Vezan za to kašnjenje o čemu govorite i zašto idemo u hitan postupak, jer zašto bismo to radili kada ratifikaciju možemo da uradimo i do 27. novembra? Zbog toga da bismo u ovoj letnjoj sezoni koja je građevinska sezona, pokušali da uradimo neke stvari, a možemo da ih uradimo.
Na ova tri zakona radi se dve godine, dve godine se pripremaju stvari, a 23. ili sedmog decembra je potpisan Sporazum, prošle godine i pripremala se dokumentacija. Slažem se, i u Ministarstvu finansija i došlo je pripremljeno i prošlo je sednicu Vlade, prethodne Vlade i upućeno je bilo u Skupštinu, a onda kao što znate su bili parlamentarni izbori.
Prosto se zna da nakon parlamentarnih izbora, sve što je bilo ka Skupštini, mora da se vrati.
(Narodni poslanik Zoran Živković, s mesta: Ne mogu da se vrate.)
Moraju, ti sporazumi su bili i znam šta sam zatekla još jednom novu Vladu, prošlo je celu proceduru, celu Vladu, sve odbore i potom stavljeno parlamentu da o tome raspravlja.
Iskreno se nadam da ipak imamo dovoljno vremena da pričamo o svemu.
Što se tiče kamata, one su i u ovom materijalu koji ste dobili. Vi imate šestomesečni euribor plus tačka 45%, a kada pogledate sva tri kredita, to je onda 0.8 do 1,3% kamata.
Kada pogledate i otplatu i grejs period, u odnosu na mnoge kredite koje smo uzimali, rekla bih da jeste povoljan. Slažem se sa onima koji su do sada govorili da ni jedan kredit nije više za nas, jer smo zemlja koja zaista jeste prilično zadužena, ali budući da znamo šta je rezultat ovoga i šta hoćemo da uradimo, mislim da isplativost jednog, drugog ili trećeg sporazuma, odnosno kredita može samo da nam donese dobro.
Akcize ste pomenuli, slažem se sa vama, 2011. godine Cvetkovićeva Vlada je to ukinula i ne postoji drugi način da pričamo o održavanju puteva, finansiranju, o akcizama, mesec dana sam ovde, kada govorimo o ovom ministarstvu.
Dakle, mi ćemo se potruditi da se pripremimo i da tražimo da za akcize ide jedan deo.
Koliko će to da bude, nekada je bilo šest, 10, 20%, ja to ne znam, rade se analize pa ćemo videti.
Dakle, rekli ste da obnova ide sporo, ili nećete sada o tome? Drugi put, u redu, izvolite. Dogovoreno.

Još jedanputa da kažem, u ovom planu rehabilitacije, kada govorimo o Raškoj i celoj toj oblasti, 199 kilometara će biti obuhvaćeno i sve su putevi prvog reda. Ovo što ste vi pomenuli jesu putevi drugog reda, a mogu da budu deo.
Ono što ćemo mi sigurno uraditi, budući da smo zaista rekli da će možda biti potreba da neke stvari promenimo, pregledaće se još jednom, pogledaće se još jednom kriterijumi, ali hajde da to ostavimo za sada. Ne mogu da vam kažem da li ćemo eventualno i to promeniti, ali u svakom slučaju ovo sve drugo su putevi prvog reda i nije malo. Slažem, nije ni dovoljno, ali da krenemo. Proverićemo još jednom.

Hvala vam na i konstatacijama, a i ovim pitanjima i, vi ste jedan od retkih koji ste primetili da, uslove samog i jednog i drugog i trećeg, u stvari kredita, odnosno, ovog sporazuma, koji zaista, i ja isto tako mislim potvrđuju kredibilitet ove Vlade.
Ono što je značajno, vezano je za domaću operativu za koju ste pitali. Domaća operativa treba da bude angažovana 100%. Dakle, „Putevi Srbije“ nisu samo „Putevi Srbije“, oni su ti koji će organizovati jedan deo posla odnosno imaćemo javne pozive, kao što sam rekla, i za izvođače i za nadzor i to gledano geografski, uvek ćemo pozvati najmanje pet putarskih firmi iz tog dela gde će se vršiti rehabilitacija putne mreže prema ova tri sporazuma.
Što se tiče istočne Srbije, videli smo ovde videli, rehabilitovaće se put od Negotina ka granici. Naravno da to nije dovoljno i kada pogledate sve deonice, kada bismo gledali svaki kraj Srbije, mi bismo našli mnogo toga što bi još moralo da se rehabilituje.
Budući da mi 5.000 kilometara treba da rehabilitujemo a da sa ova tri sporazuma odnosno sa ovim novcem koji imamo ćemo rehabilitovati 1.100 kilometara.
Srbija je obezbedila novac. Ovo su, kao što sam rekla projekti na kojima se radi već dve godine i još prošle godine budžetom je obezbeđen novac, s tim što on neće biti 2014. godine dat, nego u 2015. godini. Mi imamo obavezu 116,2 miliona da damo i to je bio jedan od uslova kreditora da ovog puta Srbija takođe učestvuje u ovakvom jednom projektu.
Što se tiče novca koji je ulazi u zemlju, još uvek nemam tačan podatak o donacijama, jer imam informaciju da donacija za održavanje puta nije bilo i da smo pre svega o putevima Srbije imali određene kredite od kojih kašnjenjem, ne kašnjenjem nego prosto ostatak koji nije iskorišćen imamo samo 30 miliona evra i imamo projekte u koridorima Srbije vredne 1,2 milijarde evra od čega smo iskoristili samo 300 miliona evra za sada.
Trenutno, kada govorimo o projektima o uputnoj mreži, trenutno u Srbiji, dakle, vrednost tih projekata koji se rade trenutno, jeste oko milijardu evra.
Dakle, oko milijardu evra su projekti razno-razni, a vezani su za putnu mrežu.
Ono što mislim da je značajno, a vezano je za druge vidove, za železnicu, gde smo imali i određena kašnjenja, određene kredite koji su uzeti, zbog čega smo imali određenih problema, ali to sada nije tema. Mislim da sam odgovorila na sva pitanja. Hvala.

Htela sam da odgovorim poslanici na njena pitanja. Mislim da je to vrlo značajno da se zna.
Ne zavisi ovaj projekat od jednog čoveka i nijedan projekat u Srbiji ne može više da zavisi od jednog čoveka, nego zavisi, pre svega, od Vlade Srbije. Mi smo vrlo odgovorni kao Vlada i kao ministarstva koja će biti u tom nadzornom odboru koji ste vi sami pomenuli.
Pitali ste nekoliko stvari – da li postoje projekti i da li je JP „Putevi Srbije“ napravilo projekte? Da, za celu prvu godinu, to je 210 kilometara puta, pripremljeni su projekti. Oni su potpuno spremni, kad se ratifikuje sporazum i kad se bude povukla prva tranša, da mogu da rade.
Takođe, pominjali ste da li je zastupljen dovoljno određen region ili nije zastupljen dovoljno? Pomenuli ste, od nekoliko kriterijuma koje sam ja navela, samo dva. Ja sam za poštovanje struke i svih onih koji su radili na tome. To su stručnjaci i putarskih preduzeća i Svetske banke i IBRD i EIB, koji su radili na kriterijumima i na osnovu tih kriterijuma izabrali sve one deonice koje su, ali u skladu sa svim kriterijumima, najvažnije.
Naravno da novca nema dovoljno za sve. To se odnosi i na kolegu Mukovića, koji je takođe pominjao Novi Pazar. Ponovo će se to još jednom pogledati, ali to ne može da bude ni zato što ste vi vezani za neki kraj ni zato što sam ja vezana za neki kraj, nego zato da pokušamo da nađemo ono što je prioritet, a da odgovara stanju kolovoza, da odgovara ekonomskoj isplativosti i regionu i još mnogo toga što je u potkriterijumima iza toga.
Takođe, mi ćemo imati i reviziju. U ovom prvom koraku, „Putevi Srbije“ će raspisati javni poziv za revizora, 14 ugovora i jedan nadzor. Javni poziv znači da će taj javni poziv obuhvatiti sve one koji mogu da izvrše takve poslove. Pitali ste da li ima kapaciteta za implementaciju? Ako, recimo, javno preduzeće, današnje, godišnje troši na održavanje puteva oko 150 miliona, ono ima kapacitet da može 150 miliona evra da sprovede, realizuje u toku jedne godine.
Ako pogledate ove projekte, onda je to negde oko 70 miliona evra godišnje. Kada bismo pričali o kapacitetu tog javnog preduzeća, ono je za to sposobno.
Što se tiče prijava i svega toga, vezano za v.d. direktora JP „Putevi Srbije“, postoje institucije i one moraju da rade svoj posao. To se odnosi i na tog direktora i na svakog drugog direktora koji ima podignute ili ne podignute krivične, prekršajne, kakve god prijave. U to se ne bih mešala. Čekala bih da vidim njihove odgovore.
Na samom kraju, još jedanputa da ponovim, zašto po hitnom postupku i zašto danas i kako je to Vlada juče usvojila sve ovo i danas se pojavila u Skupština. U decembru prošle godine već je potpisan sporazum. Bilo je u prethodnoj Vladi, usvojeno je na prethodnoj Vladi. Moralo je da prođe novu proceduru, ponovo ministarstva. Na kraju krajeva mi sada imamo i drugačija ministarstva. Ovo ministarstvo koje je zajedno sa finansijama predlagač, kao i Ministarstvo spoljnih poslova, sada su prosto organizaciono drugačije napravljeni i prosto je morala da se ispoštuje procedura. Praktično da, bilo je juče, ali drugi put, na neki način. Toliko od mene. Hvala.

Dodala bih samo nekoliko informacija. Nije problem samo da se vežemo za prvi deo, sačekaću vaš predlog, ali vezano za Komisiju za procenu štete i za sve ove preliminarne prve procene koje dolaze od lokalnih samouprava.
Lokalne samouprave su dobile zadatak da do sutra, praktično do 30. maja dostave prve preliminarne procene štete. Naravno da su to zaista prve preliminarne procene, verovatno u mnogim lokalnim samoupravama na različite načine i napravljene, ali ono na čemu trenutno radi Komisija to je da formira timove za lokal. Dakle, u tim timovima za lokal će biti inženjeri Građevinske direkcije Srbije, biće anketari Statističkog zavoda, biće strani eksperti, dakle svi oni će se raspodeliti po lokalnim samoupravama da sve te prve preliminarne procene štete pogledaju. Pored fotografija, dokaza određene štete, moraju da se naprave u drugom redu i realnije procene.
Kancelarija koja se formira u stvari jeste operativno telo na neki način Vlade u kojoj će se praktično naći sve centralizovane procene štete, a nakon toga izvršene kontrole i način trošenja novca.

Radi se na tome. Već smo u kontaktima sa Inženjerskom komorom u svakom smislu te reči, i od članarina i od pomoći i načina kako da najviše u stvari iskoristimo samu Inženjersku komoru i članove Inženjerske komore da u ovoj situaciji budu uključeni i pomognu, ali u svemu, u svakoj fazi koja nas čeka.

Hvala na pitanjima.
Da krenemo od početka, vezano za posredničke kompanije. Kada govorimo o „Jugoros-gas“ kompaniji, da vas podsetim, prošle godine Srbija je potpisala ugovor o dugoročnoj nabavci gasa, odnosno „Srbijagas“ to radi preko „Jugoros-gas“ a „Jugoros-gas“ to nabavlja od „Gasprom eksporta“. Dugoročni ugovor koji je bio već dogovoren u prethodnoj vladi, nije bilo moguće napraviti bilo kakve izmene u tom smislu, kada govorimo o „Jugoros-gas“.
Ako govorimo o drugoj posredničkoj kompaniji, Vlada je donela odluku, to su ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji, da nijedan takav ugovor ne može više da se potpiše između „Srbijagasa“ i RST ukoliko Vlada nije upoznata sa takvim ugovorom. Vlada je napravila jedan korak u tom smislu, zato što smo mi došli do tog zaključka, koji ste vi sada izneli, da to može da bude problem za poslovanje samog preduzeća.
Da se vratim na priču oko „Srbijagasa“, postoji ozbiljan finansijski problem u tom preduzeću. Ministarstva privrede, finansija, a i energetike, seli smo i razgovaramo kako da rešimo pitanje „Srbijagasa“, upravo zbog toga da nam to ne bi napravilo problem u budžetu. Sada više ne govorimo o „Srbijagasu“, nego govorimo o budžetu cele zemlje. To je nešto što će se rešavati u narednom periodu i mnogo brže nego što to mislimo.
Kada pominjete Ukrajinu, ne zaboravite gde se nalazi Ukrajina, na kakvom mestu se nalazi i koliko je trenutno značajna za Rusiju i EU. Naše mesto nije takvo da možemo da vršimo neku vrstu „ucene“ da bismo sada govorili o tome da li će ovde da se snizi cena gasa i da li će nama da se to omogući. Potpuno su nam različite pozicije, ako posmatramo Ukrajinu, sa jedne strane, i ako posmatramo Srbiju, sa druge strane. To nisu ekonomske, nego govorimo o političkim i drugim pozicijama.
Što se tiče oproštenih penala, ti penali su prvi put stavljeni u ugovor za 2013. godinu. Ne znam o kojim drugim penalima se govori. Ministarstvo energetike je izdalo saopštenje tim povodom. Drugih penala pre 2013. godine nije bilo. Prvi put su stavljeni u ugovor za 2013. godinu.
Što se tiče „EPS snabdevanja“ i računa koje je „EPS snabdevanje“, nova kompanija EPS-a, izdalo, odnosno dala predlog. Da, zašto im je trebalo, da ne komentarišemo zašto je EPS-u trebalo toliko vremena i zašto nije razmišljao ranije da se okrene više potrošačima, budući da mi otvaramo tržište na srednjem naponu od 1. januara ove godine, a sledeće godine otvaramo tržište za sve potrošače, 2015. godine, verujem da će uz pomoć Ministarstva biti mnogo agilniji. Ono na čemu mi insistiramo, sada u računu, jeste da se tačno zna svaka stavka fiksnih troškova koje potrošač, kupac, svako od nas treba da plati, mora da zna šta znači obračunska snaga i gde taj novac ide, šta znači naknada za „EPS snabdevanje“ i šta znači procenat koji se daje za povlašćene cene za obnovljive izvore energije. To su stvari na kojima smo insistirali da budu lepo objašnjene.
Mi po zakonu moramo da imamo određene stvari koje stoje na računu. Dakle, po metodologiji Regulatorne agencije za energetiku itd. Znači, smatram da ovaj račun koji će Ministarstvo predstaviti, koliko u ponedeljak sledeće nedelje, može se reći, je prvi korak u onom računu koji treba da bude potpuno pregledan. Da, građani će moći na jednoj strani da vide koliko su potrošili kilovat časova, koliko ih to košta, koliki je eventualni dug, a sa druge strane računa će imati sva objašnjenja za svaku stavku unutar računa. Promenom tarifnog sistema u toku 2014. godine možemo očekivati da taj račun bude još pregledniji. Koliko se moglo trenutno, mislim da ćemo uspeti da uradimo. Zahvaljujem.

Jedna od retkih stvari koja se desila dolaskom, odnosno formiranjem nove Vlade, po prvi put u energetici je napravljen jedan pregledan javni poziv za izbor potencijalnih investitora za izgradnju malih hidroelektrana. Prvi je bio u toku godine i završio se sa 212 memoranduma koji su potpisani na liniji potencijalni investitor, lokalna samouprava i Ministarstvo. Ministarstvo zbog toga da kontroliše ili da pomogne investitoru da lakše dođe do svojih dozvola.
Ono što je novitet jeste da 30. decembra se raspisuje novi javni poziv u stranim i našim medijima za 142 lokacije za izgradnju malih hidroelektrana. To je nešto što mislim da može biti dobro. Prvi javni poziv treba da donese Srbiji investicije, kada se sve skupi, između 350 i 400 miliona evra. Ovaj drugi javni poziv bi trebao da bude oko 200 miliona evra. Kada sve to budemo skupili trajaće 60 dana. Sve što se tiče iskorišćenja naših izvora, verujem da će ići na ovaj transparentan i pregledan način. Hvala vam što ste pitali, jer je ovo značajno za obnovljive izvore.

Potpuno se slažem sa vama da je veoma važno koja će se tehnologija koristiti, budući da danas Rafinerija Pančevo radi sa 60% svog kapaciteta, da je to 20% manje nego, recimo, 2004. godine, da novo postrojenje koje smo otvarali još uvek radi sa gubitkom, pre svega zbog toga što je smanjena prerada.
Kada govorimo o tehnologiji, o tome se još uvek razgovara sa NIS-om, ali nikako se ne sme izgubiti još jedna stvar u vidu, a to je da mi razgovaramo i sa članovima Nadzornog odbora, ali isto tako i sa članovima Skupštine, kao i sa generalnim direktorom NIS-a. Biće doneta odluka i čuće se. Zbog toga smo i pravili onaj naš dokument kojim smo pokušali da damo smernice kako treba da se ponašaju svi oni koji su predstavnici države u NIS-u.
Druga stvar, mi imamo 29%, toliko je naše učešće u NIS-u. U tom smislu verujem da ćemo uspeti partnerskim odnosom, bez obzira što on ovako gledano po učešću nije sasvim partnerski, da donesemo najbolju ocenu, odnosno najbolju odluku i da je svima u interesu da se profit poveća. Tako da, još uvek se vode razgovori o tome koja će se tehnologija koristiti, direktno da odgovorim na vaše pitanje.

Samo jedna informacija, vrata Ministarstva energetike su uvek otvorena ako Odbor, slučajno, možda nije odgovorio, Ministarstvo je tu da odgovori na sva pitanja. Prema tome, kada bude doneta odluka i kada budu date instrukcije, kako vi kažete nisu date, ne, nego se razgovara, vi ćete to dobiti, ali bez obzira i na to, uvek možete da se obratite Ministarstvu.
Da se sad ne vraćamo na to zašto i dalje nismo zadržali 49% u NIS, ako smo to već imali. Možda je to bio način da imamo još veću mogućnost da utičemo na neke od odluka, ali se slažem da sve možemo zajednički da otvorimo. Hvala.

Kao predstavnik najjače stranke, kao što ste rekli, i sve ono što je predsednik naše stranke rekao i sve ono što smo obećavali, mi to i ispunjavamo. Prema tome, ako govorimo o 24 sporne privatizacije, mislim da ste bili prisutni, ako niste, pretpostavljam da su vam vaše kolege rekle. Dakle, do nedelje će biti sve informacije u javnosti. Kao što to obično biva i kao što to Aleksandar Vučić radi, biće otvorena  konferencija za novinare gde će javnost Srbije saznati sve šta se dešavalo u 24 sporne privatizacije i koje predistražne radnje su urađene.
Pretpostavljam da ste i vi to čuli. Odnosi se ovo i na sve ostalo što ova Vlada radi. Ne volim da se vraćam na prethodni period pre formiranja ove Vlade. Mi se maksimalno trudimo da zemlju koju smo zatekli u teškoj ekonomskoj, socijalnoj krizi iz tih problema izvučemo. Pored političkih iskoraka i hrabrosti koju je ova Vlada napravila, a koja nijedna prethodna nije mogla, smela ili kako god, ova Vlada je uradila.
Sada su pred nama ozbiljni ekonomski rezovi koje moramo da učinimo. Nije problem „Srbijagas-a“ nastao juče ili za godinu dana, on je nastajao godinama. Nije problem EPS-a nastao juče ili za godinu, godinu i po dana, nastao je prethodnih deset godina. Nisu problemi preduzeća restrukturiranja nastali prethodnih godinu i po dana, nego su nastajali godinama i mi smo zemlja koja ima na žalost preduzeća u restrukturiranju sve ove godine.
Znači, pred ovu Vladu je došlo mnogo problema, ali kao što smo rešavali probleme tokom 2013. godine, verujem da će ova 2014. godina zaista da bude reformska godina.

Kad vas slušam prosto se pitam da li živim u Srbiji.
Da krenemo prvo sa tim partijskim zapošljavanjem. Da li treba da kažem da je za vreme vašeg direktora, direktora iz DS, EPS zaposlila, ja sam to rekla na jednoj od sednica, upravo ovde smo razgovarali sa poslanicima 3800 članova, dakle, direktor Marković mislim da je bio prethodni generalni direktor EPS-a.
Da li treba vas da pitam iz DS-a koji ste vodili preduzeća, odnosno Adu Ciganliju, gde ima manje od 30 ljudi koji su stalno zaposleni. Znate li koliko je ugovora o delu, koliko smo ugovora zatekli? Zatekli smo 95 ugovora. Znate ko ih je zaposlio? Direktor Ade. Znate čiji je on? Iz DS-a je.
Sada ste rekli 10 ili 20 hiljada, koliko ste rekli da je navodno SNS zaposlila po javnim preduzećima? Nije tačno. Za vreme ove Vlade donet je Zakon o javnim preduzećima. U tom zakonu o javnim preduzećima propisano je postojanje nadzornog odbora, ali isto tako i konkursa za direktore javnih preduzeća.
Ako se neko za to zalaže, onda se SNS za to zalaže. Ako neko vodi računa šta ti ljudi rade, onda mi to radimo. Ako neko kontroliše kako se stvari obavljaju u javnim preduzećima, onda svakako to mi radimo. Ne mogu da razumem da uopšte ovde takve stvari govorite.
Drugo, bili ste pomenuli Emirate, ugovore i sve što se uradi, bar ova Vlada je to pokazala, jeste dostupno javnosti.
Još jedna stvar, ako smo govorili o navodnjavanju, o poljoprivredi, 100 miliona dolara koliko sam ja danas čula upravo od potpredsednika Vlade, već se podelilo i idemo dalje.
Prema tome, ne možete da govorite da se ništa nije uradilo.
Ne znam ko je tačno rekao za 10 milijardi evra investicija, ali ću vam reći da je potpisan ugovor za Kostolac za 300 megavata. To treba da se gradi 2014. godine.
Isto tako, prvi put, zašto za vreme vaše vladavine nije bio neki javni poziv za izgradnju malih hidroelektrana, zašto vaša vlada nije raspisala te javne pozive da ljudi lepo dođu i da se jave, da na taj način dobiju svoje lokacije, a ne da to dogovaraju unutar Vlade između ministara itd.
Oko te preglednosti i transparentnosti ne bih se baš složila sa vama da ste potpuno u pravu.
Oko toga da ništa nije urađeno i da je samo u najavama, tu tek niste u pravu. Oko 180 optužnica koliko smo čuli je podignuto u prethodnih godinu i po dana, verovatno i više, jer ovo je podatak od pre nekoliko meseci i ne možete da govorite da se ništa nije uradilo.
Za vreme vaše vlade, koliko znam, dve ili tri istrage su samo vođene. Niste imali nikakav sistem za borbu protiv kriminala i korupcije, niste imali ni strategiju, niste se bavili time, nije vas to zanimalo, zato što to nije odgovaralo ni vašoj stranci ni vašim ljudima.
Nekako mi se čini da sve to što govorite više govorite ovde da biste objašnjavali i dobili neki poen, istinski sa činjenicama. Pokažite mi činjenice, gde je 20 hiljada ljudi koje je SNS zaposlila.
Kažem vam činjenicu za Adu Ciganliju, 95 ugovora o delu, a manje od 30 stalno zaposlenih i tako u svakom preduzeću.
To ste radili u prethodnom periodu. Prema tome, ta partijska preduzeća smo mi nasledili upravo od vas, a neće više biti partijska.

Poštovani poslanici, ovo je sistemski zakon, Zakon o robnim rezervama, u delu koji se tiče obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata i verujem da ćemo kroz raspravu detaljnije govoriti.
Svi znamo da je nafta jedan od najvažnijih energetskih izvora. Ako govorimo o našem regionu, onda ne možemo a da ne kažemo da region jeste deficitaran sa energijom, ali, pre svega, karakteristična je visoka uvozna zavisnost, nemanje interkonekcija, ograničena domaća proizvodnja i nedostatak skladišta, što je najvažniji ograničavajući faktor.
Vezano za sam Zakon o robnim rezervama, kada smo ratifikovali Ugovor o osnivanju energetske zajednice, to je prvi ugovor koji Srbija ima sa EU, obavezali smo se da usaglasimo naše zakonodavstvo i da krenemo u usaglašavanje sa zakonodavstvom EU. Godine 2008. doneta je odluka da se proširi ugovor i na naftnu oblast, a već 2009. godine obaveza zemljama članica da svakako imaju obavezne rezerve nafte i naftnih derivata. U skladu sa tim, 2012. godine usvojena je Odluka na ministarskom savetu da se države članice obavezuju da uspostave obavezne rezerve nafte i naftnih derivata ne kasnije od 1. januara 2023. godine. Da bismo to mogli da uradimo, novi Zakon o robnim rezervama dozvoljava mogućnost i mi smo ga potpuno uskladili, a da bi stigli da imamo takve obavezne rezerve do roka koji sam rekla, 2023. godine.
Najvažniji elementi zakona koje pretpostavljam da ste imali prilike već da vidite propisuju da se obavezne rezerve formiraju za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja Republike Srbije energijom i energentima usled poremećaja u snabdevanju energijom i energentima, način na koji se utvrđuje godišnja obaveza Srbije, a saglasno direktivi, obavezne rezerve formiraju se najkasnije do 31. decembra 2022. u visini od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje u Republici Srbiji.
Pored ovoga što se propisuje formiranje centralnog skladišnog tela, ima još jedna vrlo važna stvar, a to je da se propisuje da obavezne rezerve za skladište u skladištima i direkcijama ali i energetskim subjektima moraju imati licence za skladištenje nafte i naftnih derivata.
Ne samo da je ovo sistemski zakon, nego je potpuno nešto drugačije od onoga što smo imali do sada. Podzakonska akta koja ovo ministarstvo treba da pripremi u narednih 10 meseci mi ćemo pokušati da uradimo mnogo ranije, kako bismo dali mogućnost da se ovaj zakon što pre realizuje, odnosno da ispunimo našu obavezu. Na kraju krajeva, najvažnija stvar, nije u pitanju samo ispunjenje obaveze, nego da zaista obezbedimo energetsku stabilnost kada govorimo o nafti i naftnim derivatima.
Drugi zakon o kojem ćemo danas govoriti, izmene i dopune Zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju. Pravni osnov za to jeste svakako Ustav naše države. Mi smo zemlja koja je jedna od retkih zemalja koja je u samom startu napravila zakon i uskladila se sa konvencijom koja postoji o zabrani razvoja proizvodnje. Ono što je vrlo važno, suštinski, nema izmene zakona osim što se vrši ujednačavanje sa kriterijumima za sve ostale zemlje. Dakle, naša preduzeća će raditi isto kao što rade i sva druga preduzeća.
Ono što mislim da jeste značajno za vas, to je da se predloženim zakonom o izmenama Zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju ne dira u suštinska rešenja data u zakonu. Izmene se pre svega odnose na preciziranje koncentracionih limita hemijskih supstanci za koje ne postoji obaveza domaćih pravnih lica da nadležnom ministarstvu podnose propisane izveštaje, čime se osigurava jednaka primena konvencije, međunarodne konvencije koju imamo.
Treći zakon o kojem ćemo govoriti jeste strateški Sporazum između Vlade Republike Srbije i Kanadske komercijalne korporacije, koje su zaključile sporazum o strateškoj ekonomskoj saradnji novembra 2012. godine. Vlada je utvrdila predlog nacrta zakona, poslala u parlament i danas o tome pričamo. Taj sporazum o strateškoj ekonomskoj saradnji predviđa uspostavljanje saradnje sa namerom da se realizuju konkretni projekti iz energetike, infrastrukture, industrije i poljoprivrede. Za sada, u aneksu ovog nacrta zakona ćete videti projekte iz oblasti energetike. Dakle, aneksom sporazuma je predviđen razvoj odabranih projekata u oblasti energetike, ali se svakako obavezujemo da se nakon ovoga tek krene, ne samo u razgovore nego u pripremu i studije izvodljivosti i svega što ide nakon toga. Pominju se posebno tri objekta. Jedan je vrlo značajan – reverzibilna hidroelektrana Bistrica.
Ovde bih stala jer verujem da ćemo mnogo više razgovarati o svemu tome. Nadam se da će biti dosta konkretnih predloga i sve što je moguće da eventualno popravimo, mi stojimo na raspolaganju. Hvala.

Nadam se da nećete biti u pravu da će biti ovo osnova za mahinacije i pljačku, ali evo nekoliko pojašnjenja. Kada ste govorili o ministarskom savetu i o članicama EU, misli se na članice zemalja energetske zajednice. To je energetska zajednica gde je Srbija član, inače zemlje EU, one imaju svoje obavezne rezerve nafte i naftnih derivata, a mi se polako tome priključujemo.
Prvi rok je bio 2020. godina, pa smo prošle godine na tom ministarskom savetu, skupu svih ministara Saveta jugoistočne Evrope dogovorili da taj rok mora da se pomeri, jer nije moguće uspostaviti takva skladišta i imati, ne samo zakon, nego u realnom, skladišta nafte i naftnih derivata.
Druga stvar koju pominjete ovde, između skladištara, kako nazivate direkciju i ministarstvo, moram vam samo reći jednu stvar, da u drugim državama, u većini, ne u svim, u nekima to nije uspostavljeno kada govorimo o zemljama jugoistočne Evrope, ali kada govorimo o drugim, uglavnom se formira agencija, nadležna ministarstva formiraju agencije za obavezne rezerve nafte i naftnih derivata.
Mi smo smatrali da to ne bi bilo dobro zato što postoje dovoljni kapaciteti da Ministarstvo vodi računa, što jeste po Zakonu o energetici i svim zakonima o energetskoj bezbednosti, o dovoljnosti nafte i naftnih derivata, naravno, posebno u slučajevima krize ili bilo kakvih drugih situacija, a i u skladu sa novom direktivom, a da se Direkcija bavi upravo onim što vi kažete, da praktično ona raspolaže sa tim rezervama, skladištenjem i svim onim što u tom smislu stoji.
Dakle, mi samo određujemo planovima šta je potrebno, koliko, bilo da su u pitanju kratkoročni, srednjoročni ili dugoročni planovi koje Ministarstvo priprema. U tom smislu vodimo računa da obezbedimo energetsku bezbednost, to je naš zadatak, a oni kod kojih stoji naftni derivat, oni o svim ovim drugim stvarima koje ste vi već pominjali.
Evo za sada toliko, ne znam ako je bilo još nešto, vi ćete me podsetiti.

Vezano za skladište i gde će biti smeštene obavezne rezerve nafte i naftnih derivata. Dakle, ono što je u javnoj svojini, to je svakako u Direkciji za robne rezerve gde ima prostora za 180 hiljada metara kubnih, zatim u „Transnafti“ koja je javno preduzeće i gde ima prostora za 130 hiljada metara kubnih i to je u javnoj svojini. Naravno da to nije dovoljno. Postoje određeni skladišni prostori i u tom NIS-u koji ste pominjali, i kod privatnika, plus kod onih koji treba da se grade. Dakle, biće javni tender za ono što nije u javnoj svojini.
Prema tome, oni koji budu dobili mogućnost da kroz javni tender skladište obavezne rezerve nafte i naftnih derivata, imaće tu mogućnost. Da li će to biti NIS ili ovi privatnici koje sam pominjala, plus ona dodatna priča što nam fali još skladišnog prostora, to ćemo videti. Ali, ono što je u javnoj svojini to je „Transnafta“ i mi sada praktično ubacujemo po prvi put to preduzeće „Transnaftu“ kao javno preduzeće u kojem će svakako stajati obavezne rezerve nafte i naftnih derivata.