Samo da odgovorim da nikada niti Aleksandar Vučić, niti Vlada Republike Srbije nisu išli i otvarali dva puta neki most, kao što su to, naravno, radili neki pre Aleksandra Vučića. Dakle, kada govorimo o Bratoljubu, onda kada se most spojio, otišli smo da obiđemo, a kada je most bio potpuno završen, dakle onda je bilo otvaranje mosta sa tadašnjim predsednikom Srbije, Tomislavom Nikolićem, zatim gospodinom Dodikom, predstavnicima BiH i premijerom, tada, Aleksandrom Vučićem.
Zaista, nikada nismo se bavili tim stvarima zato što mislim da je to tek bilo ružno u prethodnom periodu, jer smo gledali neke ministre koji su otvarali po pet pute razne mostove i na kraju ništa iza sebe nisu ostavili. Hvala.

Samo da ne bude zabune između Srbije i BiH napravljen je međudržavni sporazum. Ono što su bile obaveze Republike Srbije, Republika Srbija je uradila u dan i završila taj most. Ono što su bile obaveze po međunarodnom državnom sporazumu BiH, nažalost BiH nije ispoštovala u roku u kojem je trebala, ali ono što je važno za građane, za sve nas, jeste da u odnosu na sve ono što mi sada imamo kao informacije, mi ćemo na leto konačno imati taj most.
Kada ste takođe govorili, možda je to slučajno bila greška, rekli ste – u mojim prethodnim strankama. Radi javnosti, ja sam bila samo u jednoj stranci pre SNS, ta stranka se zove G17+, do 2004. godine. Nakon toga sam bila nezavisna potpuno i 2010. godine sam ušla u SNS. Dakle, ja nisam bila, kako reče vaš kolega, i menjala stranke više nego on čarapa, nego dve, tako da verujem da se češće menjaju čarape nego dva puta. Dakle, samo u dve stranke i ovo je stranka u kojoj se ja nalazim već punih devet godina, SNS. Znači, nije više bilo od te dve.

Hvala vam na svim pitanjima koje ste postavili.
Da krenemo od Nove Varoši u ovom istom projektu od 5.000 kilometara puteva koji će se rekonstruisati. Nalazi se nekoliko puteva koji su upravo vezani za oblast Nove Varoši, pa možemo tačno da vidimo posle koji su to putevi. Ja ne umem da izgovorim sva imena, priznajem.
Druga stvar, pitali ste – a, gde smo mi to deveti u svetu? Pa, deveti u svetu smo na međunarodnoj listi kako se obavljaju poslovi u svakoj zemlji, dakle, Duing biznis listi, koju pravi Svetska banka, a ona rangira 186 ili 187 zemalja sveta. Srbija se nalazi na devetom mestu, a bila je druga od pozadi. Dakle, bila u tom trenutku 184. 2013. godine.
Ono što ste pitali sa magistralne puteve i putarinu, potpuno ste u pravu. Već nekoliko meseci „Putevi Srbije“ prave analize. Upravo pokušavamo da nađemo način i da svakako se uvede plaćanje naknada za korišćenje magistralnih puteva baš zbog toga što oni obilaze sada autoputeve, dakle, pričamo o teškom teretnom saobraćaju i na taj način suštinski idu preko magistralnih puteva i na taj način uništavaju magistralne puteve. Prema tome, to će sigurno biti uvedeno u nekom narednom periodu.
Da, pitali ste me za Zlatibor. Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture je podnelo krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv pet ili šest ljudi upravo zbog kriminalne gradnje na Zlatiboru i to smo uradili pre, ja mislim, pre tri godine, sa svim dokazima i sa svim papirima. Ja i dalje verujem u naše nadležne organe i da ćemo u tom smislu dobiti određene informacije.
U pravu ste, divlja gradnja na Zlatiboru nije od juče i nije od pre četiri godine, nego traje malo duže i to zaista izgleda jako ružno, pre svega za onako lepu planinu. To je maksimum koji je ministarstvo moglo da uradi. Izašlo se sa svim inspekcijama, uradilo se sve skupa, i naravno, ogroman broj krivičnih prijava pojedinačno za sve one koji su gradili na mestima gde nisu smeli da grade na Zlatiboru. Hvala.

Poštovana Nevenka, hvala na predlogu za Vlasina koridor, budući da je sada vreme kada se menja prostorni plan Republike Srbije, a on bi morao to i predvideti, molim da nam uputite sve ovo što ste sada rekli kroz jednu inicijativu, što pre, kako bismo videli sada dok menjamo prostorni plan kako ćemo to uvrstiti u prostorni plan. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, potpredsednici, drage poslanice i poslanici, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Mi smo počeli jedan važan i veliki projekat, već na teritoriji Republike Srbije u četiri grada se, može se reći, gotovo izvode radovi. U dva grada je proces javnog poziva u toku. Naš plan je da u prvoj fazi izgradimo 8.022 stana za, upravo, pripadnike snaga bezbednosti. Ali, došli smo do zaključka radeći ovaj projekat i realizujući ovaj projekat u Vladi Republike Srbije, da je zaista neophodno da proširimo, dakle, lica koja imaju pravo da mogu takođe da budu u sklopu ovog projekta. To su pre svega borci, članovi domaćinstva palog borca, ratni vojni invalidi i naravno za mirnodopske vojne invalide.
To je osnovni razlog zašto se pred vama nalazi u stvari predlog izmena ovog zakona, uz još jednu napomenu, imajući u vidu da bi mnogi želeli upravo da ove stanove kupuju, budući da ovo nisu nikakvi socijalni stanovi, ovo nije nikakvo poklanjanje stanova, budući da bi mnogi voleli da kupuju, pre svega, stanove na teritoriji Grada Beograd, smatrali smo takođe da jedna od izmena mora da bude prioritet da pre svega imaju oni koji su prijavljeni da stanuju na teritoriji Grada Beograda. Tek onda kada se sve to završi, onda mogu možda i ovi drugi koji nisu prijavljeni na teritoriji Beograda, da takođe grade svoje stanove.
Ono što želim, takođe, da vas informišem jer je ovo važna prilika i ovo je važan projekat za Republiku Srbiju, važan je ne samo zbog toga što ćemo graditi stanove i na taj način se odužiti svima onima koji brane i rade za našu zemlju, ali jednako je važan i za privredu naše zemlje, za rast BDP, za stvaranje mogućnosti da mala i srednja i veća preduzeća mogu da učestvuju u izgradnji ovih stanova, što se i vidi po tome ko se prijavljuje na javne pozive i ko i dobija na tenderima da gradi stanove.
Želim da vas informišem da se gradi u Vranju 186 stanova, u Nišu 190, u Kraljevu trenutno 200, u Kragujevcu 2016, u Novom Sadu će to biti 548, Sremskoj Mitrovici 190.
Dakle, mi smo već krenuli sa 1.530 stanova. Očekujemo da ove i naredne godine počne izgradnja ukupno 8.022 stana. Vrednost sa kompletnom infrastrukturom je 325 miliona evra. Država je obezbedila lokalnim samouprava novac da srede infrastrukturu, odnosno spoljnu infrastrukturu. Dakle, te zgrade se nalaze na dobrim mestima, sa uređenom infrastrukturom, sa obdaništima, školama, svime onim što je potrebno da postoji kao sadržaj ukoliko se gradi jedna zgrada, jedna ili dve zgrade, ukoliko one treba da zadovolje, pre svega, životni standard građana.
Cene u evrima po metru kvadratnom, zajedno sa, plus naravno PDV, za Vranje je 400 evra, Niš 450, Kraljevo 400, Kragujevac 430, Novi Sad 500, Sremska Mitrovica 430 i Beograd 500.
U svakom slučaju, verujem da ćemo danas moći da razgovaramo i zašto smo proširili ove uslove, a takođe mislim da je vrlo značajno da sve ono što smo u dinamici predvideli kada govorimo o realizaciji ovako važnog projekta, mi zaista i radimo. Imala sam prilike da pre nekoliko da na obiđem gradilište u Vranju. Dakle, 50% dinamike radova je potpuno završeno.
Drugi predlog zakona ispred vas je o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo-Tabanovci.
Bez obzira koliko ulažemo u infrastrukturu i gradimo puteve i železnice rekonstruišemo i povezujemo se sa regionom, ono što postoji kao problem i koji se oseća svake godine, nije to samo pitanje letnjih perioda, jesu tzv. „nefizičke barijere“, odnosno dugo čekanje na granicama, koje pogotovo za teretni saobraćaj izgleda u proseku nekada između 10 i 15 sati.
Trenutno na Horgošu, Batrovcimam kao i dole kod Dimitrovgrada zaista su gužve velike i to je jedan od razloga zašto ste krenulo u ovakve razgovore sa Vladama, kako da napravimo nekako jednu graničnu kontrolu, naravno carina, granice i sve ono što je neophodno.
Jedan od tih sporazuma na inicijativu našeg predsednika, Aleksandra Vučića, jeste upravo ovaj Sporazum koji je potvrđen u parlamentu, a ovo je sada i Predlog zakona o potvrđivanju ovakvog jednog Sporazuma. Mislimo da će to i te kako da olakša za međunarodni drumski saobraćaj prevoz, odnosno olakšaće prelaz granice.
Takođe, želim da vas ovom prilikom informišem da se mi zalažemo da se prošire kapaciteti kako na Horgošu, tako dole i kod Dimitrovgrada. Proširili smo kapacitete na Batrovcima i očekujemo da u narednom periodu na svim graničnim prelazimo uspostavimo jednu kontrolu, jedno mesto gde se vrši kontrola jedne i druge strane, bilo da ulazite, odnosno da izlazite iz neke zemlje.
Verujem da su ovo važne izmene jednog zakona, odnosno ratifikacija, odnosno potvrđivanje sporazuma između dve vlade. Verujem, takođe, da ćemo imati uspešnu i dobru raspravu. Mi smo spremni da vidimo i kroz amandmane, vezano za prethodni zakon, možemo li neke stvari još poboljšamo. Verujem, takođe, da ćemo naravno usvojiti ove predloge zakona. Hvala.

Želim da vam se zahvalim, posebno na komentaru za Predlog izmena i dopuna Zakona za izgradnju stanova za snage bezbednosti. U mnogome se slažem sa vama, ali bih samo želela javnost da podsetim da pre pet, šest, deset godina nije bilo moguće uopšte razmišljati o tome da država obezbedi novac za najosnovnije stvari u oblasti vojske i policije, zato što je prosto budžet bio potpuno prazan, zato što novca nije bilo, zato što smo se borili u drugim oblastima i u infrastrukturi, tačnije osnovno što je bilo, bilo je kako obezbediti i uopšte novac za penzije i za plate.
Mnogo toga je Vlada Republike Srbije uradila da bi uopšte mogli danas da sedimo i da pričamo o jednom samo projektu, samo jednom projektu, a to je 8.022 stana, vrednosti preko 340 miliona evra. Prema tome, da ne govorimo o infrastrukturi i vrednosti investicija u infrastrukturi koje se danas mere sa iznosom od 14 milijardi evra.
Dakle, nekada to nismo mogli. Konsolidovali smo budžet, uredili smo finansije, krenuli smo u promene i danas možemo da radimo ovakve stvari, i danas možemo da učinimo sve ono što neki pre nas nisu uradili, a trebalo je da urade, upravo za snage bezbednosti.
Ono što je takođe važno, mi i te kako razmišljamo i razgovaramo u Vladi oko toga da se ovaj projekat proširi, da ne budu to samo snage bezbednosti, nego da budu i drugi korisnici, da li to bili lekari, nastavnici, profesori, ali to ćemo uraditi onda kada vidimo kako ovaj projekat bude krenuo, odnosno on jeste već krenuo, ali kako izgleda realizacija, a to ćemo videti već sledeće godine, kada prvi stanovi u Vranju dobiju svoje stanovnike.
Sa druge strane, još jedna važna stvar vezana za pitanje integrisanih graničnih prelaza. Želim da vas podsetim da je Srbija ta koja je ka Evropskoj uniji, a isto tako i ka zemljama zapadnog Balkana prva pokrenula pitanje ukidanja, sklanjanja tih tzv. ne fizičkih barijera. Zato što one jednako koštaju državu, kao i fizičke barijere. Dakle, jedno je izgradnja puteva gde mi zaista imamo potrebu, kao zemlja koja se nalazi i koja jeste najkraća ruta između istoka i zapada, koja ima puno svojih suseda. Dakle, naš interes jeste da se povežemo sa regionom, ali jednako važno za našu konkurentnost i za našu privredu jeste da otklonimo ne fizičke barijere.
Mi to već radimo sa Crnom Gorom. Gradiće se jedan integrisani granični prelaz. Mi ćemo to sada raditi i sa Severnom Makedonijom. Most koji smo radili, Ljubovija – Bratunac, gde očekujemo taj sporazum od strane Bosne i Hercegovine, imaće takođe jedan integrisani prelaz. Dakle, na jedno mesto će se vršiti prelaz. U mnogome ćemo pomoći upravo to povezivanje koje, kada se pogleda u strukturi uticaja na konkurentnost, utiče jednako kao i svaki put, auto-put ili pruga, koje se izgrade. Tako da mi od toga nećemo odustati, jer je to pitanje zaista privrednog razvoja naše zemlje, a verujem da je jednako važno i za naše susede.
Nije nam jednostavno sa zemljama Evropske unije, zato što mi nismo članice Evropske unije i onda su te procedure sa strane u zemljama koje su članice Evropske unije i našim procedurama mnogo teže i tu nam pregovori idu mnogo teže, kako sa Mađarskom, tako i sa Rumunijom, tako i sa Bugarskom, da obezbedimo jedno mesto gde će se vršiti sama granična kontrola. Verujem da nismo daleko od toga kada napravimo određene sporazume. Hvala.

Da krenemo prvo od Predloga zakona, a doći ćemo naravno i do Koridora.
Priča o ideji, niko ne spori da su ideje postojale nekada pre, vi to bolje znate od mene, rekli ste – Milošević, Bogdanović itd. Ali, kad nešto ostane na tome da bude samo ideja, onda baš i nema neke svrhe od toga. Mislim da je mnogo važnije da ideja postane stvarnost, odnosno da se realizuje kroz određeni projekat. Pa, ova Vlada je, dakle, u realizaciji jednog takvog projekta koji, da, jeste nekada bio ideja, ali nekada je bio ideja, a danas je zaista realizacija.
I danas se stanovi grade. Ja mislim 8. februara, oni koji budu kupili stanove u Vranju, useliće se u svoje stanove, u maju mesecu sledeće godine useliće se u Nišu. Radi se već trenutno u Kraljevu i Kragujevcu. Izabrani su izvođači u Novom Sadu i u Sremskoj Mitrovici. U Beogradu očekujemo u oktobru. Tu ste jedino u pravu da se tražila lokacija i da su se čekale još određene procene nekih drugih institucija.
Kad već govorite o tome da, eto, neće biti dovoljno domaćih preduzeća, da se neće koristiti dovoljno domaća oprema, onda da vas podsetim, i kada smo branili ovaj zakon, u zakonu jasno piše, a opet i u realizaciji se to vrlo jasno vidi. Prvo, u zakonu piše – 80% mora biti najmanje srpska oprema. U svemu što se radi na svim ovim gradilištima preko 80% jeste oprema iz Srbije. Dakle, opremanje stanova je iz Srbije, proizvodnja je u Srbiji.
Drugo, kada kažete ko su to izvođači u izgradnji ovih stanova, Niš i Vranje koji su prvi počeli da se rade, u pitanju je tursko-srpski konzorcijum. Pri javnom pozivu javio se samo jedan izvođač i nakon toga su sklopljeni ugovori. Na svim drugim mestima, Kraljevo, Kragujevac, Novi Sad, Sremska Mitrovica, konzorcijumi su isključivo srpski. Potpuno je tačno, bez obzira sa koliko omalovažavanja govorite o tome, dakle, potpuno je tačno da to i te kako utiče i diže lokalnu privredu.
Dakle, imate izvođače iz Paraćina, Kruševca, Kragujevca, možemo da ih pročitamo sve, da bi prosto javnost znala. U Kraljevu je to „Grading“ iz Paraćina, kao nosilac konzorcijuma. Unutar tog konzorcijuma nalaze se firme iz Kruševca i iz Paraćina. U Kragujevcu je to „Ljuba invest“, nosilac konzorcijuma, a takođe nekoliko firmi, sve su takođe iz Paraćina, Kragujevca i Kruševca. U Novom Sadu je to „Orbis kompani“ Novi Sad i „Anzor inženjering“ takođe iz Novog Sada. U Sremskoj Mitrovici je to grupa ponuđača koji čine „Modular“ Beograd, „Tesla sistemi“ Beograd i „Kej“ Valjevo, a za nadzor je izabran CIP.
Tako da, ta priča, kad već govorite, ja razumem da vi tako dolazite do svojih političkih poena objašnjavajući kako Vlada daje sve strancima, a ništa od toga nije tačno i koristite se kao i u prošlosti vašim tzv. poluistinama, odnosno poluneistinama, kako više da ih nazovemo, ali zaista niste tu u pravu.
Drugo, kada govorite, još jedanput da potvrdim da je oprema i opremanje stanova koji nisu, ponavljam još jednom, socijalni stanovi, nego se prave po svim standardima energetske efikasnosti i svim standardima u izgradnji, najmanje 80% srpska, svuda je ovde mnogo više od 80%. To je što se tiče vašim primedbi na zakon.
Pomenuli ste, između ostalog, da je vlasnik turske kompanije uhapšen. Vlasnik turske kompanije zove se Emre, živi u Turskoj, nije nijednog trenutka bio uhapšen. Osoba o kojoj govorite, za koju smo i mi saznali jeste jedan od rukovodilaca unutar turske kompanije „Tašjapi“ i ja verujem da nadležni organi rade svoj deo posla, nema veze sa vlasnikom, što mislim da je važno, jer da je vlasnik bilo bi, po meni, tu problema.
Što se tiče priče oko desanta, kako ste vi to nazvali, moram da vam kažem nešto. Vi možete zaista, i to radite, i možda su naša osećanja obostrana u tom smislu, da govorite o meni šta god hoćete, možete da mislite o meni šta god hoćete, možete da se trudite na svakoj sednici Skupštine i van sednice Skupštine da govorite o meni šta god želite, to je zaista vaša stvar, mene to stvarno manje zanima, kažem, naša su tu osećanja obostrana, ali ono što nikada ne možete promeniti jesu rezultati koje neko napravi. Dakle, ja sam spremna svakog trenutka sa vama koji ciglu niste napravili, koji niste spavali na trasi, koji niste isprljali svoje cipele, koji niste napravili ili završili neki najteži deo auto-puta, uvek da izmerimo te rezultate šta je ko do sada uradio, pa da vidimo šta je ko napravio ili uništio, kao što ste vi, po čemu ste poznati i šta je neko napravio i izgradio.
Prema tome, ja predstavljam Vladu Republike Srbije, nema gradilišta na kojem nisam bila, nema gradilišta na kojem neću biti. Ono što želim da vas podsetim, možda čak i onako prijateljski da vam kažem, to je da kada tako govorite o radnicima i o svemu onome što se radi na Koridoru 10, ne radite vi protiv mene, vi
10/3 MZ/CG
direktno radite protiv radnika. Kao što ste isto tako, i uopšte ne znam kako ćete da izađete ljudima tamo između Pojata i Preljine da objasnite da ste protiv auto-puta, verovatno će oni da razumeju vašu argumentaciju da je bolje da nemaju auto-put nego da imaju, tako se isto odnosi i na Koridor 10. Ti ljudi jesu heroji, još nešto, ne znate, očito, na tim deonicama ne radi jedna kompanija, rade stotine kompanija. Ti su radnici, pre svega, stotine srpskih kompanija, to su naši ljudi, ljudi koji žive u Srbiji, ljudi koji tamo dan i noć na 45 stepeni tog dana rade.
Prema tome, sve što kažete, obraćajući se meni, verujte, kao da ste njih povredili.
Prema tome, da li vama smeta dal ja idem ili ne idem, bitan je rezultat. Bitan je semafor. Semafor kaže - 300 kilometara auto-puteva, rehabilitovane pruge, tri međunarodna aerodroma.
A šta ste vi uradili? Uglavnom ste uništavali. Po tome ste i bili poznati. Tako da nemojte meni da pričate o tome.
Ovaj zakon mi ćemo, kao što sam rekla, od ideje, napraviti od toga rezultat, kao i auto-puteve, kao i Pojate-Preljina, sve što smo do sada uradili. Hvala.

Hvala.
Mislim da ste potpuno u pravu, moramo uvek da maksimalno se trudimo, da vodimo računa o bezbednosti na radu. To se odnosi kako na lokalne gradske inspekcije rada i na građevinske naravno, to se odnosi i na republičku.
Takođe, moram da kažem da je Ministarstvo rada u tom smislu veoma aktivno i mislim da ne postoji gradilište u gradovima gde nisu prisutni. Nažalost, dešavaju se određene situacije i verujem da se iz svega toga uči i da ćemo toga imati što manje, odnosno nadam se da ćemo doći do onog nultog, da se to stvarno ne dešava.
Sa druge strane je činjenica da se u Srbiji i te kako gradi. Podsetiću da 2014. godine je bilo nešto oko hiljadu gradilišta uopšte na teritoriji cele Srbije, a da danas po svim podacima imamo preko 40 hiljada gradilišta. U tom smislu verujem da ćemo razmišljati o tome da povećamo kapacitet samih inspekcija, jer mislim da je to neophodno u tom smislu.
Što se tiče izdavanja građevinskih dozvola, kao i lokacijskih uslova, oni se izdaju elektronski. Tačno postoje jasni uslovi koje svi imaoci javnih ovlašćenja su dužni da daju. Odnosi se i na Elektrodistribuciju i svi oni mogu da daju uslove onda kada su ispunjeni svi drugi tehnički standardi. Drugo, oni su ti koji tačno određuju šta treba da se izgradi dodatno itd. Nema izdavanja građevinske dozvole dok ne postoje svi uslovi. To je apsolutno nemoguće. Ukoliko postoje na u nekim građevinskim projektima potrebe za studijom procene uticaja, ona se takođe radi.
Dakle, nema izdavanja građevinskih dozvola više kao što se to nekada radilo. Prvo se nekada nije ni davala građevinska dozvola nego se čekala godinama i davala se sa neobičnim uslovima.
Ono što je važno za Novi Pazar, zbog čega sam se posebno javila, jeste da kada govorimo o stanovima za policiju, vojsku i bezbednosne snage, po poslednjoj anketi iz 2018. godine postoji 216 zainteresovanih. Tako da će se u Novom Pazaru takođe graditi zgrade, odnosno bavićemo se stanogradnjom i u tom smislu upravo u skladu sa ovim zakonom verujem negde sledeće godine i mislim da je to jednako važno kao infrastruktura koja mora da se radi. U septembru počinju radovi na rekonstrukciji puta Novi Pazar- Tutin na koji se, čini mi se čekalo, dugi niz godina i to je takođe važno za građane ovog dela Srbije. Hvala.

Dobro, evo, radi javnosti da ponovimo još jednom, da ne bi bilo zabune, zakon koji smo usvojili u ovom visokom Domu, parlamentu Republike Srbije, pre izvesnog vremena, vrlo jasno kaže da su cene prodajne do 500 evra. Dakle, mogu biti ispod tog iznosa.
Trenutno se grade u sledećim gradovima - Vranje gde je cena prodajna 400 evra plus PDV, Niš 450, Kraljevo 400, Kragujevac 430, Novi Sad 500, Sremska Mitrovica 430, Beograd 500. To su cene, prodajne cene koje su usvojene i na komisiji Vlade, za koji su doneti zaključci, raspisani javni pozivi, izabrani izvođači. Stanovi se grade.
Dakle, gde se izvode već radovi su Vranje, Niš, Kraljevo, Kragujevac, gde su izabrani izvođači, gde radovi treba da počnu, dakle to su Novi Sad i Sremska Mitrovica. Beograd, očekujemo raspisivanje javnog poziva u oktobru i izbor izvođača. U gradovima Zaječar, Zrenjanin, Kruševac, Leskovac, Smederevo, Sombor i Čačak očekujemo da radovi počnu, nadamo se, sledeće godine.
Tako da, to je, recimo, odgovor na vaše prvo pitanje vezano za cene.
Takođe, na pitanje o mladim bračnim parovima, ne samo o mladim bračnim parovima, nego sami ste pomenuli, i tu se svi slažemo, i lekari, medicinske sestre i profesori i naučnici i istraživači, to je ono o čemu Vlada Republike Srbije razmišlja.
Zašto još uvek nismo doneli odluku? Hoćemo da vidimo da ceo ovaj projekat, jer ovo je za nas jedinstven projekat. Dakle, ponavljam još jedanput, jedno su bile ideje nekada, a sada mi taj projekat realizujemo. Veliki je projekat na teritoriji Republike Srbije, izdvojili smo, garantovaćemo novac, hoćemo da vidimo da se zaokruži bar jedna celina ili jedna faza, ili deo te faze, da vidimo kako to izgleda, da vidimo postoje li neke stvari koje treba da popravimo, a onda ćemo donositi odluku i za druge korisnike, sve ove koje ste vi, između ostalog, ponovili, a o tome je upravo pričao predsednik pre nekoliko godina. Tako da, mislim da je tu stvar jasna. Pitanje je samo kada ćemo doneti tu odluku da se radi i za druge korisnike.
Sledeće pitanje je bilo vezano za dozvole. Rekli ste u onom prvom vašem izlaganju da navodno nema građevinskih dozvola. Sve građevinske dozvole za projekte koji su počeli su izdate. Ne postoji nigde da se nešto radi bez građevinske dozvole. Dakle, sve od dozvola postoji, odnosi se od Vranja, pa do Sremske Mitrovice. I, uopšte sve što radimo, zaista se trudimo da radimo u skladu sa svim zakonima, koje je upravo ovaj parlament Republike Srbije usvojio.

Draga Dušice, prvo, hvala na svemu što ste ispričali i predstavili šta i kako radi Ministarstvo unutrašnjih poslova, kada govorimo o graničnim prelazima, zajedno sa drugim resorima u Vladi, tako isto i Ministarstvo građevinarstva, kada govorimo o samoj infrastrukturi.
Ja zaista mislim da ne samo mi iz Srpske napredne stranke, ali mislim da svi građani Srbije mogu i treba da budu ponosni na sve ono što je zaista urađeno prethodnih godina.
Znate, prošlo je vreme demagogije, praznih priča, optuživanja, ratnih huškanja i svega onoga, znate, kao, prevara, priča o prevarama. Danas ljudi i građani Srbije mogu da vide da li imaju put ili nemaju put, imaju li most ili ga nemaju, da li se nešto radilo na rekonstrukciji pruga ili nije, imamo li aerodrome ili nemamo aerodrome. I danas sve što se radi građani Srbije mogu da vide. To se tačno vidi po njihovoj podršci koju daju i našem predsedniku i stranci.
Mislim da je to najvažnija stvar - rad i rezultati. Sve drugo zaista jesu priče.
Ono što mislim da je važno iz ovoga što ste vi rekli, vezano je za kredit Svetske banke. Mi smo do sada sve što smo imali kada smo uredili budžet, okrenuli smo se izgradnji infrastrukture, jer smo bili svesni da nema razvoja zemlje ako nema osnovne infrastrukture, dakle, ako nema puteva, ako ne učinimo nešto u železnici, ako ne učinimo na aerodromima. I uradili smo sve to. Ali, to nije dovoljno ukoliko dodatno ne budemo ulagali upravo u te, u sklanjanje nefizičkih barijera, sve ono što radi, kako MUP, tako i Ministarstvo saobraćaja.
Kredit od Svetske banke iznosi ukupno 100 miliona dolara, 40 miliona dolara je Srbija, Makedonija 30, Albanija 20. Mi gledamo ovaj naš deo, dakle 40 miliona dolara i hoćemo da napravimo integrisane granične prelaze. Ali ne samo to, nego da se podignu upravo kapaciteti, pričali ste ovde o carini, pričali ste ovde o našim policajcima na granicama, dakle, da podignemo kapacitete na graničnim prelazima, kako ne bi dolazili više u situacije da imamo tako velike gužve.
Činjenica zaista jeste da za većinu zemalja Evropske unije najmanji je problem na našoj strani. Uglavnom je problema mnogo više na stranama tih država. Razgovaramo s njima, potpisujemo sporazum, radimo na tome da zajedno, možda i kroz ovaj kredit, pokušamo te probleme da rešimo.
Inteligentni transportni sistemi - to je ono što nam sada treba u odnosu na ovu fizičku infrastrukturu koju mi radimo i završavamo. I to se vidi. I biće još puteva i biće još više automobila i teretnih vozila na našim koridorima. Dakle, ako mi znamo da ove godine očekujemo 60 miliona automobila, onda to znači da mi moramo da učinimo sve kako bi se gužve na granicama zaista smanjile. Jer, kao što sam rekla, to direktno utiče na konkurentnost naše zemlje.
To nas dovodi u još jednu situaciju - postoji paralelan koridor, Koridor 4. Dakle, taj koridor jeste duži, jeste 120 kilometara duži ako govorimo o putevima i preko 200 kilometara duži ako govorimo o železnici, ali ako ne budemo rešili ovo pitanje, dakle, čekanje na granici, imaćemo opet situaciju da nam se ne povećava dovoljno broj automobila i teretnjaka kroz naš koridor. A nama je interes, kao tranzitnoj državi, da imamo što više automobila i teretnih vozila kroz našu zemlju, da se što duže zadržavaju u našoj zemlji, da, na kraju krajeva, troše svoj novac ostajući duž koridora, posebno imajući u vidu da ćemo mi Koridor 10 posebno urediti, da za sledeću sezonu on ima, pored stajališta koja su standardna i koja moraju da postoje, i neke druge sadržaje koji će prosto dovesti do toga da, pogotovo u putničkom saobraćaju, turisti koji prolaze kroz našu državu bar ostaju neko vreme.
U tom smislu, verujem da će ovaj kredit i te kako da nam pomogne, zato što će se prosto napraviti jedan bolji pristup i bolji dogovor sa tim državama kod kojih imamo probleme.
Verujem, takođe, da ćemo sledeće godine imati integrisani granični prelaz sa Crnom Gorom, verujem, isto tako, i sa Bosnom i Hercegovinom, sa Makedonijom upravo ovo sada što radimo. Dakle, ostaju nam, pre svega, zemlje Evropske unije, za koje verujem da ćemo rešiti.
Što se tiče napada na žene i što se uopšte tiče govora nasilja i mržnje prema ženama, koji je svakodnevan, dakle, koji postoji već par godina, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost reagovalo je stalno. Mi dolazimo u situaciju da treba da reagujemo svaki dan po deset puta na svaki napad. Ali, ja mislim da tu mnogo više moramo zajednički jednu stvar da uradimo - oni ljudi koji to rade, moraju da budu izolovani, potpuno izolovani. Nije samo pitanje da li ćemo mi osuditi, nego je pitanje, isto tako, da li možemo da izolujemo. Imate tu i poslanika, ima tu i nekih drugih političkih partija koji sebi daju za pravo da vode politiku tako što će napadati žene.
I to je zajednička borba koja će trajati i koja ne može da se reši ni danas, ni sutra, ali mislim da stalnim razgovorom i izolacijom onih koji vrše nasilje nad ženama, možemo da napravimo zajedno nešto i verujem da novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, verujem da će se naći uskoro pred vama poslanicima, verujem da može da pomogne da to smanjimo. Hvala.

Dosta pitanja, hajde da krenemo redom.
Prvo, niko nikad nije rekao da su stanovi besplatni, niti da su ovo socijalni stanovi, i kad smo raspravljali o ovom zakonu ovde u parlamentu bili ste prisutni i raspravljali smo zajedno, i tada je vrlo jasno rečeno da ovo nisu socijalni stanovi, da su ovo stanovi po svim standardima i da će, naravno, da se kupuju pod povoljnim uslovima i zato smo predstavljali, a potom ga ovde i usvojili. Sada zakon, vi ga kažete menjate, ja kažem dopunjujemo, kako god, hoćemo da uvrstimo i neke druge grupe i hoćemo zaista svima da pomognemo.
S druge strane, pre nego što smo uopšte krenuli u razmišljanje o tome da imamo poseban zakon, prethodno je izvršena anketa u svim službama bezbednosti, dakle, i kod policajaca i kod vojnika, da vidimo, i naravno BIA, da vidimo da li uopšte postoji zainteresovanost za kupovinu stanova, jer znate, da su mogli da kupe stanove u prethodnih 10, 20 i više godina, oni bi to sigurno kupili, i da su mogli to da urade, oni bi to sigurno uradili. Očito da nisu, da sad ne bi pričali o tome kako je to nekada izgledalo u vojsci i policiji, kako verujem, više nije, iz tog razloga smo krenuli u ovaj projekat.
Sa druge strane to je projekat koji država može da garantuje, zato što je država stabilna i ekonomski i finansijski. Znači, nikada Vlada Srbije nije rekla da su ovi stanovi niti da se poklanjaju. Naravno, vi kad dođete na vlast, vi slobodno sve poklanjajte, delite i šakom i kapom, nikakav problem, a to kad dođete na vlast, to ste verovatno naučili, pretpostavljam od vašeg koalicionog partnera na Starom Gradu, pošto on nema šta nije na taj način poklonio i dao.
S druge strane, to jedna stvar, vezano za same socijalne stanove. Znači, nisu socijalni stanovi, kupuju se. Tačno se zna kako će izgledati rata za stanove, jednosobne, dvosobne, trosobne, itd. Nema nikakvih rang lista, nego jednostavno zainteresovanost snaga bezbednosti ukoliko su zainteresovani mogu te stanove da kupe pod povoljnim uslovima i da imaju niske rate na 30 godina. Mislim, da je to ono što smo, praktično zajedno došli do rešenja.
Takođe, kada govorite o tome, pominjali ste getoizacija, i to nekolik puta sam čula, evo npr. jednog primera, ne poznajem najbolje Novi Sad, ali su mi objasnili da tamo postoji naselje Jugovićevo, postoje dve parcele, na jednoj parceli Građevinska direkcija Srbije je investitor i tu je cena 950 evra po kvadratu, znači tržišno se prodaju stanovi. Odmah pored te parcele nalaze parcela gde će se graditi sada stanovi za snage bezbednosti gde je cena, mislim bez PDV 500 evra. Znači, ne možemo pričati o getoizaciji ako već imamo parcelu do parcele gde je apsolutno sve obezbeđeno i ne predstavlja nikakvo, ne znam, sklanjanje tih ljudi ko zna gde od grada itd. Zaista nije tako.
Druga važna stvar, same jedinice lokalnih samouprava su imale zadatak da izaberu parcele gde će se ti stanovi graditi, koje moraju da imaju u svojoj blizini škole, obdaništa i sve ono što je potrebno da bi moglo da se normalno funkcioniše. Tako da, ta getoizacija ne stoji, iako sam je čula.
Na samom kraju, pitali ste me za Poštansku štedionicu, pošto se to negde pominjalo kao državna, da Poštanska štedionica je pripremila svoje brošure za svaki grad posebno zajedno sa Građevinskom direkcijom Srbije, gde je dala tačno uslove šta je potrebno od dokumentacije, šta je sve potrebno da se pripremi, da se uopšte dođe i aplicira za kupovinu takvog stana, ako govorimo o snagama bezbednosti, upravo zbog toga da bismo ljudima pokazali šta je to sve potrebno da oni imaju da bi mogli da dođu i sklope ugovor o kupovini stana. Ništa nije sakriveno. Ništa nije sa strane. Na kraju krajeva, to je sve ispred nas i radi se i ljudi se prijavljuju.
Dakle, kada smo rekli šta gradimo, gradimo upravo na osnovu anketa koje smo uradili nekoliko puta proverili. Dakle, nije sada neko rekao hoću stan, pa posle mesec dana rekao, neću stan. Ponavljam još jedanput, vojnici i policajci su ti koji će odlučiti hoće li da veruju Vladi Republike Srbije i da kupuju te stanove ili će da veruju vama koji kažete da je to sve šarena laža, nije ništa. Neko od vas je rekao, izvinjavam se možda niste vi, da je to prevara ili možda jeste u prethodnom obraćanju. Dakle, mi te stanove gradimo, 50% stanova u Vranju je napravljeno, radimo i po drugim gradovima i verujem da ćemo konačno snage bezbednosti da ono što su čekali decenijama sada imati mogućnost da kupe takve stanove. Hvala.

Pošto sam čula, između ostalog, da govorimo o tome kako nisu uređene dovoljno lokacije, kako Vlada Srbije nije sve to pripremila, kako u stvari to nisu socijalni stanovi, a neko drugi bi to uradio drugačije, samo da podsetimo, isto tako, da onda kada je taj neko radio, onda su ti placevi dodeljivani za izgradnju bez ikakve komunalne infrastrukture. To je ljude koštalo, između ostalog, mnogo više nego da im je uređena komunalna infrastruktura. Tako da, kada bismo stavljali sada na kantar kako je to izgledalo nekada, bojim se da oni koji o tome pričaju, ne bi im baš bilo jednostavno da to slušaju.
Vlada Srbije je pripremila poseban zakon. Naša obaveza jeste da stvorimo uslove da snage bezbednosti mogu da kupe stanove. Dakle, nisu to socijalni stanovi. Ono što je važno, još jednom ponavljam, to su stanovi po svim evropskim standardima.
Naše je da to uradimo, jer niko pre nas to nije uradio i ti ljudi nisu mogli da kupe stanove i nisu mogli da imaju svoje stanove, nego su bili po raznim smeštajima ili su, između ostalog, iznajmljivali stanove. To je ono što je suština ovog zakona, a ovde je samo u pitanju dopuna i za one za koje smo smatrali da treba da budu deo ovog velikog projekta.
Vlada Srbije je dovoljno snažna i jaka da može da garantuje i da ulaže preko 300 miliona evra da bi gradila 8.022 stana i da obezbedi lokalnim samoupravama da se uredi komunalna infrastruktura, da se nikada ne desi da kada padne kiša neko više ne može da uđe u svoj stan i svoju kuću, a to smo, hvala Bogu, imali prilike da gledamo u nekom prethodnom periodu, od raznoraznih obećanja.
Iako nije tema, ja mislim da su dve različite teme ovde, jedno je pitanje Srebrenice, koje svakako treba uvek da se osudi od svakoga od nas, a drugo je pitanje, dakle, imamo li pravo mi koji smo javne ličnosti da bilo koga vređamo, šta god taj neko izgovorio? Ja mislim da nemamo pravo nikoga da vređamo i da bilo kome bilo šta ružno govorimo od raznoraznih epiteta. I malo po malo, kako reče neko ovde, slažem se, ispalo je da imamo predstavnike nekih poslaničkih grupa za koje je već postalo normalno da vređaju žene. Uopšte nije pitanje poslednjeg vređanja, nego generalno svih prethodnih godina. To je moj stav, lični stav.
Dakle, to su dve različite stvari. Nemojte da mešate, dakle, treba svi da osude Srebrenicu i pitanje oko Srebrenice, dakle, da nije bilo genocida, ali sa druge strane, niko nema pravo nikoga da vređa i da govori ružne stvari o bilo kome šta god ko od nas i bilo ko ga izgovorio. Ja mislim da su to dve različite stvari. Samo je to, ništa drugo.

Znam da sigurno ste vrlo uzbuđeni zbog toga što je u garantnom roku „Integral“ radio, između ostalog, tu deonicu. Četiri centimetra, nije tunel Manajle, samo da ne bude neke zabune, i nema potrebe da dižete uzbunu oko toga zato što je to stvar koja se dešava na mnogim putevima i tiče se bukvalno održavanja. Četiri centimetra, pa sad izračunajte koliko je četiri centrimetra na putu, a ne u tunelu, pod jedan.
Pod dva, „Koridori Srbije“ i „Integral“ već rade i za u roku od 48 sati to će biti sanirano i nije ni prvi, ni poslednji put. Dakle, to su stvari koje se dešavaju i ovde i u Evropi i bilo gde na teret, naravno, izvođača, jer je put u garantnom roku, ali verujem da ste se jako uzbudili zbog toga i ne brinite - ja ću otići da proverim da li je to urađeno kako treba, pošto nemam nikakav problem s tim ni ja, ni predsednik Srbije, ni ministri, da pokažemo šta smo uradili. Još jednom vas pozivam da vi pokažete šta ste vi uradili, šta ste napravili, a šta ste sve srušili u prethodnih i-ha-haj godina. Hvala.

Da vam kažem nešto. Firma „Integral“ je jedna od najboljih kompanija na ovim prostorima. Najteže stvari koje su trebale da se rade u Grdeličkoj klisuri, gospodine, radila je upravo „Integral“, jedna od najboljih kompanija građevinskih koje ovaj prostor ima i od koje upravo neke druge i strane kompanije, a i naše uče.
Prema tome, da li će četiri centimetra za 24 ili 48 sati da se poprave? Popraviće se. I dalje smo ne samo završili južni krak, završavamo istočni krak. Završava se mnogo toga u Srbiji i samo onaj ko namerno neće da vidi, samo onaj ko želi da kritikuje i ako zna da verovatno iza sebe ništa nije ostavio, no je ostavio ratove i razno razne ružne stvari, može tako da govori.
Znači, „Integral“ je jedna od najboljih kompanija. Put je bezbedan. Biće bezbedan i istočni krak. Počeće se i novi koridori i to je ono što je najvažnije za građane Srbije. Tako da ne vidim razlog da se sklanja transparent. Taj transparent stoji. Mislim da je dobar i treba da ostane tu. Naše je da vodimo računa o tome da put bude dobro održavan i da ono što je u garantnom, a kasnije u sledećim rokovima bude kako treba na tom koridoru ili na bilo kom drugom u našoj državi.

Neću ulaziti u rasprave, potpuno se slažem sa gospodinom Martinovićem, ali samo jedna stvar. Kad pomenete reč kriminal, i kad kažete da imate dokaze, ili šta god da ste rekli, da sam ja u kriminalu, ponovo pozivam, javno, to sam uradila i prošli put i to radim i sada, dakle, sve nadležne organe, odnosi se, pretpostavljam, i na tužioce i ko god još treba da radi svoj posao, dakle, javno ih pozivam da provere da li je Zorana Mihajlović u nekom kriminalu i da li Zorana Mihajlović ima bilo kakav problem te vrste. Mislim da to javnost mora da zna.
Kao što vi javno to kažete, nas sad neko sluša i gleda, moja porodica i moje dete, onda ja pozivam nadležne organe da provere sve što ja radim i javno kažu da li to jeste ili nije. A ako nije, onda ću ja da podnesem tužbu protiv vas, zato što je to nedopustivo da govorite bilo kome, a da pre toga niste… Podnesite krivične prijave, tražite i vi od nadležnih organa da to urade.
Dakle, tražite to, zato što mislim da nije u redu da na taj način se vode rasprave, tako što ćete protiv bilo koga da, sa vašim čuvenim načinima koje ste radili 30 godina, poluistinama, radite takve stvari. Ovo gleda moje dete. Prema tome, pozivam tužioca, peti put, proverite da li Zorana Mihajlović ima bilo kakve veze sa bilo kakvom vrstom kriminala. Hvala.