Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8206">Zorana Mihajlović</a>

Zorana Mihajlović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala lepo.
Vezano za početak radova, početak gradnje "Južnog toka" kroz Srbiju, rekla bih da su možda neke najave bile više simboličkog karaktera. Ono što sada može da se uradi su eventualno temelji za kompresorske stanice. Mislim da je mnogo važnije ono što sada nakon ovog, između ostalog, nacrta zakona, koji verujem da ćemo usvojiti, treba da se uradi je da se urade urbanistički projekti i sve ono što je potrebno po opštinama. U pitanju su 32 opštine. Nije to mali broj. Puno je posla koji treba završiti.
Što se tiče samog otpočinjanja radova, Vlada će svakako u narednih 10-ak dana opredeliti sredstva, tako da će biti dovoljno sredstava da se krene sa izgradnjom kompresorskih stanica.
Komisija koju ste pominjali, ona je tu da nadzire sam projekat i da bude neka veza između Vlade, opština i samog preduzeća. Hvala.
Samo nekoliko napomena. Prvo, kada ste pominjali ovo radno telo, naziv radnog tela, to je shodno Zakonu o Vladi. Dakle, postoje tačno određena povremena radna tela, pa je stoga i takav naziv, takva reč povremeno, koju vi pominjete. Naravno da će da funkcioniše u onom periodu dok traje proces eksproprijacije određen prema ovom zakonu za koji se nadam da ćemo ga usvojiti.
Kada govorite o građanima, nekoliko puta sam ovde napomenula i zato sam i sada želela da odgovorim. Dakle, niko neće biti oštećen.
Čak i taj član 10. koji pominjete, to sam takođe u prethodnom periodu objasnila. Objasniću ponovo. Već je u jednom od prethodnih članova određeno da kompanija "Južni tok" mora da određenim garancijama ili drugim instrumentima plaćanja pokaže da je sposobna da izvrši sve isplate.
Druga stvar, procene naknade vrši Poreska uprava, kao što znate, a opštine to sprovode.
Kada ste spominjali podzemne instalacije itd, gotovo 90% je u pitanju poljoprivredno zemljište. Dakle, gotovo da nema takve vrste instalacija.
Na samom kraju, a možda sam trebala da vam kažem na početku, ovaj zakon određuje da je u pitanju javni interes, odnosno da "Južni tok" gradimo i da je u pitanju javni interes, odnosno brzina da uradimo, odnosno da pripremimo sve ono što je potrebno da bi moglo da se krene u izgradnju "Južnog toka". Hvala.
Za rešenje eksproprijacije već je kompanija morala da pokaže svoj dokaz. Prema tome, to je bilo dvostruko dokazivanje.
Druga stvar, kada govorite da nije žurba, reći ću vam da bi samo saslušanje trajalo najmanje godinu i po dana. Uzmite i podelite, itd, uradite čistu matematiku preko 30.000 vlasnika parcela itd, a da ne govorimo za situacije kada uvek imate jedan procenat koji može ili ne mora da napravi problem.
Daću vam primer, recimo, izgradnje najobičnije male hidroelektrane u opštini Boljevac. U opštini Boljevac vlasništvo nad zemljištem i još naslednici, ima ih negde oko 150, pet hektara je u pitanju, pet godina se obezbeđuje ta zemlja, od čega jedan hektar stoji i najveći problem je taj jedan hektar, a ovi ostali su se dogovorili sa onima koji budu gradili malu hidroelektranu. Dakle, pet godina se dogovaraju oko toga. Da bi se izbegle takve stvari i da ne bismo došli u situaciju da možda se uradi 80% svega, a da ostane 20% problem, iz tog razloga smo i dali predlog ovog zakona i zbog toga da bismo što pre to završili. Naravno, ne bi bilo moguće da se završi za godinu dana.
Dakle, da pustimo sve tako kako vi kažete, onda bi mogli da razgovaramo o godinama, između pet do sedam godina da se izvrši eksproprijacija zemljišta za izgradnju "Južnog toka". Ne možemo da čekamo pet do sedam godina.
Još jednom napominjem, Srbija nije jedina zemlja koja je donela ovakav zakon. Dakle, sve ove države koje su potpisnici izgradnje "Južnog toka" su donele ovakve i slične zakone.
Uvek sam za svaku vrstu investicije u Srbiji. Trenutna tema jeste Južni tok, odnosno nacrt ovog zakona koji vi niste raspoloženi da prihvatite, imate svoje argumente za to i amandmane. Za sada znam da smo jedan amandman svakako prihvatili, a za ostale ćemo da vidimo.
Ono što mislim da je važno i što treba da se kaže, što nekoliko puta želim da naglasim upravo zbog građana Srbije, pošto sve vreme ovde provejava da će građani Srbije, koji su vlasnici tih parcela, biti oštećeni. Dakle, oni neće biti oštećeni. Objasniću vam i kako.
Kada govorite o oduzimanju zemljišta, da podsetim da od 34 hiljade hektara zemljišta koji jesu predmet svega ovoga, 47 hektara se oduzima, odnosno eksproprijiše. Dakle, samo 47 hektara se oduzima i naravno da će se platiti odgovarajuća naknada za to, kao što će se platiti naknada za umanjenje vrednosti zemljišta svih ovih ostalih hektara, zbog toga što neće moći da se zaseje ona kultura koja se sejala, ali će možda moći neke druge. Tačno postoji evidencija koliko je to hektara i tačno piše kako će to da izgleda. Mislim da je to značajno da se kaže.
Drugo, to kolika će da bude naknada, određuje Poreska uprava. Celu priču sprovode opštine. Zašto postoji to radno telo, tu mislim da moramo da napravimo razliku, zato što se bojim da ste pomešali dve stvari. Jedna je priča na visokom političkom nivou oko, recimo, cene transporta, cene tranzita itd, o čemu ćemo razgovarati i što sam posebno rekla na početku, a druga je priča privremeno ili povremeno, kako god se zvalo, Radna grupa koja će se baviti samo sprovođenjem ovog zakona. Ona je tu da nadgleda sprovođenje zakona i da svaki problem pokušamo da rešimo u najbržem mogućem roku.
Ovaj drugi deo priče, za koji ste vi potpuno u pravu, pa naravno da neće raditi nikakve radne grupe. Naravno da će se o tome kolike će biti ostale stvari razgovarati na mnogo višem nivou, a i vi i ja znamo kako to treba da izgleda.
Ima još jedna stvar koju ste ovde provukli, a mislim da ne treba – pitanje je uopšte da neko nešto najavljuje oko "Jugorosgasa", da se slične stvari pripremaju za EPS itd. Iako nije tema, i trudiću se da budem vrlo kratka, nikakva privatizacija EPS se ne pominje, ne priča i ne postoji ni u jednoj jedinoj varijanti ove vlade, odnosno ovog ministarstva.
Ono što se trenutno dešava u EPS jesu finansijski problemi koji jesu nasleđeni i mogu da kažem da mogu da se rešavaju. Drugi deo priče, vezano za EPS, koji se tiče pravljena novog privrednog društva i javnog snabdevača, što moramo da uradimo po Zakonu o energetici, jer otvaramo tržište itd. To apsolutno nema nikakave veze sa onim što je pokušano da se proturi u javnosti, da neko priprema privatizaciju EPS. Ova vlada ne priprema privatizaciju EPS. Prosto, samo da vas informišem.
Ovde bih se zadržala. Verujem da ćete mi odgovoriti.
Hvala lepo.
Samo još mali dodatak za EPS. Normalno je da postoje problemi. Ne mogu da ne postoje problemi u javnom preduzeću koje je dezinvestirano decenijama i u ozbiljnim problemima decenijama. Problemi jesu ogromni. Pošto je to veliki sistem onda se ti problemi skupljaju godinama i dođe godina kada shvatimo da taj sistem bukvalno može da pukne. Mi jesmo u godini, i ja sam to najavljivala i ranije, sa ozbiljnim problemima u elektro-energetici, odnosno, EPS, ali je to daleko od toga da znači da EPS treba da bude prodat zato što postoje ne samo unutrašnje rezerve u elektroprivredi Srbije, koje mi kao ministarstvo tražimo da se iskoriste.
Ali, postoji i onaj drugi deo priče, a to da je Vlada već pre nekoliko meseci usvojila polazne osnove restrukturiranja, odnosno korporativizacije EPS i ja ću se malo potruditi da te stvari budu realizovane, baš zbog toga da bi taj EPS polako krenuo da funkcioniše kao svako normalno javno preduzeće. Vi i ja se slažemo da je šteta, sigurna sam, i za EPS i za "Srbijagas" da budu u ozbiljnim problemima finansijskim, kakvi jesu.
Zadatak Vlade i ministarstva, bar ja tako to vidim kada je u pitanju državno preduzeće, jeste da učinimo sve, ali ne na štetu građana i ne na štetu privrede. Da to preduzeće počne da se menja, i da se način upravljanja unutar tog preduzeća menja. To je moj zadatak vezano za EPS, isto tako i za "Srbijagas".
Samo nekoliko stvari da pojasnimo, ta trasa koju vi spominjete, da sada nije preko Niša, odmah da kažem, trasa preko Niša bi činila taj gasovod dužim 90 kilometara i mnogo skupljim i iz tog razloga, to je jedan od glavnih razloga zašto nije preko Niša.
Kada govorite o gasnim elektranama, one svakako jesu dobrodošle, a to gde će se baš tačno ograditi, sve te koje ste vi pobrojali, to je stvar daljih razgovora. Kada pominjete deo Vojvodine, moram da vas podsetim, da je Vojvodina najviše gasifikovana, odnosno 95% Vojvodine je gasifikovano u tom smislu osnove za gradnju gasnih elektrana, i sa te tačke gledajući taj faktor, mnogo je jednostavnije, nego za onaj drugi deo Srbije gde je gasifikacija negde ispod 40%. Imajući u vidu da mi inamo nacionalni plan gasifikacije i da smo se opredelili da koristimo taj gas, u tom smislu će gasnih elektrana biti. Ono što je važno, to je da to nisu samo gasne elektrane, odnosno takva kogenerativna postrojenja, da proizvode i toplotnu i električnu energiju i to je mogućnost da one budu efikasne preko 90%.
Nama su elektrane efikasne 30, 35, ili 45%, a sve ostalo se baca. To je naš interes, da imamo kogenerativna postrojenja, da imamo gasne elektrane, da one budu kao takva postrojenja i normalno, da obezbedimo svakom delu Srbije po što povoljnijoj ceni i toplotnu i električnu energiju.
Kao i vi, i ja mislim da je potrebno donositi sistemske zakone i koristiti postojeće zakone koje imamo. Razlog koji ste vi postavili kao pitanje – zašto sada baš ovaj zakon i zašto "leks specijalis", to sam pokušala nekoliko puta da objasnim i ponoviću – zbog toga što svakako moramo da ubrzamo proces i moramo da stvorimo uslove da može da se gradi "Južni tok".
Kada je u pitanju zemljište, ogromni su problemi u Srbiji i da to ne bi trajalo godinama, ne jedna, dve, tri, nego pet, šest, sedam, osam, devet godina. Iz tog razloga je ovaj Nacrt zakona pred vama.
Kada ste pominjali Niš-Vranje, u pitanju je magistralni gasovod, pa iz tog razloga jeste opšti interes. Kada ste pominjali ovaj drugi gasovod Kosjerić-Užička Požega-Zlatibor, podsetiću vas da je on rađen bez dozvole, pa kada se radi nešto bez dozvole, onda imamo situaciju da četiri godine ne može da se pusti u rad. Sada ćemo kao Ministarstvo da damo predlog Vladi da se kroz zaključak Vlade takva stvar nekako reši, jer na kraju krajeva taj gasovod je i te kako potreban.
Dakle, ovaj nacrt zakona je tu da bismo ubrzali postupak. Naravno, postoje određene sugestije. Neke sugestije ćemo prihvatiti kroz amandmane i verujem da ćemo usvojiti ovaj zakon. Hvala.
Hvala na sugestijama. Na samom početku sam se, danas kada sam govorila i davala uvodne izjave vezano za ovaj nacrt zakona, zahvalila na svim dobronamernim ne samo kritikama, nego i na doprinosu. Vama posebno hvala za članove 6. i 10. zato što verujem da će DS da glasa za ovaj nacrt zakona, zato što ćemo mi svakako da uvrstimo vaše sugestije iz amandmana, dakle, na član 6. i na član 10, zato što verujem i mogu da se složim u jednoj stvari, da su građani Srbije bili godinama i da im se često dešavalo da budu prevareni. Da ne bi bili i mislili da možda mogu da budu prevareni, potpuno se slažem da ubacimo, odnosno da prihvatimo vaša dva amandmana.
No, imam još jednu stvar. Pošto ste govorili o potpunoj zoni eksproprijacije, dali ste jedan pogrešan podatak. Dakle, potpuna zona eksproprijacije nije 200 i nešto hektara, koliko ste rekli, nego je 45 hektara. To je jedna stvar. Druga stvar je vezana za garancije, dakle, Zakonom o budžetu je predviđeno 75 miliona evra. Morate da znate da je to tih 49% u stvari, a da još toliko obezbeđuje i ruska strana kroz kompaniju "Južni tok". Samo radi informisanosti, da imate i to.
Mislim da u Vladi svakako ne postoje punoletni i nepunoletni ministri i ministarstva. Svi smo mi članovi Vlade. Nadležnost Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine određeno je Zakonom o ministarstvima. To znate. Ono što radi Vlada Zakonom o Vladi. Upravo zbog značaja izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha i svega onoga što se radi u životnoj sredini, što ste i vi potencirali kao veoma značajno, ja sam uvek za širi konsenzus. Uvek sam za to da Vlada stane iza određenih odluka. Na kraju krajeva, ovo je nadležnost same Vlade.
Kada ste pominjali prioritete i da određuje neko drugi prioritete, ne bih se tu složila sa vama. Prioritete kao konačnu odluku donosi Vlada, ali na predlog resornog ministarstva. U ovom slučaju je to Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Na žalost, ovaj amandman, a biće tu još kasnije sličnih stvari, tačno je određena nadležnost ministarstva i Vlade. Još jednom ponavljam, uvek sam za to iza važnih odluka stane cela Vlada i naravno da to ide na predlog ministarstva, ali je dogovor jednoglasan na samoj Vladi. To je svakako širi konsenzus.
Moram samo da podsetim, kada već pominjete te prioritete, da je zaključkom prethodne Vlade iz marta meseca 2012. godine određeno da nema sopstvenih  prihoda, jer su to prihodi budžeta. Dakle, to je mart 2012. godine.
Naravno, postoje određeni problemi i ne možemo da se napravimo ludi i da kažemo da problema nema, vezano za Fond za zaštitu životne sredine i za sve ono što čeka na isplatu. To je ono gde mi sada pokušavamo da nađemo način i modalitete kako ćemo to rešiti. To je ono što je za mene najvažnije u oblasti životne sredine i čime se trenutno najviše bavim.
Potpuno se slažem. Uvek treba da pitaju, kao što i mi pitamo opštine kako su trošili sredstva u prethodnom periodu. Vezano za lokalne samouprave, to što ste pominjali, moram odmah da vam kažem da će novac biti isplaćen. Do 31. marta ove godine mi dobijamo izveštaje od velikih zagađivača, nakon toga idu raspodele upravo u rasponu koji ste vi rekli 60-40. Dakle, da ne bih dalje raspravljala, to će svakako da bude rešeno. Opštine moraju da raspolažu sa novcem, iako one sada raspolažu novcem. Svaki dan dobijamo određene zahteve, dajemo odobrenja itd.
Prvo da kažem i gospodinu Kariću, nijedan zagađivač nije oslobođen plaćanja svojih naknada i još uvek je na snazi i Zakon o zaštiti životne sredine, a sa druge strane nije donet taj drugi zakon koji ste pominjali.
Da se vratim na IPA projekte, na brižnost gospodina Veselinovića i predstavnika DS, i te kako treba da razgovaramo o onome što je bilo. Ne možemo da se napravimo ludi na sve ono što ste učinili upravo u oblasti životne sredine, dakle, vaši predstavnici, odnosno DS koja je vodila životnu sredinu u prethodnim godinama. Jer, taj Fond za zaštitu životne sredine, da vas podsetim još jedanput, godišnje je raspolagao iznosom od blizu sedam milijardi dinara. Nažalost, za tih sedam milijardi dinara vi niste uspeli da učinite apsolutno ništa u delu koji se zove poboljšanje životne sredine i održivi razvoj u Srbiji, a imali ste dovoljno novca za to.
Kada pominjete taj sneg itd, to je nešto što postoji prethodnih 10 godina. Da vas ponovo podsetim, to nije odgovornost ovog ministarstva. Ovo ministarstvo će učiniti sve, pa i ovim izmenama i dopunama Zakona o vazduhu što radimo, radimo upravo zbog toga da bismo mogli da napravimo nacionalni program, da postepeno smanjimo emisije, da napravimo strategiju zaštite vazduha koju vi niste napravili, kasnili ste godinu i po dana.
O zloupotrebama Fonda, da ponovim ponovo, još jednom, i te kako treba da razgovaramo i to je ono što rade nadležni organi, kako sam vas već informisala prethodni put.
Što se tiče projekata i toga da neko nenamenski troši, molila bih vas da kažete ko to nenamenski troši i da li iko nenamenski troši.
Što se tiče preglednosti i transparentnosti, za razliku od vas, ovo ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, tu su tri dela jednako važna, i prvi i treći i drugi. Svi ugovori koji su potpisani i koji postoje u zaštiti životne sredine, kao i u energetici, nalaze se već sada delom na sajtu Ministarstva, svi, od prvog do poslednjeg, pa će onda javnost Srbije vrlo lepo da vidi kako je funkcionisao Fond za zaštitu životne sredine, kako ste pravilnikom napravili da nema javnih poziva, niti tendera onda kada Fond za zaštitu životne sredine sufinansira projekte, pa napravite projekat u kome Fond sufinansira 0.2% projekta, samo da ne bi bilo javnog poziva. Onda napravite dalje da se avansno da novac, pa na kraju dođemo u situaciju da se potpisuje oko 1.500 ugovora iz kojih apsolutno nema nikakve evidencije ni izveštaja. Tako ste brinuli o životnoj sredini. Iskreno se nadam da se to više nikada neće dogoditi.
Tema danas su izmene i dopune Zakona o vazduhu. Taj zakon o vazduhu je veoma važan, upravo zbog svega onoga što hoćemo da uradimo i u Novom Sadu i u bilo kom drugom kraju naše zemlje.
Kada govorimo o kvalitetu vazduha, Novi Sad je u trećoj kategoriji, vi to treba da znate, godinama. Da, ima problem sa kvalitetom vazduha. Strategijom, nacionalnim programom, ovim izmenama i dopunama i svim onim uredbama koje sada slede, zbog čega su ove izmene i dopune po hitnom postupku, mi ćemo moći za određeno vreme da govorimo o tome da smo nešto učinili istinski u životnoj sredini.
Samo da podsetim, kad govorite o Obrenovcu, sve ono što uplaćuje termoelektrana, naravno, Obrenovac je beogradska opština i bilo bi prirodno da najveći deo tog novca upravo završi u Obrenovcu. Međutim, odlukom gradskih vlasti to odlazi u budžet grada i budžet grada opredeljuje taj novac. To nije mali novac, to je negde oko dve milijarde dinara, ako sam dobro informisana.
Prema tome, to je sada pitanje organizacije gradske vlasti i ja se tu potpuno slažem da one crne rupe, kako ih mi zovemo, a to je svakako Obrenovac, to je svakako Pančevo i to je svako Bor, moraju na drugi način da budu tretirane. Slažem se da je 40 godina problem, ali valjda smo mogli svih prethodnih godina da krenemo u rešavanje problema, pa da sada već budemo negde bar na pola puta, a ovako smo negde na početku kada govorimo o emisijama i kada govorimo o tim tzv. crnim rupama.
Da se ponovo vratimo na zakon koji menjamo. Ove izmene i dopune Zakona o vazduhu jesu u stvari upravo briga o ekologiji, ono što vi niste uradili, a bili ste u obavezi da uradite. Ne znam šta će vam da pominjete ne samo fond, koji je potpuno kriminalan i zbog čega sam vas informisala da apsolutno sve ugovore dajemo tužilaštvu, pod jedan, a pod dva – "Očistimo Srbiju". Ne znam da li ima lošije akcije koja je sprovedena u prethodnom periodu od onoga što se zove "Očistimo Srbiju". Ne znam šta se to očistilo, osim što se medijski čistilo i pričalo. Podaci jasno pokazuju.
Dakle, s druge strane, kada govorite o inspekcijama, baš je to što smo promenili inspekcije, odnosno do sada se dešavalo da je dovoljno da jedan inspektor izađe, bilo kod reciklera, bilo kod nekih drugih, i da na osnovu dolaska ili često uopšte nedolaska ili dogovora sa nekim napiše pozitivan izveštaj i da se na osnovu toga isplaćuje novac. Mi smo to promenili, danas su tri inspektora. Danas postoji rotiranje inspektora. Danas je inspekcijska služba mnogo jača nego što je bila i to jeste ono što je falilo životnoj sredini.
Kada govorite o tome kako se troši novac, imate puno pravo to da znate, do detalja i do dinara dobićete napismeno. Sada ću vam reći kako izgleda način kako se to radi. Svi oni ugovori koji su zaključeni i koji postoje, onako vremenski kako su zaključeni, tako su poslati na plaćanje Ministarstvu finansija. Ono što je urgentno, to su svakako bili programi energetske efikasnosti, recikleri, kao i određeni projekti sa državnim institucijama i to je ono što je dato na plaćanje. Sada ide ostalo. Ono što je nastavak i što je važno, to su novi ugovori koji treba da se sklapaju za 2013. godinu.
Dakle, niko neće ostati bez onoga što se zove druga strana ugovorne obaveze, odnosno novac. Ali, s druge strane, mi kao ministarstvo mesecima čekamo izveštaje po određenim ugovorima. Ne možemo da nađemo one koji su potpisivali ugovore, nemaju kontakte, nemaju adrese, a da vam ne govorim koliko je neverovatno da se uopšte tako nešto desilo. Prema tome, tamo gde su ugovori validni, to ide svakako na plaćanje. Ono što nije mora da se proveri. Verujem da ste sa tim potpuno saglasni.
Isto kao i kod onog prvog dela. Dakle, vi kažete – Vlada zajedno sa ministarstvom. Naravno, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, kao i svako drugo, ja sam član Vlade, prema tome, ne može da uradi i donese Vlada odluku, a da to nije na predlog resornog ministarstva. Prosto, to se podrazumeva.
Na kraju krajeva, nema većeg autoriteta od Vlade ili od Skupštine. Znači, kada Vlada donese odluku, to je nešto što svakako ima veći autoritet nego samo ministarstvo. Naravno da neće raditi na predlog Ministarstva zdravlja, nego na predlog resornog ministarstva.
Ono što ističem kao veliki značaj ovih izmena i dopuna zakona jesu upravo ove dve uredbe koje treba da proizađu kada budemo doneli izmene i dopune Zakona o vazduhu i verujem da je to osnova da uradimo sve one naredne, ne samo uredbe, nego i nacionalni program i strategiju.