Moram da priznam da vi iz LDP nas u jednoj strani usporavate a u drugoj nas ubrzavate, ali dobro, sredina je valjda to.
Znači, ovim članom 5. smo predvideli godinu dana. Kao što znate, imovinsko-pravni odnosi su, kao što ste i sami, na kraju krajeva i vaši poslanici su to takođe rekli, jedna ozbiljna stvar. Upravo u korist vlasnika parcela, predvideli smo da to vreme bude godinu dana zbog toga što vi, na primer, za 15 dana ne možete da vršite čak ni upis. Dešava se, pošto su u pitanju ogromne parcele i hektari, kao što znate, da su možda neke i pod nekim postupkom i pod nekim sporom i da imaju određenih problema.
Znači, upravo zbog onih koji su vlasnici ili imaju probleme u utvrđivanju određenih imovinsko pravnih poslova, mi smo svakako stavili i predložili da to bude godinu dana. Meni je žao što smo neefikasnost, birokratiju itd, poprilično nasledili i da to nije moguće promeniti za par meseci od kada postoji, odnosno malo više od šest meseci od kada postoji ova Vlada. Ali, isto tako rok od 15 dana, pa ja mislim da ne možete da upišete nijednu stvar čak i da nisu imovinsko pravni odnosi, da su neke mnogo jednostavnije stvari ne možete to završiti za 15 dana. Tako da mislim da vam je ovaj rok koji ste stavili nerealan naša mišljenja to svakako treba da bude godinu dana.

Odmah da vam kažem, taj član je u dva dela i te kako popravljen i to upravo amandmanima, mislim, DS. Dakle, izjašnjavaće se, to smo prihvatili ovim amandmanom, kao što će postati obavezna finansijska garancija, mada ona po Zakonu o eksproprijaciji treba da postoji. Vaša bojazan i sve što govorite, potpuno se slažem, i zato je član u tom smislu i popravljen.

Za vašu informaciju, nijedna administrativna taksa nije ukinuta ovim zakonom, odnosno neće biti ukinuta ovim zakonom.
Drugo, parcele su već navedene u planu, kao što je i određena njihova namena. Dakle, svako novo izvođenje ne bi bilo dovoljno efikasno.
Još jedanput naglašavam, nijedna administrativna taksa nije ukinuta.

Na tih 10%, koje vi pominjete, biće izdata lokacijska dozvola na osnovu plana javnih preduzeća.
Još jednom da pomenem, pošto sam o tome već govorila, o lokacijskoj dozvoli, postoji u planu i tačno je utvrđena namena.
Što se tiče konsultacija, naravno, nisam sveznajuća, nisam pravnik i uvek želim da se konsultujem sa onima koji tačno znaju od reči do reči kako će se neke stvari sprovesti. Verujem da biste to isto vi uradili. Hvala.

Nije u pitanju plan javnih preduzeća, nego uslovi javnih preduzeća. Pitali ste - zašto nije u zakonu? Zato što se neke stvari podrazumevaju i prema Zakonu o planiranju i izgradnji, što takođe verujem da znate, inače bismo onda napravili zakon. Šta će nam onda ovaj drugi zakon koji se podrazumeva? Dakle, neke stvari se podrazumevaju i tačno se zna, a u pitanju su uslovi javnih preduzeća.

Da ne bude zabune, rekla bih, amandman smo prihvatili zato što je to svakako da još jedanput osiguramo da će to biti tako. Ali, Zakonom o budžetu za 2013. godinu, kako sam vas informisala, novac je obezbeđen, a i postojećim Zakonom o eksproprijaciji, takođe mora da se podnese dokaz o tome da postoje finansijska sredstva. Ali, slažem se kada su finansije u pitanju, osigurali smo još jedan, tako što smo prihvatili vaš amandman i stavili ga u sam nacrt zakona.

Mala samo dopuna, dakle, Vlada svakako može kroz ovo privremeno telo da angažuje stručnu javnost, ne samo Građevinski fakultet, nego i sve druge fakultete, pa možda i Inženjersku komoru, a možda i na kraju krajeva one koje imaju licence baš za vođenje određenih projekata. Duboko verujem da će to i da se desi, zato što na kraju krajeva na tome će, recimo insistirati Ministarstvo energetike.
Dakle, apsolutno ne postoji nikakva bojazan i bar sa naše strane, to će svakako biti zahtev. Oni mogu da budu tu neko vreme, svo vreme dok radi to telo itd. To je zaista pravo Vlade i verujem da će to da bude u duhu tako, da odgovara upravo ovom zakonu i građanima Srbije.

Biću kratka, potpuno se slažem, što bi rekli dogovoreno. Univerzitet, Inženjerska komora, a napravićemo tačno amandman.

Dobro, ja sam samo još jedanput htela da kažem prihvatam amandman, ispravku amandmana gde ustvari ubacujemo: "predstavnici univerziteta naučnih institucija Inženjerske komore Srbije", i da se zahvalim još jedanput, da ne bih ponovo posle uzimala reč na konstruktivnoj raspravi i da se iskreno nadam da će ovaj zakon biti usvojen u Danu za glasanje.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, ispred vas je Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Moram da vam kažem da se sa posebnim zadovoljstvom obraćam danas. Bilo je potrebno nekoliko meseci da se ovakav zakon pripremi i unapred vam se zahvaljujem na svim dobronamernim kritikama i amandmanima, koje verujem da ćete predložiti. Kao što znate, projekat "Južni tok" Srbiji treba da omogući povećanje energetske bezbednosti. Srbija se danas snabdeva gasom iz samo jednog pravca. To je čini pre svega nesigurnom. Sa druge strane, Srbija se opredelila da će vršiti gasifikaciju u koristiti gas mnogo više nego što je to radila do sada.
U tom smislu, "Južni tok" kao međunarodni projekat je u svakom slučaju značajan za Srbiju. Zbog toga što je značajan za Srbiju, zbog toga smo se i opredelili da predložimo Skupštini ovakav jedan zakon, kako bismo ono što jeste uglavnom najveći problem kada su u pitanju tako veliki infrastrukturni projekti, a to je eksproprijacija zemljišta, kako bismo takav jedan posao završili mnogo brže nego da ovakav zakon nemamo.
Ono što ću vas kratko informisati jeste da je do sada urađena studija o izvodljivosti, generalni projekat i prostorni plan područja posebne namene, da smo ovaj zakon pripremili i nadam se da će ga Skupština usvojiti, i da kao Srbija, kao zemlja koja predstavlja samo jednu od zemalja kroz koju će prolaziti "Južni tok", ono što jeste na nama mi smo pripremili. Dodatno, "Južni tok" pored ovoga što sam pomenula treba da nam obezbedi drugi pravac dotoka gasa. "Južni tok" povećava energetsku stabilnost države i na kraju krajeva svaki novi gasovod nam to omogućava. Verujem da ćemo u toku rasprave govoriti i o novim radnim mestima i svim onim mogućnostima koje može Srbija da ima izgradnjom jednog ovako velikog projekta. Hvala vam.

Hvala lepo na komentarima. Slažem se sa vama da to baš i nije tema samog nacrta zakona, ali razumem i sve vaše nedoumice, pitanja i sve ono što ste ranije komentarisali i što sada ponavljate.
Vi i ja se, kao što ste na samom kraju rekli, potpuno slažemo u tome da treba da učinimo zaista sve da se u našoj zemlji investira što više. Ovaj nacrt zakona jeste upravo u tom cilju, da prosto obezbedimo mogućnost i uslove da se što pre krene u izgradnju "Južnog toka" kroz Srbiju. Dva su razloga. Jedan od razloga jeste stabilnost, gasna stabilnost koja zemlji jeste neophodna. Drugi razlog je ono što se zove pokretanje građevinske i svake druge operative, zapošljavanje ljudi, da li će oni da budu zaposleni samo u tom roku dok se bude gradio "Južni tok" i, naravno, mogućnosti koje stoje pred nekim drugim investitorima, bilo stranim, bilo domaćim, da duž "Južnog toka" mogu da grade neke druge objekte i da to svakako utiče da se povećava konkurentnost same zemlje.
No, vi ste, naravno, ovde pominjali i neke stvari iz međudržavnog sporazuma. Na nekoliko stvari ću sasvim sigurno odgovoriti, bez obzira što pitanje rudne rente, na koje ću vam takođe dati određeni odgovor, pripada i drugom ministarstvu, ministru rudarstva, ali da krenem od toga. Kao što znate, postoji međudržavni komitet između Ruske Federacije i Srbije. Zaključak poslednjeg sastanka tog međudržavnog komiteta, koji je održan u decembru, odnosno početkom decembra meseca prošle godine, jeste da se napravi analiza isplativosti investicije NIS i na osnovu te analize isplativosti investicije odrediće se u stvari i visina rudne rente. Mislim da to treba da znate. Ako ne, evo, ovo je način da dobijete informaciju.
Pitanje manjinskog vlasništva, tu se potpuno slažem sa vama i meni je veoma žao što Srbija jeste jedina država, od svih zemalja koje su potpisale energetski sporazum, koja nema taj partnerski odnos 50-50%. Isto tako mislim da su pitanja energetskog sporazuma, koja traju od 2008. godine do danas, toliko puta već ispričana. Ono što ja sa ove pozicije mogu sada da kažem, to je da postoji mogućnost da kroz dalje razgovore, kroz tranzitne takse, a reći ću vam i oko toga, pokušamo da tu poziciju srpske strane učinimo boljom nego što ona de fakto jeste, jer jeste 49%, kao što vi sami kažete.
Kada govorite o prihodima od taksi, oni su od dva do pet dolara na hiljadu metara kubnih na 100 kilometara. Dakle, veliki je taj raspon, između 369 miliona dolara u ukupnom nekom iznosu. Sada je stvar pregovora. Sada je stvar i nas kako ćemo sesti i pregovarati da Srbija kao država dobije što više može. Sa naše strane mi ćemo se u tom smislu maksimalno potruditi, a to i sada, između ostalog, radimo.
Još nekoliko stvari koje ste pomenuli vezano za eksploataciju nafte i gasa. Istraživanje na naftu i gas kod "Gasprom Njefta" traje, odnosno to pravo traje do 2015. godine. Po novom Zakonu o rudarstvu znate da i ono što su sada eksploatisali Vlada svakako mora da im poveri da to rade. To je jedna od stvari za koju mislim da je značajna.
Kada govorite o vrednosti samog projekta, generalni projekat podrazumeva mogućnosti odstupanja, koje su poprilično visoke, plus–minus 20%, što znači da do samog kraja ne možemo tačno sa sigurnošću da kažemo kolika će biti ta vrednost. Verujem da je nekoliko stvari za nas u ovom smislu značajno, kada govorimo konkretno baš o "Južnom toku", a to je da se maksimalno potrudimo da upravo ti pregovori oko tranzitnih taksi, oko otpočinjanja izgradnje budu sa naše strane urađeni na najvaljaniji način. Ne kažem kako su bili rađeni prethodni pregovori, rezultat je ovo što ste i vi sami sve rekli, ali sada je na nama da sve što možemo da ispravimo zaista istinski i uradimo. Nadam se da sam vam odgovorila na sva pitanja. Hvala.

Da pokušam da vas nekako razuverim. Imajući u vidu, šta ste sve rekli vezano za sam Nacrt zakona, a samim tim da razuverim i građane Srbije da mogu da budu oštećeni jer upravo ovaj nacrt zakona pravimo, naravno, ne samo što želimo da brzo stvorimo uslove da se gradi Južni tok, ali isto tako da pod budnim okom države i naravno opština, niko ne bude oštećen.
Dakle, naš interes nije da građani Srbije budu oštećeni i to se svakako neće ni desiti. Visina nadoknada će se određivati prema poreskoj upravi i opština će sprovoditi takve stvari. Dodatno, kao što znate, mi ni jednu taksu nismo ukinuli.
Ono što mislim da jeste važno, što se pokazalo da komercijalni ugovori prosto ne bi mogli da se naprave, nikada se ne bi završila ta eksproprijacija u tom smislu. Ali, ono što podaci takođe pokazuju, a to je da će predmet eksproprijacije biti površina od negde 34.385 hektara, da će direktno ići oko 45, a da će u stvari sa tim principom službenosti biti negde oko 8.200 hektara.
Prema tome, mislim da ovaj zakon mora da se napravi. Da vam kažem, nismo mi jedina zemlja koja je napravila ovakav zakon, dakle, i sve druge države kroz koje treba da prođe Južni tok su napravile sličan zakon, upravo iz istih razloga. Dakle, da se stvore uslovi i da to ide mnogo brže nego što bi išlo nekim normalnim putem.
Jedna stvar koja mislim da je takođe značajna, a to je kada ste pominjali arheološka nalazišta itd. U prostornom planu je sve to zabeleženo. Inače, podaci govore da negde oko 90% do 95% sve ide kroz njive i atare, dakle najmanje ima tih objekata. Ono što je još važno, a to je da onog trenutka kada se bude usvojio zakon odmah se kreće u sprovođenje ovog zakona upravo da ne bismo imali razne situacije u eksproprijacijama koje se de fakto u Srbiji dešavaju prethodnih godina. Hvala.

Hvala lepo na vašoj diskusiji. Samo nekoliko stvari moram zbog građana Srbije, a to je pitanje naknada, odmah da kažem da od svih ovih hektara koje sam ja prethodno pominjala, pravo na eksproprijaciju, naknada baš za eksproprijaciju, ide na ono što se zove gde će biti "Južni tok", odnosno gde će biti gasovod nadzemni napravljen, a to je 45 hektara. Sve drugo jeste u stvari podzemno i tu će svakako država da plati to što mi nekome nešto urušavamo, to njegovo zemljište, jer na tom zemljištu kako je već određeno, u jednom delu će moći da se seje i da se radi, a u drugom će moći da se sadi drveće, a u trećem možda neće moći da se grade objekti.
Sve je tačno određeno i niko od građana Srbije neće biti oštećen ovakvim nacrtom zakona.
Još jednom da podsetim, bez obzira što ćemo govoriti, sve ovo vreme i o energetskom sporazumu, o procentima i učešću, tranzitnim taksama, ali ovaj zakon jeste tehnički zakon.

Na samom početku, kada se pitate zašto su procenti takvi ili ovakvi i pošto ste celu svoju diskusiju okrenuli isključivo i samo ka sporazumu, iako je danas tema nacrt zakona, odnosno predlog zakona, to je rekla bih pitanje prethodne Vlade, zašto je procenat takav kakav jeste?
Ono što ja mogu da kažem vezano za ovaj nacrt zakona koji je danas tema, jeste da Srbiji svakako treba drugi pravac dotoka gasa. To sam govorila i pre 10 godina i sada, zato što ako zemlja želi da se gasifikuje i ako je zemlja Srbija, kao što je već imamo, imamo i nacionalni plan gasifikacije, iako smo se okrenuli ka tom energentu koji svakako jeste i ekološki i energetski efikasniji u odnosu na ono što mi imamo, onda je velika šteta da imamo samo jedan pravac dotoka gasa, pogotovo što smo mi zaista mali potrošači u odnosu na neke druge velike potrošače.
U tom smislu, drugi pravac dotoka gasa koji se zove Južni tok, koji jeste međunarodni projekat, nama svakako znači, kao što će nam značiti i to što smo potpisali Memorandum o izgradnji još jednog gasovoda Niš – Dimitrovgrad, kroz koji će teći jedan drugi gas, možda azerbejdžanski ili neki drugi, ali svakako ćemo imati diverzifikaciju dobavljača. Dakle, to je za Srbiju značajno sa stanovišta njene gasne politike.
Drugo, za svaku državu, nevezano da li je to Srbija ili bilo koja druga država, kada prolazi određeni međunarodni gasovod kao što je ovakav, a ovo je međunarodni gasovod, to svakako obezbeđuje i druge vrste stabilnosti, tako da sa stanovišta Južnog toka, on je Srbiji svakako potreban.
U nekom prethodnom periodu, pre dosta godina, razgovaralo se o još jednom gasovodu koji se zvao Nabuko. Na kraju se ispostavilo, da li zbog ekonomske krize, da li zbog svega što se dešavalo u Evropi, itd, od tog gasovoda nema ništa. Onaj gasovod koji sada već de fakto znamo da će se graditi, biće Južni tok.
Kada govorite - zašto se favorizuje neka država? Ako vi to zovete favorizovanje trenutno kada govorimo o Južnom toku – da, zato što oni grade Južni tok. Da se malo našalim, ali ukoliko Grčka krene da gradi Južni tok, pa mislim "favorizovaćemo i Grčku". Kada govorimo o Južnom toku, on je definitivno potreban. Kada govorimo o prethodnom periodu, a to je od 2008. godine pa nadalje, kako se pregovaralo, ko je pregovaralo, da li ovako ili onako, to je pitanje za one koji su prethodno činili Vladu ili vlade i koji su pregovarali na taj način da Srbija jeste, tako je, ima 49%.
Ono što ja sada kažem, to je da kroz razgovore o tranzitnim taksama i o svemu onome što možda može da se uradi, treba maksimalno da insistiramo na tome da Srbija ima bolji status. To će ovo ministarstvo sigurno raditi. Hvala.

Hvala.
Samo za ovaj deo koji ste komentarisali oko člana 10. Dakle, pri rešenju eksproprijaciji se već polaže depozit ili neki drugi instrument plaćanja, odnosno garancija da se ima novca, tako da bi ovo bilo praktično dvostruko, na dva mesta stavljanje, samo iz tog razloga, to i nije u članu 10.
Niko neće ostati ni bez dedovine i očevine, tačnije, 45 hektara će biti oduzeto zbog toga što je u pitanju nadzemni, a sve drugo će biti nadoknađeno zbog toga što to zemljište svakako, neće imati taj kvalitet koji ima sada kada tog gasovoda nema.
Slažem se sa vama, to je dobro za Srbiju da ima drugi pravac i u tom smislu jeste ovaj nacrt zakona.