Bez obzira što neke stvari imaju više, manje ili nemaju veze sa konvekcijom, odgovoriću na sve što ste pitali.
Na početku, krenućemo sa kraja. Pozivam vas da zajedno obiđemo Obrenovac zato što za mnoge stvari niste u pravu. Objasniću vam, a šta je problem sa helikopterom, da li se plašite visine? U redu, ići ćemo normalno kolima da obiđemo Obrenovac, da vidimo šta je sa putevima, da vidimo šta je sa drugim putevima, jer ne možete samo tako da kažete – ništa nije urađeno i ništa se ne radi, zato što to baš i nije tako.
Što se tiče puteva i što se tiče onoga što je trebalo da bude urađeno od puteva do 1. oktobra, to je završeno. Ti pozivi koje sada pominjete, javni pozivi se otvaraju za klizišta i za mostove koji mogu da se rade zimi. Što se tiče kuća i novca, isplaćuje se i radi se. Gradacija je da se ide od onih koje su potpuno uništene, pa manje do najmanje. Ima i dosta rešenja na koja se ljudi žale. Oni ta rešenja šalju komisiji, Centralnoj komisiji Vlade, upućuju se ponovo ljudi na teren da vidi, jer greške mogu da se dese onima koji procenjuju od strane lokalnih samouprava, ali se i te kako radi i te kako ne sme da se desi da ljudi spavaju po hladnom u šatorima ili bilo gde i tu smo se svi složili. Moj poziv stoji, da zajedno obiđemo i da to vidimo.
Na početku ste pomenuli Žeželjev most i Bešku. Beška će se raditi još mesec dana zbog toga što kada se, i u prethodnom objašnjenju koje ste dobili, kada je rađeno rađeno je zimi. Na žalost, nije urađeno kvalitetno, bez obzira na jednu dobru kompaniju koja se time bavila, koja je to radila. Radovi će morati da se produže za još 30 dana. Žeželj očekujem da za narednih 10 do 15 dana budemo zajedno na Žeželjevom mostu i obeležimo praktično konačno ponovo početak radova koji stajali dve i po godine, jer se Žeželj nije radio. Na žalost, 1999. godina je bila davno, kada je praktično Žeželjev most uništen.
Sada da se vratim na konvenciju za koju smatram da je veoma značajna. Bez obzira što ste pomenuli mnogo zakona koji definišu ili nam pomažu da sve ovo o čemu smo pričali, a pričamo o putarskim firmama za koje moramo svi da se složimo da postoje problemi, nije problem samo sa strane države u smislu da li je država nešto platila ili nije. Odmah da vam kažem, država nema dugova prema putarskim kompanijama. Ova konvencija omogućava da na jednom mestu se bavimo i kvalitetom, da se na jednom metu bavimo i povećanjem bezbednosti rada, da nekako multisektorski obuhvatimo ono što sada vidimo, da jeste problem u putarskim kompanijama. To se znalo i od ranije da su problemi u neplaćanju, držanju radnika na crno, bilo da su kompanije koje su dobile svoje poslove na normalnim tenderima, javnim tenderima, ali sada inspekcija rada izlazi na teren i ispostavlja se da su ljudi zaposleni na crno, pa se desi da kompanija koja ima tri zaposlena, sasvim zvanična kompanija, koja negde tamo u APR postoji dobije posao, onda uzima podizvođače gde u stvari postoje zaposleni putari. Sa neke druge strane postoje putarske kompanije pune radnika koje u stvari treba da rade taj posao.
To je razlog zašto ova konvencija možda može da nam pomogne, prvo da napravimo red, da uspostavimo sistem koji, bez obzira na zakone koje ste pomenuli, slažem se sa vama, i Zakon o javnim nabavkama i svi drugi zakoni postoje, ali naš cilj, odnosno cilj nas u ministarstvu je da probamo da napravimo razliku između onih koji jesu putari i koji rade i onih firmi koje vode računa o svojim radnicima, bilo po pitanju bezbednosti, bilo po pitanju plaćanja obaveza prema državi i plaćanja zarada prema svojim radnicima, poštovanju rokova i kvaliteta svoga rada i onih koji su praktično i često tu samo da bi, verovatno, produžavali rokove, uzimali novac od države i na taj način ne završavali projekte i trpeli svi.
Zato je ta priča o tzv. crnim i belim listama. Neće to određivati ni jedan čovek, nego će se uspostaviti kriterijumi. Ministarstvo finansija, poreska uprava, Ministarstvo građevinarstva, Ministarstvo rada, Ministarstvo trgovine, znači svi će biti u toj radnoj grupi, naravno i sindikati, svi oni koji se tim poslom bave, pa ćemo napraviti kriterijume kako u stvari te firme delimo na one koje su bele ili crne, sa mogućnošću da i one koje su crne kada u određenom vremenskom periodu počnu da se ponašaju kako treba, kako bi trebalo danas da se ponašaju, a ne ponašaju se, dobiju mogućnost i da se prebace na tu belu listu.
To je suština cele priče zašto smo išli po hitnom postupku. Zato što je konvencija, znate ja sam tu donela, i zamolila da to bude po hitnom postupku, iako je moje mišljenje da svi zakoni moraju da budu u javnoj raspravi, u pitanju je Konvencija, u pitanju je želja da što pre sednemo i vidimo šta se dešava, jer je i najveći problem upravo u putarskoj privredi. To je bio razlog. Kažem, to je bila moja odluka, možda sam pogrešila, ali verujem da će se razumeti razlog zašto smo to želeli da uradimo po hitnom postupku.

Budući da ste pomenuli nove predmete, moram danas da vas informišem, a upravo sa ministrom prosvete. Održali smo danas sednicu koordinacionog tela za povećanje bezbednosti saobraćaja i dogovorili se u jednoj od tačaka koju smo usvojili da pokušamo da učinimo sve da u narednom periodu se nađu načini i uslovi da u školama možda unutar građanskog vaspitanja, a možda naravno i unutar svih ostalih predmeta koje naši đaci izučavaju i budu šta znaš o saobraćaju.
Na žalost, pokazalo se da, bez obzira što mi imamo trend pada poginulih, na žalost, mi spadamo i dalje u najnebezbedniju zemlju u Evropi. Trošimo i gubimo gotovo 4% BDP od saobraćajnih nesreća, ali ono što je nastrašnije, gubimo ljudske živote i pre svega dečije. Tako da, nekada je to postojalo, ja se toga sećam, ali pokušaćemo da u narednoj godini takođe to bude jedan deo izbornih predmeta.

Da li ćete vi to da kažete da je neko nešto zaboravio, ili je jednostavno došlo do greške koju sam ja rekla, zašto nisu i pitala zašto nisu sve opštine stavljene. Mi smo naravno taj član 1. promenili. Ali, verujem da vi mislite da zakon ne treba da se donosi, da je mnogo bolje da zakona nema kao što je bilo u periodu dok ste bili na vlast i kada su vam se dešavale i te kakve elementarne nepogode, pa se to otprilike radilo stihijski.
Vidite, mi smo odlučili da imamo zakon, da ga ograničimo na godinu dana, da za tih godinu dana upravo primenimo apsolutno sve odredbe Zakona o javnim nabavkama. Takođe verujem da bi i vama isto odgovaralo da tog zakona nema i da se on promeni. Pošto smo novim Zakonom o javnim nabavkama i te kako uštedeli ovoj zemlji novac, međutim Vlada Srbije je odlučila da ima zakon, da sve bude vrlo pregledno da sve bude vrlo transparentno, da se zna svaki dinar koji je došao u zemlju, a vezano je za elementarnu nepogodu koja se zove poplave.
Ono što je takođe dodatni razlog zašto imamo ovakav zakon, nažalost, ova elementarna nepogoda pogodila je veoma veliki broj opština. Nemati zakon u ovoj situaciji, ne naći mogućnost da što brže reagujemo i da što brže rešimo i koliko toliko uspostavimo jedno normalno funkcionisanje opština nije bilo moguće uraditi brzo bez zakona.
Takođe, iz ovog zakona kada pominjete sistemska rešenja, reći ću vam, da se slažem sa vama da sistemski neke stvari treba urediti, ali one ne mogu sada da se urade za mesec dana. Pitanje klizišta koje ste pomenuli ovde i koje sam videla u ovom članu, on će sasvim sigurno biti rešen i ne može da se reši samo iz budžeta Republike Srbije. Verujem da ćemo mi konačno ove godine prvo imati mapu klizišta koju nemamo još uvek kao država, a da ćemo nakon toga krenuti da rešavamo ona prioritetna, pa onda dalje, kako to redom ide.

Kad ste rekli – greškom, to se nije odnosilo da je neko zaboravljen u tom smislu. Rekla bih više da je čak i tehnička greška, ali dokazaću vam zašto je to tako, jer sam već sada tražila datum.
Komisija za procene i utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda, kojom ja predsedavam, 20. maja je već imala svoju sednicu. Ako su prva vanredna stanja krenula već 13. i 14. maja, 15. maja ozbiljne poplave, onda dokaz da niko nije zaboravljen vam je i da je 20. maja bila već prva sednica i da smo mi već tada tražili, dogovarali se kako ćemo sa opštinama da radimo i kako ćemo od svih opština što pre da dobijemo prve izveštaje. Zaista to čak više smatram i tehničkom greškom.
Mislim da se vi baš niste izražavali u tom smislu da mislite da je to takva greška, nego ste potpuno insinuirali nešto drugo, ali, dobro, vaše je pravo, razumem, kao opozicija da napadate sve što ova Vlada radi, ali ću vas još jednom podsetiti, kao što su vas podsetile moje kolege iz SNS, da je ovo prvi put da jedna Vlada hoće pregledno i transparentno da rasporedi novac i da pomogne ljudima da što pre počnu normalno da žive nakon užasnih situacija i stanja u kojima se čitava država našla.
Na samom kraju, ako sam dobro pratila, a čini mi se da jesam, upravo je takođe moj kolega iz SNS, kada se obraćao, govorio o Vladi DS i obraćao se poslaničkoj grupi DS.
Izvinite, ne znam da li ste vi u DS ili ste u nekoj drugoj stranci? Ja bih rekla da vi niste u DS.

Hvala.
Neće to biti samo jednom godišnje i nakon godinu dana. Kancelarija i Vlada neće podnositi izveštaj, nego to mogu da urade kako piše u zakonu, već nakon isteka trećeg meseca, a može i ranije. Naravno, između i svo vreme i na samom sajtu sve ono što se bude dešavalo i što se dešava vezano za sanaciju, odnosno obnovu biće potpuno javno.
Što se tiče PDV za domaća pravna lica, to nije moguće. Narušio bi se poreski sistem. Između ostalog tako su iz samog Ministarstva finansija vrlo detaljna i dugačka obrazloženja.
Tako da u tom smislu nismo to uradili. Ali, vezano za izveštaj, sve mora da bude ne za godinu dana, nego danas, sutra javno da ne bi niko pomislio bilo šta. Na kraju zbog toga i donosimo zakon.
Što se tiče ljudi koji su izgubili svoje kuće, 485 kuća koje su potpuno uništene, još jednom ponavljam i Vlada iza toga stoji, svi oni koji su izgubili svoje domove do jeseni će u tim domovima biti i živeti.

Upravo se Vlada izjašnjava da prihvata ovaj amandman i to da nećemo stavljati opštine pobrojane, da li ih je 46, 26 ili 126, nego sve one koje budu prijavile svoju štetu.
Ovom prilikom takođe želim da informišem i poslanike da Komisija za procenu štete kojom predsedavam, kompletna šteta za sada utvrđena, lokalnih samouprava, opština, gradova, nalazi se i na sajtu Ministarstva, u delu gde piše Komisija, imamo posebne tabele za javna preduzeća. Procena štete je i za sada, za 126 opština, tačno po svim oblastima od saobraćaja, komunalne delatnosti itd. To je za sada procena štete, a videćemo u narednom periodu dodatnih opština i dodatne procene.

Vlada se izjašnjava da to prihvata.

Prema Poslovniku Vlade, Komisija za utvrđivanje za procenu štete je stalno radno telo, i ta komisija je formirana čim se formirala Vlada, dakle sastav Komisije se menjao kako se već menja i Vlada. Prema tome, ja predsedavam tom komisijom, ona već radi, ona je do sada imala već pet ili šest svojih sednica i to je stalno radno telo, nije nešto što će ograničeno trajati. Na nju se misli. Stavićemo tačno kako se zove ako treba. Znači, nikakva nova komisija nego već postojeća komisija. Upravo ova komisija za koju sam rekla da ima svoje mesto i na sajtu a biće i na kancelariji, gde postoje ne samo sve sednice, nego i sve procene štete do sada utvrđene.

Samo da pojasnim. Upravo imate ovo radno  telo, a to je Komisija za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda. Ova komisija, kao stalno radno telo je utvrđivala štete iz prethodnih nekih elementarnih  nepogoda i prošle i pretprošle godine, tako isto i ova koju ste sada pomenuli, oluja koja je bila. Moram da priznam da i kroz komisiju a i kroz direktno Vladu, reagovalo se. Ja znam da smo donosili odluke o crepovima, itd, i znam da su se opštine uglavnom javljale, zajedno i ministri koji su odlazili u obilazak, pošto je to manjeg obima opština. Ne ovaj zakon nego direktno na Komisiju i na Vladu.

Apsolutno da. Upravo onako kako smo razgovarali i u načelnoj raspravi, bez obzira što nisu, naravno da će da deluju. Nosilac će biti, recimo, Beograd, ali radi opština Obrenovac.

Kada govorimo o državnom programu, Vlada će usvojiti državni program na predlog svih resornih ministarstava, odnosno Kancelarija će ga predložiti. Unutar tog državnog programa i te kako će da bude zastupljena oblast zaštite životne sredine.
Odmah sada mogu reći da je Vlada pred samu Donatorsku konferenciju usvojila Izveštaj kao pripremu za Donatorsku konferenciju i u delu resora zaštite životne sredine, po prvim procenama, to su prve procene zato što analiza uticaja će se raditi i traje duže, 32 miliona evra je za sada potrebno da bi se sanirala, po prvoj proceni, zaštita životne sredine.
Dodatno, studija procene će se raditi za sve ono što bude bilo potrebno išto je utvrđeno državnim programom, a na predlog resora. Dakle, neće ostati da se ne radi.
U sadašnjem Zakonu, koji nadam se da ćemo usvojiti, u članu 3. stav 2. piše da je potrebno uraditi analizu zatečenog stanja i nastale štete i sagledavanje mogućih daljih štetnih posledica poplava, itd. Znači, unutar toga je obaveza svih resora da u oblasti zaštite životne sredine daju jasnu informaciju i jasnu potrebu. Nadam se da sam malo pojasnila.

Malo da pojasnimo. Nekoliko puta se čulo i u načelnoj raspravi, a i danas, da u izveštaju nije bilo informacija o proceni štete. Da, izveštaj nije tretirao procenu štete, jer je izveštaj i naslov njegov je vrlo jasan, pa ga treba pročitati još jednom.
Dakle, izveštaj objašnjava i pokazuje postupanje u vreme vanredne situacije ministarstava i u tom izveštaju vi ne možete videti ni iz jednog ministarstva procenu štete. Procena štete se radi nakon toga. Lokalne samouprave su na poziv komisije radile procenu štete, zatim, po utvrđenoj metodologiji, kao što sam rekla pre pet, šest minuta, Vlada je pred samu donatorsku konferenciju usvojila izveštaj po utvrđenoj metodologiji, po resorima, dakle, proceni štete po resorima gde je, između ostalog, i resor zaštite životne sredine i procenila potrebna sredstva, po ovoj prvoj proceni, koliko je neophodno da se saniraju posledice elementarne nepogode poplava, a u oblasti zaštite životne sredine.
Dakle, u izveštaju koji pominjete, prvom, u tom izveštaju ne postoji ni jedna informacija o proceni štete za bilo koji resor, zato što izveštaj to ne tretira. Izveštaj tretira ponašanje ministarstava u momentima vanredne situacije koju smo imali. Daleko od toga da se ovaj resor treba staviti sa strane i da ćemo rešavati pitanje, recimo, putne infrastrukture, a da nećemo rešavati pitanje zaštite životne sredine kao posledice elementarne nepogode poplava u Srbiji.

Od 32 predložena amandmana, usvojeno je šest. Radi istine, kada govorimo o ovom stavu, odnosno ovom amandmanu koji ste vi predložili, taj stav člana 3, bez ovoga što ste vi predložili, davao je pravo Vladi da kroz državni program direktno radi u određenoj lokalnoj samoupravi, pomaže toj lokalnoj samoupravi za ona prava za koja bi bilo prirodno i određeno da se to radi iz budžeta jedinice lokalne samouprave.
Vašim amandmanom, koji smo tu stavili, omogućili smo da, ovo što sam sada rekla, stoji plus da se lokalna samouprava saglasi sa tim što će država državnim programom direktno da deluje, iako bi lokalna samouprava trebala to iz budžeta da finansira.
Ne znam gde ste našli da iz ovog stava, iz ovog amandmana, bi se Zakon o javnim nabavkama kršio, možda i ne bi se ispoštovao. Nisam razumela da vašim amandmanom, odnosno ovim ovde delom, koji smo dodali u ovaj stav, koji tretira, ponoviću, mogućnost da država direktno državnim programom pomogne lokalnoj samoupravi, a ona prava koja bi trebalo da finansira lokalna samouprava, to znači da ste poboljšali time što se ne bi, sumnjali ste, poštovao Zakon o javnim nabavkama. Kako god. Mi smo amandman prihvatili. Zašto ne bi dodali i to da lokalna samouprava treba da se složi sa tim, a to da li će Vlada ispoštovati svoja obećanja, ova Vlada svoje obećanje poštuje. Između ostalog, donosimo ovaj zakon koji treba da ubrza procedure da ljudi koji su ostali bez svojih kuća, te kuće moraju da imaju… Putna i železnička infrastruktura će do 1. oktobra biti sanirana. Ono što smo obećali, to ćemo i uraditi. Ono što će ostati i što neće moći da se stigne, da se uradi do jeseni jeste energetika, a sve drugo će biti rešeno.

Stav počinje državnim programom obnove. Dakle, postoji li išta što može da bude u državnom programu obnove, a da nije vezano za obnovu i ovaj zakon? Mislim da ne sme. Možda je nekada postojalo. Možda je neko to radio drugačije, ali kada namenimo, namenili smo za to što piše u zakonu i zato smo zakon i doneli, tj. nadam se da ćemo ga doneti.

Bez obzira što nije vezano za amandman. Naravno da mogu Kancelariji ili Komisiji ili Ministarstvu, svi. Ako treba mogu i meni.