Pa, onako kako ste vi razumeli radnike tako ste prošli na izborima. Pa, da vas podsetim, nažalost to je strašno za sve nas. To je strašno za Srbiju, meni je žao zbog toga. Meni je žao zbog toga što ste odgovorni za preko 200 hiljada koji su ostali bez posla za vreme vaše vladavine.
E, sad da krenemo na ovo što je tema, odnosno amandman koji ste podneli, a i da vam dam informaciju da jedan mašinovođa vozi deset sati, da nakon toga mu se računaju još dva dodatna sata, pa da nakon toga ima jedan dan slobodan. Dakle, šta piše ovde u ovom članu zakona – ministar uz saglasnost ministra nadležnog na poslove rada propisuje radno vreme i trajanje smene zavisno od organizacije, učestalosti saobraćaja, vrste poslova, uslova rada, drugih uslova koji utiču na psihičku, telesnu sposobnost izvršnih radnika.
Dakle, podzakonskim aktom će se tačno odrediti, jer ovde kaže – maksimum 11 sati. Poslodavac je taj koji će odrediti, možda će raditi mnogo manje od toga, pa će imati nekoliko dana slobodno i kako će to uopšte izgledati biće određeno podzakonskim aktom. Iz tog razloga vaš amandman nije prihvaćen.

Samo kratko.
Pošto ste rekli da ne vodimo računa o zaposlenima, dakle, prvi put nakon 10 godina negativnog trenda i rasta nezaposlenosti, ova Vlada beleži pozitivan trend. Niko ne kaže da je dobro, da je sjajno, ali je svakako bolje nego što je bilo. Iako je neko u centru i fokusu svega što radimo, to jeste radnik.
U vašem centru i fokusu su bili neki drugi ljudi, neke druge kompanije, oni koji sada odgovaraju u Tužilaštvu, oni su bili u vašem centru, a nama je u centru radnik.
Prema tome, podzakonskim aktom će biti definisano. Lepo ste rekli za mašinovođe da su tu dvojica, da se smenjuju, da je kao i u avionu, na kraju krajeva, kao isto tako što će biti vezano i za žičare.
Dozvolite da podzakonski akt to vrlo jasno i lepo definiše, upravo u cilju da zaštitimo radnike.

Kada god je u pitanju bezbednost života ljudi, prosto ne mogu da ne prokomentarišem.
Dakle, u bilo kom resoru, pa i u ovoj situaciji sada koju ste vi pominjali, prvo upravljač mora da napravi određeni izveštaj na osnovu čega će ograni dalje da rade. Daleko od toga da se želi nešto ublažiti. Naprotiv, najvažnija jeste bezbednost ljudi. Mi smo rekli da je jedan od ciljeva ovog zakona bezbednost ljudi.
Prosto, nisam sigurna da ste u pravu kada to stavljate sa te pozicije, ja sam bar tako razumela, da umanjujemo. Ne, oni moraju da naprave bar prvi početni izveštaj šta je i da konstatuju neku vrstu udesa. Naravno, postoje inspekcije koje mogu, postoje prijave ljudi, sve se slažem, ali ovo oni moraju da urade u svim … i u „Železnici“ je tako, i u bilo kom drugom preduzeću je tako. Nakon toga na delo stupaju nadležni organi. To su drugi organi.

I pre dva dana, kada smo ovde pominjali i razgovarali o tome, ja sam rekla da je taj rok predug i da taj rok mora da se smanji. Ne želim da ulazim u to zbog čega su predstavnici Direkcija ostavili ovaj rok. Ja sada kažem da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prihvata amandman koji ste rekli, ne dve godine, nego šest meseci i to će tako da bude. Hvala.

Nekoliko dopuna, mada ste veći deo rekli, ali da potvrdim. Pitali ste holding i reformisanje železnica, mi jesmo krenuli, to ne može odjednom da bude gotovo, trebaće vreme, ali pored reformisanja mora da ide uporedo rekonstrukcija izgradnje železničke pruge, to ne može jedno bez drugog.
Holding će imati ograničeno trajanje, dve godine upravo zbog prošlosti i svega onoga što imamo u „Železnici“. Ne možemo time opterećivati tri nove kompanije koje trebaju da rade i koje će raditi.
Ono što jeste šansa Srbije u svakom smislu i u svakoj vrsti infrastrukture, pa i u železničkoj, odnosno u transportnoj infrastrukturi, to jeste prevoz robe odnosno kargo i procena je takođe da kada se u naredne tri godine bude završila rekonstrukcija 530 km pruge koliko se radi, to je plan i na tome se već radi, da će doći do povećanja i prevoza putnika a i prevoza robe. Prevoza putnika koji je trenutno sa sadašnjih 17, procene su na 30 miliona, videćemo da li je to realno i šta ćemo imati već za godinu dana, tako ćemo i meriti.
Kada govorimo o prevozu robe, doći će do povećanja sa 11 na 18 miliona tona. Naša procena u Ministarstvu je, kada govorimo o robi, da je to moguće i više, ali i to je ogroman korak u odnosu na trenutno stanje koje imamo u Železnici. Hvala.

Vi bi stalno nešto samnom da polemišete, a nikako da nađete pravu temu, zato što sve što vi govorite u stvari jesu upravo problemi koje je ostavio vaš predsednik stranke.
Takođe, kad kažete 90-ih godina, zajmovi, da vas podsetim tada sam imala 20 godina, nisam još bila u političkom životu Srbije, ali ću vam isto tako reći o nekim drugim zajmovima, o zajmovima koje je vaš predsednik stranke prethodnih 10 godina ili zavisi u kom vremenskom periodu, možda sedam, zaključivao svuda po svetu a da ponovim, a da niko, niko nije znao, pre svega nije znao ni on ima li projekata i kako i na koji način se zaduživao. Zato što, u suštini, iako je bio predsednik države, suštinski je bio on taj koji je vodio sve te pregovore. To možemo i sada da vidimo kada putujemo po svetu, i ne znam u čije ime, počinje i razgovara o određenim dodatnim kreditima.
Tako da to što vi govorite, hteli biste da polemišete samnom, mislim da je šteta, ja vas pozivam da nikakav problem da zajednički okrečimo tu železničku stanicu na kojoj ste vi bili, ali vas isto tako pozivam da sednete u voz, pošto svih prethodnih 10 godina i više, vladavine vaše, mi imamo da vozovi idu prosečno 25 kilometara na čas. Ta rekonstrukcija koju sad počinjemo da radimo Beograd – Bar, jeste da je vratimo na projektovanu brzinu, a to je 80 do 120 kilometara.
Dakle, ako vam toliko smeta, svima nama naravno smeta, smetaju grafiti na železničkoj stanici, evo, ja vas pozivam da to zajedno uradimo, meni to nije problem, a verujem neće biti ni vama.

Ne zbog vas, nego zbog građana Srbije, zato što kada slušaju vaše obrazloženje amandmana, a ne čuju obrazloženje Vlade zašto nije prihvaćeno, mogu pomisliti, a nadam se da nikada neće, a to je da Vlada ne vodi računa ne samo o bezbednosti, nego da ne vodi računa o životu ljudi.
Dakle, obrazloženje amandmana zašto nije vaš amandman prihvaćen, piše ovde lepo – ne prihvata se jer ovaj član je u skladu sa članom 30. tačka 2. Konvencije o međunarodnom železničkom prevozu KOTIF.
Prema tome, iznos koji je stavljen, prvo nije, kada ste govorili, rekli ste 17.500, verovatno je bila slučajna greška, znači, 175.000, a urađeno je prema Međunarodnoj konvenciji, a ne prema tome što je neko proizvoljno seo i odlučio da je to baš ovoliko, manje ili više.

Radi javnosti, građana Srbije, na svaka tri meseca, na sednicama skupštinskih odbora, svako ministarstvo, u zavisnosti kom odboru pripada, dostavlja izveštaj o svom radu. Svi predstavnici ministarstva su tu da izveštaj pojasne, poslanici tu da pitaju, da daju sugestije i mi to vrlo redovno radimo. Pri tome, ne mislim da je loše, čak mislim da je dobro i lepo pričati u javnosti o svemu onome što Vlada jeste uradila i što se razlikuje od onoga što je bilo ranije. Tako da, pored toga što imate na skupštinskim odborima, ja se dodatno obavezujem, ako to nije dovoljno i ne stignete na skupštinske odbore, da sve te izveštaje posebno pošaljemo svakom poslaniku. Hvala.

Poštovani predsedavajući, drage poslanice i poslanici, ispred vas jeste pet predloga zakona. Tri su sporazuma u pitanju i dva zakona.
Dva sporazuma su u pitanju vezano za potpisivanje bilateralnih sporazuma između Vlade Republike Srbije, Vlade Emirata i Vlade Kine,a vezano za vazdušni saobraćaj koji treba da nam omoguće bolje odnose, veću efikasnost i liberalizaciju u vazdušnom saobraćaju.
Podsetiću vas da smo mi do sada potpisali 97 bilateralnih sporazuma o vazdušnom saobraćaju i to može samo da nam donese dobro.
Takođe ću vas podsetiti da je Sporazum sa Kinom potpisan 2014. godine u decembru, a Sporazum sa Emiratima 2009. godine, a danas ih nadam se nakon rasprave i razgovora i u četvrtak nakon amandmana ćemo ih i usvojiti.
Zatim, Sporazum koji smatramo veoma važnim, jeste Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o utvrđivanju granične procedure za železnički granični prelaz Preševo-Tabanovce.
Za sada još uvek važi, dok ne budemo usvojili sporazum iz 1996. godine. Mi želimo da je pojednostavimo procedure, dakle, od carinskih i svih drugih, kako bi ovaj sporazum prosto omogućio bolju komunikaciju i naravno, inoviranu u odnosu na period iz 1996. godine.
Ispred vas je takođe i Predlog zakona o žičarama za transport lica. To je prvi put da Srbija ima jedan ovakav zakon i to je zakon koji treba da omogući praktično da sprečimo bilo kakvu vrstu nelojalne konkurencije, ali isto tako da unapredimo bezbednost. Pokušali smo sve što je potrebno da definišemo ovim zakonom kako bismo zadovoljili ova dva osnovna principa, a takođe, imajući u vidu koliko želimo da razvijamo turizam i koliko želimo da od toga kao država ostvarujemo određene prihode, od velikog je značaja da ovakav jedan predlog zakona bude pred parlamentom i da o njemu razgovaramo.
Treći i takođe važan zakon jeste Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, inoviran zakon, budući da trenutno važi zakon iz 1995. godine, a složićete se, mnogo toga se promenilo od 1995. godine do danas. Naravno, postoje i Zakon o železnicama i drugi zakoni, koji prosto od nas traže da i ovaj zakon uskladimo sa trenutnim stanjem i sa direktivama EU.
Ono što je vrlo značajno kod ovog zakona jeste da ovaj zakon uvodi takođe i elektronski tovarni list, a pored toga, ovaj zakon uvodi kolski list, gde će se po prvi put praktično voditi evidencija i onih kola koja su prazna i u tom smislu naplaćivati naknade.
Verujem da ćemo u raspravi koju imamo danas, ali naročito i u raspravi u pojedinostima kada budemo imali amandmane, ukoliko je potrebno sve ovo i poboljšati i verujem i nadam se da ćemo zajednički ove zakone usvojiti. Hvala vam na pažnji.

Evo nekoliko pojašnjenja, da krenem od ovog poslednjeg Predloga zakona o žičarama, da krenemo od tog termina interesne grupe.
Razumem da vi sa vaše pozicije reč „interesne grupe“ tumačite na vaš način, koji je nama svima poznat prethodnih deset godina kakav je bio, ali interesne grupe ili zainteresovane strane mogu da budu vrlo pozitivna stvar i može da bude pozitivno lobiranje da se takav zakon realizuje u praksi.
Tako da, ne mogu da se složim sa vama da interesne grupe u ovom smislu znače nešto negativno, ali vas razumem zašto to kažete, razumem vas, razumem vašu političku partiju, opciju koja to govori.
Slažem se potpuno sa vama za podzakonska akta i to ćemo da smanjimo. Nije u redu da jednom zakonu treba dve godine za podzakonska akta, jer onda nećemo imati pravu primenu zakona. Ako smo za Zakon o planiranju i izgradnji mogli da za dva meseca završimo podzakonska akta, nema ni jednog razloga da za ovaj zakon ili svaki drugi to ne uradimo mnogo brže.
Takođe, kada govorite o primeni ovog prethodnog Zakona o ugovoru o prevozu u železničkom saobraćaju, pominjali ste reformisanje železnice. Inače sam se trudila na početku da budem vrlo kratka, smatrajući da ćemo svakako razgovarati, pa ću kroz diskusiju da objašnjavam, pojašnjavam i da pričamo malo više o zakonima. Trenutno stanje u železnici koje, naravno, nije nastalo odjednom, nego je nastajalo godinama, decenijama, je takvo da, sada ću vam pročitati samo nekoliko podataka i onda ću vam reći šta smo do sada uradili.
Dakle, produktivnost radne snage je 30% od proseka EU, to smo već čuli, intenzitet saobraćaja - 30% od proseka EU, intenzitet putničkog saobraćaja - 11% od proseka EU, intenzitet teretnog saobraćaja je 54%, produktivnost lokomotiva - 30% od proseka EU, imovina koja je u lošem stanju - 85% lokomotiva starijih od 35 godina, 65% putničkih vagona starijih od 35 godina i još mnogo je raznoraznih podataka koji samo mogu da nam pokažu u stvari, a i svi znamo kakvom se stanju nalazi Železnica.
Reformisanje Železnice je počelo. Do sada su već napravljena osnivačka akta, mi ćemo do 1. jula imati tri plus jedan, to znači tri preduzeća koja će se sasvim sigurno formirati za infrastrukturu, za prevoz putnika i za teret. To kad kažem - plus jedan, holding koji će imati ograničeno vreme svoga trajanja, maksimum dve godine. To je prva faza reformisanja Železnice, to nije ni poslednja, to je tek početak. Dakle, nama će trebati najmanje nekoliko godina da krenemo u tu drugu fazu, dakle, da rešavamo pitanje imovine, odnosa između preduzeća, svih non-kor preduzeća koja takođe postoje, ne možemo ih posmatrati potpuno kao da nisu tu, ali smo to počeli. Dakle, mislim da je to dobra stvar i dobar korak. Za sada, moram da priznam, u odnosu na ostala javna preduzeća, za sada mi idemo po planu.
Kada ste pominjali upravo ovaj zakon i kada ste se pitali oko primene, mislim da je problem svih naših zakona često pitanje primene. Mi ćemo doneti zakone i strategije i planove, a desiće nam se ili dešavalo nam se, a nadam se da će biti sve manje, da nekada u potpunosti neki zakoni ne budu potpuno primenjeni. Verujem da kroz podzakonska akta, koja moraju da budu što pre gotova, i kroz jasnu kontrolu mi ćemo te zakone i primeniti.
Ne bih dalje ništa. Ako bude bilo pitanja, ja ću dalje odgovarati. Hvala.

Ja ću nekoliko najvažnijih stvari, na koje moram da odgovorim, pre svega zbog građana Srbije.
Kada već ponovo pominjete interesne grupe, da ne bude samo, da ne ostane zabluda, ja nisam išla u detalje, a sad ćemo do detalja da pročitamo - Predstavnici najznačajnijih interesnih grupa, vezano za ovu oblast žičara (Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Direkcija za železnice, JP skijališta, Institut za standardizaciju Srbije, Republička Agencija za prostorno planiranje, Zavod za zaštitu prirode, Saobraćajni fakultet, Mašinski fakultet, Građevinski fakultet, Univerziteti u Beogradu). To su interesne grupe koje stoje na ovom papiru.
Pa sada, ako vi meni kažete da su to interesne grupe u negativnom smislu, ova sva ministarstva i institucije koje sam pozvala, onda se to ipak slaže sa onom mojom konstatacijom koju sam imala prema jednom od prethodnih govornika.
Ali, mislim da ima ovde još važnijih stvari na koje moramo da odgovorimo, a tiču se nekoliko članova Zakona koje ste pominjali i nepreciznosti, neusklađenosti teksta ili već kako ste rekli i člana 32. gde pominjete ispitivanje, a ja vas upućujem na član 31. i na član 33. još važniji gde tek treba da se donese podzakonski akt ili pravilnik koji će tačno definisati koja ste postavili. Radno vreme koje ste takođe postavili, član 34. podzakonski akt koji treba da ga uredi.
Onda da dođemo do tih „Železnica“, da krenemo od vagona i pronevere koje pominjete i prethodnog direktora koga jedinog apostrofirate u tome, jer smatrate da je bila pronevera.
Prvo, Izveštaj je dao Savet za borbu protiv korupcije, onog trenutka kad je izveštaj došao, za razliku rekla bih možda od svih prethodnih Vlada, ova Vlada ništa ne drži i ne taji, onog trenutka kada je izveštaj došao, državni organi i institucije moraju da rade svoj posao.
Izveštaj je prosleđen Ministarstvu unutrašnjih poslova, od kojih očekujemo izveštaj. Ali, da vas podsetim za period, period je 2005. do 2014. godine. Godine 2005, ljudi iz SNS nisu bili u „Železnici“, nisu bili ni u Vladi, nije ni premijer bio iz SNS, ni 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, tek 2014. godine aprila meseca SNS ima svog premijera.
Prema tome, znači period, ja se slažem, zaista vi ste potpuno upravu, mi moramo da dobijemo izveštaj o tome šta se desilo, gde je otišao novac i ko je novac potrošio. Ali, samo da vas podsetim, bojim se da će verovatno da budu potpuno druga neka imena i neke druge političke partije vezane za to.
Slažem se sa vama da ne sme da bude političkog zapošljavanja. Tu ste u pravu i direktor „Železnica“ je izabran na konkursu i ne samo direktor Železnice, nego za razliku od nekih, opet prethodnih Vlada, to moram da kažem, ova Vlada bira ljude na konkursima.
Kada govorite o direktoru nabavke, ili prvo moram da priznam, vrlo ste dobro upućeni u kompletno poslovanje Železnice, vi znate kompletnu sistematizaciju Železnice. Ja se ne bavim sistematizacijom Železnice i meni je važno da Železnica da rezultat i da direktor da rezultat i da ljudi koji rade daju rezultat.
Ali, oni imaju pomoćnike generalnog direktora, dakle, i zamenika direktora sektora za nabavku, kad već idemo u to. Pa, da tek znate, znači i slažem se sa vama da treba da imenuju direktora nabavki, ako je to po sistematizaciji.
Jedan član ste pominjali vrlo važan, član 9. ovog Zakona, šta prevoznik treba da objavi u štampanim i elektronskoj formi, ja se slažem da to treba da bude „ili“, pa ćemo da vidimo u periodu koji je ispred nas da li se to dešava.
Još jedna stvar je bila važna kod reformisanja Železnice, pominjali ste, i to građani treba da znaju, ništa nije rađeno proizvoljno, ništa nije rađeno napamet, nijedan ugovor o radu nije na taj način urađen. To što smo radili brzo, radili smo po planu i dinamici. To što smo radili brzo bila je realizacija koja je bila brza, ali godinu dana se priprema praktično reformisanje Železnice. Može se čak reći da su određene analize napravljene još pre dve godine i da u maju mesecu ide već neka prva odluka Vlade, prošle godina, koja se tiče reformisanja Železnice.
Dakle, nije bilo premeštanja zaposlenih po želji i to mogu da garantujem, nego su prebačeni ugovori onako kako ljudi trenutno rade. Tri firme će se formirati i mi verujemo i nadamo se da će 1. januara 2017. godine, dakle, kompanija koja se bavi prevozom tereta ili kaego biti potpuno samostalna, ali ćemo isto tako imati, a vi ste pominjali za infrastrukturu, dakle, imaćemo kompaniju koja će se baviti, odnosno koja se tiče same infrastrukture odnosno, a i treću koja se tiče prevoza putnika. Videćemo koliko, kako i u kakvom iznosu i kada i da li će moći da budu samostalne, za ovu znamo da hoće.
Samo hoću da kažem da budemo tu pažljivi, jer ništa ne radimo napamet i postoji ogromna grupa u Vladi, dakle, to nije pitanje „Železnica“, ovo je pitanje Vlade cele, celog društva, dakle svih ministarstava, predstavnika „Železnice“, predstavnika sindikata, predstavnika Skupštine Železnice i ništa ne može da se uradi da svi ne znaju šta se radi, jer je to jedini način da mi stvarno uradimo ovu reformu, bar ja verujem da je to jedini način. Ako na nešto nisam odgovorila, posle ću dodati.

Potpuno se slažem da treba da odgovaraju svi koji su proneverili, zato će nam institucija dati izveštaj. Znači, institucije u ovoj zemlji funkcionišu.
A da li će biti jedan SNS-ovac ili će biti ili pet ili će biti 10 DS-ova, to ćemo da vidimo i to da pustimo opet institucijama da se one time bave.
Ja samo da podsetim 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013. godine nije bilo SNS-a. Samo toliko, ništa više.

Samo kratko. Nekoliko pitanja je bilo važnih, vezano za sporazum. Neće imati nikakvog uticaja, ovo poslednje što ste pitali.
Za mene je još važnije pitanje, jer dva puta je priča oko obilaznice u Nišu. Dakle, iz IPA fondova se finansira projekat. Može se reći da se završava, ali da postoje varijante koje su predložene i koje su izuzetno skupe i da se sada gleda kako pronaći onu varijantu koja je finansijski najpogodnija, a da u tom smislu zadovoljimo ono sve što nam je potrebno. Tako da, mi ćemo vam i pisanom formatu poslati odgovor, tačno u detalje, jer mislim da je ovo važno pitanje. Hvala.

Da ste, gospodine Đurišiću, bili u sali, onda ja ne bih morala ponovo da čitam, ali nije problem, ja ću da pročitam zbog vas, zbog tih interesnih grupa koje vi pominjete.
Dakle, po vama su interesne grupe Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde je interesna grupa po vama, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Direkcija za železnice, JP Skijališta, za vas je interesna grupa Institut za standardizaciju Srbije, za vas je interesna grupa Republička agencija za prostorno planiranje, Zavod za zaštitu prirode, Saobraćajni fakultet, Mašinski fakultet, Građevinski fakultet. To su za vas interesne grupe. To piše ovde, to su interesne grupe u Predlogu zakona koji ste dobili.
To što se taj termin kod vas, kao što sam rekla, drugačije tumači razumem. Dakle, to je jedna stvar. Druga stvar, sva pitanja ćete dobiti, mi ćemo odgovoriti na vaše amandmane.
Što se tiče markiranja goriva, bilo bi sjajno da je Demokratska stranka ili već, više ne znam, kako god, u tom trenutku jedinstvena Demokratska stranka, donela i učinila nešto po pitanju markiranja goriva, jer hvala Bogu, da to imamo, jer je to smanjilo sivu ekonomiju i donelo u budžet 40 miliona evra. To je doprinos markiranja goriva i urađeno je po svim, znači po javnom tenderu, onako kako to dolikuje i kako to treba.
Prema tome i u pisanoj informaciji ćete dobiti informaciju o tome, kao i što je državni revizor uradio reviziju rada ministarstva, naročito, upravo u tako velikim nabavkama kao što je markiranje goriva. Znači, 40 miliona evra je ušlo u budžet Srbije zahvaljujući markiranju goriva prvi put urađenim, a inače obaveze koje je imala Srbija još pre pet godina da uradi, pa to ni jedna prethodna Vlada nije uradila. Samo toliko.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Da ne bude zabune, kod prvog vašeg govora rekli ste i imali ste negativnu konotaciju na reči – interesna grupa. Dakle, ona nije bila pozitivna, a mi smo je ovde stavili upravo onako kakvi mi i jesmo, pozitivni, iskreni i pošteni. Da, interesne grupe – Ministarstvo pravde, privrede i sve ostale institucije. A vi ste govoreći o interesnim grupama, govorili o nečemu sasvim drugom i razumem vas potpuno imajući u vidu način kako ste funkcionisali prethodnih 10 godina i meni je potpuno logično da su za vas interesne grupe u negativnoj konotaciji. Samo da to razjasnimo zašto sam to rekla.