Isto tako, iz tog razloga naravno da mora da se poštuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Kancelarija je, podsećam još jednom, služba Vlade. Ako o nečemu mora da se vodi računa, podrazumeva se da se poštuje taj zakon. U tom smislu će Kancelarija i ljudi koji to rade o tome paziti. Mi odgovaramo za to. To je razlog zašto nije prihvaćeno.

Ipak ću da vam odgovorim. Istina je zaista da od samog početka, dakle od, kako sam već rekla, od 20. maja, od kada se prvi put sastala Komisija za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda, mi smo krenuli da radimo sa lokalnim samoupravama i da tražimo od njih da nam dostave podatke o šteti, odnosno da na svom terenu vide gde su štete, i da ljudi  i organizacije i privredna društva, prijavljuju svoju štetu.
Moram da priznam da, kad kažem gotovo svi, namerno neću da kažem svi su prijavili. Dakle, mi ostavljamo još jedno vreme i ako stalno na tome radimo, govorim i ako su naši timovi u lokalnim samoupravama, eventualno još neko vreme da ako nešto nije prijavljeno da se još jedanputa proveri. Znači,to je razlog zašto ostavljamo još vremena.
Sa druge strane smatramo da je to dovoljno, budući da mi već zaista sada imamo gotovo sve podatke. Tako da, dovoljno je verujte mi vremena, zato što prethodnih mesec dana lokalne samouprave dostavljaju informacije. Ono što se dešavalo prethodnih mesec dana inoviraju se u smislu same procene, dakle iznosa te procene, da li su negde izvršili procenu, što inoviraju inače sa timovima, stručnjaka koji znaju da li je nešto dobro procenjeno, pričam sada o iznosu. O tome da je prijavljena već fizički šteta, ona je zaista već prijavljena.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, ispred vas je danas zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, velika elementarna nepogoda koja je pogodila Srbiju i da bi uspeli, da bi našli način da javno, pregledno normalizujemo uslove života na poplavljenim područjima, Vlada Srbije je predložila zakon o otklanjanju posledica poplava u Srbiji.
Ono što je važno, njime želimo zaista da osiguramo pravni okvir za ubrzanje procedura koje su bitne za proces obnove. Ovaj zakon se sastoji iz pet poglavlja i veoma je važno da se unutar ovog zakona, ukoliko se zakon bude izglasao, mi ćemo pripremiti takozvani državni program kroz koji ćemo odrediti kriterijume i mere i sektorski i teritorijalno, kako će se izvršiti prosto sanacija u svim opštinama, svega što se desilo nakon elementarnih nepogoda.
Na samom početku želim da kažem da u članu 1. ovog zakona u stavu 2. imali ste pobrojane opštine. Ono što smo se mi sasvim sigurno dogovorili, budući da nisu pobrojane sve opštine koje su doživele elementarnu nepogodu, poplave, prema Izveštaju koji je Vlada Srbije usvojila, u pitanju je 126 opština, te će sasvim sigurno taj stav 2. biti promenjen i glasiti potpuno drugačije, odnosno sve one opštine koje se nalaze u Izveštaju, a koji je usvojila Vlada, posmatraju se i ulaze u sastav ovakvog zakona.
Prosto želim na samom početku da kažem, jer znam da je bilo puno pitanja, vezano za član 1. stav 2. Ovim zakonom je tačno određen delokrug rada Kancelarije kao službe Vlade, izveštaja koje ministarstva sektorski dostavljaju Kancelariji, kao i same kancelarije koja dostavlja Vladi i jasno je određeno kako može da bude utvrđena pomoć, a isto tako je jasno određen način obezbeđenja sredstava, odnosno izvori finansiranja kroz ovaj zakon.
Ono što je najvažnije ovim zakonom jeste da mi moramo da ubrzamo procedure i ovaj zakon nam to omogućava, kako bi svi građani koji su imali ili potpuno uništene kuće ili kuće za koje je potreban određen novac, da bi te kuće mogle da se poprave, da bi takve stvari mogli da rešimo do početka jeseni.
Sve procedure, počev od postupka javnih nabavki, kao i drugih procedura koje se tiču izgradnje i sanacije kuća su ubrzane, ali potpuno pregledne i transparentne.
Ovakav zakon i ovakvu vrstu zakona ne donosi, odnosno ne predlaže Vladi Srbije samo Srbija, ovakav zakon je usvojen i u Hrvatskoj i u Republici Srpskoj.
Vrlo je važno 4. poglavlje ovog zakona koje tačno utvrđuje ko vrši nadzor nad svim ovim što se dešava, a vezano za ovaj zakon, a to je nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a inspekciju, nadležni državni organi.
Verujem i nadam se da ćemo danas u načelu, a naravno i kroz raspravu u pojedinostima razgovarati o ovom zakonu ukoliko je potrebno da se on još dodatno unapredi, mi smo tu da ga zajednički unapredimo i da ćemo praktično odmah po usvajanju ovog zakona, moći mnogo brže da se bavimo otklanjanjem posledica poplava u Republici Srbiji. Hvala vam.

Puno je pitanja i vrlo rado ću odgovoriti, mislim da treba i javnost Srbije da čuje sve odgovore na njih, iako je Vlada Srbije nekoliko puta govorila i o proceni štete i, naravno, najteže i najviše je pogođen naš energetski sektor. Procena štete u EPS je 119 miliona evra, od čega je gotovo preko 100 miliona evra upravo Rudarski basen „Kolubara“.
Kada pričamo o tome kako, na koji način i kada će basen biti operativan, očekujem da EPS sprovede sve procedure, ali ono što su izveštaji inženjera i izveštaji svih onih koji se time bave, to je sasvim sigurno da pre proleća naredne godine ne možemo da očekujemo isušeno jezero. Odmah morate da znate da pored vode, jako je velika količina mulja. Nakon toga, one mašine i bageri koji su ostali u vodi, moraju se pregledati u smislu šta je od toga sad zdravo i šta može da radi, a šta ne može. Potrebno je naručiti potom sve ono što je potrebno za određene bagere. To sve iziskuje određeno vreme.
Mi smo zemlja koja će sasvim sigurno imati problem sa energetskom stabilnošću. U tom smislu EPS je predložila svoj program, a taj program se, nažalost, svodi na, zbog ovakve situacije, činjenicu da ćemo sasvim sigurno uvoziti električnu energiju, što će zavisiti od toga kakva je sezona, odnosno kakva jesen i zima budu bili.
Ono što je veoma važno, vezano za puteve i železnice, koje ste vi pomenuli, pored ovog zakona, koji nadam se da će biti usvojen u parlamentu Srbije, javna preduzeća koja su imala određenu štetu, a gotovo sva naša preduzeća, dakle, „Putevi Srbije“, „Železnice“, „Elektromreža Srbije“, EPS, „Telekom“ itd, su imale procenjene štete. Za taj iznos njihovih utvrđenih šteta urađeni su rebalansi njihovih budžeta, koji će uskoro biti usvojeni na Vladi. Jedno s drugim mora da postoji, i zakon i rebalans, da bi oni dalje mogli mnogo intenzivnije da budu na terenu nego što su sada.
Table koje vidite jesu table stavljene na one deonice gde se radi. Rok koji je postavljen, postavljen je tek na osnovu ukupne utvrđene štete, razgovora sa onima koji se time bave. To nije rok koji je postavio ministar ili neko ko nije potpuno u, onome što se zove, izgradnja puteva i rekonstrukcija i sanacija, nego ljudi koji se time bave.
Putevi i železnica, sve ono što treba da se popravi, a vezano je za poplave, a rezultat je elementarne nepogode, biće popravljeno do 1. oktobra. Ono što sasvim sigurno ostaje i što možda možemo da kasnimo, jeste određeni broj klizišta koja sigurno jesu problem.
Procena „Puteva Srbije“, zajedno sa CIP-om, jeste da je potreban novac da se reše klizišta koja su sada aktivna nakon elementarnih nepogoda, od 1,5 milijarde dinara.
Dakle, 1. oktobar i table koje stoje, stoje vrlo jasno i mi iza tog roka stojimo, očekujući i zakon i rebalans. Verujem da će to biti završeno.
Pominjali ste lokalne samouprave i položaj. Rekli ste da se optuženički nastupilo prema njima. Moram reći kao čovek koji vodi Komisiju za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda Vlade Srbije da su lokalne samouprave u prvom trenutku odreagovale, dobile su zahtev od Komisije da dostave njihove prve preliminarne procene štete. Naravno da lokalne samouprave ne mogu da znaju potpuni način kako se utvrđuje elementarna šteta. Negde su grešile u tim svojim procenama, ali svejedno, to je bila prva procena štete.
Nakon toga, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je formiralo timove. Timovi su formirani od ljudi koji su članovi Inženjerske komore, Građevinske direkcije Srbije, dakle, svih onih koji imaju licence i koji mogu da se pojave na terenu, da procene da li nešto jeste ili nije i da li neka kuća treba da ostane tamo ili treba da joj se promeni mesto i zajedno sa lokalnim vlastima dogovarale dalje tokove i radile neku tu, rekla bih, jasniju procenu štete.
Upravo na osnovu tih procena štete, Vlada Srbije je usvojila izveštaj Komisije i upravo na osnovu toga mi u ovom članu 1. stavu 2. moramo reći da to nije 26 opština, nego da je to 126 opština i da će sve one biti obuhvaćene ovim zakonom.
Kada govorite o Zakonu o javnim nabavkama, kada pogledate ovaj zakon, videćete da se kompletan Zakon o javnim nabavkama primenjuje, izuzev što su vremena, odnosno rokovi skraćeni, kako bismo pokušali što brže, i zbog toga i pravimo zakon, prosto, da bismo ubrzali procedure. Ali, nijedna procedura nije izuzeta i mora da bude javno. Naročito se odnosi upravo na primer na javna preduzeća, na infrastrukturu. Mi ćemo imati procenjenu štetu na putevima i regionalnim, prvog, drugog reda i lokalnim 60 miliona evra. Dakle, daleko od toga da neće biti javnog poziva za rekonstrukciju tih puteva i za sanaciju tih puteva. Odnosi se i na železnicu.
Pomenuli ste prugu Beograd-Bar. Procena je da ta pruga, dakle, ono što su oštećenja i to ozbiljna oštećenja, u toku avgusta mora biti popravljena. Naravno da je to ozbiljan problem kada govorimo o tome da je letnja sezona i da se ta pruga najviše tada koristi, ali, prosto, nije moglo brže.
Radne akcije koje ste pomenule i javni radovi. Zajedno sa Kancelarijom, dakle, Kancelarija je ta koja će zajedno sa ministarstvima, ovaj predlog je, između ostalog, dalo Ministarstvo sporta, napraviće se program kako treba organizovati radne akcije ili javne radove. Ono što je važno, jedna od ideja koja je dominirala, dakle, nije još uvek odlučeno, jeste da ljudi koji budu radili na radnim akcijama imaju smeštaj, imaju hranu i upisuje im se radni staž. Nije se govorilo o nekoj dodatnoj plati, ali to je još uvek u razgovoru između Kancelarije i ministarstva i, naravno, samih lokalnih samouprava.
Mislim da imamo jasan plan, kao što ste pomenuli danas za Donatorsku konferenciju, i znamo gde je novac potreban. Imamo timove stručnjaka i znamo tačno da od 485 potpuno uništenih kuća neće moći sve da budu na onim mestima na kojima su bile. Već su određene druge lokacije i zbog toga, između ostalog, nam i treba ovaj zakon, da bismo ubrzali proceduru, odnosno da bi se gradilo bez građevinske dozvole, odnosno da posle, u roku od jedne godine, građevinska dozvola i lokacijska dozvola budu date.
Ovde bih stala. Ministarka poljoprivrede će ovaj drugi deo.

Nekoliko stvari važnih ste rekli, mislim da ne možemo da ostanemo nedorečeni.
Dakle, da krenemo prvo od Šapca. Potpuno se slažem da nadležni organi će dati dodatne izveštaje i to tako i treba da bude i to tako jeste kada je ova vlada u pitanju. Dakle, nadležni organi rade svoj posao i izlaze sa izveštajima i sa rezultatima rada.
Ali, isto tako ne možete reći da poplava da možda čak nije ni trebalo da se reaguje i da poplava u Šapcu nije bilo. Nije bilo samo iz jednog razloga zato što se na vreme reagovalo i zato što je ova vlada sa svojim štabom reagovala na vreme. O ponašanju gradonačelnika Šapca mislim da sami Šapčani najbolje znaju i ja sam zaista sigurna da on apsolutno nije imao ni predstavu šta tačno treba da radi.
Ne možete da kažete ili možete, ali hajde da vidimo zašto, da je neko gradonačelniku Šapca davao pogrešne informacije. Da li znate šta ste rekli? Pogotovo u trenutku kada smo se mi zaista 24 sata maksimalno borili zajedno sa građanima, kada pričamo o Šapcu, Šapca ili bilo kog drugog dela koji je bio poplavljen.
Kada govorite o vodotokovima, mislim da ste vi bili ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Ja sam juče bila na primer u Smederevskoj Palanci, bila sam sa administratorom UNDP tamo. Dve reke postoje u Smederevskoj Palanci. Dakle, Smederevska Palanka ima štetu od poplava 900 miliona dinara. Jedan vodotok je rešen, drugi nije rešen upravo iz razloga što ministar Petrović kada je bio ministar je odbijao da se drugi vodotok reši. To je rečeno i pred drugim ljudima, bila sam svedok, to je rekao predsednik opštine iz DS, dakle ista ste stranka bili. Verujem naravno da to ne sme da ima nikakve veze koja smo stranka, ali zbog toga u Smederevskoj Palanci pet kuća je potpuno uništeno, a šteta, kao što sam rekla, je 900 miliona dinara.
Prema tome, ova vlada nije Vlada koja je formirala toliko preduzeća koja upravljaju vodama, to su radile neke druge vlade i upravo zbog toga ide potpuna reforma tih preduzeća koja će se baviti vodama, i „Srbija voda“ i „Vojvodina voda“ i „Beograd voda“ itd. Politika ove vlade jeste da reši problem. Ne sme više da nam se desi, tu ste potpuno u pravu, iz ovoga moramo nešto da naučimo. Moramo da radimo na prevenciji od poplava, ali ne samo u Srbiji, ta prevencija mora da bude regionalna. Nije moguće da rešimo samo problem u samoj Srbiji.
Što se tiče „Srbija voda“, ono što ja imam u svom izveštaju to je da su štete koje su prijavile „Srbija voda“ 3,5 milijardi dinara, a da se smatra da je potrebno uložiti do 2019. godine gotovo 19 milijardi dinara da bi mogli da govorimo da smo zaista osposobljeni i da ne treba da brinemo o mogućim poplavama koje su sasvim sigurno moguće, budući da ste i sami rekli da se klima menja.
Vrlo važan deo – energetika. Energetska efikasnost, podsetiću vas, Vlada u kojoj je bila upravo SNS prošle godine je nakon četiri i po godina zakašnjenja usvojila Zakon o racionalnoj upotrebi energije. Vlade u kojima ste vi sedeli su kasnile četiri i po godine sa tim. Slažem se, to je prioritet države.
Imamo zakon, imamo sada podzakonske akte, imamo Fond za energetsku efikasnost. Mislim da možda treba još više da se o tome govori, to je ono što pretpostavljam da će novo ministarstvo govoriti. Saglasna sam sa vama za biomasu. Takođe, se kasnilo sa podzakonskim aktima. Nažalost, mi smo verovatno u svim tim zakonodavnim okvirima kasnili zbog čega smo nakon toga imali problem, ali se potpuno slažem da su to stvari koje treba da nam omoguće sa jedne strane smanjenje potrošnje, a sa druge stranu dodatnu proizvodnju. Da li bi nas ovog trenutka baš izvuklo kada govorimo konkretno o elementarnoj nepogodi i tome što nećemo imati dovoljno električne energije zbog svega što nam se desilo u energetskom sektoru? Pomoglo bi, ali ne bi potpuno rešilo problem, ali bi i te kako pomoglo i manje bi novca dali za uvoz električne energije. Ovde bih stala.

Jedna mala dopuna, a to je da Smederevska Palanka nije tek kakvo mesto, nego mesto koje je podložno poplavama. Prema tome, Direkcija za vode nalazi se u ingerenciji ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Postoje određene opštine koje nažalost stalno trpe zbog poplava i to svi znamo, jedna od njih jeste Smederevska Palanka.
Veliki broj pisama je gradonačelnik Smederevske Palanke slao tadašnjem ministru, upravo zbog toga što je to jedan od prioriteta. Prema tome, možda se nije shvatilo šta je prioritet, te danas Smederevska Palanka ima štetu 900 miliona dinara od elementarne nepogode, koju je pogodila peti put. Dakle, pre 90-ih 96, 99, 2006, 2012. godine.

Vezano odmah da krenem od ovih osam dana. Za sada su svi, apsolutno svi prijavili, verujem da to ne bi trebao da bude problem. Zakon važi godinu dana, ali se ipak postupci koji se pokrenu u toku ovih godinu dana, normalno da će se nastaviti po ovom zakonu.
Dakle, možda će godina i proći, ali će postupci biti nastavljeni.
Slažem se da kontrola i nadzor moraju da budu ogromni, zbog toga smo i formirali sa stanovišta Vlade kancelariju, zbog toga razgovaramo stalno sa lokalnim samoupravama i to je nešto što i ja isto smatram kritičnim, o čemu moramo da vodimo računa, ali što se tiče eksproprijacije slažem se, s tom razlikom što, kao što znate eksproprijaciju, prvo će se pogledati da li postoji sve ono što je u državnoj svojini.
Ako nema, onda će se zajedno sa timovima, ne mogu same lokalne samouprave to da rade, nego sa stručnim timovima odrediti dakle, lokacije koje su moguće. I to je najkraće bilo. Hvala.

Na prvo vaše pitanje zašto izveštaj predstavljam ja, mislim da ste pogrešili. Dakle, izveštaj o poplavama, predlagač je Vlada i Generalni sekretarijat upravo zbog toga što to nije izveštaj samo jednog ministra i samo jednog resora. Poplave su bile pitanje cele Vlade i svih ministara i zbog toga ni ministar Ilić, ni ministar Mihajlović, posebno, ni ministar Gašić, ne, nego jednostavno cela Vlada.
Iz tog razloga su ovde svi ministri, i ministar sporta, zato što smo svi radili u vreme poplava i svi u ovom izveštaju napisali šta smo radili. Prema tome, svi smo tu da ga obrazložimo i objasnimo svako svoj resor.
Sledeća stvar, ja sam kao ministar građevinarstva predlagač zakona i to je ono za šta sam ja najkonkretnije zadužena. Međutim, ovde ste u izveštaju napomenuli da nema imena žrtava. Odmah ću vam reći razlog zašto ta imena žrtava nisu u ovom izveštaju. To nije zato što bilo ko od ministara ili Vlada Srbije nisu želeli ta imena da stave, nego zbog toga što u konsultaciji sa poverenikom Šabićem to nije u skladu sa zakonom i nije moguće da budu stavljena. To je razlog i obrazloženje koje smo mi dobili i to obrazloženje smo ispoštovali.
Kada govorite o donacijama, potpuno se slažem s vama. Bile su dve stvari, odgovoriću i na jednu i na drugu. Kancelarija kao služba Vlade je u obavezi, što je, između ostalog, i ovim zakonom propisanom, da svaku informaciju, ne samo u novcu, nego i o postupcima, mora da stavi na svoj sajt i mora da je učini javnom i dostupnom svakome. U svakom trenutku, na svako pitanje, vezano za ne samo ovaj zakon nego sprovođenje i sanaciju nakon poplava, dužna je da da tu informaciju. Dakle, Kancelarija je praktično slika svih resora u Vladi.
Postoji zbog toga što mora da postoji jedno mesto gde mora da se centralizuje i iznos, odnosno informacija o novcu, ali isto tako i jedno mesto gde mora da se centralizuje način na koji vršimo sanaciju. Naravno da Kancelarija neće to sprovoditi potpuno, dobijaće iz resora informacije koje su potrebne.
Na današnji dan, kada govorimo o novcu, iznos donacija od građana, stranih vlada, itd, iznosi 10 miliona 125 hiljada 872 evra, a po srednjem kursu u dinarima jedna milijarda 171 milion 898 hiljada 733 dinara.
To mora da stoji na sajtu Kancelarije kao i sve drugo što oni budu radili. U jednoj stvari ste pogrešili. Kancelarija zapošljava jednog jedinog čoveka. Kancelarija nema dozvolu da zaposli jednog, naprotiv svi ministri su imali obavezu da iz svojih ministarstava daju najmanje tri do pet ljudi. Ministarstvo kojim ja rukovodim dalo je deset ljudi Kancelariji da bi mogli da rade sve ove poslove koje ste im vi govorili.
Prema tome, nema novo zaposlenih u Kancelariji. Kancelarija ima jednog zaposlenog i ne sme da ima veći broj, nikog više zaposlenog budući da u državnoj upravi i u ministarstvima postoji dovoljan broj ljudi koji mogu da sprovedu sve postupke pri tome dovoljno obučeni da znaju kako izgleda rad u državnoj upravi, šta je sve potrebno da bi uopšte određeni postupci mogli da se urade.
Takođe, pomenuli ste i mislim da je to važno, Upravu za javne nabavke. Uopšte kada ste govorili o Zakonu o javnim nabavkama da budemo potpuno jasni, ovim zakonom se samo skraćuje vreme ali sve ostaje onako kako je u Zakonu o javnim nabavkama. I mi jesmo i kao stranka, Srpska napredna stranka, i kao Vlada, vrlo ponosni što imamo Zakon o javnim nabavkama jer nam je on omogućio da napravimo ozbiljne uštede. Prema tome, Zakon o javnim nabavkama i u ovom zakonu ostaje s tom razlikom što je skraćeno vreme.
Kada pominjete Upravu za javne nabavke treba da znate da Uprava za javne nabavke ne sprovodi postupak. Ona samo kontroliše. Dakle, nije ona ta koja će sprovesti postupak.
Takođe, u jednom momentu ste rekli – ko je Kancelarija da raspolaže novcem? Ili ko je direktor Kancelarije da on deli kome će novac ići? Naravno da nije direktor Kancelarije taj koji će određivati, nego na osnovu pravila, kriterijuma, na osnovu programa koji će uraditi, koja su već uradila ministarstva iz kojih nastaje državni program i na osnovu toga se tačno pravi gde u stvari tačno novac ide.
Danas, direktor Kancelarije trenutno nije tu zato što je na donatorskoj konferenciji ali će svakako u petak biti prisutan, jer on jeste direktor kancelarije koja predstavlja službu Vlade.
Ovde bih ja stala. Mislim da ministar Gašić ima reč.

Hvala.
Da krenemo prvo od Kolubare. Odmah da kažem da je Kolubara osigurana i reosigurana upravo za poplave. Znam da postoje problemi unutar EPS. Upravo je Ministarstvo energetike u prethodnoj Vladi uputilo nadležnim državnim organima da se pozabave upravo načinom na koji je birana kuća koja treba da osigura EPS i sve nakon toga šta se dešavalo. Ja stvarno očekujem da dobijem taj izveštaj. Kada konkretno sada govorimo o ovome na našu sreću oni su osigurani.
Što se tiče životne sredine, odnosno sanitarne deponije Duboka, da, pojavila su se dva klizišta i naše projektantske kuće, odnosno pre svega CIP su pripremili izveštaj o tome, prvo o stanju svih klizišta, pa i tih, pa onda šta je sve potrebno uraditi i kako to sanirati. Očekujem da ćemo u narednom periodu sa našim partnerima, budući kako se već finansira Duboka, sesti i razgovarati kako ćemo to da rešimo.
Pominjali ste korita reka, nasipe, kuće. Čekam informaciju o 485 kuća koje su potpuno uništene, dakle 100% uništene, koliko njih uopšte imalo građevinsku dozvolu, odnosno koliko njih je izgrađeno tamo gde u stvari mogu da budu izgrađene. Bojim se da ćemo se tu iznenaditi. Kada budemo imali tu informaciju javnost Srbije će o tome znati.
Što se tiče uvoza električne energije, koliko smo informisani od EPS, EPS je već rezervisao određene količine električne energije za period koji je ispred nas, dakle za jesen i za zimu. Ono što će Vlada Srbije sigurno uraditi, Vlada će i te kako iskontrolisati ne samo cene nego i načine i uopšte način na koji je nabavljena električna energija od trenutka kada smo ušli u elementarnu nepogodu, danas, na jesen, itd. Mi svi moramo da znamo, jer to je veliki novac koji Srbija treba da da za uvoz električne energije u narednom periodu, posebno imajući u vidu da naša energetska bezbednost može da bude ugrožena ukoliko budemo imali problem eventualno u snabdevanju gasom zbog krize u Ukrajini.
Što se tiče Zakona o vodama, na sednicama Vlade smo razgovarali o tome. Znam da će se raditi izmene i dopune Zakona o vodama upravo iz razloga koji ste i sami napomenuli, a koji smo i mi videli iz svega ovoga što smo doživeli. Ne mogu da funkcionišu na ovaj način preduzeća, jer automatski nam usporava mogućnost da mi kao država budemo efikasni, ne samo u normalnom trenutku, normalnim svakodnevnim trenucima, nego u momentima kada može da dođe do ozbiljnih problema ili nepogoda, kakva je bila ova koju smo preživeli. Hvala.

Prvo odgovor na ovu toplovodnu mrežu u Obrenovcu. Da, dozvole će glasiti na grad, odnosno grad će urediti dozvole, ali će korisnik da bude naravno opština Obrenovac. Naravno, da je to obuhvaćeno ovim zakonom.
Drugo, kada ste pominjali izveštaj, pošto ste rekli da nema analize procene štete, pa nema nekih drugih dodatnih analiza itd. Prvo da vas podsetim ovaj izveštaj je i jasno glasi o elementarnoj nepogodi poplavi koja je zadesila Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplave. Dakle, samo ono što se dešavalo u trenutku od početka poplava do samog završetka. Dakle, nije obuhvatio ovaj drugi deo, a to je procena štete koju smo radili naknadno na osnovu utvrđenih metodologija.
Dodatno ovaj izveštaj Vlada Srbije nije imala obavezu da piše niti da daje, ovaj izveštaj je Vlada Srbije uradila samoinicijativno smatrajući da je važno da napravi izveštaj i pokaže šta se sve radilo iz sata u sat i zato možda nekome zato delujem previše detaljno, ili ga možda zato neko naziva na ovaj ili onaj način. Ali, iz sata u sat, šta je ko radio, a predstavljao Republiku Srbiju. Analiza štete, odnosno procene štete je utvrđena nakon toga, kroz komisiju i kroz određene metodologije koje su urađene i zato sa tom drugom procenom štete mi smo danas na donatorskoj konferenciji.
Pominjali ste bolju koordinaciju lokalnih samouprava. Svi smo se složili oko toga. Naročito smo se složili takođe oko toga da je krajnje vreme da se potpuno drugačije ophodimo, ne samo prema prirodnim resursima nego da vodimo računa o vodotokovima i da nađemo jasan program kako ćemo to da uradimo. Nisam sigurna da imamo dovoljno novca za to, ali sa druge strane postoje jasni razgovori sa mnogim partnerima i regionalno, ne samo unutar Srbije, kako možemo to rešiti. Verovatno ne možemo za nekoliko meseci ali bar u nekom narednom periodu time ozbiljno moramo da se bavimo. Hvala.

Samo kratko da vam odgovorim na ova pitanja koja ste postavili.
Dakle, što se tiče EPS i štete u energetskom sektoru, procene su da to ne može da bude pre proleća sledeće godine. Kada govorimo o tome kako se gradilo i kako se gradi, ne treba mnogo da se govori.
Jasno je svima. Mi danas imamo u proceni 1,5 miliona nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji i za prethodnih 10 godina gotovo ništa nije srušeno, a kada kažem gotovo ništa, onda to znači da se to meri otprilike brojem do 100.
Pripremili smo jedan predlog za premijera i za Vladu, vezano za legalizaciju, generalno, i očekujem da do jeseni donesemo određenu odluku na Vladi i to pokušamo da rešimo.
Zašto vam ovo govorim? Zato što mi jesmo pokušali sa inspekcijom, pokušavamo da šaljemo inspekciju gde je god moguće.
Ono što je potpuno neverovatno je da je Ministarstvo građevinarstva danas ima sedam građevinskih inspektora za celu Srbiju, što nije normalno, takođe.
Znači, imamo zakon, treba da izvršimo kontrolu, imamo inspekciju, a onda se na kraju ispostavi da je broj ljudi koji to treba da radi mali, a da je to na nekim drugim pozicijama drugačije.
Budući da se priprema i reforma državne uprave i da se na potpuno drugačiji način, tako će raditi inspekcija, a kada kažem priprema, ne mislim u mesecima ispred nas, nego u par meseci ispred nas, mesec ili dva i verujem da ćemo taj problem rešiti.
Naše je da budemo nadzor nad ovim zakonom. Dakle, ovaj zakon koji se danas raspravlja u načelu, a u petak po amandmanima i nadam se da će biti usvojen, naše je kao Ministarstvo građevinarstva da vršimo nadzor i mi ćemo se maksimalno potruditi da sve ono što se radi, pogotovo što se pominjalo gde će biti evidentiranje, gde će to moći da se vidi, a kancelarija će imati obavezu da to stavi i objavi u javnosti.
Mi ćemo se truditi da o tome vodimo računa.

Kancelarija je formirana na osnovu Zakona o Vladi dakle, nije formirana tek tako i postoji zakonski osnov, pravni osnov da ona bude formirana, član 31. i 32.
Imenovan je direktor kao postavljeno lice i to tako da kada govorimo o postavljenim licima, kao što govorimo o postavljenim licima kao što su recimo ministri ili direktori kancelarija, ne stoji jasno određeno koje je struke i na koji način oni treba da budu, odnosno šta oni to sve treba da imaju od svojih sposobnosti, pošto sta vi spominjali neke stvari.
Ono što je po meni još važnije, nije ovde stvar, i vi možete da govorite o kancelariji i treba, to je služba Vlade, ali iza ovog zakona, iza svega što se radi u Srbiji nakon poplava, stoji Vlada Srbije koja ima svog premijera, koja ima svoje potpredsednike i ministre. Mi smo ti koji smo odgovorni za sve ono što se dešava i danas i sutra i za mesec dana kada se budu takođe gradile kuće, kada budu ljudi imali, kao što smo rekli i obećali nekoliko puta, svaki dan, da oni koji su ostali bez svojih kuća, oni će te svoje kuće imati pre jeseni.
Kao što sam rekla, svi ti putevi koji su uništeni ili su prosto oštećeni nakon poplava, biće sanirani do 1. oktobra. Mi smo ti koji stojimo iza toga. Imamo zbog toga zakon, imamo zbog toga formiranu kancelariju koja treba da sprovede državni program koji će formirati resorna ministarstva.
Kada govorite o Zakonu o javnim nabavkama, niste potpuno u pravu. Zakon o javnim nabavkama je ovde primenjen u otvorenom postupku. Jedina stvar koja je iz tog zakona, da tako kažemo, u članu 12, u poslednjem stavu, koja se ne primenjuje iz Zakona o javnim nabavkama, odnosi se na plan nabavke. Da li znate zašto? Zato što sada, nakon usvajanja ovog zakona, formiraće se program obnove koji će usvojiti Vlada Srbije, koji predstavlja u stvari plan nabavke, koji će onda da se realizuje kroz Kancelariju, ali zajedno sa ministarstvima. Prema tome, baš zbog toga da bi svi bili informisani, da bi sve bilo javno, da bi se tačno video svaki korak koji ova Vlada radi, zbog toga imamo Kancelariju, zbog toga imamo program, zbog toga imamo zakon.
Takođe, Zakon o javnim nabavkama, ono što u ovom zakonu o saniranju posledica poplava, a vezano za Zakon o javnim nabavkama stoji, skratili smo samo vreme, ali je takođe ostala mogućnost svakoga da se žali, recimo, Komisiji za javne nabavke, s tim što Komisija za javne nabavke, po ovom zakonu, je dužna da u roku od pet dana da svoje mišljenje i to rešenje je konačno.
Znači, svi instrumenti, sve što je postojalo u Zakonu o javnim nabavkama i što postoji, postoji i ovde, izuzev ovog plana nabavki i što je skraćeno vreme. Skraćeno je vreme da bi bili brži, da bismo bili efikasniji. Ne možemo da pustimo da se javna nabavka odugovlači, jer prosto nemamo vremena. Mi do jeseni zaista posao moramo da završimo posao.
Ono što je ovim zakonom takođe predstavljeno jeste da sve ono što sada ja govorim i što pričamo, dakle, i o samom programu i o svim javnim nabavkama, mora da bude na sajtu, mora da se vidi. Za svaki posao koji se bude radio, svi koji se budu za taj posao prijavili stajaće ko se prijavio, koliko to košta, kakav je ugovor sklopljen, s kim je sklopljen, upravo zbog toga da ne bi došli u situaciju da za godinu ili dve pričamo da nešto nije bilo dobro. Dakle, sve će postojati u papirima.

Htela sam samo da pojasnim, vezano za član 1. stav 2, kako će da glasi, pošto znam da ste dali amandman. Ne samo vi, nego i članovi odbora, budući da mnogih opština nije bilo u stavu 2. Glasiće drugačije. Dakle, područje pogođeno poplavama, u smislu ovog zakona, obuhvata poplavljene i klizištima ugrožene delove teritorije Republike Srbije, gradove, opštine koje prijave štetu Komisiji za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda u roku predviđenom ovim zakonom. Spisak gradova i opština u kojima će biti otklonjene posledice poplava i aktiviranja klizišta, u skladu sa ovim zakonom, utvrđuje Vlada na predlog kancelarije. Odnosi se na sve opštine. Sada ih ima 126, a ne 26, koliko ih je u trenutno predlogu. Verujem da će odbor to prihvatiti.

Hvala.
Samo mala informacija, rekli ste da trebaju da se rade odmah glavni projekti vezano i za kuće. Odmah da vam kažem da je odmah nakon poplava, u prvih deset dana Ministarstvo građevinarstva u dogovoru sa Arhitektonskim fakultetom i građevinskim fakultetom, oni su uradili projekte, tipske projekte, besplatno su ih uradili. Dakle, to su tipske kuće 60, 80 i 100 kvadrata i tipske su od temelja ka gore. Biće dostavljene lokalnim samoupravama i to je nešto što je već pripremljeno i sada samo čekamo da možemo da počnemo da radimo.

Mislim da tu ima posla za još neke organe, a ne samo za Ministarstvo građevinarstva.
Dakle, dobićete kompletnu informaciju kada se stvari budu kompletno ispitale.