Pokušaću da odgovorim na vaša brojna pitanja.
Krenuću od onoga da na jugu i jugoistoku Srbije nema nijednog većeg infrastrukturnog projekta, izuzimaju RTB „Bor“, da nije samo u pitanju topionica nego i fabrika sumporne kiseline. Ono što svakako taj deo Srbije treba da ima je Južni tok, kao što znate. To je jedan od velikih infrastrukturnih projekata.
Dnevna potrošnja je 8.701 tona u Srbiji a neto potrošnja 61 dan je 530.764 tone. Nisu sporni podaci, podatke imamo. Ali, nešto što ste pročitali, a to je iz Studije energetske zajednice koja je rađena i gde se pominje iznos od 130 miliona evra kao potrebno ulaganje u izgradnju skladišta, imajući u vidu da se desila kriza, da su se neke stvari promenile od pre 2011. godine kada je pravljena ta studija, današnja procena na današnji dan Ministarstva iznosi da je potrebno uložiti negde oko 50 miliona evra u izgradnju dodatnih skladišta.
Kad pominjete skladišta, ja sam govorila da postoje skladišta u javnoj svojini kao što su skladišta Direkcije i javnog preduzeća „Transnafta“ i to nije mala količina, dakle, 180 hiljada metara kubnih i 130 hiljada metara kubnih, znači, 210 hiljada metara kubnih mi već imamo skladišta u javnoj svojini koja možemo i koja ćemo koristiti. Naravno da postoji ona priča o javnom pozivu svih onih drugih koji takođe danas imaju raspoloživa skladišta i možemo ih u jednom trenutku iskoristiti. Kada govorimo o izgradnji, ono što jeste potreba, to je negde oko 100, 130 hiljada metara kubnih nam je potrebno dodatnih skladišta do 2023. godine.
Kada pominjete 2014. godinu i da li ćemo imati dovoljno novca da ispunimo sve naše obaveze, pored naknade koja se ovde pominje a koja će svakako postojati, naše procene i razgovori i analize koje smo radili sa Ministarstvom finansija do 2023. godine nama omogućavaju da postepeno i polako ispunjavamo naše uslove, uz dodatnu naknadu koja će biti.
Neko je pominjao ovde da li će to značiti da će krajnji potrošači imati povećanje cene? Ono što može da bude, opet po nekim analizama, povećanje jeste maksimum dva dinara po litru i to jeste nešto što je moguće da će se desiti u narednom periodu. Pri tome, to se procenjuje da je otprilike kao iznos projektovane inflacije. Znači, nije nemoguće proći bez troškova. To je jasno. Ali, trudili smo se da ispunimo ono što je nama najvažnije. Mi moramo da imamo određene količine nafte i naftnih derivata, da možemo da reagujemo u određenim trenucima. Jer, mi ne znamo šta nas čeka u periodu koji je ispred nas, hoćemo li mi toga imati ili ne. Dakle, sada izuzimam sve druge priče o tome kakvi su ugovori sklapani, šta se dešavalo i u kakvom se trenutno danas stanju nalazimo i zašto neke stvari moramo da radimo.
Ne bih se složila sa vama da je to samo zbog toga što je to ispunjenje direktive. Ja mislim da sve te direktive EU su dobre za nas, jer je to možda jedini način da napravimo red u onome što se zove ne samo energetika nego bilo koji sektor u Srbiji. Jer, bojim se da nemamo određenih obaveza, da bismo mi još odugovlačili sa nekim stvarima koje, nažalost, kao i kod ovog zakona nismo uradili u prethodnom periodu. Očito je da neko mora da nas natera da nešto uradimo.
Kada pominjete ova skladišta i Prahovo i Smederevo, meni ovde kažu, ali ja ne znam detalje, pogledaću, vezano i za pismo NIS-a itd, i dobićete zvaničan odgovor od ministarstva. Ono što meni kažu, to je da je Prahovo, naravno, bilo bombardovano, što vi i znate, da je tu vlasništvo i NIS i Vojske i Direkcije i da je nešto o čemu svakako treba da se sedne i da se razgovara. Nemam ništa protiv da se razgovara sa NIS-om o svemu, ako oni nešto konzerviraju, da li možemo da koristimo. Pitanje je toga što smo mi svakako manjinski vlasnici u NIS-u i da li ćemo mi u tome uspeti ili nećemo, to ćemo da vidimo. To je stvar naše strane, da li ćemo pokušati, a pregovarati uvek hoćemo, ali pre toga da vidimo o čemu se radi, pa kad budem videla, onda ću vam dati i dodatne informacije. Mislim da sam vam odgovorila na sve.