Samo dve stvari, koje sam posebno izdvojila, mada je bilo mnogo korisnih predloga. Vezano za naknadu koju ste pominjali, odnosno doprinos, koji će sada biti doprinos, plaća se samo na korisne površine.
Spomenuli ste garaže. Ona garaža koja je na zemlji se plaća, ali svakako mnogo manje, mnogo niže, budući da je razlika od stambenog prostora do garaže. Ono što je podzemna garaža, samim zakonom je predviđeno da se ne plaća. Pitanje svojine i naknade biće regulisano posebnim propisom.
Oko sanacije klizišta, u potpunosti ste u pravu i treba da bude i biće u zakonu.

Zahvaljujem na vašim komentarima.
Očekivala sam još mnogo komentara kada kažete toliko zakon ne valja. Dobro nije se stiglo za pet minuta, ali kada govorite prvo o ovom zakonu iz 2003. godine, on je teoretski zaista bio odličan i primenjivao se šest godina i za tih šest godina, jeste, jeste…
(Zoran Živković, s mesta: Formalno, da.)
… Kako formalno? Zakon se ili primenjuje ili ne primenjuje. Dakle, 2003. godine je donet, a 2009. godine je donet sledeći. U tom periodu između 2003. i 2009. godine, jednako broj nelegalno izgrađenih objekata koji se desio, kao između 2009. godine do danas.
Dakle, možemo slobodno reći da se gotovo nije primenjivao, što ste vi na kraju krajeva i rekli.
Da li će se nešto urediti za 28 dana, sigurna sam da hoće, zato što se ovaj zakon razlikuje u odnosu na zakon prethodni koji je govorio o 31 danu, zbog toga što imamo objedinjenu proceduru, što se tačno zna hijerarhija, što se zna odgovornost, što se zna koliko će ko da bude kažnjen, ukoliko nešto ne bude uradio.
Pomenuli ste godinu zatvora, u Krivičnom zakoniku to i dalje stoji, čak i više od jedne godine, koliko znam, što se takođe nije primenjivalo u prethodnom periodu.
Mislim da od svih nas zajedno zavisi da li će se ovaj zakon primeniti i verujem da hoće, ako već sada postoje radne grupe po gradovima koje počinju lagano da rade sa lokalnim samoupravama, mislim da to dosta zavisi od jačine Vlade.
Ova Vlada je dovoljno jaka i snažna da može da sprovede i realizuje zakon.
Mislim da isto tako mora da postoji jasna hijerarhija ko za šta odgovara, odnosno ko je za šta odgovoran kada se sprovodi jedan ovakav zakon.
Kada pominjete Beograd na vodi i nacionalni interes, mislim da je za ovu zemlju nacionalni interes svaka investicija koja može da dovede do zapošljavanja novih ljudi, a što će dovesti do stotine miliona evra novih investicija. Verujem da je to svakako interes svakoga od nas.
(Zoran Živković, dobacuje sa mesta, ali se ne razume.)

Rado ćemo pogledati sve vaše amandmane. Slažem se sa vama da ovo nije idealan zakon, ali je veliki iskorak za Srbiju.
Dakle, mi možemo to da sprovedemo, ali je takođe mnogo važnije da sledeće godine, dakle, imamo poseban zakon o građevinarstvu, poseban o planiranju i da imamo zakon o konverziji.
Onda ćemo tek da stavimo tu neku tačku, i naravno zakon koji već sada uskoro ide, i Ministarstvo finansija ga predlaže, a to je zakon o državnom, o katastru koji je sada u izmeni, plus građevinska politika.
Slažem se sa vama da može da se popravi, ali daleko od toga da je loš. Volela bih, kada budu bili amandmani, da razgovaramo o svakom amandmanu posebno, mislim da niste u pravu, ali možemo o tome da pričamo.

Hvala vam.

Mislim da je odlično što govorite o selu zbog toga što je ovo prvi put da u Zakonu o planiranju i izgradnji upravo govorimo kako na jedan zakonit način, odnosno kako da se zakonito gradi i na selu. O tome se do sada nije radilo ni u jednom Zakonu o planiranju i izgradnji toga nije bilo. Prema tome, od sada ćemo imati i u selima, neće više biti bespravne gradnje.

Kada pitate da li može da se gradi farma, nije pitanje ovog zakona, sasvim sigurno je da može, ali mora da ispuni one druge uslove, a to su pre svega uslovi koji se tiču zaštite životne sredine i studije procene uticaja, sve ono što je neophodno da bi se farme gradile. Kad ste predložili uredbu, mi ćemo o tome da vidimo sa Ministarstvom poljoprivrede, potpuno ste u pravu treba definisati tačno tipski šta može da se radi kada ste pominjali uredbu sa Ministarstvom poljoprivrede. Toliko.

(Marijan Rističević, s mesta: Uključite me.)

Bilo bi bolje da nisam čula ovaj kraj, za Vlasinsko jezero. Dakle, u zoni zaštite, u prvoj zoni zaštite ne postoji zakon, ministar, ništa što može da vam dozvoli da legalizujete objekte. Govorim o Vlasinskom jezeru i ako je prva zona zaštite, a jedan deo jeste i dobili ste tu informaciju, nema legalizacije. Sve drugo što nije u prvoj zoni zaštite, sve što neće ugroziti živote ljudi, sve će se legalizovati.
Druga stvar, šta je cilj? Cilj je da stanemo sa bespravnom gradnjom, da stanemo sa utajom poreza, da stanemo sa radom na crno. Vi ste potpuno u pravu za građevinske kompanije. Mi planiramo, tj. radi se već, dakle, dokument građevinske politike, da sednemo sa građevinskim kompanijama, zato radimo i crne i bele liste, da vidimo šta je zdravo, šta može da se udruži i da država za ono što je zdravo stane iza tih kompanija i pomogne im da učestvuju i na tenderima i da rade. U pravu ste i za PDV.
Ono što je važno reći, a na početku ste krenuli od toga, vezano za kapitalne objekte, dakle, preko 10 megavata itd. Mi ćemo dodatno precizirati, ali je vrlo jasno i zakonom rečeno šta je prateći objekat, a šta je deo kompleksa, deo elektrane. Ono što je deo elektrane, ne možete vi sami sebi da date dozvolu, nego to mora da uradi ministarstvo. Ono što je prateći objekat, to je nešto što može da bude u nadležnosti lokalne samouprave. Prema tome, to što ste dobili takvo rešenje, ne može da se poništi rešenje, nego moramo da vidimo kako sve ostalo da bude na pravi način rešeno.
Pomenuli ste, takođe, licence. To su kapitalni objekti, ponovo ponavljam. Za njih moraju velike licence ili postoji mogućnost udruživanja kompanija da bi se učestvovalo na određenim poslovima. To je uobičajena stvar i trebalo bi da bude uobičajena stvar.
Ono što zaista fali i to niste samo vi, nego sve građevinske kompanije, jeste jasan stav države kakva je podrška građevinskoj industriji, jer nije dovoljno samo imati zakon i sve ovo što ćemo pripremiti. Mora da postoji i postojaće podrška države onome što je zdravo da bi građevinarstvo zaista moglo da napravi taj korak napred.

Znate li zašto se donosi, pre svega, ovaj zakon? Ovaj zakon se donosi zbog toga da bismo učinili od građana Srbije ponovo građane prvog reda, pošto ste vi zakonima građane Srbije učinili građanima drugog i trećeg reda, i to zato što su dolazili na šaltere i čekali satima, danima, zato što su pokušavali da korumpiraju šalterske i sve druge službenika po šalterima i javnim preduzećima. Odnosi se na naše građane Srbije, odnosi se i na investitore. Zato, između ostalog, donosimo ovaj zakon, da ljudi više ne moraju da idu do jednih do drugih zbog toga što su izgradili jednu kućicu od 40, 50 kvadrata u želji da u njoj žive, oni godinama ne mogu da dođu do građevinske dozvole i kreću onda u bespravnu gradnju. To nije napravila SNS. To je napravila vaša stranka i vaši zakoni.
Šta je problem? Mislim da zakoni ne treba da se zovu po ministrima, kako su se prethodno zvali, jer je istina da je neki Dulićev zakon, u pravu ste, Veljin zakon. Mislim da zakon mora da uspostavi sistem, red i kriterijume i da se ne zove po imenu ministra i po imenu Vlade, nego da traje i da uspostavi ono što se zove red. Dakle, zato se donosi ovaj zakon.
Kada govorite o tim prethodnim zakonima i kada kažete da, gotovo ni na jedan način nije zaustavljena gradnja, ja vam kažem da svim prethodnim zakonima su ljudi čekali godinama građevinske dozvole, i da zbog toga imamo 1,5 milion izgrađenih objekata bez dozvole. I ako niste informisani, onda treba da se informišete, da ovde recimo, stoji čitav spisak raznih institucija gde su ljudi odlazili i pokušavali da dobiju svoje potvrde da bi mogli da dobiju građevinsku dozvolu. Dakle to je ono što se ovim zakonom menja.
Kada pominjete lokalne samouprava, i kada kažete lokalne samouprave nisu sposobne ili komunalna preduzeća ne mogu da daju potvrde zbog toga što nema plana, to se menja ovim zakonom. Ako ste ga pročitali onda to verovatno ne biste ni rekli. Još jedna vrlo značajna stvar, kada pitate da se kaže građanima Srbije kada će biti zakon o konverziji, meni je jako žao što niste bili prisutni danas, to sam rekla bar jedno pet puta, i ponoviću šesti, zbog vas, u prvom kvartalu, najkasnije do kraja prvog kvartala 2015. godine, biće zakon o konverziji.
Kada pominjete tajkune, dakle, ja mislim da ste vi poslednji koji o tome treba da priča, vi i vaša stranka, vi o tome ne treba da pričate, zato što red koji se uspostavlja ovim zakonom jeste red koji treba da se uspostavi na osnovu nerada koji ste namerno napravili prethodnim zakonima. Zato što i vi i ja znamo da su mnogi koristili upravo zakonske praznine da bi radili sve ono što nije dobro u Srbiji. Mi hoćemo to da ispravimo, i ova Vlada to ispravlja. Vrlo rado mogu da vam pročitam sve institucije gde su ljudi odlazili da bi dobili svoje građevinske dozvole. Da vam ne govorim o procentu korupcije i analizama koje su napravljene, koliko košta dobijanje građevinske dozvole u Srbiji po tim zakonima. Dvadeset puta je skuplje nego u zemljama OECD-a, 10 puta je skuplje nego u zemljama EU. To nije uradila SNS, nego stranka koju vi predstavljate i ljudi koji su predstavljali vašu stranku. Prema tome to je stvar koju menjamo.
Što se konverzije tiče, još jednom da vam ponovim, biće do kraja prvog kvartala 2015. godine, mislim da će biti i pre toga.
Pitali ste, vrlo zanimljiva stvar, kada već pominjete Užice, zašto ne kažete onda sve? Zašto ne kažete da je suvlasnik američke građanin, ali sa njim zajedno i predsednik možda bivši sada već, više ne znam kako vam se zove stranka, ali predsednik Saveta za energetiku DS, je suvlasnik tog objekta, Ćirilović, recimo prezime, možda grešim, mislim da je bio jedan od direktora „Trizona“, jedan od finansijera, ako sam pogrešila, ispravite me, ali svakako član DS, kad već pominjete Užice i kad već pominjete Vrujce.
Kada pričate o stanovima, u Srbiji će se graditi i u Srbiji se gradi, i u Srbiji postoje projekti. Kada kažete ovi zakoni nisu sistemski, nisu doneli ništa. Ne bih se složila sa vama. I pored teške ekonomske situacije, i pored poplava koje su nas pogodile, dakle sistemski zakoni koje je donela ova Vlada, donose rezultat. Šta je rezultat? Rezultat je da se sa crnog tržišta ljudi ponovo praktično da dobijaju svoje radne knjižice i počinju da rade. Rezultat će biti da već sada, stupanjem zakona na snagu može da se dobije dozvola za 28 dana, da ne morate nikom ništa da date. Rezultat će biti uređen sistem. To je ono što treba da se dobije zakonom.

Ne znam, vi obožavate da menjate teze.
Da se vratimo, u pitanju je objedinjena procedura. To što stoji u ovom zakonu nije stajalo o prethodnim zakonima. Dakle, to što stoji u ovom zakonu da će u jednoj službi da se dobije sve i da nećete vi, ja ili bilo koji investitor potencijalni domaći, strani, fizičko ili pravno lice, ići od jednih do drugih, naravno da ne bi mogli tako da dobiju svoje potvrde, pa to više ne radimo ni vi, ni ja, opet niste čitali zakon.
Treba da pročitate. Kada pročitate videćete da to radi državni organ, odnosno organ lokalne samouprave. On je taj koji će obezbediti sva potrebna dokumenta za vas kao potencijalnog investitora. Dakle, to je razlika. To je razlika ovog zakona u odnosu na prethodni zakon. To je razlog zašto će se građevinska dozvola izdavati za 28 dana. Znate zašto još? Zato što ljudi koji vode ovu Vladu hoće da uspostave sistem. Ponovo se vraćam na to.
Da, jesam senzibilna za političku pripadnost zbog toga što mislim da SNS maksimalno čini i daje sve od sebe da se uspostavi sistem. Kada govorite i pominjete Vrujce, morate da budete dovoljno korektni, politički korektni i da kažete – jeste, bio je i naš član tu i on je suvlasnik, a ne da optužujete stranku. Zbog toga sam reagovala, ni zbog čega drugog.
Ono što je takođe važno, nulta je tolerancija na lenjost i nulta je tolerancija na kriminal.

Počeću od ovoga što mislim da je možda najzanimljivije i najvažnije od ovoga, a to je „fidik ugovoranje“, projektu i izgradnji. Recimo, topionica u Boru se radi na takav način. Veliki energetski objekti će se raditi na takav način. Dakle, kako se projektuje, tako se i gradi. Zašto je to dobro? Pre svega je dobro zbog toga što snižava troškove najmanje između 20 i 30% od one početne vrednosti.
Drugo, što je takođe značajno, to je da svakako u tom smislu se smanjuje vreme. Prosto se brže gradi. Naravno, da ne govorimo da u međunarodnim ugovorima i međunarodnim odnosima to se prosto podrazumeva da imamo „fidiku“ i da sada nismo imali.
Pomenuli ste građevinsku inspekciju. Ja mislim da je to gotovo najznačajniji deo zakona. Građevinska inspekcija mora da bude mnogo jača. Doći će do preusmeravanja ljudi. To znači da od sadašnjih sedam građevinskih inspektora, koliko ih ima na teritoriji Srbije, što mislim da je vrlo smišljeno napravljeno da ih bude tako malo, oni ljudi koji su unutar ministarstva, koji su inženjeri i koji pregledaju dokumentaciju preći će i postaće praktično građevinski inspektori zato što bez inspekcije i kontrole ne možemo da pričamo uopšte o realizaciji i primeni ovog zakona. Hvala.

Poštovani poslaniče, nedostaje meni konkretan razlog zašto ste vi protiv ovog zakona. Sve što ste rekli nije suština, ali dobro, ja ću da vam odgovorim i na to što ste vi pokušali meni da kažete zašto ste protiv ovih izmena, a verujem da će vam biti drago kada počnu dozvole da se izdaju za 28 dana i kada potpuno drugačije bude funkcionisala lokalna samouprava nego što je to danas.
Žao mi je zbog tog tehničkog propusta, poslednjeg kojeg ste rekli. Verovatno je greška u kucanju i to ćemo da vidimo i da ispravimo. To prihvatam.
Idemo dalje. Ja nijedanput nisam rekla da je zakon nepopravljiv, ali po svojoj sadržini ove izmene i dopune zakona su praktično nov zakon. Ne znam da li ste prisustvovali sve vreme pre podne, ali ja sam nekoliko puta naglasila, upravo uz konsultacije sa strukom, zato što ste potpuno u pravu, ja nisam ni građevinac, ni arhitekta, ja sam potpuno druge struke, a poštujem struku i struka je vrlo jasno rekla da zakon mora da bude poseban u jednom trenutku i za građevinarstvo i za planiranje i poseban o konverziji. To poštujem i to će tako i da bude, koliko sledeće godine.
Zakon je bio pripremljen još u julu mesecu, kako je premijer i rekao u ekspozeu. Drago mi je da ste slušali ekspoze. To znači da onda možemo da govorimo o tome koliko smo uradili, a uradili smo puno. Dakle, zakon je bio pripremljen i osnovni razlog jesu u stvari bile dugotrajne konsultacije, na kojima smo insistirali i puno sugestija koje su dolazile od svih mogućih komora koje postoje u Srbiji, zato što ih ima više, nije samo jedna.
Ne bih rekla da smo bilo koga na bilo koji način omalovažili, kada govorimo o struci, zato što sam zaista to stavila na prvo mesto. Ali, ono što je poruka upravo struci, pre svega Inženjerskoj komori, ja nisam pričala do sada, ali sada ću da kažem, dakle, potpuno će se promeniti način funkcionisanja i rad Inženjerske komore, zato što nije normalno, ponavljam, da za prethodnih pet godina izdaju gotovo 50.000 licenci, a da se oduzme tek 14, a da u isto vreme imamo ozbiljne probleme sa projektnom dokumentacijom i sa projektima gde njihovi inženjeri koji imaju licence potpisuju nešto gde država gubi po 20, 30, 40 ili 50 miliona evra. Znači, doći će do promene u radu Inženjerske komore u tom smislu potpuno sigurno.
Predlog koji ste rekli, taj moderni predlog strategije, nijedna struka nije rekla da to treba da se radi. Inače, ja mislim da je to predlog Šumarca, ministra u jednom trenutku građevinarstva, koji je i predsednik, recimo, Inženjerske komore Srbije, ako ne grešim. Ali, verujte, niko nije dao predlog da to treba da se u tom smislu menja, a sve moguće predloge struke imamo od svih i zato je i trajalo toliko meseci sve ovo. Više sam za to da svi pogledaju zakon mnogo puta i mnogo dana, pa da on, kako god ga nazvali, izmene i dopune, a po sadržini je gotovo nov, da kvalitetno rešenje i onaj drugi deo, dakle, ako ga budemo usvojili, još važniji, a to je u stvari primena zakona, odnosno njegova realizacija.
Kada govorite o ovim drugim zakonima sa kojima se dodiruje ovaj zakon, ako ste pročitali zakon, onda ste u prelaznim osnovama mogli da vidite jednu važnu stvar, a to je da će se, dok se ne promene sektorski zakoni, a pri tome je Zakon za energetiku već usklađen, primenjivati ovaj zakon o planiranju i izgradnji, odnosno izmene i dopune ovog zakona, izuzev samo u dva, a to je zaštita životne sredine i protivpožarno. Tako da, u tom smislu izbegavamo taj problem koji vi pominjete i koji je jasan, a svi sektorski zakoni takođe moraju da budu izmenjeni do kraja prvog kvartala 2015. godine, a u skladu sa ovim zakonom. Toliko za sada.

Zbog kašnjenja zakona, zamoliću predsednika Vlade da me kazni. Je li u redu?

Samo kratko.
Efikasnost se meri poštovanjem rokova. Ako se rokovi ne poštuju, postoji zakonom predviđena kazna za privredni prestup i prekršajne.
Prema tome, to je način da izmerimo hitan postupak, pa, čak bih rekla, da je i u Skupštini ispoštovano.
Možda vi smatrate, kao poslanici, da je trebalo više vremena da vi imate zakon ispred sebe, ali cela struka i cela Srbija ga ima ispred sebe od jula meseca.
Želja da što pre krenemo u ono što se zove objedinjena procedura, da ne gubimo vreme, je bio razlog zašto je od trenutka kada je zakon usvojen na Vladi došao u parlament, ali mesecima, mesecima traje javna rasprava.
Ne postoji ni jedno udruženje ili pojedinac koji nisu dali neko svoje mišljenje, a da mi to nismo pogledali, saslušali i videli šta sve možemo od toga da uvrstimo u ovaj zakon, a pogledaćemo i vaše amandmane. Hvala.

Odgovor vezano za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije, koju ste tražili, dakle, ministar nadležan za poslove građevinarstva će doneti pravilnik o načinu, postupcima, obaveznom osiguranju koje mora da postoji. Ukoliko do štete bude došlo, onda će solidarno odgovarati i projektant i tehnička kontrola i investitor.

Vezano za konverziju.
Dakle, prvo, život se nastavlja i nije zaustavljeno ništa. Konverzija bez naknade postoji za sve, izuzev za određene subjekte, bilo iz privatizacije, stečaja, dakle, izvršnog postupka, lica, sportska udruženja, dakle, to vam je u članu 102. Može lepo da se vidi iz Aneksa G itd, koje nisu obuhvaćena, kod kojih takva konverzija ne može biti. Zašto je to odloženo? Odloženo je zbog toga što radimo trenutno analizu efekata konverzije koje ćemo dobiti verujem do kraja ove godine i u tom smislu je zakon poseban za konverziju, jer kao što sam rekla danas, mi smo zemlja koja je nekako obrnuto radila i napravila samoj sebi ozbiljan problem, a to je da su sve druge države pre nas prvo završile konverziju, pa krenule u privatizaciju, a Srbija je nažalost krenula u privatizaciju a konverziju još nije bila završila.
Kada pitate za pravo korišćenja i pravo gradnje, to je postojalo već jednom. Dakle, nije ovo prvi put da oni subjekti koji nemaju svojinu, a imaju pravo korišćenja će imati mogućnost da dobiju te lokacijske uslove i da grade. Naravno da je zakonom i određenim dokumentima tačno određeno gde može da se gradi. Dakle, ako je planom određeno da može da se gradi.
Prema tome, ako postoji negde tačno jasan plan, gde se kaže recimo da je lučna delatnost, tu nema gradnje. Prema tome, do zakona o konverziji videćemo da li će biti sa naknadom, kolikom naknadom. To će nam dati ono što se zove čista matematika, analiza efekata koja se trenutno radi.
Mala dopuna. Ova Vlada traje sedam meseci. Ova Vlada je za sedam meseci donela sistemske zakone pored svih elementarnih i ozbiljnih nepogoda i problema sa kojima se susrećemo svaki dan i svaki mesec. Ova Vlada je radila u vanrednom stanju gotovo četiri i po meseca i bez obzira na to uradila sistemske zakone, donela mere i krenula u ono što se zove reforme. Zaista ovaj zakon vidim kao jedan reformski zakon koji treba da nam donese jednostavno uređenje sistema izdavanja dozvola, skraćenu birokratiju, skraćenu proceduru, efikasan postupak za građane i investitore. To je najvažnije. Dakle, oni koji dođu na šalter moraju da sa tog šaltera odu zadovoljni, a ne besni zato što nisu mogli da dobiju informacije i sva ostala dokumenta.

Samo da odgovorim na ovo što ste pitali.
Dakle, lokalne samouprave imaju roku 12 meseci da plan urade, ali ukoliko ne urade taj plan onda se koristi plan višeg rede. To je ono što stoji u zakonu. Ali, mislim da će lokalne samouprave, bar po onome što smo mi sa lokalnim samoupravama razgovarali imati same potrebu, bar su same izražavale potrebu, a ono što je lokalnim samouprava falilo, kada govorimo o planovima, uglavnom je bio novac, dakle finansije.
Prema tome, pored toga što će postojati podrška ministarstva u tom smislu, postoji zakonom predviđeno da i fizička i pravna lica mogu da finansiraju izradu plana i verujem da će to i te kako da olakša, u stvari, lokalnim samoupravama da imaju planove u predviđenom roku.
Što se tiče obuke, naravno, već je pripremljeno obavezno će biti obuka, jer je to prosto nemoguće pustiti lokalne samouprave da rade, a da zajedno ne sednemo i ne dogovorimo i da nemaju jasna pravila kako šta rade. Hvala.

Dobar dan, posebno mi je zadovoljstvo što danas možemo pred parlamentom da predstavimo jednu konvenciju, nadam se da je i zajednički potvrdimo. To je konvencija koja može da pomogne da, ne samo da se uvede red, već da imamo i viši kvalitet i radova i zaštite, bezbednosti radnika koji su zaposleni u putarskim firmama.
Moram da priznam da potreba za ovom konvencijom se javila mnogo ranije. Iz dopisa koje sam pronašla od Samostalnog sindikata putara Srbije još od 2006. godine postoji potreba i želja ljudi koji su zaposleni u putarskim firmama da se ovakva konvencija ratifikuje, a da se na osnovu ovakve konvencije napravi jedan red i uvede sistem u ono što se zove rad putarskih firmi.
Takođe je značajno da smo zajedno sa Ministarstvom rada pripremili jednu ovakvu konvenciju i danas je predstavljamo vama, poslanicima. Tu smo da odgovorimo na sva pitanja, a ono što mislim da treba da se zna i šta će nam ta konvencija doneti jeste nekoliko stvari.
Konvencija koja je pred nama, Konvencija o radnim klauzulama javnih ugovora zvanično kako se zove ili Konvencija 94 Međunarodne organizacije rada treba da pomogne, dakle, odnosi se za one ugovore gde je najmanje jedna ugovorna stana država, lokalna samouprava, odnosno javni organ. Takođe, obavezuje sve one koji naravno prihvate Konvenciju, a ja verujem da ćemo mi tu konvenciju ratifikovati, obaveze koje moraju da ispunjavaju i putarske firme prema svojim radnicima, ali i prema onima, a to je država, ukoliko je s jedne strane javni organ, koja investira u određeni projekat. To znači da plate moraju da se redovno isplaćuju. To je pod jedan. Pod dva, bezbednost na radu mora da bude u odnosu na sve standarde koje smo već prihvatili, a često nije tako, radnici ne smeju biti zaposleni na crno i uopšte ova konvencija prepoznaje one firme koje imaju zaposlene.
Bez obzira, dakle, da li je neka kompanija registrovana u APR, a ako nema zaposlene takva kompanija će teško moći da učestvuju u ugovornom odnosu gde je investitor država. Dakle, polako pokušavamo da uvedemo red u ono što se zove rad putarskih kompanija. Nadam se da će to pre svega da dovede do povećanja bezbednosti zaposlenih na radu.
Ono što smo primetili u prethodnom periodu jeste da projekti često kasne. Tamo gde kasne projekti kasni se i sa isplatama prema radnicima, bilo da su u pitanju izvođači ili podizvođači. Takođe, ova konvencija se ne odnosi samo na izvođače, odnosi se i na podizvođače. Svi su obuhvaćeni delovanjem ovakve konvencije. Nadam se da će biti pitanja, tu sam da odgovorim na svako i iskreno se nadam da ćemo ovu konvenciju ratifikovati. Hvala.