Dakle, potpuno ste upravu, a prihvatam amandman sa ispravkom, dakle koja je data. Hvala.

Dakle, tehnička je greška. Naravno, da se ne uvodi glavni projekat, dakle, biće regulisano u pravno-tehničkoj redakciji.

Dakle, toliko ste stvari rekli neverovatnih, a prosto je još neverovatnije što to vi pričate iz DS.
Super je što pričate, ne znam zašto mi dobacujete, ja bih sada volela da odgovorim gospodinu Božoviću koji je ovako rekao, da žrtve loše privatizacije sada postaju građani drugog reda, zbog toga što smo mi, pa tačno taksativno, određenim, pod jedan, dva, tri, četiri, u članu 102. odredili ko dobija pravo da gradi, ali bez prava svojine.
Da vam kažem, te žrtve loše privatizacije nije napravila SNS, na žalost, napravili ste vi i to što ste vi uradili u prethodnom periodu vezano generalno za ovo društvo, zato ste izgubili izbore. Zato što su građani videli koliko maliciozno i uopšte na kakav način se ponašate prema građanima Srbije.
Vi ste od građana Srbije ovim zakonom, prvim koji je Dulić pravio, da ga tako nazovemo, napravili od građana građane drugog reda.
Dakle, to ste uradili sa Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je postojao u osnovi.
Što se tiče lica koja imaju pravo gradnje, a nemaju pravo svojine, nemojte da obmanjujete javnost, oni nemaju pravo svojine, ali imaju pravo gradnje, ukoliko je to urbanističkim planom odlučeno.
To su, dakle, tačno vam piše – lica nosioci prava korišćenja, dakle iz privatizacije stečaja izvršnog postupka, lica nosioci prava korišćenja građevinskim zemljištom čiji je položaj određen zakonom, kojim se uređuje sport, kao i druga udruženja, aneks G sporazum o pitanjima sukcesije i td. Dakle, imaju pravo gradnje. To je prva stvar.
Druga stvar, rekli ste takođe da se vraćaju 90-te godine. Pretpostavljam da ste u tom smislu kada ste govorili da se vraćaju 90-te godine imali neku određenu poruku na stranu ove vlade.
Ako jeste, onda ćete nam to objasniti, zato što ja mislim da je ova Vlada za šest meseci uradila onoliko koliko vi niste uradili za prethodnih 10 godina.

Izvinjavam se.

Samo da pojasnim, a znam da su to moji saradnici pojasnili na Odboru, ali da ponovim.
Dakle, sve što radimo, radimo upravo zato da bi podstakli investitore, da bi podstakli gradnju.
Kada govorite o tome da će projekti stajati, neće, zato što upravo po ovom zakonu imate pravo na faznu građevinsku dozvolu i kako se rešava pitanje imovine, tako se ide i u gradnju. Prema tome, neće stajati stvari. Hvala.

Samo kratko.
Vaš amandman je odbijen zato što je pravno tehnički neprecizan, ali kroz druge dodatne amandmane mi smo taj problem koji ste vi sada rekli rešili. Postoje drugi amandmani, amandman tačnije, koji je prihvaćen, ali tog trenutka nije bio još uvek napisan da bi smo vam napisali ovde uz dodatno obrazloženje.
Ne mogu nekad baš da sedim ovako, izvinjavam se, pa ako se okrenem i malo pričam, to je samo zato što prosto ne mogu da sedim kao mumija.

Da, kao predstavnik predlagača, prihvatam amandmane.

Hvala.
Poštovana predsednice, potpredsednici, poslanice i poslanici, dragi srednjoškolci, pred vama je danas Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji. To je vrlo značajan zakon za ceo reformski proces koji Vlada Srbije sprovodi već prethodnih pola godine. Vrlo značajan zbog pokušaja da kroz ovaj zakon poboljšamo uslove poslovanja, odnosno da obezbedimo da svi oni koji žele da rade i grade u Srbiji, to zaista mogu da urade na jedan pregledan, jasan, transparentan način, organizovan način, na način koji im neće oduzeti vreme i novac, jer je dosadašnja praksa, a i postojeći zakon doveo Srbiju u situaciju da se za samo građevinsku dozvolu čeka u proseku oko 240 dana. Da ne govorimo da postoje slučajevi gde su se čekale građevinske dozvole i po pet do sedam godina.
Dakle, nerešeni imovinski odnosi, preplitanje nadležnosti lokalnih samouprava, raznih institucija i republičkih organa dovodili su do toga da investitori idu od jednog šaltera do drugog šaltera, od jedne institucije do druge, da samim tim gube novac, zbog toga što sve što su uradili normalno da su gubili i vreme i novac, a na kraju su Srbiju doveli u situaciju, odnosno takvi zakonski propisi su Srbiju doveli u situaciju da danas možemo da kažemo da, nažalost, imamo 1,5 milion nelegalno izgrađenih objekata, da imamo sasvim sigurno gubitak u investiranju, koji može da se meri milijardom evra zbog toga što su investitori prosto gubili i nadu i mogućnost da krenu da rade i da ulažu u Srbiju, zbog toga što su uslovi bili takvi da im prosto nisu omogućavali čak ni da dobiju građevinske dozvole. Na primer, recimo, nije bilo određenih planova u određenim lokalnim samoupravama.
Dalje, ono što je posebno porazno za sve nas jeste da prethodnih godina ovakvi postojeći zakonski propisi su doveli do situacije da možemo reći da je građevinarstvo gotovo na najnižim granama, a sa druge strane je jedno od najznačajnijih resora u ovoj zemlji. Daću vam samo nekoliko podataka.
Prema informacijama Republičkog zavoda za statistiku iz septembra 2014. godine prijavljena je izrada 672 stana, a 2009. i 2010. godine, ali pre svega 2009. godine taj broj je bio 19.000. Reći ću vam podatak da se u poslednje četiri godine broj građevinskih dozvola smanjio za 30%.
Takođe, ukupni izvedeni radovi u građevinarstvu su 189 milijardi dinara, a da su kumulirani gubici u građevinarstvo 231 milijarda. Dakle, gubici su viši od izvedenih vrednosti, izvedenih radova za 42 milijarde. Da ne govorimo da godišnje opada ono što se zove izvedeni, odnosno ugovoreni radovi u proseku za 7% do 9%. Prema tome, jedan od ozbiljnih razloga zašto je to tako jeste upravo postojeća zakonska procedura.
U toku današnje rasprave u načelu, objašnjavaću šta je po postojećoj, a šta smo tačno unutar ovog zakona pred vas danas stavili, i želimo da promenimo. Ono što mislim da je značajno, ovaj zakon treba da nam donese preglednost, jasne kriterijume, treba da donese jednu jedinstvenu proceduru, da investitor bilo to fizičko lice ili privredni subjekat, domaći ili strani, kada želi nešto da uradi, izgradi u Srbiji, dolazi na jedan šalter. Taj šalter se nalazi u svakoj lokalnoj samoupravi. Mi već krećemo sa obukom lokalnih samouprava u tom smislu, i na tom jednom šalteru od ljudi dobije informaciju, ukoliko mu je informacija potrebna, ukoliko ima već određene informacije o tome šta želi da uradi, donosi idejno rešenje i sve dalje radi nadležni organ.
Nadležni organ ide od institucije do institucije u roku od 15 dana dostavlja i priprema svu dokumentaciju koja je potrebna a koju je do sada praktično radio, odnosno tražio, i dolazio do nje sam investitor. Nakon toga, potencijalni investitor priprema svoj projekat za građevinsku dozvolu i u roku od pet dana je dobija nakon izdavanja lokacijske, dakle, u zbiru, to je 28 dana.
Da ne bi neko rekao kako je to uopšte moguće, i da li je uopšte moguće da se zakon realizuje, jer jedno je zakon, a jedno je, nakon toga, realnost. Svi znamo da smo imali nakon dosta situacija da se zakoni naprave, a da se vrlo često delimično ili ne potpuno primene, onda ću vam reći da uz ovaj zakon je već pripremljen jedan deo podzakonskih akata, da počinje obuka lokalnih samouprava, da je ovim zakonom takođe predviđeno potpuno drugačiji pogled na odgovornost. Prvo, jačanje inspekcijskih službi, o tome možemo da razgovaramo jer imam utisak da su u prethodnom periodu inspekcijske službe namerno urušene, jer danas u Srbiji radi samo sedam inspektora u građevinarstvu, sedam građevinskih inspektora postoji, republičkih, za celu teritoriju Srbije, što je, morate priznati, prosto neverovatno.
Dakle, jačanje inspekcijske službe i pre svega preuzimanje odgovornosti onih subjekata koji ne budu uradili ono što je po zakonu. To znači, da će biti podnošene prekršajne prijave protiv službenih lica, odnosno službenika, na šalterima, ukoliko ne budu radili svoj posao, kao i prekršajne prijave protiv onih ustanova, institucija ili javnih preduzeća koje ne budu izdale potvrde koje moraju da daju.
Takođe, ovim zakonom smo, čini mi se, napravili jedan iskorak, a to je da postoji rani javni uvid u planove, što mislim da je veoma značajno, jer na samom početku možemo da vidimo sve sugestije i sve primedbe i da na samom početku napravimo bolje planove.
I šta je cilj? I zašto ovaj zakon, pored naravno, preglednosti jasnih kriterijuma? Nama treba ovaj zakon kao sistemski, kao zakon koji treba da nam omogući da otvorimo prostor da se u Srbiji zaista gradi i da ne pričamo više o tome da administracija i birokratija koči investicije.
Nadam se i očekujem jednu otvorenu raspravu. Mi smo ovde da zakon, ako možemo, poboljšamo. Ono što takođe želim da znate, to je da je ovaj zakon, rekla bih možda najduže bio u javnoj raspravi u odnosu na sve druge javne zakone, od jula meseca ovaj zakon je u javnoj raspravi. Po celoj Srbiji su održane javne rasprave. Ovaj zakon je predstavljen u jednom od svojih nacrta i poslanicima resornog odbora u parlamentu. Rekla bih da je bilo zaista dovoljno prostora i vremena i sve sugestije koje su postojale, mi smo zaista sve sugestije ili većinu sugestija uvrstili u ovaj zakon.
Naravno da smo se trudili da idemo u korak sa svim standardima i svim direktivama koje nas očekuju, koje moramo da pratimo, koje moramo da poštujemo. Takođe, smo razgovarati zaista sa svima, od Privredne komore, Inženjerske komore, od Američke privredne komore, od svih predstavnika i NALED-a, dakle, svih relevantnih, naravno forma stranih investitora, dakle, svih relevantnih subjekata koji su mogli da kažu svoje iskustvo i svoje mišljenje i kako da ovaj zakon učinimo što boljim.
Naravno da ne mislim da je ovaj zakon idealan. Ono što će se sasvim sigurno izroditi u narednom periodu, biće analiza efekta buduće konverzije, i mi ćemo imati poseban zakona za konverziju sledeće godine. Postoji interes iz struke koja traži da se ovaj zakon u jednom periodu, posle već primene, da se ovaj zakon već nekako podeli praktično u dva ili tri zakona resorno, u smislu da postoji zakon o građevinarstvu, zakon samo o dozvoli i zakon o konverziji. O tome ćemo sa strukom pričati, jer mislim da je struka ta koja treba da nam da bazu za sve na dalje.
Plan Vlade Srbije jeste da sledeće godine, do kraja naredne godine, Srbija ima elektronsku građevinsku dozvolu. Dakle, ako to mogu neke druge države, ne postoji nijedan razlog da to nema Srbija i da u tom smislu ne napravimo još ambijent za investitore. Hvala vam i želim vam uspešnu današnju raspravu.

Hvala lepo.
Ne bih rekla da je ovaj zakon po hitnom postupku i da je na taj način stavljeno u parlament. Kao što sam rekla, ovo je jedini zakon koji je od jula meseca u javnoj raspravi i toliko je važan i toliko je sistemski da verujem da ste i te kako kao poslanica bili i upoznati sa tim, jer pretpostavljam da, u odnosu na ovu diskusiju koju sada dajete, to vas zanima.
Reći ću vam da, kada ste pominuli Udruženje građevinskih inženjera, mi smo sa svima razgovarali i svi su dostavili svoja mišljenja. Ako već govorite to što je Udruženje građevinskih inženjera napisalo na svom sajtu, onda morate da govorite od početka do kraja.
Dakle, oni ne kritikuju ovaj predlog zakona. Oni kritikuju neke od prethodnih ministara, a ja mogu da ih i imenujem, poput Dulića i Dulićevog zakona. Jedan od osnovnih razloga uništavanja građevinarstva upravo je taj zakon, kad već pričate o tom udruženju.
Mi smo razgovarali sa Privrednom komorom Srbije, sa Udruženjem arhitekata, sa Udruženjem građevinskih inženjera, sa Inženjerskom komorom, sa Društvom arhitekata, sa privrednim komorama iz okruženja, sa Savetom stranih investitora, sa svim javnim kompanijama, znači, sa svim javnim preduzećima, sa lokalnim samoupravama i sa predstavnicima ambasada. Međutim, ono što niste rekli, što mislim da je još značajnije i nije u redu zbog toga što predstavlja neku vrstu obmane, kad govorite, jeste priča o životnoj sredini.
Dakle, ako ste već čitali član zakona i ako ste ga pročitali, onda ste, po meni, trebali da ga pročitate celog, zato kada govorimo o drugim sektorskim zakonima, da, primenjivaće se dok ne bude izmenio ovaj zakon, izuzev u dve situacije, a to je u zaštiti životne sredine i u zaštiti od požara.
Taj član koji ste pročitali, a niste pročitali poslednji deo tog člana, deo rečenice niste pročitali, je vrlo važan, jer na tome bazirate i temeljite celu vašu diskusiju, a on glasi: „Odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.“
Dakle, niste u pravu kada kažete da je to tako, da niko neće voditi računa o životnoj sredini i da ćemo pošto poto uzeti investitore i da ćemo pustiti da se takve stvari dese u životnoj sredini, dajući čak i određene primere.
Vi znate da je strateška procena uticaja deo planskih dokumenata, da ne može da se radi bez toga i da dodatno da mora da se uradi strategija, odnosno studija procene uticaja.
Kad ste pominjali potencijalnog investitora, a vezano za farmu, moraće da ima oba ova dokumenta. Ako tim dokumentima bude zadovoljio po zakonu sve što treba, onda će moći i da se gradi, odnosno da postoje takve vrste investicija.
Druga stvar koju ste pominjali jesu naknade, odnosno sada je to doprinos. Naknada je bila parafiskalni namet. Činjenica je da su lokalne samouprave imale neobične te odnose i da su zaista preko naknade pokušavale da imaju dodatni izvor finansiranja.
Ukoliko dozvolite i ukoliko pustite da investitori postoje u vašoj lokalnoj samoupravi i da oni što brže dobiju dozvolu i da grade, to znači da ćete zaposliti nove ljude, to znači da će vaš prihod, odnosno vaša opština dobijati dodatne prihode. To znači da ćete se brže razvijati. Prema tome, nije to bez veze što je smanjeno u smislu da neće biti naknade, nego će biti doprinos i što je tačno određeno da lokalna samouprava bude ta koja će odrediti onih šest zona i takođe ono što će se odrediti, a to je maksimalan iznos takve vrste doprinosa, upravo da bismo pomogli da se kapital brže okreće, da tako kažem, odnosno da što više investitora bude u lokalnoj samoupravi. To je bio razlog i nadam se da sada to razumete.
Što se tiče braunfild investicija, ovaj zakon upravo to dozvoljava. Dakle, ovim zakonom je to omogućeno.
Amandmane ćemo pogledati. Sve što može da pomogne zakonu mi ćemo prihvatiti. Naravno, odnosi se na sve poslanike. Hvala vam.

Hvala vam na svim vašim sugestijama. Samo ću nekoliko dodatnih stvari.
Vezano za APR, kod njega će biti samo baza podataka. Dakle, po lokalnim samoupravama i gradovima nalazi se sve, ali on prosto vrši bazu. Da ne bude zabune, to nije nikakav šalter, kasnije za sve ostale koji slušaju, pošto je bilo takvih pitanja.
Ono što je vrlo važno, a vezano je za vašu rečenicu oko sankcionisanja da li je nešto tačno ili netačno. Jesmo predvideli jačanje inspekcije i mogućnost da građevinski inspektor svakog trenutka može sve da pregleda i da sankcija za to bude oduzimanje licence, bilo da je u pitanju projektant, glavni, koliko ih već ima i da je to zadatak inženjerske komore po zahtevu građevinske inspekcije.
Daću vam samo jedan podatak da je na današnji dan, tražili smo informaciju, izdato 50 hiljada licenci, a da je u prethodnih pet godina oduzeto samo 14. Vi ste upravo pričali o problemima koji de fakto postoje u netačnosti, u lošim projektima itd. Tu će stvari morati malo ozbiljnije da se promene, a to ćemo raditi zajedno sa strukom.
Kada ste pominjali ovaj separat, separat nije planski dokument, što i vi znate. Nisam vaše struke i ne znam, ali ono zbog čega smo ostavili ovo jeste da separat prosto treba da da tehničke karakteristike. Možemo da razgovaramo o tome kako da učinimo da i tu izbegnemo mogućnost da lokalne samouprave ili bilo ko okrene na drugi način koji ne želimo da bude rezultat ovog zakona. Hvala.

Hvala vam na vašem mišljenju i sugestijama. Samo dve tri stvari bih ja da dodam. To je da ste pomenuli 1961. godinu, a Srbija je 1931. godine kroz Građanski zakonik imala obavezu da uradi prvi regulacioni plan. Možda bi neko rekao da smo nekada davno vodili računa mnogo više nego danas.
Pomenuli ste katastar koji je zaista ozbiljan kamen spoticanja u određenim procedurama. Trenutno se rade izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru. Formirane su komisije. Upravo ovo što ste vi rekli, izvršiće se u jednom delu revizija da bismo mogli uopšte na dalje da idemo. Izmene tog Zakona o državnom premeru i katastru plus recimo i građevinska politika, dokument koji Vlada sada priprema, odnosno Ministarstvo, verujem da mogu da nam pomognu da u stvari ispunimo glavni cilj ovog zakona. Nije cilj ovog zakona samo da li mi treba da se uskladimo sa EU ili ne.
Cilj je pre svega da smanjimo zaista administraciju, birokratiju, da učinimo sve preglednim. Naravno da neće biti lako, ali naš plan je da do 15. februara sva podzakonska akta budu gotova. Dakle, 15. februar je dan kada svih 40 podzakonskih akata i pet uredbi moraju biti završene. Osam podzakonskih akata i pravilnika su već gotovi i 15. februara moramo imati kompletnu ono što se zove zakon i podzakonska akta da bismo mogli uopšte da normalno radimo.
Što se tiče lokalnih samouprava, sa njima kreće obuka. One će 1. marta morati da startuju, da funkcionišu kao da je sve u najboljem redu. Znam da je to ambiciozno. To je tačno, ali ukoliko se krene zajednički sa njima, ima već lokalnih samouprava koje negde parcijalno to već primenjuju. Dakle, ako se sada…
Takođe, još jedna stvar vrlo značajna, koju ste pomenuli, izvinjavam se što skačem sa teme na temu, ali pomenuli ste softver. Što se tiče lokalnih samouprava, za njih će biti jedino važno da imaju pristup internetu. Ovo je tzv. „Singapurski metod“, kako kažu stručnjaci, koji je primenjen u Makedoniji. Ljudi su to gledali. Nekoliko puta sam rekla, ako može Makedonija, uz svo dužno poštovanje, da napravi tako nešto, onda stvarno ne vidim nijedan razlog da ne može Srbija to da uradi.
Iz tog razloga napravljeni su timovi ljudi. Zaista verujem, ne da verujem da ćemo se pridržavati rokova, mi to moramo da uradimo po ovom zakonu. Samo toliko. Hvala.

Odmah na samom početku, mislim da ste potpuno u pravu za ovaj rok, pet radnih dana jeste nešto što je realno. Budući da je puno poslanika o tome govorilo i na samom Odboru, mi ćemo svakako to prihvatiti amandmanom.
Sada nekoliko stvari koje ste pomenuli, koje su značajne zbog svih koji nas slušaju. Kada kažete – moram da krenem od početka, od tih 200 i nešto strana, mi smo kao ministarstvo uz ovaj zakon dali sve analize i najdetaljnije postojeći član i šta smo menjali i zašto smo menjali. Da, to je 200 strana, ali u stvari zakon ima 74 strane. Je li tako? Dakle, nema 200 i nešto strana. Nekako nekad nije dobro kada se daju svi podaci, nikad nismo zadovoljni. Želeli smo zaista da dobijete svaku reč koju smo promenili, kao i analizu i razlog zašto to radimo i zato je to zajedno sa obrazloženjem.
Kada ste pomenuli konverziju, Zakon o konverziji treba da bude u prvom kvartalu sledeće godine i on će sasvim sigurno onda rešiti nedoumice koje trenutno imamo. Možda treba reći zbog javnosti da su sve druge države bivše Jugoslavije pitanje konverzije rešile već do 2000. godine, pa su tek nakon toga išle u privatizaciju. Nažalost, mi smo krenuli prvo u privatizaciju, pa onda da rešavamo to pitanje. Šta je, tu je. Znači, moramo naći način kako ćemo to rešiti. Verujem da ćemo zakonom to uraditi.
Kada ste pominjali službenik, nije službenik, u pitanju je služba. Mi, naravno, kažemo šalter na jednom mestu, ali to je služba unutar lokalne samouprave. Postoji jasna hijerarhija odgovornosti. Neće biti potrebe za novim zapošljavanjem, ali će biti potrebe za preraspodelom i za drugačijom organizacijom unutar lokalnih samouprava, da bi ta služba mogla da funkcioniše.
Kada ste pominjali separat, ne treba nam separat ukoliko uspemo i istrajemo u tome da postoje planska dokumenta, a rok je 12 meseci. Pogotovo što je sada zakonom dozvoljeno da izradu planskih dokumenata može i fizičko i pravno lice da finansira, što u mnogome pomaže upravo samim lokalnim samoupravama.
Ne mogu da se složim sa tim kada kažete – šta to znači koliko će se smanjiti prihodi zbog toga što sada imamo smanjenje naknade, odnosno doprinos koji je mnogo niži? Zato što samim smanjenjem te naknade i celim zakonom koji dajemo mi otvaramo mogućnost da se podigne građevinska industrija i da se gradi u lokalnoj samoupravi i da dolaze investitori. Napominjem, domaći ili strani, fizička ili pravna lica, to automatski znači povećanje prihoda same lokalne samouprave.
Dakle, koliko god da se smanji, zato što više nećemo da dozvolimo da svaka lokalna samouprava to radi onako kako to njoj odgovara, nego ćemo tačno da propišemo maksimalni iznos, mi dajemo mogućnost da investitori budu zainteresovani jer neće imati ono što ja često zovem, neke lokalne samouprave da ne pominjemo, gotovo harač nad investitorom, što zaista nije pravi način.
Pominjali ste APR. Dakle, APR je dovoljno tehnički opremljen da može samo da vodi registar. Isti taj registar postoji u lokalnoj samoupravi, ali mora da postoji na jednom centralnom mestu. To nije širenje ili neka nova agencija, to je postojeća agencija koja je dovoljno tehnički opremljena da može da obavi taj zadatak. Suštinski cela baza se nalazi po svim lokalnim samoupravama koje će raditi ovaj posao.
Na kraju ste pominjali komisiju i inženjera. Nije inženjer zaštite na radu, nego baš inženjer za protivpožarnu zaštitu. Potpuno ste u pravu, investitorima je, kada smo s njima razgovarali, jedan od najvećih problema upravo ta saglasnost na protivpožarne uslove ili kako god se zvala. Ona se poprilično čekala. Postoji zakon - 15 dana i postoje kaznene mere ukoliko se to ne bude završilo. Mislim da će tu morati takođe da dođe do ozbiljnih promena unutar samih službi koje daju te podatke.
Mislim da sam rekla ono najvažnije, ali biće prilike pa ćemo pričati i kada budu bili amandmani. U svakom slučaju, potpuno se slažem za rok - pet radnih dana.

Zahvaljujem na vašim sugestijama. Potpuno ste u pravu za ovo diskreciono pravo po članu 97. to je nešto što ćemo preneti na Vladu.
Dakle, ako ste dali taj amandman, biće prihvaćen. Razgovaraćemo o ovom iznosu, oko naknade 50, odnosno 45% koliko smo mi dali i predložili.
Što se tiče rokova, do 15. februara svi podzakonski akti moraju biti završeni.
Ono što ostaje za kasnije, samo ovaj elektronski deo na kraju godine, a u papirnom obliku, odmah će početi primena zakona. To je ono što je naš plan.
Slažem se da je zakon važan i ambiciozan i zavisi od svih nas, ali verujem da može da se primeni iz razgovora sa svima, sa svim lokalnim samoupravama, jer sve imaju isti interes, dakle, sve imaju interes da potpuno uproste procedure, jer će njima samima biti u tom smislu lakše.
Mi imamo već timove koji rade. Mislim da je ovo najvažniji kada govorimo o Ministarstvu građevinarstva, trenutno. Naravno da se razmišlja o legalizaciji. Nije dobra praksa koju smo imali u prethodnom periodu, već moramo naći jedan trenutak, jedan način kada će se stvari preseći, prosto kada ćemo naći tu liniju gde ćemo staviti crtu na bespravnu gradnju.
Na tome se još uvek radi i odluka još uvek nije doneta, ali mislim da stručna javnost u tom smislu može mnogo da pomogne.

Pratim vas.

Znate, slušala sam vas i sada bih mogla da vam odgovaram sat vremena, zato što mi se čini da ili niste pročitali ili niste razumeli, ali ja ću da budem kratka, a onda posle, pretpostavljam popodne, ćemo razgovarati o detaljima.
Da krenem prvo od tih planova. Ne znam stvarno gde ste pronašli u zakonu da se odustaje od planske dokumentacije? To nije tačno.
Druga stvar, ono što je još važnije, dakle, ako nema plana, nema ni dozvole. Tačno se zna da u roku od 12 meseci plan mora da se napravi.
Za vašu informaciju, pošto ste takođe dali netačnu informaciju, prostorni planovi postoje u lokalnim samoupravama, a u 25% lokalnih samouprava ne postoji plan detaljne regularne regulacije. Znači, to je jedino što fali i to je ono što će lokalne samouprave da rade.
Takođe, Ministarstvo građevinarstva je obezbedilo novac u budžetu da pomogne lokalnim samoupravama da i to završe.
Nisam razumela lobiranje moćnih ljudi za članove zakona. Odmah da vam kažem, to je možda bilo u neko vreme, ali to sada više ne postoji.
Pominjali ste na samom početku tzv. Dulićev zakon. Da vam kažem, ne daj Bože da se nastavi da se radi po tom zakonu, zato što po tom zakonu mi smo 186. na listi Svetske banke. Iza nas su samo tri države. Te tri države trenutno imaju neku vrstu građanskog rata, pa se nalaze iza nas. Dakle, mi smo poslednji praktično u onome što se zove „duing biznis“.
Neću sada da čitam, ali ovo je lista svega onoga što je problem, upravo i Zakon o planiranju i izgradnji, zbog čega smo mi 186. od 189 posmatranih država.
Kažete, Agencija za prostorno planiranje i to povezujte sa tim da se odustaje od planova itd. Reći ću vam da prva procena kaže da će direktna ušteda biti od toga što ova agencija neće postojati kao agencija nego će biti unutar Ministarstva građevinarstva u kojem već postoji Sektor za prostorno planiranje i potpuno je smešno da postoje na tri mesta iste stvari. Dakle, godišnja ušteda će biti 400.000 evra. Mislim da je to značajna ušteda, a koncentrisaće se na jednom mestu ono što se zove priprema, koordiniranje i praćenje izrade planova iz nadležnosti sektora građevinarstva.
Jedna zanimljiva stvar kod te agencije jeste da imaju budžet za planiranje i praćenje projekata samo za taj deo oko 70 miliona dinara. U isto vreme kada daju projekat, ti projekti su uglavnom pogrešni. Znači, po skraćenim procedurama raspisuju pozive, uzimaju privatne kuće, rade planove koji su u najvećem broju slučajeva potpuno pogrešni, niko ih ne kontroliše, agencija su i za to još uzmu ozbiljan novac.
Daću vam primer plana područja posebne namene za Pojatu – Preljine, planovi područja posebne namene u kojima su određene lokacije za mini hidroelektrane. Dakle, sve je pogrešno.
Mislimo da upravo ulaskom u ministarstvo i spajanjem onoga što se zove prostorno planiranje u ministarstvu i u agenciji možemo da budemo mnogo efikasniji.
To su najznačajnije stvari koje ste pominjali i koje sam dužna zbog građana Srbije da kažem.
Što se tiče zakona i toga da li je mogao da bude novi zakon, dakle, u prvom kvartalu naredne godine imaćemo Zakon o konverziji. Sasvim sigurno će u narednom periodu da se govori o posebnom novom zakonu o izgradnji i o novom zakonu o planiranju i onda ćemo reći da smo konačno zaokružili ono što se zove planiranje i izgradnja, odnosno građevinarstvo.
Ne bih više ništa dalje govorila. Sigurna sam da ću u toku popodneva vašim saradnicama objašnjavati detalje.