Hvala na postavljenom pitanju. Tu postoji nekoliko stvari. Slažem se sa vama da je potrebno puno vremena da se ne samo izgradi mreža, nego da se dobiju i mnoge dozvole.
Inače imamo dosta problema u samoj distributivnoj mreži električne energije i ti veliki gubici koji se pojavljuju i za koje često čujete, jesu zbog ili nerazvijenosti mreže ili zbog njene dotrajalosti itd.
Odnos između onoga ko traži da ima takvu mrežu i samog javnog preduzeća, jeste njihov odnos. Sa stanovišta ministarstva, mi nemamo ništa protiv i možemo samo da pomognemo u smislu da na neki način sugerišemo javnom preduzeću da u onome što radi bude brže, naravno uz poštovanje zakona.
Tu postoji još jedna stvar kao što znate, a to je i onaj koji je krajnji korisnik mora da učestvuje u samom finansiranju i investiranju, što nekada može da predstavlja ozbiljan problem. Pretpostavljam da je u ovom slučaju ista stvar, ali možemo razgovarati sa javnim preduzećem i sa kombinatom.

Odgovoriću na ovaj deo koji se tiče direktora.
Kao što znate, raspisan je konkurs za imenovanje generalnog direktora Javnog preduzeća EPS, kao i Javnog preduzeća za podzemnu eksploatacije uglja "Resavica". Za generalnog direktora EPS konkurs važi do 3. jula, odnosno 15 dana. Moram reći da za sada Vlada ima samo dve prijave za tako značajno mesto, što je, imajući u vidu sva prethodna pisma, na kraju krajeva, kao i sve prethodne priče koje smo imali oko imenovanja generalnog direktora EPS, za mene šteta. Iskreno se nadam i ponovo danas kažem i molim sve one koji su stručni, iskusni i imaju dobre biografije da se na taj konkurs jave. To se odnosi, naravno, i na podzemnu eksploataciju uglja "Resavica".
Što se tiče drugih preduzeća iz oblasti energetike, mi smo dobili tumačenje iz Sekretarijata Vlade da oni koji su imenovani kao generalni direktori, dok važi njihov mandat, za njih ne mora da se raspisuje konkurs. Ako pitate mene, nemam apsolutno ništa protiv da se raspiše za sve, ali vam kažem da sam kao član Vlade, kao ministar takvo tumačenje dobila.
Naravno, uporedo sa tim imamo i promenu upravnih odbora u nadzorne odbore. Da sada ne govorimo da su pravilnici kasnili duže itd, da je sve to bilo mnogo duže nego što je trebalo, mi smo kasnili i sa prebacivanjem upravnih odbora u nadzorne odbore, ali duboko verujem da ćemo mi u narednih desetak dana već imati konačno nadzorne odbore javnih preduzeća. Toliko sam mogla da vam odgovorim. Hvala.

Reći  ću samo nešto oko ovog dela vezano za imenovanje direktora. Potpuno se slažem da nema poverenja, ali to što nema poverenja, nema poverenja zato što prethodnih 12 godina, naravno i ranije, da ne govorimo još od 2000. godine su se direktori javnih preduzeća postavljali na sve moguće načine, samo ne na onaj prirodan način koji se zove konkurs. Jeste bilo 2001. godine, ali tada je Vlada formirala komisiju, a treba li da podsetim da su se u toj komisiji našli upravo ljudi koji su vodeći bili do pre nekoliko dana, recimo, u FTN. Dakle, oni su birali tadašnjeg generalnog direktora 2001. godine, Ljubomira Gerića itd.
Znači, jasno je da nema poverenja, ali ono za šta se zalažem i da ću se potruditi, to je da sve biografije koje budu došle na ovaj konkurs za EPS ili za podzemnu eksploataciju uglja, sve će biti javne. Prema tome, javnost će znati ko se javio, kakve su biografije, kakvo je iskustvo i šta su ti ljudi koji su dolazili na razgovore, a Ministarstvo energetike će imati jednog člana te komisije, predlagali u planu da mogu da urade u tim preduzećima. Mislim da je to najtransparentnije moguće.
Možda će u vremenu koje je ispred nas biti više poverenja i možda će onda biti i više zainteresovanosti da bude više prijava. Kad sam danas dobila informaciju da su samo dve prijave, mislim da je to šteta. Zato moramo da učinimo sve da bude više prijava. Što je više prijava i više kvalitetnih ljudi, dobićemo boljeg direktora.

Da dodam nešto, ne samo za Beograd, ali pre toga, potpuno se slažem sa vama da mi danas ne govorimo o uzrocima, nego o posledicama. Ova vlada se prosto hrabro susrela sa mnogim problemima i počela da rešava te probleme, za razliku od prethodnih vlada, odnosi se i na kosovski, odnosno Briselski sporazum, i na plan implementacije.
Sa zadovoljstvom očekujemo datum, ali posebno sa čim se jesmo susreli, to su problemi u ekonomiji.
Budžet Beograda koji ste pomenuli, mislim da je to vrlo značajno pitanje, jer taj budžet Beograda je sastavni deo budžeta cele države i to što mi ne znamo na šta su se trošila sredstva tog budžeta, nego se bojim da onog trenutka kada se bude promenila struktura vlasti u Beogradu, da kao kada smo preuzeli vlast u republici, pa nismo imali sve informacije pre toga, o neverovatnim stvarima, pa čak i pogrešnom predstavljanju nekih podataka, verujem da ćemo to imati i za Beograd. Ako mi znamo podatak da od 2011. godine grad je dugovao skoro 60% svog tekućeg prihoda, kada stavimo u odnos prihode i dugove, onda se mi kao građani iz Beograda, ali i cela Srbija, nalazimo u ozbiljnom ekonomskom problemu.
To ponašanje gradonačelnika, kada smo slušali gospodina Ilića, koji je govorio o urbanističkom planu, govorio je o jednoj neverovatnoj stvari, a to je bahatost gradonačelnika da nakon rasprave menja plan i to baš tamo, da budemo skroz otvoreni u onim opštinama koje predvodi SNS.
Mislim da tu neke stvari moraju da se menjaju i slažem se sa vama da u narednom periodu ćemo to sigurno raditi zajedno.

Potpuno se slažem sa vama i mi smo već pokrenuli jedan zajednički razgovor oko toga kako da pre svega smanjimo broj dozvola koje su potrebne potencijalnim investitorima. Recimo, ja to dajem sada iz primera iz oblasti energetike, ukoliko žele da se bave,recimo, iskorišćenjem potencijala obnovljivih izvora energije. Od 27 dozvola, iza kojih se nalazi u stvari 94 dozvole, to znači da na 94 šaltera ljudi moraju da dođu i u proseku su gubili dve – dve i po godine na takve dozvole.
Dakle, mi smo pokrenuli inicijativu sa svim ministarstvima, javnim preduzećima koja su za to zadužena, raznim ustanovama, direkcijama, itd. i pokušavamo sa njima da napravimo dogovor, a ja očekujem u toku leta neku završnu fazu tog dogovora, da se taj broj svede na najmanji mogući. Govorila sam između pet do sedam.
Moram da priznam da je i svim tim predstavnicima tih preduzeća, sa kime god da smo razgovarali, ista je želja, pitanje je samo zašto niko u ranijim periodima nikad nije te ljude okupio i krenuo da takvu stvar uradi?
Slažem se sa vama da mora da se ograniči vreme, ali za neke stvari je zaista to moguće uraditi, možda i za dan dva, ali za neke stvari malo duže od pet. U svakom slučaju, to je nešto na čemu radimo i zahvaljujem se uopšte na pitanju, jer je ovo dobra stvar koja treba da se uradi.

Potpuno ste u pravu da to nije u redu i nije u redu da se osećate loše. Jeste amandman istovetan i naravno da ga prihvatamo, pošto je identičan kao i ovaj amandman koji je Vlada prihvatila. Prema tome, ja kao ovlašćeni predstavnik mogu da kažem da je to sve sada rešeno. Hvala vam na razumevanju.

Vrlo kratko ću. Prvo, ta saradnja koju ste pominjali između opština ona svakako nema karakter međunarodnog ugovora. Ono što vidim u obrazloženju, dakle, prema i sadašnjem Zakonu o lokalnoj samoupravi ne smatraju se međunarodnim ugovorima, čak i prema ovom važećem zakonu koji sada menjamo, takođe, inicijativa za vođenje pregovora, zaključivanje pregovora i tako dalje nije predviđena. Znači, čak ni važećim zakonom, a imajući u vidu i sve ovo prethodno što vam na kraju krajeva i u samom obrazloženju stoji. Iz tog razloga Vlada nije prihvatila ovaj vaš amandman.

Prvo, zaista ne znam da postoji ijedna jedina inicijativa lokalne samouprave a da preko resornih ministarstava ne samo da nisu dobili neku vrstu saradnje nego, pre svega pomoć da sve ono što žele da urade u svojoj lokalnoj samoupravi i ne urade. Iz svog resora imam milion primera te vrste.
Neću ulaziti u ovo. Ovaj zakon nije zakon Ministarstva energetike i zaštite životne sredine, već je iz drugog ministarstva, ali ne mogu da ne odreagujem na to zato što se srećem sa takvim stvarima svaki dan.
Ne postoji nijedna jedina inicijativa lokalne samouprave, bilo ka ovom ministarstvu a verujem i kao spoljnim poslovima koje nije odgovoreno od strane lokalne samouprave. Ono što je potpuno jasno ovde je da se svakako ovim zakonom zaista ne smanjuje i ne uskraćuje bilo kakvo pravo lokalne samouprave.
Mogu da kažem i sledeće, to je pitanje – šta ukoliko tako obavežemo Vladu, pa Vlada kaže da ne treba da se zaključi ugovor između, recimo, lokalne samouprave inače?
To je moje mišljenje. Neću dalje da govorim o tome pošto je to samo moje mišljenje. U svakom slučaju, Vlada i sam odbor Skupštine su odbili ovaj amandman uz jasno obrazloženje. Ovde smo pričali toliko o tome. Mislim da lokalne samouprave ničim nisu oštećene kroz ovaj zakon. Zaista ničim, naročito što imam iskustva u realnom životu sa onim što se zove rad i sa svim inicijativama i ozbiljnim problemima sa kojima se one susreću.

Ne znam, možda su u nekom prethodnom periodu odbori stvarno po inerciji donosili odluke. Duboko verujem da Odbor za spoljne poslove nikako po inerciji nije doneo odluku, kao što i ova Vlada ne radi ništa ni po inerciji, ni svojevoljno.
Drugo, pošto ste rekli da su lokalne samouprave ovde ograničene, izvinite, objasnite mi - po čemu su to ovde lokalne samouprave ograničene bilo čim i kakvo im je to pravo uskraćeno? Nije im ništa uskraćeno što nije bilo ni do sada, što ne postoji u praksi, kao što ste se, na kraju krajeva, i složili sa mnom.
(Miloš Aligrudić, s mesta: Replika.)

Vezano samo za ovaj amandman. Daleko od toga da sam multidisciplinarna, kako neko reče, ali samo dve tri stvari. Kada govorite o izvorima finansiranjima, logično je da, kada o Zakonu o budžetu, kako jeste i kako vam, između ostalog, u obrazloženju ovog amandmana piše, Zakonom o budžetu se pretpostavljaju potrebna finansijska sredstva.
Drugo, kada ste pominjali ovaj primer koji ste dali, ukoliko finansijska sredstva nisu potrebna, onda ovde lepo, u ovom predračunu troškova, ona se neće ni tražiti. Zbog toga i stoji ocena potrebnih sredstava, a ne procena, jer čim kažete procena, već ste rekli da vam sigurno trebaju sredstva. U ovom smislu, mislim da bih rekla da su to više pojmovi iz ekonomije, ocena i procena. Kada ste procenili, vi ste procenili da vam svakako trebaju finansijska sredstva, a kada ste ocenili, onda ste rekli samo da li trebaju ili ne trebaju, a onda ćete, kroz predračun troškova, ako trebaju, ako ste ocenili da trebaju, napisati koliko je to.
Kada smo govorili o budžetu, kako je već jedan poslanik pominjao, odnosno izvoru finansiranja, drugim propisima iz oblasti finansija, tj. Zakonom o budžetu se pretpostavlja koliko je novca potrebno.

U pitanju je pre svega izvršenje ugovora, ako ste pročitali ceo član. Sada sam i ja potpuno pročitala ceo član još jednom. Na primer ugovori o ljudskih pravima. Onda, ugovori koji nas obavezuju, recimo, da implementiramo neka krivična dela u naše zakonodavstvo, ne traže troškove. Zato imate ocenu potrebnih.
Dakle, nije to rad delegacije i te kafe koje vi pominjete, nego izvršenje ugovora. Tako piše. Da pročitamo sve, da ne bi bilo više zabune ni kod koga. Dakle, stav 2. glasi: "Predlog osnove treba da sadrži naročito ustavni osnov, ocenu itd". Onda imate ovde: "ocenu potrebe finansijskih sredstava za izvršenje ugovora, podvlačim – izvršenje ugovora, kao i način njihovog obezbeđivanja". Dakle, u pitanju je izvršenje ugovora, a ne rad delegacije koji ste vi sada pomenuli, a ja sam takođe i nabrojala.
(Miloš Aligrudić, s mesta: Prihvatam.)
U redu, hvala.

Dve stvari. Jedno, da u članu 5. imate da u predlogu ove osnove za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora postoji da mora stajati nacrt ugovora, piše. Drugo, posle u članu 7. imate u drugom stavu – ako u toku pregovora druga strana ne prihvati stavove utvrđene u osnovi, dakle, u osnovi za vođenje pregovora, ili predloži da se razmatraju pitanja o kojima nisu zauzeti stavovi u osnovi, a u osnovi imamo predlog ugovora, delegacija Republike Srbije će zatražiti nove stavove Vlade, a po potrebi i odložiti pregovore.
Rekla bih da nije baš manjak poverenja. Svaka promena tog ugovora koji stoji u osnovi, ukoliko dođe do promene, mora da se nađe ponovo pod mišljenjem Vlade. Neću da govorim o onom drugom takođe delu. Mi mnogo tipskih ugovora imamo koji se gotovo svakodnevno potpisuju, potpuno su tipski, ali, naravno, postoje i oni drugi o kojima se i te kako pregovara i moraju da dođu na Vladu, ukoliko dođe do promene nacrta, koga imamo u članu 5, a posle u drugom stavu člana 7.
Nadam se, koliko-toliko, da sam vam odgovorila.

Pa dobro, da bude da će Vlada da vam spasi dušu, u sledećem amandmanu upravo što je predložila i poslanica Dubravka Filipovski, dakle, Vlada izuzetno po dobijanju saglasnosti nadležnog odbora Narodne skupštine, upravo ovo o čemu ste vi govorili, dakle svakako član 8. predloga zakona ostaje, zbog toga što ugovor inače, između ostalog, međunarodni ugovor stupa na snagu kada se dve strane usaglase, i gde se međusobno obaveste. Vrlo često se dešava, da kada jedna strana ratifikuje, a da drugoj treba više vremena da to ratifikuje, ali ugovor svakako privremeno jeste na snazi. To je jedna stvar.
Druga stvar. Već narednim zakonom naravno da mora da se ubaci i mišljenje odbora Narodne skupštine i mi smo to i prihvatili ovde. Još jednu stvar da vam kažem.
Kada, recimo, nacrt ugovora kao osnova za pregovore ide na Vladu, u onom članu 5. koji smo pominjali itd. svakako da mora da prođe i sva ostala ministarstva koja daju takođe mišljenja, kao i Odbor za zakonodavstvo, pre nego što i na samu Vladu dođe, prosto da dodam, jer mislim da je to značajno.
Imate ovaj trgovinski ugovor sa Ruskom federacijom, mi smo ga ratifikovali, a Ruska federacija ga nije ratifikovala, ali on se primenjuje,koliko sam ja upoznata, ali Ruska federacija ga nije ratifikovala, samo u tom smislu i nije na međunarodnom nivou stupio na snagu. On jeste stupio na snagu ovde kod nas i mi ga primenjujemo, ali na međunarodnom nivou nije, koliko sam ja do detalja informisana.

Da sada ne govorimo o tome ko je kako vodio zemlju od 2000. godine do danas, ali odmah da kažem da u članu 8. koji gore ima u svom naslovu "privremena primena", dakle ne govorim primeni, nego o privremenoj primeni, pa se kaže da je privremena primena sporazuma moguća, uz amandman koji smo prihvatili, uz saglasnost odbora Narodne skupštine.
Dakle, ne radi Vlada ništa tajno, niti Vlada preuzima na sebe ingerencije koje ne bi trebala da uzme. Podsetiću vas i daću vam informaciju da u hrvatskom i u crnogorskom zakonodavstvu Vlada ima privremenu primenu sporazuma bez uopšte mišljenja Narodne skupštine. Dakle, mi smo svakako prihvatili amandman da bude mišljenje Narodne skupštine, kada govorimo o privremenoj primeni sporazuma, a kada imamo potpunu primenu sporazuma, naravno da je ratifikaciji u Skupštini i to se podrazumeva.

Opet da naglasim, u pitanju je privremena primena sporazuma do trenutka dok ne bude potpuna primena sporazuma. Dok je privremena, onda će svakako tu da da mišljenje odbor.
Takođe, ponovo vas podsećam da ostale zemlje nemaju ni mišljenje odbora, nego vlade imaju pravo da same imaju privremenu primenu sporazuma. Primer za to jeste Trgovinski sporazum sa Rusijom.
Vratila bih se na ovu vašu diskusiju, šta god to bilo, mišljenje o tome kako ste vodili zemlju. Da li treba da vas podsećam da ste ostavili prazan budžet, da ste ostavili gladnu Srbiju, da ste ostavili osiromašene građane Srbije, pošto ste o tome sada pričali? Tako ste vodili zemlju da su vam, na kraju krajeva, građani Srbije dali svoje mišljenje na izborima procentom koji ste ostvarili na parlamentarnim izborima, pa ste danas u opoziciji.