ugovora ili sporazuma.
Kada kažete sporazum, ova Vlada je bukvalno nasledila sve tačke sporazuma. Dakle, neko pre nas ko je vodio i energetiku i Vladu, pre svega Vladu, čak bih rekla da se tu i te kako pitao i predsednik države, je ispregovarao sporazum. Postoje tačno i datumi kada su obavljeni razgovori.
Kada se sporazum ispregovara sa jednom državom koja je Ruska Federacija, znate, ovde su mogle da budu, recimo, SAD, potpuno svejedno, govorim po jačini, teško da neke stvari mogu da se promene. Ono što smatram da nije loše, baš zato što je onda u toj situaciji ovakav sporazum, jeste što nisu tačno, decidno određene ni količine, a ni cene. Baš zbog toga, jer je to krovni sporazum, daje mogućnost da se na godišnjem nivou pregovara o tome kolika će biti cena i kolika će biti količina u zavisnosti od potreba. Da budemo iskreni, nekada će nam trebati možda više gasa. Danas je to daleko manje nego ranije, privreda nam ne radi, a cena je bila visoka. Nije cena 500 dolara, koliko ste rekli. Po novom godišnjem ugovoru koje sklapa javno preduzeće, Vlada nije ta koja skalpa godišnji ugovor, Vlada samo donosi okvirni krovni sporazum, koji jeste ovaj koji danas imamo u parlamentu, ali javno preduzeće "Srbijagas" je to koje sklapa godišnji ugovor.
Pre dve nedelje smo na Vladi doneli odluku i obavezali javno preduzeće "Srbijagas" zaključkom da u roku od 15 dana moraju da sklope godišnji ugovor za 2013. godinu, koji nisu bili sklopili. To nije bilo dobro što nisu sklopili, zato što smo bili jedina zemlja u Evropi koja nema sklopljeni godišnji ugovor. Dakle, dobili su nalog od Vlade i ugovor su sklopili prošle nedelje. Osnovna cena u ugovoru koja stoji je 399 dolara na hiljadu metara kubnih. Imajući u vidu da se ona vezuje za cene derivata prethodnih devet meseci, a one su padale 10 do 12%, cena će biti oko 370, sa nekom našom projekcijom u ministarstvu da sledeće godine ona može da bude viša od 370. Dakle, taj godišnji ugovor sklapa javno preduzeće.
Kada ste me pitali vezano za upravljanje "Srbijagasom", u jednom trenutku mi se činilo da mislite da ministarstvo upravlja "Srbijagasom". Država jeste vlasnik javnog preduzeća i donosi određenu energetsku politiku kako uopšte treba da se posluje, kao i vezano za EPS kada smo dali polazne osnove za restrukturiranje, ali država ne upravlja i ne rukovodi javnim preduzećem, već to rade ljudi koji su direktori ili sada čine upravni odbor, odnosno sutra, nadam se, nadzorni odbor. Oni su odgovorni za poslovanje tog javnog preduzeća. Na šest meseci i na godinu dana moraju da daju svoje izveštaje o radu.
Ako sam nešto propustila, izvinjavam se, ali bilo je mnogo pitanja, pa će te sigurno sada ponoviti ako je nešto bilo.

Srbiji treba ovaj zakon o efikasnom korišćenju energije, jer kad znamo podatak da je efikasnost transformacije primarne energije u finalnu energiju samo 57%, znači 43% energije se baci i nestane, onda je jasno koliko je to potrebno. Da ne govorimo, recimo, sektor domaćinstva gde gotovo 40% energije koju dobijamo i na kraju krajeva platimo se izgubi kroz zidove, vrata, prozore itd, da ne nabrajam.
Posebno sam želela da se složim sa vama da ni meni nije jasno zašto ovaj zakon nije ranije donet. Kada sam došla na ovo mesto mi smo krenuli i raspitivali se šta su osnovni razlozi zašto zakon nije već ranije bio u skupštinskoj proceduri. Osnovni razlog zašto nije bio jeste fond, ali mislim da je to neverovatna stvar. Razlog je bio zato što su prethodni želeli da naprave takav fond koji bi imao svog direktora, upravni odbor, puno administracije i raznih drugih mogućnosti.
Mi smo se opredelili da se napravi budžetski fond, ali da on bude stručna služba, da nema nikakvog upravnog odbora, da nema direktora, on radi po projektima onako kako se to bude odredilo, da li će finansirati ili sufinansirati projekte, itd.

Hvala vam što će vaša poslanička grupa glasati za Predlog ovog zakona.
Samo da vas informišem da su, recimo, dugovi, odnosno potraživanja EPS blizu milijardu evra, ali tako da je pola-pola, znači oko 50% je privreda i 50% su ta domaćinstva i građani, pošto ste rekli, napravili ste malu razliku iza toga.
Slažem se potpuno da je bilo i selektivnog isključenja ili nije bilo isključenja ili su prosto ljudi negovani u tom smislu da ne moraju da plaćaju električnu energiju. Mi smo napravili sada jednu drugu stvar. Naravno, otpisali smo kamate, ponudili smo reprogram, ali uz obavezu da onog trenutka kada se taj reprogram ne bude poštovao, bilo da je u pitanju privredni subjekt, bilo da je u pitanju domaćinstvo, struja će morati da se isključi.
Dakle, moramo da počnemo drugačije da se ponašamo. To govorim i zbog ovog drugog dela samog ovog zakona, gde ste govorili o svesti građana. To nije samo pitanje Ministarstva, Vlade, države i ovog parlamenta koji će raspravljati o ovome. Svi poslanici znaju i znaće osnovne stvari iz ovog zakona, a to je pitanje i lokalnih samouprava i gradova i svih nas zajedno, da ljudima objasnimo kakve sve koristi mogu da imaju od ovog zakona, a samim tim da onda globalno imamo povećanje energetske efikasnosti i ono što mi na kraju gledamo, a to je stabilnost, manji uvoz energije i svakako povećanje konkurentnosti.
Ono što je veoma važno, važne su nove tehnologije, važno je da industrija i privreda počnu da koriste takvu opremu koja je energetski efikasna. Na kraju krajeva, u Zakonu o javnim nabavkama postoji jedan deo gde se kaže da sada pri javnim nabavkama mora da se ispoštuje i to pitanje, odnosno princip energetske efikasnosti.
Ovo jeste prvi korak, ali još važnije od svega, s početka vašeg govora, vraćam se, to je da se zakon primenjuje, da krenu podzakonska akta što pre i da taj zakon zaista počne da se primenjuje, a i smo tu da, između ostalog, kontrolišemo njegovu primenu.