Želela bih nekoliko reči da kažem o našoj građevinskoj industriji i o tome gde je danas, o tome ću manje, jer je na kolenima, do toga gde treba da bude i gde treba da bude u narednih nekoliko godina.
Udeo građevinske industrije u društvenom bruto proizvodu Srbije iznosi gotovo 4%. Naš cilj i naš dogovor i dogovor iz ekspozea premijera jeste da u narednih pet godina, do 2020. godine on svakako bude 6% najmanje.
Reći ću vam da smo mi po udelu građevinske industrije u društvenom bruto proizvodu, nažalost, moramo priznati, na začelju, odnosno negde na kraju u odnosu na ceo region. Iako postojeće investicije u infrastrukturi danas u Srbiji iznose gotovo četiri milijarde evra, kada govorimo o putnoj, železničkoj i svakoj drugoj infrastrukturi, iako imamo cilj koji nam govori da treba i da možemo da dođemo do 6% udela u društvenom bruto proizvodu, onda to na primeru „Beograda na vodi“ izgleda ovako, za one koje to zanima.
Investicije u uređenje priobalja se procenjuje oko 845 miliona evra. U naredne godinu, dve one treba da donesu 0,10 do 0,20% povećanja društvenog bruto proizvoda. Dakle, to je uređenje priobalja. Ako se uzme ukupna investicija partnera sa kojima ćemo da radimo u narednih pet, šest godina, po milijardu godišnje, to znači dodatnih 0,25% godišnje. Prema tome, za prve dve godine imamo 0,20% od uređenja, plus 0,20 do 0,25% godišnje, ukupno blizu 0,5% godišnje, ukupno na kraju gradnje do dva ili 2,4% godišnje, kada govorimo o ovom projektu. Na to dodajemo, kao što sam rekla s početka, trenutne projekte i trenutne investicije koje već imamo i koje ubrzavamo i koje želimo da ubrzamo. To znači da ćemo mi sa „Beogradom na vodi“ sasvim sigurno podići građevinsku industriju, jer to jeste naš cilj i pomoći da naše firme budu te koje će voditi građevinarstvo u Srbiji, a samim tim podići udeo u društvenom bruto proizvodu i napraviti ono o čemu sve vreme govorimo i na čemu sve vreme radimo, a to su reforme koje moraju da daju rezultat.
„Beograd na vodi“ nije tek jedan od građevinskih projekata. „Beograd na vodi“ jeste građevinski projekat koji predstavlja osnovu nove srpske politike. Dok srpska politika, rekla bih, ćaska prethodnih 40 godina o Beogradu na vodi, o promeni izgleda, o tome da li nam treba danas leks specijalis ili ne, ja mislim da srpska ekonomija nema vremena za čekanje, zato što i projekti koje ubrzavamo i „Beograd na vodi“ koji želimo da realizujemo u stvari treba da nam pomognu da pokrenemo saobraćaj, infrastrukturu, energetiku, građevinarstvo, odnosno poslednji, onaj krajnji, najvažniji cilj, a to je da se u Srbiji živi bolje.
Prema tome, ova Vlada je danas ovde i mi smo svi ovde, bez obzira što neko misli da ministri ne odgovaraju, ministri odgovaraju i ministri su ovde da vam daju sve detalje, ali mi sledimo politiku iz ekspozea premijera, a to je da ćemo učiniti sve da se u Srbiji već krajem ove godine i naredne godine živi bolje, a bez građevinskih projekata ovakvih to neće biti moguće. Hvala.

Samo ću nekoliko stvari da dodam oko građevinske operative. Možda pre dve-tri godine bih se možda složila sa ministrom Vujovićem, da naša građevinska operativa možda ne može da iznese ovakve poslove.
Nakon godinu dana rada na čelu Ministarstva saobraćaja i „Koridora 10“, koji smo moji saradnici i ja obišli, rekla bih od početka do kraja, gde su nažalost domaće kompanije podizvođači ili podizvođači podizvođača i to nam se dešava prethodnih već deset godina, imamo situaciju da je naš ne samo utisak, nego sve ono što vidimo iz rada naših kompanija, da ne da su spremne, nego prosto posao mogu da urade i kako moji saradnici kažu pojeli bi „Koridor 10“ mnogo ranije, nego ove druge firme.
Ono što se dešava na terenu izgleda ovako – mnoge kompanije koje dobijaju posao nemaju tu vrstu emocije da rade za svoju zemlju i da rade na projektu koji je važan za njihovu zemlju. Vrlo često je mnogo lakše tražiti odštetni zahtev, dati nam „klejm“ tražiti dodatne pare, nego raditi zaista za svoju zemlju.
E, te domaće kompanije su dovoljno snažne i jake i dovoljno su snažne i da se udruže da bi mogle da iznesu ovakve vrste projekata, jer kad mogu da rade najsloženije projekte i na železnici i na putevima kao podizvođači, verujte mogu da rade i kao glavni izvođači.
Pomenuli ste samo Inspekciju rada, a ja bih da dodam, a to je da smo mi zajedno sa Ministarstvom rada primenili i u ovom parlamentu usvojili od Međunarodne organizacije rada jednu konvenciju 94 i tu smo napravili tzv. crne i bele liste. Upravo u želji da razvrstamo preduzeća koja plaćaju svoje radnike, koji plaćaju doprinose, koji poštuju ugovore i koji rade u roku. Te kompanije koje su na takvim listama, te kompanije će sasvim sigurno imati mogućnosti i da rade. Samo toliko i hvala vam.

Hvala.
Samo da dodam nekoliko vrlo važnih stvari, pa sam sigurna da više neće biti replika od poslanika kojeg smo sada videli, da ga ne imenujem.
Zamislite kada bi u Srbiji ukinuli Ustav, šta bi bilo? To je isto uradio pomenuti ugledni arhitekta kada je 2003. godine, a i u novom predlogu zakona ukinuo prostorne planove, nema prostornih planova.
Godine 2003. je to bilo u Šumarčevom zakonu, pa su shvatili da nema nikakvih rezultata, pa su 2009. godine vratili, a sada je ta stranka, odnosno taj ugledni arhitekta ponovo u svom novom predlogu zakona ukinuo najviši urbanistički akt, a to je prostorni plan. Prema tome, toliko o uglednom arhitekti.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)

Samo nešto da pojasnimo.

Dakle, ponavljam još jednom, uvaženi ugledni arhitekta je sklonio prostorni plan Republike Srbije čak i u novom predlogu zakona.

Znate li šta je zanimljivo? U novom predlogu zakona vaše stranke, uglednog vašeg arhitekte, prepisano je 70% izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji koji smo usvojili u decembru mesecu, da to je istina tako da taj kopi-pejst koji radite to je lepo, drago mi je, to znači da je zakon odličan, ali za vašu informaciju taj zakon je danas u Srbiji jedan od najreformskijih zakona.

Hvala lepo.
Poštovani gospodine Pavićeviću, zanimljivo je bilo čitati predloge vaših amandmana. Žao mi je što se predlozi vaših amandmana ne bave suštinom ovih izmena i dopuna zakona, jer mislim da ne dođemo u situaciju – spolja gladac a unutra jadac kod vas.
Ono što morate da znate, a izgleda da ne znate iz ovih predloga amandmana, jeste da postoji jedinstvena metodologija za izradu propisa. Sledeći put, ja ću sa zadovoljstvom, kao što ste vi meni dali uputstvo za izradu eseja, odmah da vam kažem za esej ne trebaju uputstva, poslati tu jedinstvenu metodologiju izrade propisa, pa sledeći put, kada budu bili sledeći zakoni, a biće ih mnogo u ovoj Narodnoj skupštini, kao predlozi, onda vas molim da prvo to pogledate, pa kada pogledate, onda da dajete vaše sugestije. Prosto zbog svih i zbog vremena i zbog efikasnosti nadam se da ćete sa dužnom pažnjom taj dokument pogledati. Hvala.

Dve stvari, kada god objašnjavate vaše amandmane, kažete ovako – bar koliko ja znam, čini nam se, čini mi se. Izvinjavam se, nema – čini nam se, čini mi se, koliko ja znam, nego postoji dokument, postoji argument, postoji papir, koji kaže to tako mora ili ne mora da bude, odnosi se na vaše tačke, zapete, pomeranje, da li je subjekat ili predikat. Obično prvo ide subjekat, koliko sam ja učila, a možda nisam dovoljno naučila, ali kad govorite ovo je prvi amandman gde se bavite, gde razmišljate, u stvari o zakonu, ja vas tu pohvaljujem. Hvala vam što ste mislili o tome, ali niste dovoljno zbog toga što postoji Međunarodna konvencija koja kaže da mora da se obnovi posle prvih pet godina. Prema tome, iz tog razloga je vaš amandman odbijen, ali je odlično što ste ovog puta čitali i nešto drugo, a niste se bavili samo zapetama i tačkama.

Poštovani gospodine Pavićeviću, meni se čini da se vi najmanje bavite suštinom ovih izmena i dopuna zakona. Moguće da grešim.
Što se tiče mog emotivnog stanja, hvala vam što mislite na to da li se ja ljutim, ne ljutim, itd. Ne, ja sa oduševljenjem čitam vaše amandmane. Oni su sjajni sa tačkom i zapetom, ali moram da vas podsetim na jednu stvar.
Kada smo pričali u načelnoj raspravi o ovom zakonu, odnosno o tri izmene i dopune zakona, vrlo ste jasno, pred svima nama, rekli i pohvalili te izmene i dopune zakona.
Ja vas sada kao predlagač ovog zakona u ime Vlade Srbije pozivam da za ove izmene i dopune zakona i jednog, i drugog i trećeg glasate. Ne zbog toga što je jedan deo vaših amandmana postao sastavni deo zakona, nego upravo zato što ste pohvalili suštinu izmena i dopuna.
Ja mislim da bi time zaista pokazali da vam je stalo do toga da ovi zakoni budu, ne samo dobro primenjeni, nego upravo da iskažete i stav vaše političke partije.

Govorili smo u načelnoj raspravi nekoliko puta o tom roku vezanom za identifikacione kartice. Zanimljivo da nijedan poslanik nije predložio amandman. U tom smislu ja prihvatam amandman samog odbora.
Dakle, da umesto prvog januara 2018. godine, zamenjujemo 1. jun 2016. godine i nađemo mogućnosti financijske da napravimo identifikacione kartice. Hvala.

Samo nekoliko pojašnjenja.
Za prvi deo vašeg amandmana postoji poseban Zakon o trgovačkom brodarstvu koji se radi, koji će biti do 1. aprila, nadam se, u parlamentu, a vezano za ovaj drugi deo, to smo već govorili u načelnoj raspravi, ali da ponovim, luke su i za međunarodne i za domaće brodove, pristaništa samo za domaće, a putnička pristaništa su otvorena za međunarodne zbog turizma.
Ono što ste vi pominjali Apatin i sve drugo su luke. Dakle, vi niste pominjali, to su luke, a samom definicijom kojom smo rekli one su i za domaća i za strana. A koji broj luka, koje luke, itd, odlučeno je o određeno Odlukom Vlade Srbije. Dakle, imamo odluku Vlade Srbije, dakle, o tome kako se utvrđuje luka i koje su luke.

Ovaj ugovor o agencijskom poslovanju je uređen Zakonom o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, što je već nekoliko puta rečeno. Preko 20 članova tog zakona se odnosi upravo na ovaj ugovor, a taj lučki agent kao pojam se nijednom jedinom rečju ne pominje u zakonu o kojem sada raspravljamo. Zašto bismo ga sada stavili, pogotovo što sam objasnila razloge i pre dva dana, a i danas? To je najkraće.
Što se tiče ostalih stvari, ponavljam još jedanput, da li su prihvaćeni amandmani bilo koje političke partije u parlamentu ne zavisni od dobrog ili lošeg raspoloženja predlagača. To govorite, verujem, zaista iz sopstvenog iskustva. Možda ste vi kao politička partija to tako radili, možda ste vi na ličnoj osnovi donosili zakone, možda ste se vi bavili na taj način donošenjem zakona, ali mi to ne radimo. Zakoni se donose za građane Srbije i sasvim je svejedno da li je to DS predložila ili SNS, ukoliko oni mogu da pospeše zakon. Tako smo se ponašali, tako se i ponašamo. To se odnosi, dakle, i na vas. Sklonite sve što je lično iz onoga što se zove zakon, iz onoga što treba da se primenjuje u budućnosti. Samo toliko.

Vrlo kratko, nešto ću da ponovim, a nešto ću možda da pojasnim.
Dakle, ne donose se zakoni u odnosu na ličnost. Pokušajte da izađete iz tog okvira u kojem ste vi donosili zakone nekad ranije. Dakle, donosili ste ih u odnosu na ličnost, u odnosu na političke partije, u odnosu na vaše političke prijatelje, kako god, i onda ste prihvatali i donosili zakone i pravili čak određene tzv. rupe u zakonu, da bi mogle mnoge stvari da se rade.
Dakle, gospodo, to se više ne radi. Kada se predloži zakon, on se ne predlaže zbog toga da se nakon toga usvaja amandman, recimo, pozicije ili opozicije. Upravo je i moj to stav. U odnosu na sve izmene i dopune zakona i na sve zakone gde sam bila predlagač, bilo u prethodnom mandatu ili u ovom, bilo je puno amandmana, i opozicionih i pozicionih koje smo prihvatili, baš zato što smo želeli da prosto ti zakoni budu još bolji za građane Srbije i to se odnosi na sve.
Žao mi je, ali u ove tri izmene i dopune zakona, vi se jednostavno niste uklopili u sve konvencije i standarde, prosto, niste možda kvalitetno pogledali i sagledali zakon. Ja u to ne ulazim. Ali, ovog puta vaši amandmani nisu prihvaćeni. To nije zato što su došli od vas, ja zaista volim često da slušam sve vaše predloge, i predloge amandmana i predloge i saopštenja vaše stranke, to je meni odlično i za mene je to samo znak koliko u stvari ova Vlada dobro radi.
Dakle, to je vezano za to kako se donose zakoni danas u parlamentu, odnosno kako Vlada predlaže zakone. Ponavljam, ne prema ličnosti, ne prema partiji, nego prema onome što je dobro za građane Srbije.
Druga stvar, kakve veze ima Žeželjev most sa plovidbom? Nema nikakve veze. Plovidba se odvija nesmetano, a svaki most, i pre nego što je izgrađen i kada je izgrađen, pravi se prema standardima. Prema tome, nemojte da se sekirate za plovidbu, ako ste pokušali na indirektan način da vežete pitanje Žeželjevog mosta i ovog zakona. A o tome ko je odgovoran, ja vam ponavljam ko je odgovoran i ponoviću vam još jednom – da, vaš predsednik, sada stranke, je vrlo odgovoran i politika koju ste vodili zbog trenutnog stanja na Žeželjevom mostu. Ali, isto tako, kažem vam da će Žeželjev most biti završen, i to onako kako treba da bude završen. Završiće ga ova Vlada i upravo, ako ćemo da gledamo i politički, vezano za političku stranku koja sada vodi Vladu, a to je Srpska napredna stranka.

Potpuno ste u pravu, izdignuću se iznad ovoga i reći ću vam da me vaša saopštenja, ja ih praktično nisam ni videla, za ostavku, ovo je sad prvi put da čujem, ali zna se ko sastavlja Vladu. Vladu sastavlja ona politička partija koja je dobila najveće poverenje građana, a to je Srpska napredna stranka, i u tom smislu, to je što se tiče ugrožavanja karijere.
A što se tiče toga šta i kako Vlada radi, ja bih rekla da se vaš predsednik vrlo često nudi Vladi, na ovaj ili onaj način, a posle toga demantuje. Govori kako je pozvan u Vladu, pa – ne, nije pozvan da bude član Vlade, ali, vidim da se nudite, tako da sad ne znam da li je to neki raskorak između onoga što vi mislite da Vlada radi loše, a, s druge strane, vrlo rado biste bili deo te Vlade. Ne razumem politiku, ali poštujem. To je vaša politika i to je skroz u redu.
Da se vratimo na zakon. Ja bih vas zamolila da razumete da u ovom smislu amandmani vaše političke partije nisu prihvaćeni zato što su jasna obrazloženja, a dobili ste čak i objašnjenja zašto nisu prihvaćeni. Ne zato što vi pripadate toj političkoj stranci, naprotiv, nego zbog toga što nisu bili usklađeni sa politikom ova tri zakona.

Potpuno ste u pravu, ne na sličan, nego na istovetan način treba da stoji u obrazloženju. Potpuno je tačno sve što ste rekli. Slažem se. Ne znam zašto su napisali tako. Tražićemo da i u obrazloženju to promene, bez obzira što danas završavamo ovu raspravu.

Poštovani narodni poslanici, ispred vas se nalaze tri zakona o izmenama i dopunama zakona, što o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, pomorskoj plovidbi i o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Ono što želim posebno da istaknem, a i danas ćemo razgovarati, a i kada budu bili amandmani u pojedinostima, jeste da vodni saobraćaj u Srbiji danas u odnosu na ukupan saobraćaj zauzima samo 4,7% transporta i to je nešto što mi kao država treba da popravimo i sasvim sigurno taj udeo povećamo zbog toga što je to nekoliko puta manje nego u zemljama EU, a da ne govorim o nekim zemljama, kao što je Holandija gde je taj udeo gotovo 40%.
Velike su mogućnosti Srbije u tom smislu. Ono što posebno izdvaja takođe ova tri zakona, odnosno izmene i dopune zakona jeste da oni nisu usklađeni samo sa evropskim direktivama, nego su usklađeni, posebno izmene i dopune Zakona o pomorskoj plovidbi, sa međunarodnom, odnosno Konvencijom međunarodne organizacije rada zbog čega je, između ostalog, Srbija dobila određene pohvale.
Kada budemo razgovarali, prve izmene i dopune zakona tiču se tzv. lučkih koncesija. Mi smo zemlja koja danas mora da kaže da naše luke nisu niti tehnološki, niti tehničko-tehnološki spremne, da tako kažem, da izađu ili da budu deo evropskog tržišta zbog toga što sama infrastruktura u tim lukama je stara preko 30 godina. Daću vam primer da su samo dizalice u lukama nekim stare i preko 50 godina. Zbog toga vrlo često odlaze u neke druge države, zbog toga što ne žele da troše ni novac ni svoje vreme.
Svakako je potrebna modernizacija luka, pristaništa, potrebna je modernija i bolja flota da bismo mogli da budemo nekako rame uz rame sa ostalim državama. Takođe je potrebno da učinimo sve i zbog toga postoji Strategija razvoja vodnog saobraćaja koju je ova Vlada donela, da iskoristimo tzv. Koridor 7, odnosno Dunavski koridor.
Srbija ima odličan položaj, strateški položaj koji u svakom smislu svojih infrastruktura, bilo da govorimo o transportnim infrastrukturama ili nekim drugim, mora da iskoristi. Sve što donosimo u tom smislu, bilo od strategija, akcionih planova ili izmena i dopuna zakona, tiče se upravo toga da iskoristimo naš položaj, da podignemo našu infrastrukturu, a samim tim da podignemo privredni rast i da budemo dovoljno prepoznatljivi da možemo da budemo konkurentni kao država.
Svima nam želim uspešnu raspravu i naravno uspešne amandmane. Verujem da ćete takođe primetiti da recimo ovaj prvi zakon, izmene i dopune Zakona o plovidbi i lukama, pored velikog broja podzakonskih akata koje treba da se urade, mogu da kažem da je polovina tih podzakonskih akata već napravljena i to je praksa mog ministarstva da kada daje zakone ili izmene i dopune zakona ne ide samo sa tim, nego da ide već sa delom pripremljenih podzakonskih akata, kako bi ti zakoni što pre zaista mogli u realnosti da se primenjuju. Hvala lepo.

Prvo želim da vam se zahvalim na svim vašim sugestijama i mišljenju, a budući da je i prethodni kolega, odnosno poslanik Jovanović pomenuo, upravo identifikacione kartice, a i vi, u tom smislu nekoliko samo pojašnjenja.
Dakle, pomorci sada koristiće svoj pasoš uvek kada putuju, a identifikaciona kartica će se koristiti samo kada treba da izađu u neku od država u okviru lučkog područja. Slažem se sa vama da rok jeste dug, ali budući da to treba da nas košta, dakle, ta identifikaciona kartica koristi za mogućnost da izađu unutar određenog lučkog područja, po prvim procenama između tri, četiri miliona evra. Mi nismo bili u mogućnosti da to isfinansiramo i to je jedan od osnovnih razloga zašto smo stavili taj rok mada se slažem sa vama da još jedanput treba razmisliti da li je to adekvatan rok.
Drugo, razgovarali smo sa MUP, ali kada je urađena ekonomska i finansijska analiza ispostavilo se da mnogo više košta da oni menjaju svoj softver i da ubacuju i ovaj deo nego da mi budemo opremljeni kako bismo dali identifikacione kartice. To je bio razlog zašto nismo sa MUP-om ovo uradili.
Još jedna mala dopuna vezano za odredbe, odnosno na zakone, da zakoni liče jedni na druge. Moram da priznam da većina stvari je preuzeta iz međunarodnih konvencija ili direktno iz direktive. U tom smislu su neki pojmovi slični ili isti, da tako kažem. Naravno, u pojedinostima se slažem da ćemo razgovarati, naročito oko ovog datuma 2018. godina, da li je adekvatan. Hvala.