Verujem da ste videli obrazloženje i da ste videli da u poreskom sistemu Srbije prvo ne postoji takva vrsta poreza, a drugo to bi značilo da bi moralo da menjamo zakon.
Bez obzira na to, ovo jeste pitanje za ministra finansija, naročito za činjenicu da bi se na taj način uveo dodatni porez. To je nešto o čemu može da se razmišlja u budućnosti, ali ako me pitate za savet mislim da postoji Fond za razvoj, mislim da postoje načini da se time bavimo, ali kažem nije moj resor. To je resor ministra finansija i ovo ćemo mu preneti.

Poštovani i dragi poslaniče, da li zaista mislite da Vlada Srbije može da funkcioniše jedan jedini dan bez resornih ministara?
Dakle, onog trenutka kada ste konstatovali, a konstatovali ste u ovom parlamentu ostavku za ministra finansija Lazara Krstića, Vlada je pre toga, odnosno kada je on to uradio na Vladi, imenovala ministra privrede da obavlja po ovlašćenju premijera poslove ministra finansija. To je uobičajena praksa, nije nam prvi put. Prema tome, on obavlja poslove ministra finansija. Ništa ne stoji, sve funkcioniše po ovlašćenju premijera.

Samo da pojasnim razlog zbog čega se odbija vaš amandman. To je što je članom 3. već definisano tačno šta stoji u državnom programu koji usvaja Vlada. Dakle, smatrali smo da nema potrebe da sada stoji i u članu 6. To je osnovni razlog.

Vezano za vaš amandman koji ste predložili, budući da smo zakon i stavili pred poslanike i u parlament Srbije upravo da bi ubrzali procedure koje nas čekaju i da bismo u što kraćem roku završili sve ono što moramo pre jeseni.
Između ostalog jedna od stvari koje želimo da ubrzamo jeste i postupak javnih nabavki. Ovo što vi tražite zaista bi samo usporilo javne nabavke, ali isto tako odmah u članu 13. i vi vrlo dobro znate da se traži od podnosioca izjava kojom ponuđač pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da ispunjava uslove. Samo momenat jedan, sada, a kada bismo pogledali Zakon o javnim nabavkama i kada bismo videli šta je to sve potrebno što vi sada tražite da on dostavi u roku od 10 dana, mislim da svi znamo da to ne bi bilo moguće.
Dakle, on daje izjavu pod punom materijalnom krivičnom odgovornošću da je to tako, a ja ću vam reći šta bi sve ponuđač trebalo da dostavi u postupku javnih nabavki ovako po amandmanu koji vi tražite: izvode iz registra nadležnih organa, potvrde nadležnog suda, potvrde nadležnog suda ili nadležnog organa za registraciju privrednih subjekata, potvrde nadležnog poreskog organa ili organizacije za obavezno socijalno ili potvrde nadležnog organa da se ponuđač nalazi u postupku privatizacije, važeće dozvole za obavljanje odgovarajuće delatnosti, izdate od strane nadležnog organa itd. da sada sve to ne čitam.
Apsolutno je nemoguće ili vrlo teško moguće za deset dana to urediti, zbog toga jesmo stavili iza toga član 13. gde to tražimo, kao što smo posle toga predvideli, pričaćemo verovatno o tome, Republičkoj komisiji za zaštitu prava ponuđača da mora da odreaguje na eventualne zamerke koje mogu da se dese od strane drugih ponuđača.

Moram da priznam, od trenutka kada se po prethodnom članu javio gospodin Vladimir Đukanović i kada nam je ukazao na član 13. na reč „može“ i zašto nije „mora“, iako me svi ubeđuju da je to u redu da bude „može“, ali kako god da se pogleda, potpuno sam saglasna, jer u prethodnom članu 12. u poslednjem stavu mi izuzimamo nešto, a posle toga kažemo „može“. „Može“ može da znači može i ne mora. Dakle, „mora“. Umesto „može“ mora biti „mora“.
Ja sad samo gledam i tehnički da li treba da prekinemo, pa da imamo odbor na kratko i da to usvojimo ili to možemo na Skupštini? Molim vas da mi kažete kakav je redosled.
Sigurna sam da ovde umesto „može“ mora stajati „mora“, jer ako neko ne stigne i ne dostavi sve ovo što će možda neko i da uradi, ima opština koje će to uraditi, ali ako neko ne dostavi sve što je potrebno za javnu nabavku, onda on mora potpisati pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da ima sve te podatke.
Sad čekam od vas i od službi da mi kažete šta da radimo.

Zahvaljujem.
Da ponovim još jednom. Nije moguće i vrlo je teško moguće za deset dana skupiti ne samo ono što sam ja pročitala vašem kolegi poslaniku, nego još deset stvari koje ne zavise od same države, od državnih organa. Upravo zbog toga i jeste ovaj član 13. i upravo zbog toga smatram da umesto reči „može“ u članu 13, jer mi sada pričamo o tome, treba da stoji „mora“. Dakle, ako ne bude skupio sve to, potpisaće pod krivičnom i pod materijalnom odgovornošću da je sve ono što u dokumentaciji ima validno.
Inače, u suprotnom, mi ćemo imati situaciju da nećemo moći da sprovedemo postupak javnih nabavki ne za deset, nego za dva meseca. Izvinite, ali zato i donosimo ovaj zakon, da stvari budu mnogo brže.
Ponavljam još jednom, imamo Komisiju koja mora da reaguje na bilo kakav problem koji se može desiti. Verujem da, uz sve one institucije koje država ima, nećemo doći u situaciju o kojoj vi sada govorite, da će neko to iskoristiti. Zato i moramo da stavimo ovaj član 13. onako kako sam sad predložila u samom parlamentu.

Samo kratko.
Kancelarija propisuje i ne može da propisuje rok koji je kraći. Znam da bi vi voleli i pet i četiri. Može nekada, moram priznati, kada bude bila, recimo, nabavka možda nekih mnogo većih stvari, recimo, za energetiku. Onda će možda taj rok da bude i više od deset dana, ali ne sme biti kraći od deset dana, jer svi stručnjaci su procenili da je to minimum deset dana, pa na gore.

Da budem iskrena i sami ste odgovorili, ali ipak još jednom da ponovim. Dakle, u članu 3, gde je sadržaj državnog programa o kome se radi, a ovo je zakon, upravo će biti svi resori, pa između ostalog i zaštita životne sredine, bezbednost hrane, itd. U državnom programu pod tačkama 2) i 3) se nalazi i analiza trenutnog stanja, a i mere koje će se preduzeti, dakle, da bismo to trenutno stanje sanirali.

Pogledala sam još jedanputa, ne samo obrazloženje, nego i sam zakon i član 22.
(Ivan Karić, s mesta: Nema smisla. Ovo je bila uvreda.)

Radi javnosti, a ne radi vašeg konkretnog pitanja.
Član 22. zakona koji sada raspravljamo je vrlo detaljan i vrlo jasno kaže – upravo za korišćenje biocidnih proizvoda. Svakako, dozvolu izdaje ministarstvo, i to po standardima koji moraju da se ispune. To je jedan od razloga zbog kojih je vaš amandman odbijen.
Smatramo da u zakonu postoji dovoljno materijala, koji svakako neće omogućiti da dođe do bilo čega što nije u skladu sa bezbednošću životne sredine i zdravlja ljudi, tako da zbog toga amandman nije prihvaćen.

Moram da se osvrnem na jednu rečenicu koju ste rekli, evo citiraću vas jer sam zapisala – hajde da poništimo predlagača. Moram da priznam da upravo kroz ovaj zakon se vidi da niti ja kao neko ko je resorno predlagač ovog zakona želim, i to ste videli iz amandmana koji je prihvaćen, da poništim predlagača, budući da je ovog puta predlagač za amandman Ivan Karić.     
Naprotiv, želja nam je da zakon unapredimo, da zakon bude dobar. Mislim da ministarstvo koje postoji je dužno, a tako i piše, dozvolu, mora da izda dozvolu. U tom smislu ne vidimo potrebu i obrazložili smo da ovaj amandman bude prihvaćen. Zaista više sam se javila zbog ovoga. I ranije, a i sada apsolutno nema namere da se bilo koji predlagač poništi, nego naprotiv, da imamo dobar i jasan zakon. Državni program će biti maksimum, krajnji rok za državni program je 15 dana od dana kada se usvoji zakon i kroz njega će vrlo jasno u svim resorima biti naznačeno stanje i mere koje se preduzimaju, a ponavljam i vraćam se na početak, ministarstvo je dužno i mora da izda odgovarajuću dozvolu.

Za ono što je predviđeno članom 143. Zakona o planiranju i izgradnji pribaviće se građevinska dozvola u roku od godinu dana, pa čak i ako se ne bude stiglo, a pokrenuto je nešto, radi se i gradi se, normalno je da će se nastaviti, možda i nakon godinu dana.
Dakle, pribaviće se ali samo za ono za šta već postoji u članu 143. obaveza. Toliko. I to radi država i lokalne samouprave.

Svi oni koji dobijaju svoje kuće ili šta god se bude radilo, svi će imati građevinsku dozvolu, bez obzira da li su u prethodnom periodu bili bez građevinske dozvole i da li su nelegalno izgradili svoje objekte.
Dakle, nećemo dozvoliti da ove kuće koje radimo 485 kuća prvo budu na mestima na kojima ne mogu da budu i plus da budu bez građevinske dozvole. Građevinsku dozvolu radi investitor, Kancelarija, odnosno država i lokalna samouprava. Dakle, svi će imati građevinsku dozvolu kako je to članom 143. Zakona već predviđeno u ovom roku. Nećemo ostaviti situaciju da budu opet nelegalni.

Ono što je osnovni problem, što ste videli iz obrazloženja, nije adekvatan izraz koji ste upotrebili. Premija osiguranja je nešto drugo, treba da ste osigurani na iznos. Odmah da vam kažem, to će biti u državnom programu kao jedan od kriterijuma i u poslednjoj rečenici vam se to i kaže – kriterijum za sprovođenje obnove biće utvrđen državnim programom.
Biće sasvim sigurno, jer mi smo hteli da prihvatimo amandman, ali nije bilo moguće zbog ovog izraza.

Samo da budemo jasni, ovaj zakon sasvim sigurno ne sprečava Skupštinu da razmatra sve te izveštaje, ne sprečava Skupštinu da iskoristi svoj Poslovnik itd.
Moram da priznam, za razliku od vas, ja mislim da je ovo zakon koji traži od Kancelarije da svakodnevno ima pre svega na svom sajtu sve informacije i nama je stalo da sve informacije budu upravo i o prilivu novca i o načinu trošenja tog novca. U tim izveštajima koji idu tromesečno, a ja verujem da će sigurno to biti i pre tri meseca, Vlada će izveštaje apsolutno o svim aktivnostima Kancelarije razmatrati, usvajati i dostavljati parlamentu, a parlament će onda odlučivati da li će sazvati svoj odbor, da li će pozvati direktora Kancelarije i predstavnike Vlade da o tome razgovaraju.
Iz tog razloga smo smatrali da nije potrebno sada još da dodajemo i da parlament usvaja izveštaje, kada prosto možete da iskoristite sve ono što je već uređeno vašim Poslovnikom, da o tome razmatrate i da nas, naravno, pozovete sve u parlament da o tom izveštaju pričamo, kao što smo, recimo, pričali o ovom izveštaju o poplavama.