Prvo, nakon naše načelne rasprave koju smo imali pre dva dana ja sam ponovo zatražila mišljenje zakonodavstva Vlade, iako sam to mišljenje to morala da imam u trenutku kada smo dali izmene i dopune Zakona o energetici Vladi. Tada, a i juče, sam dobila kompletno da to apsolutno nije retroaktivno, ali ću ja sad još jednom da objasnim, pošto ste vi ovde na početku rekli – zbog gledalaca, pa ste čitali sve to. To znači sledeće. Neko ko je dobio energetsku dozvolu i nije uradio i ima je tri plus jedan, kako već piše po još uvek postojećem zakonu, i ne uradi apsolutno ništa i sledeće godine mu ta energetska dozvola ističe, to bi značilo ovo što vi sad tražite, da mu onda po starom onom zakonu pustimo još tri plus jedan. To znači da bi ovaj zakon postao operativan 2016. godine, a mi hoćemo upravo da naterao investitora da, ako je već dobio dozvolu ili saglasnost, da počne da gradi i da radi. U tom smislu, ukoliko bi njemu, recimo, sledeće godine istekla energetska dozvola, a mi videli da on za tri plus jednu godinu nije uradio ništa, mi ćemo mu po novim izmenama i dopunama ovog zakona tu dozvolu morati da oduzmemo. To je suština tog člana 10. o kome se priča i zaista nema mesta retroaktivnosti, nego želji da postanemo efikasniji i brži. Moram da vam kažem da se investitori nisu bunili oko toga. Oni su se bunili oko onoga jedan plus jedan za vetar i za sunce, pa smo mi to promenili zbog toga što svi fakti iz realnog života govore da ne možemo da stavimo jednu godinu za vetar, pa smo to povećali. Nadam se da sam obrazložila.

Nekako nikada ne volim tako da završim – vi imate većinu, pa možete da radite šta hoćete. Nije, interes je zaista bio iz onoga što smo videli šta se dešavalo prethodnih godina, da nateramo investitora da počne da radi, ne zbog investitora, nego zbog nas, zbog Srbije. Ako mi šest godina dajemo razne dozvole i niko ništa ne radi, da ponovim, 128 saglasnosti i 63 energetske dozvole i kao država izgubimo samo na izgradnji 260 miliona evra, to je trećina jednog velikog energetskog objekta, onda nešto nije u redu, očito, u onome kako su se davale dozvole. Sada smo prvi put pokušali da tražimo i od investitor da uradi onaj deo koji je važan, a mi ćemo sa naše strane da budemo malo operativniji i efikasniji u smanjenju pre svega birokratije, kao što sam rekla.

Samo da nešto pojasnim. Saglasnost nikad ne ističe po sadašnjem zakonu koji važi, nadam se, još jedan dan. Znači, dobijete saglasnost i to traje večno. Po izmenama i dopunama saglasnost sada traje tri godine, plus jedna kao energetska dozvola. Još jednu stvar smo hteli da promenimo, a to je da više nam diskrecionih prava ministra, nego jasnih kriterijuma.

Ja sam za to da se stvari rade paralelno. Dakle, mi smo pripremili, verovali ili ne, već četiri stimulativne uredbe, pored toga čekaju saglasnosti koje nismo davali poslednjih gotovo dva meseca, upravo zbog toga što smo hteli da uradimo izmene i dopune zakona. Tako da iz tog razloga mi želimo da zakon stupi na snagu odmah, zato što ćemo mi recimo nekog 4. januara kada budemo imali sledeću Vladu raspravljati o novim stimulativnim uredbama za obnovljive izvore energije. Dakle, dosta se radi u ovom ministarstvu, iznenadićete se.

Kako da odbijem takav poziv, ostaću.

Vezano za projekte energetske efikasnosti i sve ono što se finansiralo iz Fonda za zaštitu životne sredine, naravno da sve što ima validnu dokumentaciju, kompletne izveštaje da su poslovi završeni, svakako da će naredne godine te obaveze biti i izmirene. Mi trenutno već dva meseca radimo na prikupljanju dokumentacije koja nije potpuna u projektima. Oko 1400 ugovora postoje koji su sklopljeni u samom fondu.
Konkretno, za vas, pošto ste već nagovestili o kom projektu se radi, svakako da ukoliko je dokumentacija kompletna, biće završeno, ali poslaćemo vam i zvaničnu informaciju.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče, pred vama su danas izmene i dopune Zakona o energetici. To jeste sistemski zakon, ali izmene i dopune Zakona o energetici koje su danas pred vama, odnosno današnjim popodnevnim, a ne večernjim satima nisu sistemske, nego je pokušaj da popunimo pravne praznine koje definitivno postoje u Zakonu o energetici, da ne čekamo sledeću godinu da se time bavimo, jer se pokazalo da u prethodnom periodu razne saglasnosti, energetske saglasnosti koje su davane za izgradnju objekata do jednog megavata, koje je ministarstvo izdavalo u prethodnom periodu, nismo imali mogućnost niti da kontrolišemo investitore, niti da ih prosto ograničimo da ne preprodaju te saglasnosti, niti da ih obavežemo da kao budući investitori imaju obavezu da u određenom vremenskom periodu, koliko traje saglasnost i urade nešto po pitanju izgradnje objekata.
Obrazloženje ste dobili i verujem da ćemo u toku rasprave o tome razgovarati. Tu sam da odgovori na sve dileme i na sva pitanja.
Drugo je ratifikacija energetskog sporazuma između Srbije i Italije. On je ispred vas. Sva pitanja vezana za projekte i sve ono kako će teći dalje realizacija tog sporazuma, ovde sam da odgovorim na vaša pitanja.

Poštovani poslaniče, dragi poslanici, izmene i dopune Zakona o energetici po prvi put propisuju zakonske uslove za davanje energetske dozvole i saglasnosti, ali i za oduzimanje energetske dozvole i saglasnosti. Nema više diskrecionog prava ministra, o čemu ste vi govorili da ima. To je po prvi put tako. U prethodnom periodu, nažalost, bilo je diskrecionog prava ministra, pa smo imali situaciju da smo izgradili 19 malih hidroelektrana u prethodnih šest godina, a izdali 128 saglasnosti i 63 energetske dozvole, zato što su se energetske dozvole i saglasnosti izdavale, preprodavale, zato što su za određene lokacije izdate energetske dozvole duplirane, pa smo imali dva investitora na istoj lokaciji, a nije postojalo zakonski određeno da energetska dozvola može da se oduzme. Prema tome, ne stoji da je ovo zakon, da su ovo izmene i dopune Zakona koje daju odjedanput mogućnost još veću ministru da nešto radi u tom smislu, jer smo, naprotiv, došli do zaključka da nema izgrađenih objekata, da nema novih megavata, da nema novih kilovat časova, baš zbog toga što se neko na neki način igrao sa energetskim dozvolama i saglasnostima.
Druga stvar, kada govorite o tome da izmene i dopune ovog zakona nemaju, ja sam vas vrlo pažljivo slušala, kada govorite da izmene i dopune ovog zakona nemaju odobrenje od evropskih institucija, prvo ne postoji evropska agencija za energetiku koju pominjete, ali zato postoji Energetska zajednica zemalja jugoistočne Evrope i postoji Delegacija Evropske komisije, sa kojima smo mi radili, ali odmah da vam kažem drugu stvar. Delegacija ne daje mišljenje i saglasnost na ovaj zakon, ali mišljenje na izmene ovog zakona daje Kancelarija za evropske integracije i mi to mišljenje, kao pozitivno, imamo.
Kada govorite o javnoj raspravi, izmene i dopune ovog zakona su predstavljene javno 10. decembra 2012. godine u Privrednoj komori Srbije. To što ste rekli molim, pre svega zbog građana Srbije, da ne bude da nešto radimo ispod žita, jer jedino što ja ne želim u oblasti energetike jeste da se više tako radi, jer se tako radilo u prethodnom periodu i naša želja je da ti investitori koji dolaze ovde i koji žele da nešto naprave, naročito u obnovljivim izvorima energije, iskorišćenju tih potencijala, imaju jasne, pregledne, transparentne uslove, i da niko ne može da ih uslovljava ili da od njih traži nešto da bi im dao energetsku dozvolu. Baš zbog toga smo menjali ovaj zakon.
Kada se pozivate na retroaktivnost tog zakona, moram odmah da vam kažem, to je član 10, ali u članu 9. između ostalog se kaže – energetske dozvole i saglasnosti izdate do stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi do isteka roka na koji su izdate. Prema tome, mi u tom smislu ne diramo stečena prava, ali će se određeni uslovi po kojima se daju energetske dozvole morati očito dopuniti, imajući u vidu one koji već imaju energetsku dozvolu. Dakle, stečeno pravo ostaje.
Kada govorite, između ostalog, o tom prenosu, moram da vam kažem da je jedan od najvećih problema u prethodnom periodu upravo bila preprodaja dozvola. To je ono što smo mi kao prvo uočili. Iz tog razloga ne stoji da je to nejasno, vrlo je jasno. Nema više preprodaje dozvole. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine će u prvih 15 dana naredne godine, u januaru mesecu raspisati javni poziv za sve zainteresovane investitore koji žele da grade male hidroelektrane tako što će dobijati energetsku dozvolu javno. Dakle, svi mogu da vide i svi će na tome biti prisutni. U tom smislu, mislim da je to značajno, jer to je po prvi put, to se do sada nije desilo.
Kada već tendenciozno pominjete tu jeftinu struju, odmah da vam kažem, baš zbog želje da svi imaju koristi od toga, od tzv. jeftine struje, dali smo popust od 15% na sve one koji troše električnu energiju do 500 kw/h. To je mnogo veći broj građana Srbije nego što bi bilo da smo stavili dva časa jeftine struje.
Treća stvar za koju mislim da je veoma značajna, to je Republika Srpska. Niste dobro informisani, mi smo već rezervisali određene količine potrebne električne energije za 2013. godinu, ali ne kompletne, upravo zbog toga da nam se ne bi desilo da ne potrošimo te količine, nego 70% procenjenih potrebnih količina električne energije za 2013. godinu. Prosečna cena po kojoj smo to uradili je 58.38 evra po megavat času. Verujte, to je između 20 do 35% niža cena od one cene po kojoj se nabavljalo u 2012. godini, kada se interventno uvozila struja. Ušteda EPS u tom smislu je negde oko 70 miliona evra. Tako da, moram da vam kažem da prosto nemate sve činjenice, ali nije problem, tu sam da ih objasnim.
Vezano sa "Srbijagas", i ja jedva čekam izveštaj DRI. Kada budemo imali takav jedan izveštaj, onda verujem da ćemo moći da malo više govorimo o samom "Srbijagasu". Ali, ono što radi Ministarstvo energetike, jeste da ćemo mi u januaru mesecu izaći sa planom restrukturiranja "Srbijagasa", jer smo svi svesni, mnogo puta o tome govorili, da neke stvari u "Srbijagasu" moraju da se menjaju. Isto tako, neke stvari su i nasleđene u smislu prethodnog perioda. Onda ne možete da presečete sve odjedanput i onda ste zbog obaveze da imate energetsku bezbednost, stabilnost, da imate dovoljne količine gasa, da platite svoje obaveze koje imate prema partneru, imajući u vidu da gas uvozimo, nažalost u obavezi da uzmete, odnosno da date i određene garancije.
Dakle, ova Vlada funkcioniše četiri meseca. To nije dovoljno da se neke stvari promene suštinski u funkcionisanju javnih preduzeća. Trudila sam se da budem kratka, ali sam tu da odgovorim sve što treba.

Hvala.
Mislim da i vi i ja znamo razliku kada se kaže ministar i kada se kaže Vlada. Kada se kaže ministar, to je jedan čovek, član. Kada se kaže Vlada, to je cela Vlada.
Dakle, ovo što ste na početku rekli, diskreciono pravo ministra definitvno ne postoji po izmenama i dopunama Zakona o energetici, postoji Vlada koja će doneti, kao i u svim drugim državama, pravilnik o bližim uslovima da neko postane povlašćeni proizvođač električne energije. To će doneti, naravno, na predlog ministarstva, ali tako što će još pet ministarstava dati svoje mišljenje i cela Vlada će iza toga stati i dati svoj stav. Prema tome, to nije diskreciono pravo ministre.
Izvinjavam se, možda sam previdela i nisam rekla, ali EPS je učestvovala na javnom tenderu koji je objavila "Elektroprivreda Republike Srpske" 5. oktobra 2012. godine. To nije bila direktna nabavka, kao što ste vi rekli.
Na tom javnom tenderu nije se pojavio samo EPS, pojavili su se i drugi. Da ne bih govorila kako mi je drago kako smo neke pobedili, ali to svakako jesmo uradili. Prema tome, znači, EPS je bio na javnom tenderu i to je novina u odnosu na sve prethodne godine vezane za nabavku struje EPS-a.
Ono što je naš plan i što sam ja najavila, to je da će Direkcija za prodaju električne energije EPS-a postati preduzeće koje može da izlazi od 2013. godine na berzu i da kupuje električnu energiju kao što to može da uradi bilo ko. Do sada je situacija, nažalost, bila drugačija, neki drugi su bili na berzama i prodavali, odnosno preprodavali tu struju. Tako da znači da je bio javni tender. Hvala.

Dve stvari. Neću dozvoliti apsolutno nikada da se ono što je dobra stvar, a dobra je stvar da je EPS izašao na tender i da je nabavio prvi put struju posle 12 godina na javnom tenderu i da nije nabavljao interventno i da nije nabavljao na onaj način na koji je radio to prethodne godine. Zato prvenstveno reagujem, možda bih odćutala, ali javnost Srbije mora da zna da je to prvi put urađeno i to je možda najbolja stvar koju je ovo ministarstvo uradilo u prethodna četiri meseca. Znači, podržali smo to što je EPS izašao na javni tender i kod Elektroprivrede Republike Srpske nabavio potrebne količine električne energije za 2013. godinu.
Vezano za Odbor za evropske integracije. Onog trenutka kada više niste imali argumente na tom odboru sklonili ste se i niste dali kvorum, ne vi nego kolege iz Demokratske stranke. Prema tome, ako je Kancelarija za evropske integracije Vlade takođe dala svoje mišljenje i to pozitivno mišljenje, ako su svi drugi dali svoje pozitivno mišljenje, ako imamo mi kompletnu svu komunikaciju sa delegacijom Evropske komisije koju ste već pominjali i ako smo imali javnu raspravu, ne znam zašto niste hteli da date kvorum, ali ga definitivno niste dali.

Ne, ja moram da kažem, momenat, izvinjavam se.
Nekoliko stvari, Odbor za evropske integracije, vodi ga upravo opozicija, koliko ja znam. Predsednik odbora je gospođa Milica Delević, da li sam u pravu?
(Ivan Andrić, s mesta: Kakve to veze ima?)
Samo sekund, pošto ste počeli sa tim opozicija – pozicija, hajdemo sada oko toga. Znači, upravo ste vi izašli sa odbora. Na vaše pitanje o Evropskoj komisiji i o mišljenju Evropske komisije, da ponovim jednom, ponoviću još milion puta, izmene i dopune Zakona o energetici, ne moraju da dobiju mišljenje i ne treba i ne traži se mišljenje Evropske komisije, ali zato, izmene i dopune Zakona o energetici, koliko god da ste vi uporni, ja ću biti još upornija. Dakle, izmene i dopune Zakona o energetici moraju da imaju mišljenje Kancelarije za evropske integracije.
Kancelarija za evropske integracije, kao i sva druga ministarstva su dala pozitivno mišljenje. To što vi govorite da je Zakon o javnim nabavkama bio tri nedelje, da, to je jedan ogroman, veliki, zakon i trebao je da bude tri nedelje.
Ovo su izmene i dopune, deset članova samo, Zakona o energetici, u odnosu na 208, koliko taj zakon ima. Prema tome, ne možete da poredite te dve stvari, jer ovo nije novi zakon o energetici. Još jednom, izvinjavam se što sam rekla da su članovi DS izašli sa Odbora za evropske integracije, to ste bili vi.

Nekoliko pitanja, odnosno nekoliko odgovora. Vezano za Južni tok, koji ste pomenuli, da, postoji zajedničko preduzeće u odnosu 49% Srbijagas – 51% ćerka Gasprom firme, vezano za izgradnju Južnog toka. I naravno da u onom delu koliko Srbijagas učestvuje u tom zajedničkom preduzeću, koje je inače vlasnik projekta i biće vlasnik projekta u Južnom toku, u tom procentu je takođe odgovorno i učestvovaće u izgradnji Južnog toka. U tom smislu je svakako potrebno, kada govorimo o zaduženju i kada govorimo o Južnom toku, da, to jeste to preduzeće koje je vlasnik projekta i u tom smislu Srbijagas je deo tog preduzeća u iznosu od 49%.
Ne bih komentarisala više da li je Bajatović tu. Znači, Srbijagas je taj koji delegira svog predstavnika u tom zajedničkom preduzeću. Srbijagas danas ima generalnog direktora koji je imenovan na Vladi, na predlog SPS i zove se Dušan Bajatović.
Druga stvar, Italija – Srbija, moram odmah na samom početku da vam kažem, to je nasleđen sporazum iz prethodne ili prethodnih vlada. Postoje naše obaveze koje ste vi pomenuli, a to je da do 2020. godine imamo 27% iz obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije. Ovo ministarstvo je napravilo Nacionalni akcioni plan iskorišćenja izvora energije. Mi ga, između ostalog, sutra šaljemo energetskoj zajednici i u tom planu smo predvideli kako ćemo doći do tih 27% učešća obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije, bez energetskog sporazuma sa Italijom, upravo imajući u vidu ovo što ste vi sada rekli.
Tačno smo naveli da iz hidroelektrana preko deset megavata, imaćemo 250 megavata ili 23%. Iz malih hidroelektrana ćemo imati oko 17%, iz energije vetra 46, iz energije sunca jedan, iz biomase, odnosno pre svega kogeneracije devet, biogasa tri, geotermalne 0,1, otpada 0,3, deponijskog gasa jedan. Upravo smo se rukovodili time da je to, pre svega, međudržavni sporazum i da ne možemo da računamo na to da je to deo našeg zelenog energetskog bilansa i tu ste vi potpuno u pravu.
Vezano za same izmene Zakona o energetici, ne mogu da se složim sa vama, vezano za samu lokacijsku dozvolu, zato što sve ono što bude bilo iz oblasti ingerencije Ministarstva energetike, to se odnosi i na određene dozvole EPS koje ste vi sada pomenuli, mi ćemo kao ministarstvo uticati na to da se te dozvole, i ne samo dozvole, saglasnosti, šta god je potrebno, dobiju što pre, upravo da investitor ne bi imao problem. Ovo je bio početak, znači, ovim izmenama i dopunama zakona, da obavežemo investitora da on ima neku obavezu kada dobije bilo saglasnost, bilo energetsku dozvolu, a da bismo opet što pre dobili izgrađen ovaj objekat.
Kada govorite o ovoj retroaktivnosti, dakle, oni će zadržati svoje pravo, stečeno pravo i sa rokom od tri plus jednu godinu, ukoliko ne završe svoj objekat, e tada će im biti oduzeta dozvola po novim izmenama i dopunama zakona.

Ne može se reći da nemamo baš nikakvu korist, zato što cena električne energije po kojoj ćemo mi to prodavati Italijanima je 155 evra po megavat času. To je garantovana cena, vrlo visoka. Ako se sećate, pre 15 minuta sam pominjala cenu električne energije kako je kupujemo. Znači, 155 evra po megavat času, to je prva stvar.
Druga stvar, ako bismo to dalje trebali da razrađujemo, ovde će se graditi elektrane, po samom sporazumu maksimum je oko 800 megavata, ali po onome što sada imamo u projektima, to je negde oko 350, 360 megavata i procenjuje se da je investiciona vrednost oko 600 miliona evra. Verujem da ono kada se gradi u našoj zemlji, pa neće baš biti angažovane neke druge firme, nego će biti angažovane naše srpske, domaće firme. Znači, ne može se reći da to apsolutno nema nikakvih interesa za Srbiju, a posebno napominjem interes koji se tiče garantovane otkupne cene.
Kada ste pomenuli kako ćemo iz malih hidroelektrana to dostići, onih 27%, ja sam rekla da iz malih hidroelektrana do 10 megavata ćemo imati 17% u tom ukupnom iznosu i to je negde oko 188 megavata. Ne bih rekla da smo sve iskoristili od potencijala. To je i donja Drina i Morava. Nismo mi napravili ovaj akcioni plan iskorišćenja obnovljivih izvora paušalno, nego smo vrlo detaljno to uradili, upravo ne samo zbog obaveza, nego što je naš interes da obnovljive izvore energije maksimalno iskoristimo, jer kada imate domaći izvor, tu se slažemo, samim tim smo mi energetski bezbedniji i manje uvozimo električnu energiju.

Mala dopuna. Male hidroelektrane 188 megavata, hidroelektrane preko 10 megavata, 250 megavata i sve to zajedno sa biomasom, energijom vetra itd, daje nama procenat od 27. Nije ovde stvar procenta, samo. Potpuno se slažem sa vama, to jeste zajedničko preduzeće i EPS ima 49% i vlasnik je 49%. Neću da verujem u teorije zavere. Verujem da su se neke stvari promenili i da će se promeniti, te će tako EPS imati i te kakvu korist od takvog posla.
Još jednom napominjem, verovatno da se sada radi taj energetski sporazum, verujem da bi neke stvari mogle da se menjaju, ali postoje neke nasleđene stvari koje nije moguće menjati.

Uopšte nisam očekivala da ćete da podržite ovakav zakon zbog toga što sve ono što ste ostavili u energetskom sektoru dok ste vodili Vladu prethodnih godina govori u prilog tome da vi u stvari niste za red i rad i to je skroz jasno.
Vezano za tu javnu raspravu, da ponovim ponovo, ne zbog vas, pošto vi znate, jer sam ja to rekla i bili ste u sali, ali zbog građana Srbije, 10. decembra 2012. godine bila je javna rasprava u Privrednoj komori Srbije i odmah da vam kažem još jednu stvar, sve ono što se u ovom ministarstvu uradilo prethodna četiri meseca bilo je na javnoj raspravi, iako to nije bila ni naša obaveza po zakonu. Tu sada pominjem i neke nove uredbe koje su takođe bile na raspravi, tu pominjem i Zakon o energetskoj efikasnosti koji je još uvek na raspravi i koji je detaljan i veliki zakon.
Prema tome, sve šta radi ovo ministarstvo, ne samo da je pregledno i transparentno, verujem da to može i da smeta, zato što se sada vidi šta se radilo, odnosno šta se nije radilo, a sada se vidi šta može da se radi. Kada govorite o sistemskom zakonu i o tome da se menja preko noći, ne mogu da se složim sa tim, zato što kao što sam pomenula prethodno, ovo nije promena sistemska unutar zakona, nego popunjavanje određenih pravnih praznina. Nama je u interesu mnogo više da se ovde i radi i gradi, da dolaze investitori. Očito da zbog pravnih praznina koje su postojale u zakonu, na žalost, ti investitori su imali dozvole, a nisu radili i mnogo toga se radilo, da ne govorimo više o tome.
Mi pokušavamo na ovaj način da ograničimo, obavežemo investitora, da ima obavezu da, kada dobije dozvolu ili saglasnost mora nešto i da uradi u tom smeru.
Sa druge strane, Ministarstvo energetike će pomoći svakom investitoru koji bude dobio energetsku dozvolu ili saglasnost da što pre dođe do ostalih dozvola, jer je to jedini način da se ovde što pre iskoristi taj potencijal od novijih izvora, a kao što ste vi pomenuli, energetika je toliko važna, da mi postajemo energetski bezbedna država. Mi smo sada neto uvoznik energije tek u 36% u odnosu na potrebnu energiju.
Kada pominjete te razne mafije, da, i te kako se radi, to je paralelan proces, nismo se mi samo time bavili, jer toga je bilo, nego smo se uporedo bavili kako da promenimo i popunimo te praznine, odnosno da onemogućimo da iko iskoristi ili da uspori našu energetsku politiku i razvoj koji želimo, a paralelno sa tim, naravno, da onaj ko nije radio svoj posao, namerno ili slučajno ili onaj ko nije želeo da obavi određene stvari, mora da snosi posledice za to.
Na dalje, kada ste pomenuli Evropsku komisiju i da ove izmene i dopune zakona nemaju mišljenje Evropske komisije, ponavljam ponovo, nije potrebno mišljenje Evropske komisije, potrebno je mišljenje Kancelarije za evropske integracije, koje je ministarstvo dobilo kao pozitivno mišljenje vezano za ove izmene i dopune i ne samo mišljenje Kancelarije i još nekih drugih ministarstava, pa ne bi se moglo naći na Vladi i ne bi moglo da bude usvojeno da ne postoji pozitivno mišljenje Kancelarije za evropske integracije. To je procedura. To mišljenje postoji.
Da li zaista mislite da se išta u ovom ministarstvu koje se obavezalo i kao članica energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope, da ispunjava određene i da se priprema za ispunjavanje određenih direktiva, da ćemo mi išta da uradimo, što će nam skratiti taj put? Grešite.
Ako ste videli na šta smo se obavezali, možda pre dve ili tri nedelje u Budvi, vezano takođe za direktive, onda vam je potpuno jasno da je naš put tu potpuno jasan. Nama je u interesu da poštujemo direktive EU iz oblasti energetike, jer je to
takođe jedan od načina da budemo malo brži u onome što se zove realizacija energetske politike, pa moram da vas zamolim da pokušamo da pričamo samo o činjenicama, i da li treba pet puta da kažem da je bila javna rasprava, šta treba, čime se to dokazuje? Ako ćete vi pet puta da pitate istu stvar, dakle, 10. decembra 2012. godine, sa kakvim pravom govorite da nema javnih rasprava svih zakona, uredbi, pravilnika koje ministarstvo radi?
Niste u pravu, zato što je sve na javnoj raspravi, zato što se između ostalog i na tom čuvenom sajtu nalaze svi pravilnici. Danas je stavljena uredba vezana za električnu energiju.
Mogu da prihvatim neke stvari da smatrate da smo možda previše brzo ili sporo nešto uradili, ali da nema javne rasprave, to ne mogu da prihvatim. To prosto nije istina.