Hvala.
Vezano prvo za izveštaj koji je Vlada dostavila i za vaše pitanje da li će neko odgovarati kada su potpuno svesni da je bilo propusta u ranijem periodu, a vezano za novac koji su lokalne samouprave imale na raspolaganju, a nisu ga iskoristile za ono za šta su trebale da iskoriste. Mislim da je izveštaj samo osnova i jedan od dokumenata koji je biti osnova da se utvrde odgovorni, jer dok ne budemo imali imenom i prezimenom odgovorne, onda nam se može desiti da nam se ponekad i u budućnosti takve stvari ponove.
Samim tim što je ova Vlada samoinicijativno ovakav jedan izveštaj dala, potpuno je jasno da mi nemamo nameru da ostavljamo stvari sa strane i da će i te kako sve imati svoje ime i prezime.
Kada govorite o javnim nabavkama i o ovom drugom postupku, on će najmanje biti korišćen. To je samo u iznimnim situacijama, budući na sve resore koje sada kada pogledate šta sve treba da bude obuhvaćeno zakonom i šta ćemo sve uraditi u naredna dva meseca, mi moramo da imamo tu mogućnost. Ono što je sasvim sigurno to je otvoren postupak Zakona o javnim nabavkama, samo sa skraćenom vremenskom procedurom.
Javni radovi koje ste pomenuli, a vezano za teže zapošljive, dakle prema sadašnjem, taj pojam je stavljen iz sadašnjeg Zakona o radu. Odnosi se na žene, samohrane majke, osobe sa invaliditetom, dakle to je ta kategorija ljudi koji svakako imaju pravo i treba da imaju pravo da učestvuju u takvim radovima.
Kada ste govorili o lokalnim samoupravama i o tome da li će oni potrošiti više ili prosto dati informacije o svojoj šteti koje su više od onih koje su u stvari realne, ništa ne može da se radi prvo dok Vlada ne donese državni program obnove, koji će biti u narednih nadam se sedam dana usvojen. Svaka lokalna samouprava i svaka stvar koja se bude obnavljala proćiće verifikaciju. Verifikaciju vrši Kancelarija Vlade zajedno sa stručnim licima iz sopstvenih ministarstava. To je još jedan od načina kontrole svega onoga što se bude radilo.
Naravno, u smislu kada ste govorili o poljoprivredi, naravno da će njihove inspekcijske službe da budu direktno nadležne u onome što je njihov resor, kao što će recimo i naše inspekcijske službe da budu nadležne u onom delu kada govorimo o kućama ili drumska inspekcija kada govorimo o putevima, železnička, itd.
Slažem se sa vama da je najvažnije da pored toga što imamo zakon, što imamo Kancelariju, što smo uspostavili sistem, kontrola mora da bude možda najvažniji deo svega što budemo radili u narednom periodu.

Poverenje o kome vi govorite stiče se rezultatima. Dakle, građani svoje poverenje koje daju određenim političkih partijama ili vladama daju na osnovu određenih rezultata. Poverenje koje ste vi dobili na izborima pokazuje kakvu su vam bili rezultati.
Moram da kažem da ste izneli nekoliko stvari koje prosto nisu tačne i moraju da se kažu zbog građana, a vi verujem i znate da nisu tačni. Kada govorite o toj Smederevskoj Palanci koju sam takođe ja danas spominjala, te crpne stanice o kojima pričate, i problemi sa crpnim stanicama traju najmanje dvadeset godina i crpne stanice i ta šteta koja je nastala u Smederevskoj Palanci nije nastala zbog problema u vodovodu, nego je nastala zbog toga što dva vodotoka koja su važna u Smederevskoj Palanci, samo je jedna regulisan, a drugi nije regulisan, zbog toga što tadašnji vaš kolega, sada više nije u vašoj stranci, ali je bio ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, ni na jedna jedini dopis predsednika opštine, vašeg člana nije želeo da odgovorim. U tom smislu drugi vodotok nije regulisan i zbog toga je Smederevska Palanka poplavljena.
Šteta koju je Smederevska Palanka iskazala biće na verifikaciji zbog toga što se ispostavilo da u toj šteti, spisku štete koje Smederevska Palanka dala postoje neke stvari koje su nastale i pre poplava pa su stavljene u štetu, a nisu šteta. Tako otprilike funkcioniše pretpostavljam partija kojoj pripadate. Dakle, delimično tačno.
Kada govorite o imenima i prezimenima ljudi, ne znam da li ste bili prisutni u sali, ako niste, onda je neko od kolega mogao da vam kaže, alu ću vam rado pomognem. Rečena su imena i prezimena ljudi koji su izgubili živote, ali ta imena i prezimena ne mogu da se nađu i izveštaju i to je zahtev Poverenika gospodina Šabića.
Kada govorite o tome da treba biti pošten, mislim da prvo vi treba da budete pošteni i da kažete koliko su u periodu dok ste bili na vlasti, koliko ste uopšte ulagali u regulisanje vodotokova i koliko ste se uopšte bavili onim zbog čega svi mi trpimo posledice. Ne može se za godinu dana rešiti sve i ne može se za godinu dana regulisati sve u vodoprivredi.
Dakle, duboko verujem da ćemo mi u narednom periodu se baviti pre svega prevencijom od poplava. To je ono što je jedan od prioriteta ove vlade.
Takođe kada kažete za Šabac, da je sreća da niko nije linčovan. Da, niko nije linčovan od ljudi koji su bili ispred opštine ne zato što je odličan gradonačelnik i što je znao šta treba da radi u Šapcu, nego zbog toga što je došla Vlada Srbije, ministri, generali itd. da pomognu da se stvari reše. Zato niko nije linčovan, jer gradonačelnik nije imao viziju šta treba da radi. Gradonačelnik je sedeo u drugoj prostoriji gde je bio štab sa jednim od poslanika, doduše ne vaše stranke, i bavili su se svim drugim samo se nisu bavili prevencijom od poplava, nisu se bavili da zaštite Šabac, što im je tog trenutka po meni bio prioritet, naročito njemu što je gradonačelnik.
Kada govorite protivzakonito, sve to što se dešavalo u Šapcu, reći ću vam da grešite. Takođe, izgleda da niste bili prisutni u sali kada je ministar odbrane upravo pročitao sve zakone, sve strategije i sve članove zakona koji su omogućili da se promeni štab u Šapcu.
Bez obzira na to koliko delimično se bavite istinama i poluistinama, ono što će Vlada sigurno u narednom periodu da uradi, prva stvar mi se sa obnovom ozbiljno bavimo. Dakle, mi imamo izveštaj koji je Vlada uradila u toku poplava. Mi smo napravili zakon koji traje jednu godinu, mi ćemo u narednom vremenskom periodu, onako kako smo obećali i onom dinamikom kojom smo rekli, uraditi da građani koji su osetili, odnosno koji su pretrpeli štete, te štete nadoknadimo. Neko će dobiti kuću, neko će imati sređenu kuću. Dobiće se seme, đubrivo i svakom resoru šta je potrebno.
Dakle, iza ovog zakona i svega stoji Vlada. Vi možete i svi građani Srbije znaju ili ne znaju, mogu da misle ili ne misle o tome, to je naša dužnost, to je naš posao i mi to moramo da uradimo, a vi ćete nakon određenog vremenskog perioda biti tu da kažete ovo je dobro, ovo nije dobro, ovo ste uradili, ovo niste uradili.
Što se tiče prevencije od poplava, kao što sam rekla, to je jedan od prioriteta rada Vlade i Vlada će pripremiti program i nekoliko puta sam rekla, ne samo za Srbiju, mi ne možemo da se bavimo pričom o poplavama, a da ne vodimo računa o regionu, odnosno da zajednički ne radimo na tom projektu i to je ono na čemu ova Vlada zajedno, ministri, radimo već mesec dana i verujem da ćete uskoro i vi i javnost Srbije, to moći da vide.
Hvala.

Hvala na vašim komentarima, ali dužna sam određeno objašnjenje.
Kad kažete da novca nije bilo za upravljanje vodama. Slažem se da je došlo do promena načina finansiranja od 2012. godine, ali isto tako reći ću vam da novca nije bilo zbog toga što je ova država siromašna deset prethodnih godina. I tih deset prethodnih godina nije SNS činila vlade, nego upravo vaša stranka, DS. Bez obzira na sve, na žalost to je stanje.
Drugo, kada kažete Kancelarija. Ja bih volela da pročitate, to bi bio red, da pročitate Poslovnik Vlade, pa ćete lepo da vidite da je Kancelarija služba Vlade. Pa u članu 31. piše – Vlada uredbom osniva službe za stručne ili tehničke poslove za svoje potrebe ili za poslove zajedničke za sve ili više organa državne uprave i propisuje njihove uređenje i delokrug. Znači Kancelarija je služba Vlade, nije negde sa strane. Vlada odgovara. Dakle Kancelarija ima svog direktora, ali Vlada je ta koja je želela kroz Kancelariju da centralizuje ono što su prilivi, znači izvori sredstava i ono što je posle sama obnova.
Pominjali ste građevinske dozvole. Ja ne znam gde ste vi pročitali da će ljudi za građevinske dozvole sada nakon poplava da plaćaju neki iznosi koji ste pomenuli. Izvinjavam se, ja to nisam videla u zakonu. Ako ste videli, kažite mi gde ste to videli. Neće plaćati. Imaće i građevinske i lokacijske dozvole. Zato i pravimo ovaj zakon koji ovakav kakav jeste traje godinu dana.
Rekli ste takođe da, kada dobiju svoje kuće od 60, 80 ili 100 kvadrata, onda u narednih pet godina neće moći da prodaju. A šta ako su baš hteli da prodaju kuću. Na žalost desila se elementarna nepogoda. U pitanju je poklon države. Mi ćemo urediti svu dokumentaciju, što se ranijih elementarnih nepogoda nije dešavalo. Građene su kuće, ali se nije vodilo računa o tome da li te nove kuće koje se grade imaju građevinske dozvole, lokacijske dozvole, da li su izgrađene na sigurnim mestima itd. Država će svaku kuću, od njih 485 izgraditi na prostoru, dakle koji je prvo siguran, drugo daće i građevinsku i lokacijsku dozvolu i sve što je potrebno da neko kada dobije svoju kuću ima kompletnu dokumentaciju i da je izvršen i prenos svojine.
Ja mislim da sam na najosnovnije stvari odgovorila. Ako ima potrebe za dopunom dopuniću.

Hvala.
Vi ste to i u amandmanu predložili. Slažem se, da preciziramo. Mi ćemo taj amandman prihvatiti. Dakle, sasvim sigurno i članom Zakona o planiranju i izgradnji 143. i piše da u vanrednim situacijama neće plaćati, ali ćemo precizirati dodatno, da sasvim sigurno neće imati dodatne troškove kod izdavanja građevinskih dozvola, odnosno kod prikupljanja papira, gde ćemo mi, naravno, pomoći.
Kada govorite o Kancelariji, samo sam dužna dodatno objašnjenje. Oni zaključuju ugovore. Normalno je da se kuće grade i šalju se određene situacije. Da bi sprečili zloupotrebe po lokalnim samoupravama da one to rade, mi smo to centralizovali, da te privremene situacije dolaze na Kancelariju. To je razlog zašto ona ima mogućnost direktnog plaćanja.

Nisam rekla da će zloupotrebiti. Rekla sam da ne bi možda zloupotrebili. Znam tačno šta sam rekla. To je pod jedan.
Pod dva, mnogo je lakše kontrolisati na jednom mestu 126 situacija koje mogu da dođu ili 50 situacija koje mogu da dođu, nego ih kontrolisati po svim lokalnim samoupravama. To je bio jedan od razloga, ne zato što će Vlada ili Kancelarija to da urade besprekorno, a lokalne samouprave neće, nego je jednostavnije i efikasnije zato što nam je potrebno da brže reagujemo, budući da ćemo za mesec i po dana imati mnogo privremenih situacija u mnogo opština. To je bi jedini razlog, a ne nepoverenje o kojem vi govorite.

Biću kratka. Vezano za železnicu i to što smo pročitali iz medija, dakle tim za borbu protiv korupcije i Ministarstva koji je bio i u energetici, a postoji sada i u građevinarstvu i u saobraćaju i u infrastrukturi radi svoj posao. Svu dokumentaciju koju budemo imali, kao što smo i za sve drugo što smo predali predaćemo nadležnim organima ukoliko se utvrdi da je sve ono što je u medijima pisalo tačno, a vezano za direktora Železnice.
Kada pitate za Obrenovac, u pitanju je pre svega donacija. Nadzor vrši donator. Napravljen je ugovor između donatora i kancelarije u kojem tačno piše, ne mogu tačno da vam kažem koji član, ali je u pitanju ključ u ruke. Znači, oni su ti, fondacija je „Blic“. Oni su ti koji će te kuće predati kao ključ u ruke.
O tome šta se priča na predsedništvu SNS, vi niste član SNS, niti ste član predsedništva SNS i to o čemu se priča naša je stvar. Ono što mi želimo da izađe u javnost mi to i kažemo, tako da ne znam kako vi to znate o čemu se priča i koliko puta je neko smenjen na predsedništvu itd, ali to ostavljam vama.
Kada govorite o objektima koji su legalizovani ili nisu, odnosno nelegalno su izgrađeni, podsetiću vas, a moram da se vratim na to i to je ono što sada pokušavamo da ispravimo to je zakon koji je, šta ćemo, moramo da kažemo, vaš ministar Dulić pravio, a vezan je za upravo izgradnju. Najveći problem u izgradnji sa nelegalno izgrađenim objektima desio se upravo za vreme ministrovanja ministra Dulića.

Žao mi je što nemate poverenja u lokalne samouprave i u lokalne štabove, što ste sada i pokazali.
Dakle, 12. maja kada je RHMZ dao svoj prvi izveštaj, da li stvarno mislite da lokalni štabovi se nisu već organizovali. Iz ovog istog izveštaja koji ste čitali, onda ste takođe mogli da vidite da mnogo pre 15. maja, ne mnogo, nego dan pre 15. maja ste imali proglašene vanredne situacije u nekim opštinama gde je procena lokalnih štabova bila da to svakako treba da se uradi. Znači, nije tačno da niko ništa nije radio, otprilike kako sam ja mogla da razumem. Izvinjavam se ako sam pogrešno razumela, do 15. maja.
Ono što je za mene neverovatno, to je da vi pitate u kom svojstvu se Aleksandar Vučić obratio građanima, u kom svojstvu je bio na štabu, u kom svojstvu je on, eto uopšte nešto govorio za vreme vanredne situacije u trenutku kada je Srbiju pogodila neverovatna nepogoda. Pa u svojstvu predsednika Vlade. Predsednik Vlade brine o građanima svoje zemlje. Premijer jedne države treba da se pojavi i treba da priča u trenutku kada su onakve poplave kakve su se dešavale u Srbiji. Šta je tu problem? Naprotiv, treba da budemo ponosni što imamo premijera kome nije teško da bude sve vreme tu sa svojim građanima.
Što se tiče drugih pitanja koje ste postavili ja ne mogu da dam odgovor na to, ali ću insistirati da dobijete u pisanom obliku odgovor od nadležnih ministarstava. Odnosi se i na Đerdap i na mobilizaciju civilne zaštite.

Poštovani poslanici, ispred vas se nalaze tri zakona, a vezani su za projekat rehabilitacije puteva u Srbiji i unapređenja bezbednosti saobraćaja.
Iskreno se nadam da ćete nakon današnje rasprave glasati ove zakone. Objasniću vam u nekoliko tačaka zašto su značajni i zašto je ovaj projekat rehabilitacije puteva značajan za Srbiju.
U Srbiji je potrebno da se rehabilituje, prema svim strategijama koje mi imamo, do 2027. godine 5.000 kilometara puteva. Sa ovim projektom, dakle, sa ova tri zajma koja uzimamo od Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, naravno, uz učešće Republike Srbije, mi ćemo rehabilitovati 1100 kilometara puteva u Srbiji.
Kada smo pravili prioritete, u pitanju su 54 deonice, pravljeni su prioriteti prema stanju trenutno kolovoza, prema ekonomskoj isplativosti toga što želimo da uradimo i prema regionalnoj povezanosti, odnosno pokušali smo da sve ove deonice budu zastupljene, da se rehabilitacija vodi na teritoriji cele Srbije.
Reći ću vam samo da je plan Vlade Srbije da do 2020. godine saobraćaj sigurno u društvenom bruto proizvodu poveća svoje učešće na 8% do 8,5%. Danas je to negde na oko 5%.
S druge strane, mi smo svedoci trenutnog stanja naše putne mreže. Svima je jasno da Srbiji trebaju i sigurni vozači i sigurna vozila, ali pre svega i sigurni putevi. Mi ne možemo danas da se pohvalimo sigurnim putevima ni prvog, ni drugog reda, ni lokalnim.
Kada bismo se malo poredili sa zemljama oko nas ili sa zemljama EU, onda bismo videli da su ti kriterijumi i ti indikatori zaista veoma loši kada govorimo o Srbiji, u smislu da, recimo, kod nas je gotovo okarakterisano 70% puteva da su u relativno lošem stanju, za razliku, na primer, od zemalja pored nas, gde maksimum 30% do 35% putne mreže jeste u relativno lošem stanju. Da ne govorim o lokalnim putevima, gde možemo da kažemo da samo 8% lokalnih puteva u Srbiji danas zadovoljava određene kriterijume i da su ti putevi u dobrom stanju. Sve ostalo nije u dobrom stanju.
Kada govorimo o tome kakav je pokazatelj asfaltiranosti mreže, Srbija je opet, nažalost, negde na dnu te lestvice u odnosu na zemlje pored nas. Kod nas je to 62%, a recimo u Crnoj Gori 64%, u Makedoniji 85%, u Hrvatskoj 87%. Dakle, mnogo toga treba da se uradi kada govorimo o putnoj mreži da bismo uopšte mogli da govorimo o bilo kom drugom vidu i privrede koja treba da se razvija, a samim tim da imamo dobru transportnu infrastrukturu.
Najvažniji pokazatelj zbog kojeg moramo da učinimo sve da putna mreža bude razvijenija i da bude rehabilitovana jeste u stvari bezbednost u saobraćaju. Prošle godine u Srbiji je 634 poginulo. Dakle, na putevima Srbije bilo je 37.140 saobraćajnih nesreća. Deca nam takođe ginu u saobraćaju.
Vlada Srbije je planirala da do 2020. godine pokuša i uradi sve na edukaciji, a sa druge strane i na bezbednosti u saobraćaju, i vozača i vozila i da 2020. godine imamo cilj da nijedno dete u saobraćaju ne pogine.
Pričaćemo sigurno tokom rasprave o detaljima ovih sporazuma. Ono što mislim da je značajno, Republika Srbija će učestvovati sa 116,2 miliona evra ili 29% ukupnih sredstava projekta, ne ove godine, nego naredne godine, Evropska investiciona banka 100 miliona, IBRD 100 i Svetska banka 73,8 miliona evra.
Za početak toliko. Tu sam da odgovorim na sva pitanja koja imate. Hvala.

Da se zahvalim na vašoj diskusiji.    
Samo da vam kažem, što se tiče puteva drugog reda, ima puteva drugog reda. Sada ću vam reći sve, gde je rimsko dva, dakle, imate: Svilajnac tri, Crkvenac – Medveđa, dalje, Markovac – Kušljevo, Svilajnac – Kušljevo, Braničevo – Bratinac, Mali Zvornik – Ljubovija, Ćuprija četiri – Despotovac, Odžaci – Kula, Smederevska Palanka – Velika Plana. U svakom slučaju, ima i puteva drugog reda.
Ono što je važno jeste da će u prvoj godini biti rehabilitovano 210 kilometara. Kada govorimo o Vojvodini, u prvoj godini to je 11 deonica u Vojvodini. Slažem se sa vama oko održavanja, ali treba da znate da su se od 2006. do 2011. godine putevi održavali tako što su putevi dobijali deo od akcize ,od 6%, 8% pa do 20%. Nakon toga su dobijali subvencije. Takođe da vam kažem, novac za održavanje puteva iz godine u godinu, vi ste tu u pravu, zaista pada, osim za 2014. godinu gde imamo rast, ali rast zbog toga što preuzimamo ove puteve iz Vojvodine, za koje nije bio obezbeđen novac za finansiranje. To je 6.000 kilometara puteva. Iz tog razloga je to održavanje malo više. Hvala.

Samo nekoliko komentara. Kada ste govorili o projektima i o tome da kasne, moram da kažem da gotovo svi projekti nažalost kasne izuzev jednog. Jedan projekat ne kasni jedino. To je most Zemun-Borča. Sve drugo kasni. To nije dobro. Nije dobro za ekonomiju i saobraćaj. Nije dobro ni za ove sve penale koje nažalost Srbija unazad plaća.
Ministarstvo je imenovalo mentore iz Ministarstva, ljude zaposlene u Ministarstvu, svaki ponaosob koji je zadužen za određenu investiciju i pokušavamo svaki dan, ne samo da razgovaramo sa izvođačima i nadzorom nego da vidimo gde su problemi. Na primer, problem kod Žeželjevog mosta itd. Da realno vidimo šta možemo da ubrzamo. To su Ub-Lajkovac koje ste pomenuli, za četiri godine 12 i po kilometara. To je ozbiljan problem.
Prema tome, jednog trenutka stvari moraju da se prekinu, pa čak i po cenu toga da neko možda ne može da završi svoje poslove. Ako ne može, naći će se ko može.
U svakom slučaju, preuzeli smo stvari. Iskreno se nadam da ćemo ove godine ne samo po pitanju ovog projekta, rehabilitacije puteva imati 210 kilometara rehabilitovanih puteva, ali ćemo po onome svemu što smo do sada mogli da vidimo imati 50 kilometara novih puteva. Iskreno se nadam da ću na kraju godine moći da stanem ovde i da kažem da smo to uradili. Hvala.

Zahvaljujem na svim ovim pitanjima.
Krenuću od ovog kraja, od nadzora i, naravno, konsultantskih usluga koje plaća Svetska banka. Vezana su pre svega za proces projektovanja, ali izvođači radova i nadzor će biti birani javnim pozivom u roku od 21 dana. Kada govorimo o izvođačima, gledaće se da se pozove najmanje pet izvođača sa geografskog terena sa onog dela gde se u stvari izvode putevi.
To je pravilo banke. Nismo to mi izmislili. Mislim da je to dobro. Naravno, i nadzor mora biti kroz javni poziv. Kada sam preuzela svoju dužnost u Ministarstvu, bilo je dosta projekata koji nisu imali svoj nadzor ili su imali nadzor gde nije bio sproveden javni poziv. Na primer, kod „Uba“ Lajkovca mi smo sada dali javni poziv da se imenuje nadzor.
Možda neću redom odgovarati na vaša pitanja, ali, odgovoriću na sve.
Kada ste pitali vezano za kredite koji nisu iskorišćeni, reći ću vam da kod „Puteva Srbije“ taj iznos je oko 30 miliona evra, s tim što smo već u razgovoru sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj da taj novac iskoristimo za još jedan deo koji je potreban, a to je obilaznica, da ne govorim tačno o detaljima i deonica, ali, sasvim sigurno, taj novac ćemo iskoristiti.
Kod Koridora Srbije iskorišćeno je 300 miliona evra, a imamo kredit od 1,2 milijarde. Svakako postoje određena kašnjenja. Kao što sam maločas rekla, gotovo da nema projekta u Srbiji koji ne beleži kašnjenje.
Da budemo potpuno iskreni – bilo je i loših projekata, bilo je možda ne uvek dobrog nadzora, firme koje su odlazile u stečaj, itd. Mnogo je stvari i faktora bilo zbog čega imamo kašnjenja. Negde su ona delom opravdana, u većini slučajeva nisu. Ali, šta je tu je. Sada je to tako i sada gledamo kako iz toga da izađemo a da država ne trpi zbog toga, a pre svega da ne trpi putna infrastruktura koja nam je neophodna da bismo funkcionisali.
Pitali ste za kontrolu. Šta je specifičnost ova tri zajma? Specifičnost je ta da će svake godine da se vrši kontrola šta je urađeno, na kojim deonicama i da li je to tog kvaliteta koji je ugovoreno. Takve vrste zajmova do sada nismo imali, kada govorimo o putnoj infrastrukturi.
Takođe, pitali ste da li ove deonice mogu da se menjaju. Da, moguće je da se promene, kada vidimo da je možda prioritet možda još neka dodatna deonica gde je, ne daj bože, možda bilo više poginulih, saobraćajnih nesreća, itd, pa je to uslovilo da možda tu deonicu sada stavimo, a ne neku drugu. Dakle, svakako mogu stvari da se promene, uz jedno jasno i veliko obrazloženje zašto to radimo.
Što se tiče poplava, štete na putevima Srbije koje su procenjene iznose, govorim o putevima prvog i drugog reda, oko 40 miliona evra, na lokalnim putevima 20. Ta šteta mosta koju ste spomenuli jeste jedna od najvećih šteta. Dogovor je, između ostalog, i dinamički plan kojeg mi imamo, da do 1. oktobra sve bude rešeno. Školska godina mora početi 1. septembra, prema tome, iskreno se nadam da će se to završiti. Kao i ono što sada radimo na putevima vezano za maline. Znači, to je prioritet, bez obzira na sve drugo. Tako ćemo isto, vezano za školsku godinu, pokušati da uradimo sve da školska godina počne neometano i da tu ne bude problema.
Ako sam nešto preskočila, oprostite.

Hvala vam lepo. Potpuno ste u pravu, mi se zaista trudimo da u svim krajevima Srbije, a naročito u ovom kraju Srbije, učinimo šta god je moguće. Vi znate da sam i kao ministar energetike u prethodnom periodu, da sam to činila.
Kada pogledamo ovaj plan rehabilitacije na puteve za ova tri zajma, evo mi smo sada gledali, 199 kilometara je opredeljeno za taj kraj. Da sada ne čitam kao što sam prethodno čitala sve te deonice. Naravno, da to nikada nije dovoljno. Naravno, da bi verovatno trebalo još, ali se iskreno nadam, takav nam je plan da sada nakon ovog plana rehabilitacije napravimo između ostalog sledeće prioritete i da kako se stvari pomeraju iz godine u godinu, a u tom smislu imamo nove prioritete i završimo i sve ono što nismo završili. To je ono što za sada mogu da kažem i hvala vam na komentaru.

Hvala lepo.
Potpuno se slažem da je finansiranje održavanja putne mreže jedan od najvažnijih naših zadataka kako ćemo da finansiramo održavanje, budući da jeste došlo do smanjenja.
Do smanjenja je došlo što smo imali jedan model finansiranja i održavanja, koji je ukinut 2011. godine. Dakle, ne uzima se više od akciza. Kada pogledamo zemlje oko nas, one upravo to rade iz akciza. Mi ćemo u narednom periodu morati da nađemo, kada kažemo naredni period, mislim u toku ove godine, ne mislim u godinama ispred nas, jedan stabilan način finansiranja i održavanja puteva. Tu ste potpuno u pravu.
S druge strane, lokalne samouprave, pokazalo se sada iz ovoga što mogu da vidim, čak i kada bih govorila o temi ministarstva koje sam prethodno vodila, bolja koordinacija mora da postoji između lokalnih samouprava i države i 30%, recimo, od naplate saobraćajnih prekršaja sliva se u budžet lokalne samouprave i treba da bude namenjeno za održavanje puteva. Ne kažem da je to dovoljno, daleko od toga, jer da je bilo dovoljno, ne bismo mnoge od tih puteva ponovo prebacili na nivo Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ da radi održavanje, jer lokalne samouprave, prosto, finansijski nisu u mogućnosti da to rade.
Dakle, pokrenuli smo taj proces, da vidimo na koji način da obezbedimo koliko je to moguće stabilnije finansiranje održavanja. Ima dosta tu ograničenja. Izaći ćemo zajedno sa lokalnim samoupravama sa tim predlogom i pred Vladu Srbije, a može da se desi, u zavisnosti kako to budemo radili, i pred parlament, ali da se vratim na rehabilitaciju i na kriterijume koje ste pomenuli.
Ovaj projekat se radi dve godine. Dve godine se zajedno sa predstavnicima i Svetske banke i IBRD I EIB radi na utvrđivanju prvo kriterijuma, a potom izbora deonica koje će se rehabilitovati. Stanje puteva, zatim bezbednost, pre svega stanje bezbednosti na toj putnoj mreži na određenoj deonici, zatim ekonomska isplativost kada to uradimo bili su jedan od ključnih kriterijuma.
Sada sam rekla da to nije konačno, zato što nakon godinu dana, kada se završi ova godina i kada budemo videli tih 210 kilometara što smo uradili i što treba da uradimo, gde su bili problemi, da li se nešto drugo pojavilo, mi ćemo, shodno tome, neke od deonica svakako promeniti.
Još jedna važna stvar koju bih želela da napomenem, biće formiran i nadzorni odbor koji će pratiti kako teče rehabilitacija. Unutar njega će biti i ljudi iz lokalne samouprave, u zavisnosti od dela gde se vrši rehabilitacija i, naravno, od tima za implementaciju svih ovih ljudi koji će raditi na ovom poslu.
Mislim da je vrlo značajno crne tačke koje ste pomenuli. Mi, između ostalog, sutra držimo Telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja. Prva tačka dnevnog reda jesu crne tačke i u putnoj mreži i u železničkoj.
Pored toga, pominjali ste isto tako prelaze. Moram da priznam da meni nije jasno. Mi imamo inspekciju Ministarstva i imamo inspekcije lokalnih samouprava. Kada sam zatražila da vidim koliko je rešenja izdato u prethodnih nekoliko godina zbog toga što putni pravci nemaju bezbedne prelaze, moram da vam kažem da se taj broj merio otprilike na deset prstiju.
Mislim da nije problem ni u zakonu, ni u pravilima, ni u svemu što napišemo. Uglavnom problem bude u onome šta zaista realizujemo u praksi i da li mi to zaista primenimo u praksi. Tu se stvari menjaju. Od crnih tačaka kojih zaista ima mnogo, mi smo definisali one koje su… krećemo prvi, drugi, treći prioritet, pa ćemo u tom smislu i da radimo, koliko možemo u jednoj godini, koliko u drugoj itd. Mislim da to možemo da uradimo iz sredstava zajedno sa preduzećem „Putevi Srbije“. Sa njima smo već razgovarali o tome i to je onaj drugi deo onoga što trenutno radimo.
Trudila sam se da pokušam da vam dogovorim na većinu vaših pitanja. Hvala.

Evo nekoliko informacija. Da krenem opet s kraja. Vezano za JP „Putevi Srbije“ itd, odmah da znate, ovi krediti koji se uzimaju imaju drugačiju vrstu kontrole i daleko od toga da ovako veliki iznos i uopšte i bilo koji iznos i da je milion evra, a da ne govorim o 300, mogu da zavise prvo od jednog čoveka i da se taj jedan čovek zove direktor „Putevi Srbije“ ili v.d. direktor.
Dakle, postoji nadzorni odbor ovog projekta. Postoji stalna kontrola ovog projekta. Čak i ako to ne želimo, mi to imamo od Svetske banke i od institucija od kojih u stvari uzimamo kredit. U tom nadzornom odboru, pored Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, je i MUP, državne uprave, tu su lokalne samouprave i predstavnici Svetske banke, EIB-a. Daleko od toga da to može da zavisi… Na kraju krajeva, ne bih čak pričala o tome da li će jedan direktor „Puteva Srbije“ da nešto uradi ili neće. Žao mi je, ali on mora da sprovede kredit. Ako ne bude mogao da ga sprovede, onda on neće moći to da radi.
Da se vratimo na javne nabavke, koje ste pomenuli, a vezano za ove kredite. Prvo, vezano za zakon, uštede koje su učinjene tim zakonom nisu male. Ne bih rekla da je zakon loš. Da li iz prakse treba nešto da se promeni, pa da on bude efikasniji? Da, i to smo svi konstatovali, pogotovo kada govorimo o javnim preduzećima, od „Srbija gasa“, pa nadalje, a koji imaju problem sa ovim zakonom.
Kada govorimo o ovom kreditu, postoji skraćeni postupak. U roku od 21 dana daje se javni poziv. Daje se javni poziv poseban i za izvođača i poseban javni poziv za nadzor.
Kada govorite o putnim preduzećima, da, radiće i putna preduzeća. Trudićemo se. Imamo 25 putarskih preduzeća i 10 hiljada zaposlenih u njima. Ne kažem da su sva sjajna. Daleko od toga. Pričala sam sa većinom od njih. Nije dobra situacija. Sasvim sigurno, uz određene garancije, u odnosu na ono što oni mogu da urade, oni će raditi. Treba da budu angažovani. U pitanju je rehabilitacija.
Kada govorite o tome da li preduzeća kasne ili ne kasne, proces, odnosno posao investitora je preuzelo drugo preduzeće formirano u Vladi DS, a to su „Koridori“. Dakle, „Putevi Srbije“ rade održavanje putne mreže, i to je njihov glavni zadatak, a investiranje i izgradnju rade „Koridori“. Mislim da sam dovoljno odgovorila, ali ako bude bilo potrebno, dodaću.

Hvala lepo. Samo nekoliko stvari vezano za bezbednost u saobraćaju. Mi ćemo dodatno još menjati, napraviti izmene i dopune Zakona o bezbednosti u saobraćaju. Pored toga što ćemo uvesti određene licence za sve one koji vrše tehničke preglede, biće tu još stvari, jer ste vi potpuno u pravu. Ima još dosta segmenata kada govorimo o bezbednosti saobraćaja koji nisu na zadovoljavajućem nivou. Naravno, odnosi se i na to što ste vi na kraju rekli, podizanje svesti, ali mislim da je bezbednost u saobraćaju pre svega zajednički naš problem, gotovo državni problem. Na početku sam rekla da nama trebaju sigurna vozila, sigurni vozači, sigurni putevi. Mislim da svi zajedno moramo da radimo na tome. Dakle, od malena, od roditelja, škola, države, lokalnih samouprava, apsolutno svi.
Kada govorimo o broju saobraćajnih nesreća moramo da kažemo da od 2000. godine taj broj saobraćajnih nezgoda je opao. Dakle, 48.000 - 2000. godine, na 37.000 2013. godine, što je takođe mnogo, da ne govorimo o broju poginulih, od 1000 poginulih 2000. godine na 630 2013. godine, broj dece itd.
Znači, pokušaćemo ne samo kroz zakon i sva akta koja moramo da imamo, ali ćemo zajedno sa Agencijom za bezbednost saobraćaja i kroz Vladu, kroz ovo koordinaciono telo, gde želimo da uključimo sve, ne samo ministre, nego sve one ispod ministara da pokušamo da nađemo način da imamo mnogo bolju bezbednost u saobraćaju nego što smo to imali do sada.
Verujem, već sutra ćete imati neke informacije o tome na šta ćemo ići kada govorimo o izmeni i dopuni Zakona o bezbednosti saobraćaja, a ići ćemo sa tim.