Pokušaću da odgovorim na vaša brojna pitanja.
Krenuću od onoga da na jugu i jugoistoku Srbije nema nijednog većeg infrastrukturnog projekta, izuzimaju RTB „Bor“, da nije samo u pitanju topionica nego i fabrika sumporne kiseline. Ono što svakako taj deo Srbije treba da ima je Južni tok, kao što znate. To je jedan od velikih infrastrukturnih projekata.
Dnevna potrošnja je 8.701 tona u Srbiji a neto potrošnja 61 dan je 530.764 tone. Nisu sporni podaci, podatke imamo. Ali, nešto što ste pročitali, a to je iz Studije energetske zajednice koja je rađena i gde se pominje iznos od 130 miliona evra kao potrebno ulaganje u izgradnju skladišta, imajući u vidu da se desila kriza, da su se neke stvari promenile od pre 2011. godine kada je pravljena ta studija, današnja procena na današnji dan Ministarstva iznosi da je potrebno uložiti negde oko 50 miliona evra u izgradnju dodatnih skladišta.
Kad pominjete skladišta, ja sam govorila da postoje skladišta u javnoj svojini kao što su skladišta Direkcije i javnog preduzeća „Transnafta“ i to nije mala količina, dakle, 180 hiljada metara kubnih i 130 hiljada metara kubnih, znači, 210 hiljada metara kubnih mi već imamo skladišta u javnoj svojini koja možemo i koja ćemo koristiti. Naravno da postoji ona priča o javnom pozivu svih onih drugih koji takođe danas imaju raspoloživa skladišta i možemo ih u jednom trenutku iskoristiti. Kada govorimo o izgradnji, ono što jeste potreba, to je negde oko 100, 130 hiljada metara kubnih nam je potrebno dodatnih skladišta do 2023. godine.
Kada pominjete 2014. godinu i da li ćemo imati dovoljno novca da ispunimo sve naše obaveze, pored naknade koja se ovde pominje a koja će svakako postojati, naše procene i razgovori i analize koje smo radili sa Ministarstvom finansija do 2023. godine nama omogućavaju da postepeno i polako ispunjavamo naše uslove, uz dodatnu naknadu koja će biti.
Neko je pominjao ovde da li će to značiti da će krajnji potrošači imati povećanje cene? Ono što može da bude, opet po nekim analizama, povećanje jeste maksimum dva dinara po litru i to jeste nešto što je moguće da će se desiti u narednom periodu. Pri tome, to se procenjuje da je otprilike kao iznos projektovane inflacije. Znači, nije nemoguće proći bez troškova. To je jasno. Ali, trudili smo se da ispunimo ono što je nama najvažnije. Mi moramo da imamo određene količine nafte i naftnih derivata, da možemo da reagujemo u određenim trenucima. Jer, mi ne znamo šta nas čeka u periodu koji je ispred nas, hoćemo li mi toga imati ili ne. Dakle, sada izuzimam sve druge priče o tome kakvi su ugovori sklapani, šta se dešavalo i u kakvom se trenutno danas stanju nalazimo i zašto neke stvari moramo da radimo.
Ne bih se složila sa vama da je to samo zbog toga što je to ispunjenje direktive. Ja mislim da sve te direktive EU su dobre za nas, jer je to možda jedini način da napravimo red u onome što se zove ne samo energetika nego bilo koji sektor u Srbiji. Jer, bojim se da nemamo određenih obaveza, da bismo mi još odugovlačili sa nekim stvarima koje, nažalost, kao i kod ovog zakona nismo uradili u prethodnom periodu. Očito je da neko mora da nas natera da nešto uradimo.
Kada pominjete ova skladišta i Prahovo i Smederevo, meni ovde kažu, ali ja ne znam detalje, pogledaću, vezano i za pismo NIS-a itd, i dobićete zvaničan odgovor od ministarstva. Ono što meni kažu, to je da je Prahovo, naravno, bilo bombardovano, što vi i znate, da je tu vlasništvo i NIS i Vojske i Direkcije i da je nešto o čemu svakako treba da se sedne i da se razgovara. Nemam ništa protiv da se razgovara sa NIS-om o svemu, ako oni nešto konzerviraju, da li možemo da koristimo. Pitanje je toga što smo mi svakako manjinski vlasnici u NIS-u i da li ćemo mi u tome uspeti ili nećemo, to ćemo da vidimo. To je stvar naše strane, da li ćemo pokušati, a pregovarati uvek hoćemo, ali pre toga da vidimo o čemu se radi, pa kad budem videla, onda ću vam dati i dodatne informacije. Mislim da sam vam odgovorila na sve.

Hvala lepo.
Naprotiv, nemam ništa protiv, čak mislim da i treba da kritikujete i da iz tih kritika pokušamo da nađemo najbolja rešenja, a ako nešto treba i da objasnimo dodatno ili eventualno da dopunimo u zakonu.
Vezano za cenu koju ste pominjali, odnosno za naknadu koja se možda planira u iznosu od maksimum dva dinara po litru, to sam objašnjavala već pre nego što ste se vi javili. To je jedna od mogućnosti, tačnije je trenutno jedina mogućnost da ispunimo naše obaveze, a sa ciljem da imamo energetsku bezbednost.
Ono što mislim da ste i vi iz vašeg izlaganja rekli, a što sam ja razumela, pitanje zaista svih pitanja jeste energetska bezbednost, da imamo dovoljne količine energije i energenata po održivim cenama. Nije moguće pričati uopšte o tome da stanovništvo bude zadovoljeno time, a da ne govorim o nekim investicijama ukoliko nemamo dovoljnih količina energije.
Ako postoji neki drugi način, a trenutno, u situaciji u kojoj se nalazimo, nisam sigurna da postoji drugi način na koji bismo mogli da rešimo to pitanje, kada govorimo o skladištima, ovo je za sada jedini način, a pri tome se vodilo računa, kad su se pravile analize, da to odgovara, kao što sam rekla, mogućoj projektovanoj stopi inflacije.
Ima jedna važna stvar tu. Kada govorite o toj ceni, mislim da možda ne bi bilo loše isto tako… Ako ste obratili pažnju, jedna dobra stvar koja je stavljena u zakon su licence koje moraju da imaju svi oni koji se bave skladištem. Zašto to govorim? Prethodno su mnogi govorili o kontroli, o tome kako će se vršiti kontrola, kakve će biti kazne itd. U slučaju obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata, ukoliko neko prekrši ono što jeste uređeno zakonom, gubi svoju licencu. Tu licencu gubi čak na tri godine. Dakle, ta kompanija više ne može time da se bavi. To je jedan od načina da pokušamo da uredimo način uopšte funkcionisanja obaveznih rezervi.
Samo mala digresija. Kada ste pominjali ovu cenu struje i kada ste govorili o tome šta sam govorila kao predstavnik SNS u opoziciji, a šta danas, samo ću vam reći jednu stvar – i tada i danas mislim da EPS još uvek neracionalno posluje. Situacija jeste bolja, ali nije dovoljno dobra, a cenu električne energije ne određuje ministar već veoma dugo. Dakle, ne određuje ministar energetike cenu ni struje ni gasa, cenu struje određuje Regulatorna agencija za energetiku, nezavisno telo, nezavisna agencija. Znači, ja nisam u tom smislu mogla da utičem, niti da odredim cenu električne energije.
Takođe ću vas podsetiti da u trenutku kada je nova Vlada formirana pre godinu i po dana Elektroprivreda Srbije je bila u dugu za preko 50 miliona evra. Elektroprivreda Srbije će danas završiti svoju poslovnu godinu kao pozitivna, što morate priznati da nije malo. Ovo je godina kada je Elektroprivreda Srbije obezbedila i završila sve planirane remonte, sa kojima je kasnila pre godinu i po dana, kada je nova Vlada došla i preuzela rad. Da ne govorim o rekordnoj proizvodnji itd, koja je ipak, da potpuno budem iskrena, delom i zbog dobre hidrologije i moramo reći da i tu ima nekih stvari.
Znači, ako govorimo o tome da li će građani Srbije plaćati višu cenu nafte, odnosno naftnih derivata na tržištu, to je nešto što ćemo tek da vidimo u narednom periodu - da li će biti uspostavljena naknada, kolika će ta naknada biti i šta će iz te naknade da se radi? Naš plan je svakako vezan za samo skladište i za mogućnost da pokušamo da realizujemo ovaj zakon, koristeći još jedan instrument, a taj instrument se zove naknada.

Da krenem od toga kako se utvrđuje cena. Pošto tako dobro znate kako se utvrđuje cena, onda treba da znate da EPS daje predlog Regulatornoj agenciji za energetiku, predlažući svoje fiksne i varijabilne troškove, a Agencija na osnovu toga meri da li su ti troškovi opravdani ili nisu. U zavisnosti od toga koliko su opravdani odobrava povećanje cene električne energije.
Dakle, ja sam vam i u svom izlaganju rekla da još uvek EPS nije racionalan onoliko koliko treba da bude. Prema tome, kada bude bio racionalan onoliko koliko treba da bude, onda neće moći da se pojavi sa nekim troškovima koji se pojavljuju danas. Pošto govorite kako znate i još kažete – znamo mi kako se utvrđuje cena, pa kako se to utvrđuje cena, osim ovako kako sam rekla i kako je po zakonu?
Druga stvar, sto miliona koje pominjete u budžetu predstavljaju sto miliona koje će EPS da ima kao sopstveno učešće u realizacije faze „Dva Kostolca“, odnosno izgradnje jednog novog bloka. To je tih sto miliona. Tačnije, biće 107 miliona dolara. To je razlog. Nije to za likvidnost itd, nego iz tog razloga, jer ostatak ide iz kredita, a ovaj prvi deo ide kao učešće EPS. Prema tome, nema nikakvih drugih zaduženja.
Nemojte da govorimo o kreditima koji su uzimani za vreme, kad tako moram da kažem, vašeg direktora EPS-a i o tome da se uopšte nisu realizovali godinama, od kredita IBRD pa nadalje, gde je država davale garancije. To nije uradila EPS pre godinu i po dana, nego je radila u prethodnom periodu. Znate li koliko kredita EPS-a stoji za vreme vaše vladavine? Nemojte sada da se prepucavamo oko toga. Stanje nije dobro, ali je svakako mnogo bolje nego što je bilo pre godinu i po dana.
Što se tiče remonata koje vi pominjete, izvinjavam se, ali niste u pravu. Postoje određeni kapitalni remonti, jedan jedini koji je ugovaran, a svi ostali remonti su ugovoreni upravo pre godinu i po dana i završavaju se. Da ne govorimo o nekim drugim ozbiljnim stvarima sa kojima smo se susreli kada smo došli u takvo javno preduzeće, ali ćemo se svi sigurno složiti da nema javnog preduzeća koje dovoljno racionalno posluje u Srbiji danas.
Ono za šta se ja zalažem, to je da svakako u najkraćem mogućem periodu dobijemo, odnosno postoji jedna odluka Vlade gde ćemo tačno da imamo dinamiku i rokove kada će to reformisanje i restrukturiranje svih javnih preduzeća da se završi, a pod tim mislim, naravno, i Elektroprivrede Srbije. Mislim da sam vam odgovorila.

Reći ću samo nekoliko stvari. Samo nemojte vi da govorite o energetskoj bezbednosti. Dakle, bilo bi dobro kad o energetskoj bezbednosti ne biste pričali. 
Imovina EPS-a nije smanjila vrednost. Kapital EPS-a je 10 milijardi, i to pretpostavljam da znate. Ali, kad govorite, prvo ne čitam tabloide, ne informišem se iz tabloida. Mi smo Ministarstvu finansija dostavili da je to Kostolac druga faza. Ako treba pojasniće se dodatno. To apsolutno nije nikakav problem.
Što se tiče poslovanja EPS, ponovo se vraćam na to. Danas EPS ima 36 hiljada zaposlenih plus četiri i po hiljade ljudi sa Kosova. Za vreme vašeg direktora Dragomira Markovića, znate koliko je ljudi je zaposleno u EPS? Zaposleno je 3.800 ljudi. Dakle, to je za vreme direktora Dragomira Markovića.
O tome, da li su ljudi zadovoljni, ili nisu zadovoljni, verujem da niko danas ne može da bude zadovoljan u javnim preduzećima zbog toga što ona treba da budu efikasnija nego što jesu, i što svako zaista treba da radi svoj posao. I da ste vi vodili računa o svemu tome ne bi smo došli sada u situaciju da se na jednom radnom mestu za isto radno mesto nalaze po tri, četiri izvršioca.
Dakle, nemojte kriviti ovu Vladu zbog toga. Nije nova Vlada zbog toga kriva. Nova Vlada pokušava da ispravi sve te „krive Drine“ koje postoje iz prethodnog perioda. Što se EPS-a tiče, mislim, da EPS ima ozbiljnu perspektivu od trenutka otvaranja tržišta i od svega onoga što je danas pred EPS.
Kada govorite o računima, slažem se sa vama. Elektroprivreda Srbije je morala EPS snabdevanje da formira decembra prošle godine, formirala ga je 1. avgusta. Zašto se nisu uskladili kako treba? To je odgovornost koju očekujem da vidim od poslovodstva EPS-a, da pokažu, dakle, gde su bile te greške, jer nisu greške u direktorima privrednih društava, niti distribucija, nego upravo u samom sistemu koji nije na pravi način napravljen. Ali, ja sam za to gde god postoji problem mora da se rešava.
Ali, verujte o ovim drugim stvarima, energetskoj bezbednosti, stanju u EPS, broju zaposlenih i svega onoga što je balast već godinu i po dana koji smo mi nasledili, verujte to nije nova Vlada, to je Vlada, pre svega direktor Dragomir Marković. Da li treba da pričamo o Kolubari, i svemu onome što se radilo po EPS? Mislim da o tome ne treba da pričamo, imaju neki drugi koji o tome vode računa.

Prvo da pojasnim otkud to da su ove izmene i dopune Zakona danas zajedno sa sistemskim Zakonom o robnim rezervama.
Prvo, nadležnost nad ovim zakonom imaju tri ministarstva – Ministarstvo odbrane, Ministarstvo trgovine, spoljnih i unutrašnjih poslova i Ministarstvo energetike, odnosno zaštite životne sredine. To je jedan od razloga.
Drugi razlog - da je u pitanju suštinska promena ovog zakona, onda to svakako ne bi bilo tako, onda bismo imali posebno izmene i dopune zakona, ali pošto ste i sami rekli da to zaista nisu suštinske, to su samo ujednačavanja vezano za samu Konvenciju, prosto nije bilo razloga da to stavimo kao posebno.
Već ste govorili o tome koliko je to značajno i slažem se sa vama, ali, pominjali ste jednu stvar, a to su inspekcije. Mi takođe kroz Ministarstvo odbrane vršimo i treninge naših inspektora, a vezano je i u skladu je sa tom konvencijom.
Druga stvar koju ste pominjali vezano za Zakon o robnim rezervama – a kako ćemo mi u stvari sve to uspeti da uradimo budući da mnogo toga treba da se uloži da bismo mi do 2023. godine imali dovoljno skladišnog prostora? Procena kaže sledeće: naknada koju sam pominjala od dva dinara godišnje bi trebalo da donese šest milijardi dinara u budžet, što će biti neutralna stavka u budžetu, znači, koliko uđe u budžet, toliko će izaći i koristiće se za skladišne prostore i u roku od devet godina mi ćemo taj prostor imati. Mala dopuna tome, da je cena, recimo, prethodne godine varirala između 146 do 156 dinara, prema tome, na cenu je uticala berza ili kretanje dinara. Ova dva dinara koja sam ja pomenula gotovo su ispod onoga koliko utiče sam kurs. Prosto da imate predstavu šta su ta dva dinara. To je jedan od načina, proračunato kako ćemo da ispunimo tu našu obavezu.

Dakle, odmah da kažem da su obveznici plaćanja te naknade energetske kompanije koje imaju licencu, između ostalog. Dakle, one će se baviti uplaćivanjem te naknade. One možda ne moraju da uzmu ta dva dinara na taj način, da li je tako, ali mislim da je to dovoljno.
Ono što sam možda htela još da vam kažem, nema trenutno drugog rešenja, a sa druge strane imamo situaciju, recimo, imali smo priču o sirijskoj krizi ili bilo kojoj mogućoj krizi, mi zaista nemamo te rezerve kojima možemo da bar 30 dana, da ne govorim o 90 dana, budemo obezbeđeni i da možemo normalno da funkcionišemo. Nije lako, ali devet godina je ispred nas i sa svim ovim stvarima, koje mi planiramo u tih devet godina, verujem da ćemo moći da pričamo o sigurnosti, kada govorimo o nafti i naftnim derivatima.
Druga je priča o nekoj električnoj energiju koju mi proizvodimo ovde, ali ka d nešto uvozimo, onda smo uvek prilično zavisni.

Da ne ostane ne odgovoreno. Nekoliko puta sam rekla, ali da ponovim, nije na odmet. Naknada koju pominjete će se koristiti za nabavku naftnih derivata i za izgradnju skladišta. Inače, naknada, kod nas se zove naknada, u nekim državama može i pod nekim drugim nazivom, ali sve države i EU, ali i ove zemalja jugoistočne Evrope, koje kreću upravo sa usklađivanjem, odnosno sa ovakvim Zakonom o robnim rezervama, sve na ovaj način nabavljaju naftne derivate i na ovaj način grade skladište.
Dakle, ništa mi nismo specijalno novo stavili, nego ono što rade svi drugi, zato što je to jedini način. Ako imate neki drugi predlog – recite. U budžetu novca nema da to bude drugačije. Da smo bogatiji, možda bi bilo. Hvala.

Odakle krenuti - nekoliko prividno, licemerno, puka formalnost itd. Ne bih se složila sa vama. Zakon o robnim rezervama je sistemski zakon. Šteta je zaista što nije donet ranije, svi smo konstatovali. Da ne ulazimo sada u razloge da li je od 1992, ko je kriv, zašto je kriv. Mi sada imamo ispred sebe jedan ozbiljan zakon, gotovo istorijski u nekim svojim segmentima, pogotovu kada govorimo o nafti i naftnim derivatima.
Možda niste primetili dok ste čitali, ali mi ovde ne govorimo o rezervama gasa. Ako ste obratili pažnju na direktive i na zakon, ovde ne stoji niti uopšte u jednoj jedinoj rečenici imate da govorimo o strateškim obaveznim rezervama gasa. Dakle, strateške rezerve gasa biće uređene zakonom o energetici. Mi ćemo to uraditi jer trenutno radimo izmene i dopune Zakona. Ovde sada govorimo isključivo i samo o obaveznim rezervama nafte i naftnih derivata.
Za vašu informaciju, gasa ima dovoljno u Banatskom Dvoru. To su komercijalne rezerve gasa za najstrašniju zimu, ukoliko to bude bilo, ili eventualno gasnu krizu za mesec dana, a strateške ćemo tek uneti. Prema tome, to je jedna stvar, prosto da znate kada govorite, pošto nekoliko puta se pozivate na zakon i govorite o gasu.
Kada govorite o budžetu, nažalost, to je naša stvarnost. Opet, neću da se vraćam na to kako je novac trošen i zašto smo mi u situaciji da imamo ovakav budžet kakav imamo, ali isto tako treba da znate da tri milijarde u budžetu za robne rezerve plus šest milijardi koje sam sada pominjala, ako govorimo o naknadama iz kojih treba da se nabavljaju naftni derivati i da se grade skladišta.
Kada govorimo o skladišnom prostoru, podsetiću vas, on sada već u velikom delu postoji upravo u „Transnafti“ i u Direkciji, a onda polako u godinama ispred nas ono što nam bude bilo potrebno će se u svakom slučaju graditi.
Mislim da bi to za sada bilo sve. Znači, gasa ima dovoljno i ubaciće se kroz zakon.
Pominjali ste toplane u jednom trenutku. Dakle, ima dovoljno i mazuta. Ono što je ova vlada uradila, što ni jedna prethodna nije uradila to je da je krenula da rešava pitanje mazuta, pozajmica i tog začaranog kruga koji postoji između toplana, „Srbijagasa“, Direkcije itd, jer sa tim jednog trenutka mora da se stane. Ne može se samo uzimati iz Direkcije i nikada ne vratiti. Dakle, mnogo stvari stoji. Jedno su zakoni koje donosimo, a sa druge strane i ono što je realan život i ono što smo nasledili. Hvala.

Samo nekoliko objašnjenja. Da krenem od ovog sporazuma između Vlade Srbije i Kanadske korporacije. Da li će se graditi i kako će se graditi zavisi od studije izvodljivosti koja mora da se uradi. Ovo je prosto krovni sporazum. Drugo, kanadska strana predlaže svoje kompanije, a srpska svoje kompanije. Ukoliko kanadska strana predloži svoju kompaniju koja obezbedi i finansiranje po određenim modelima, koja ne podrazumevaju nikakvu garanciju države, u tom slučaju prema tom sporazumu jeste izuzeta od procesa javnih nabavki, što ne znači da u procesu ugovaranja, to je dug period, neće biti naravno napravljeno da tu budu i naše kompanije.
Druga stvar, na početku kada ste pričali o Zakonu o robnim rezervama pitali ste za novac, da li će EU itd, pre svega naše procene kažu da je potrebno Srbiji za narednih devet odnosno deset godina, kada govorimo o skladišnom prostoru, potrebno uložiti 50 miliona evra a ne 130, koliko tu stoji, koliko mislim da je greška. Drugo, za nabavku naftnih derivata je potrebno 600 miliona evra za narednih 10 godina. To je novac koji ćemo obezbeđivati mi kroz sve ovo što sam pričala, odnosno pre svega kroz ovu naknadu o kojoj smo govorili i kroz eventualno neke dodatne projekte. Ali, ponavljam još jednom, Srbija već sada ima u strukturi svojih skladišnih prostora određene skladišne prostore i zato taj iznos u narednih devet godina za dodatne skladišne prostore nije tako visok koliko se očekuje, ali za nabavku naftnih derivata mi to moramo da nabavimo i tu moramo da držimo 90 dana. Hvala.

Poštovani gospodine Trnavčeviću, daleko od toga da se Srbija odrekla bilo kakve svoje obaveze kada govorimo o zaštiti životne sredine, ne zato što je to obaveza, nego zato što o tome moramo da vodimo računa.
Dakle, prema našem nacionalnom planu vezanom za obnovljive izvore energije, akcize će svakako da budu sklonjene 2015. godine. Tako je određeno i to je u skladu sa svim direktivama. U međuvremenu se pravi pravilnik o namešavanju. Vi verovatno sve o tome znate. Prema tome, to je period koji je potreban našoj privredi da može uopšte da koristi. Ali, nije u pitanju samo Srbija, odmah da vam kažem, to su uglavnom i sve ostale zemlje jugoistočne Evrope.
Još jedna stvar. Kada već govorite o tome da se odričemo bilo kakvih naših obaveza, da znate da su neke stvari proces i da sve što radimo, pogotovo u ovoj oblasti, koja je jedna teška oblast i oblast u kojoj, na kraju krajeva, moramo da se pripremimo i za otvaranje pregovora sledeće godine, poglavlja 27. Treba da znate i da je Srbija na Energetskoj zajednici prošle nedelje usvojila tzv. LCP direktivu, u kojoj će takođe fosilni izvori, kada govorimo pre svega o termoelektranama, do 2027. godine polako ili morati da postanu potpuno čisti proizvođači električne energije ili će, ukoliko su previše časova rada bili na mreži, morati da budu sklonjene.
U prvom trenutku, recimo, ta direktiva je bila određena za 2018. godinu, pa se shvatilo da to nije moguće, jer bi ceo region, recimo, ostao bez termoelektrana. Hoću da kažem da se odnosi i na ovo. Razumem vaše pitanje za jednu kompaniju, shvatam zašto to pitate, ali, sa druge strane, postoji plan i strategija potpuno u skladu i sa našim mogućnostima, ali isto tako i sa onim što se zovu naše obaveze.

Neću se mnogo zadržavati na samom slučaju poluprivatne posete i uopšte komentara itd. Rekla bih da je ovog puta Putin šmekerskije odreagovao, ali ću vam reći o kom dokumentu se radi.
Dokument je donet 9. avgusta ove godine i zove se tačno - Polazna osnova za usaglašavanje poslovnog plana i dugoročne strategije razvoja NIS. Šta smo u stvari hteli? Hteli smo da svi oni ljudi koji predstavljaju Republiku Srbiju u NIS, a mi danas imamo 29% u NIS, jednostavno imaju okvire u kojima se kreću, da ne može više da se desi da neko predstavlja Srbiju, a da možda ne radi u interesu ili radi, ili da se ne bori da iskoristi i da sačuva 29%, da se bori da taj NIS u tom delu posluje najbolje što može u datim uslovima.
Ono što sadrži dokument može da se vidi. Mislim da je to već tada postavljeno na sajtu Ministarstva, ali je sada postalo zanimljivo. Ne verujem da ikome može da smeta, naprotiv. Mi smo ga radili zajedno sa ljudima iz Naftne industrije, od toga da će neko ko predstavlja Srbiju da se svakako zalaže i da se povećavaju prihodi, da se širi NIS, da se povećava proizvodnja, da se možda povećava broj kadrova iz Srbije itd. Dakle, to su stvari koje smo stavili u jedan takav dokument.
Nisam sigurna da je prava informacija došla do predsednika kada ima bilo kakav problem sa takvim dokumentom, ali mislim da je ovo prvi put da je Srbija rekla – mi imamo tamo 29%. To je vrlo značajno. Naftna industrija Srbije je veliki punilac našeg budžeta. Mi hoćemo to da sačuvamo i hoćemo da neko ko predstavlja Srbiju vodi računa sutra da ne izgubimo tih 29%. Hvala.

Odgovoriću na onaj deo, nevezano samo za mogućnost priključenja električne energije. Potpuno se slažem da svi treba da imaju mogućnost da se priključe. To zašto je to palo za 10 mesta jeste svakako, rekla bih, razlog funkcionisanja same EPS i pokušaj da problemi koji postoje i koji su uočeni davno, a tiču se priključenja električne energije, vlasništva, i ko gradi, ko plaća, ko postaje vlasnik itd, nešto što ćemo mi promeni izmenom i dopunom Zakona o energetici, koji će ići u javnu raspravu i završiti se do kraja ove godine. Dakle, tu ste potpuno u pravu. Taj problem se ne dešava samo kod nas. Dešava se i na drugim mestima.
Nisam srećna što je to tako, kao što nisam srećna zbog toga što „EPS Snabdevanje“ nije formirano u decembru 2012. godine, nego je osnovano avgusta 2013. godine. To su stvari u kojima se EPS nije snašla, jer upravo mogućnost priključenja električne energije, recimo, da ne govorimo o preduzeću koje sam pominjala, jeste jedna od osnovnih stvari koja je neophodna kada već otvaramo tržište i kada pričamo da ćemo sledeće godine imati potpuno drugu situaciju.
Pokušali smo, kao Vlada, da donesemo određene odluke, da se te odluke brže sprovode. One nisu bile brže sprovedene. I dalje imamo EPS koji nije pripremljen za izlazak, odnosno za otvaranje tržišta. Kao što se tiče „Srbija gasa“, koji će ući u reformisanje, tako će i EPS morati da promeni način funkcionisanja. Vlada će vrlo brzo doneti dodatne mere. Ono što radi država, što radi ministarstvo, što je moja obaveza, jeste da izmenimo Zakon o energetici, da u tom smislu imamo drugačije vlasništvo kada govorimo o priključku na mrežu i o tome ko će biti vlasnik.
Najveći problem, trenutno, imamo upravo sa investitorima koji treba da ulažu i da grade u obnovljive izvore energije, bilo da su u pitanju vetroparkovi itd, upravo je taj problem kod mogućnosti priključenja. Duboko verujem da će izmenom zakona te stvari biti rešene.

Kada vas slušam o tome da pričate kako smo mi danas u lošijoj poziciji nego kad ste vi bili na vlasti, ne mogu sa tim složim.
Zakon o planiranju i izgradnji je doneo vaš ministar, koliko ja znam. Da li je tako? Zakon o planiranju i izgradnji je doneo Dulić. Zbog tog zakona mi imamo ozbiljnih problema u onome što se zovu uslovi poslovanja i zbog tog zakona mi imamo investitore koji imaju problem da dobiju svoje dozvole. To je svakako bar polovina svih problema koji se sada osećaju kada pričamo o investitorima.
EPS, koji sam pominjala, je do trećeg kvartala prošle godine radio bez plana. Nije imao plan za vreme vaše Vlade. Niste usvojili plan. Dakle, radio je bez plana, vizije, itd. Vaš je bio direktor.
Dakle, nemojte govoriti da je Ministarstvo držao SPS, vaš je bio direktor, Dragomir Marković, ako se sećam. Vaš je bio Ćeran. Da li je tako? „Kolubara“? Pretpostavljam da je to odgovaralo da nemate plan, da nema vizije, da nema ničega, zato što u toj situaciji ste mogli da radite šta hoćete. E, to što ste radili, sad se ispravlja ovih godinu dana, odnosno godinu i po dana.
Isto tako treba da znate da, kada govorite o uslovima poslovanja, vaša Vlada je kasnila četiri godine sa podzakonskim aktima u oblasti energetike. Sada ti podzakonski akti postoje već godinu i po dana i sada može da se radi. Izmenjen je zakon da bi sve bilo transparentno, jer sve što ste radili u prethodnom periodu, radili ste tako da, nažalost, ne bude transparentno, da može da radi ko šta hoće. Sada se uspostavlja sistem. Nije lako, ali se uspostavlja.
Niko nije srećan kada na listi Svetske banke ima pad, ali ima pad kao posledicu onoga što ste vi radili. Potpuno sam sigurna da sledeći izveštaj neće biti takav. Hvala.

Poštovani gospodine Markoviću, vi oduvek imate moje simpatije, ali nekoliko stvari bih da vam prosto objasnim, zbog vas i zbog građana Srbije.
Prvo, ministar energetike ne brine o političkim ciljevima, kako ste vi rekli, citiram vas, nego o tome da se ostvari energetska politika. Potpuno ste u pravu kada govorite o računima EPS. Upravo na insistiranje Ministarstva energetike, na osnovu one analize koju smo mi sproveli tako što sam razgovarala sa građanima svake druge subote, ispostavilo se da je EPS dosta nespremno ušao u ono što se zove reformisanje, odnosno formiranje novog preduzeća i rešavanje pitanja dugova, odnosno novih računa za električnu energiju. Na naše insistiranje tražili smo da se radi subotom, da se sporazumi sklapaju subotom, da se popust koji smo mi uočili vrati, ali ne samo popust od 5%, koji postoji ukoliko redovno plaćate račun, nego da se ozbiljno razmisli o tome kako će EPS da se ponaša prema onima koji su redovne platiše.
Potpuno je druga priča sa onim koji su iz raznoraznih razloga bili u nemogućnosti da prethodnih godina plaćaju svoje račune, pa je došlo do velikih dugova, itd. U tom smislu, smo mi omogućili određene reprograme i verujem da ćemo ove godine konačno da stavimo crtu, tačku, praktično na ono što se zovu dugovi građana i privrede prema EPS.
Naravno, ne samo popusti, pretplate i ozbiljni problemi i ozbiljni redovi koji danas postoje u distribucijama. Ne mislim da je to pitanje samo distributivnih preduzeća, distribucije koje se nisu spremile, nego prosto možda želje EPS da se to uradi prebrzo, a da tehnički nije bio spreman. Apsolutno ih ne opravdavam, dobili su rok do kada to treba da završe, ukoliko red ne bude uspostavljen u privrednim društvima koji se bave distribucijom, verujem da će sam EPS morati da podnese određenu odgovornost.
Ono što jeste problem, problem je što potrošači danas u Srbiji praktično kroz ogromne redove pokušavaju da izmire svoje račune, koji su nekada dva dinara, 0,2 pare, umesto da se to prebacuje automatski ukoliko se pretplati na račun koji imaju kod EPS snabdevanja. Ovo je još jedan znak, koliko je neophodno, da se što pre ili bar brže završi reformisanje javnih preduzeća. Ovo je primer EPS, mogli smo mi da pričamo i o drugim javnim preduzećima i to je ono što jeste bilo sporo u prethodnih godinu dana.
Mislim, da u tom smislu, zajednički mora da postoji bolja koordinacija Vlade i javnih preduzeća u reformisanju. Iskreno se nadam, jer to je jedan od prioriteta, a to je da ćemo reformisanje javnih preduzeća i EPS i „Srbijagasa“, ubrzati u godini koja je ispred nas.

Pošto ste me pre svega prozvali po pitanju biomasa, a pre svega zbog građana Srbije, jer govorite o četiri milijarde koje se gube godišnje zbog toga što se biomasa ne koristi, samo da vas podsetim na nekoliko stvari koje su urađene ovih godinu dana i ono što pre toga nije bilo urađeno 10 godina.
Za početak to su prvo podzakonska akta zbog čega niko živi u Srbiji nije ni mogao da koristi tu bio masu, ni za proizvodnju električne i toplotne energije, a ovo ministarstvo je to uradilo.
Prošle godine u decembru, zajedno smo bili ovde u parlamentu, izmenili smo prvo zakon, potom su doneta podzakonska akta na koja se čekalo četiri godine, da bi obnovljivi izvori energije uopšte mogli da se koriste. Zatim je doneta uredba o povlašćenim cenama, po prvi put i toplotne. Po prvi put su biomasa i kogenerativna postrojenja stavljena u tu uredbu. To nije bilo ni u planu. Donet je nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije. Imate veliko otvaranje koje se desilo pre možda mesec ili dva u Subotici, a vezano za toplanu na biomasu u Subotici iz programa KFF. Donet je plan da toplane u Srbiji, a njih je 57 krenu u upotrebu biomase.
Sve to je nešto o čemu smo informisani za prethodnih nekoliko meseci, što je urađeno u domenu te biomase u kojoj pominjete milijarde, ali ne može odjednom. Ne može za deset godina oni što nije rađeno za godinu dana da bude ispravljeno. Osnov da bilo ko može da ulaže i da koristi obnovljive izvore energije jeste da postoji zakonska i podzakonska regulativa.
Slučajno ili namerno nije postojala, sada postoji. Vrlo važna stvar jeste da u istočnoj Srbiji koja je prebogata šumom, što vrlo dobro znate jer ste bili ministar poljoprivrede, otvara se centar za obnovljive izvore energije, gde je prva stvar koja će se raditi jeste iskorišćenje biomase. Srbija na tome može da zaradi, može da obezbedi dovoljne količine električne i toplotne energije i to jeste plan ministarstva, o čemu već prethodnih godinu dana govorim. Evo još jednom vas informišem, tako da kada govorite o tome da se ništa nije radilo, evo samo nekoliko informacija da znate. Hvala.