Potpuno ste u pravu za Čačak. Isto kao što je Niš sada centar praktično tri autoputa, dakle, jedno je Koridor 10 jug, Koridor 10 istok, ali isto tako i Niš-Pločnik, novi autoput koji se radi. I, na kraju krajeva, niški aerodrom, koji je od hiljadu putnika danas došao na preko 350.000 putnika. Niko nije verovao i svi su nas kritikovali, pa evo, niški aerodrom i te kako funkcioniše, tako isto i Čačak, vezano za ovaj autoput, vezano za Koridor 11, dakle, i jedan i drugi, i Pojate-Preljina, ali i Koridor 11.
S druge strane, aerodrom „Morava“, odnosno Kraljevo, koji otvaramo u petak, koji će biti ne samo za putnički saobraćaj, nego i za kargo saobraćaj, mislim da je veoma važan za ovaj deo Srbije, a mnogo znači zato što praktično od Moravskog koridora od aerodroma „Morava“ tu smo, postojaće isključenje i mogućnost da se koristi i aerodrom „Morava“ i Moravski koridor. Mislim da će to mnogo značiti za samu privredu.
Jednog trenutka ste rekli – možda neće biti profitabilan. Mi sve što radimo i što planiramo vezano za upravo aerodrom Kraljevo, planiramo izgradnju još jedne piste, nove piste. Verujem da ćemo ove godine se baviti projektovanjem, izdvajanjem novca, a onda sledeće godine i raditi. I te kako može da bude profitabilan. Srbiji treba aerodrom koji je, pre svega, opredeljen kao kargo aerodrom, a to je idealno mesto. Dakle, upravo aerodrom „Morava“, tako da verujemo da u narednim godinama i te kako će postići i ono što se zove profitabilnost samog aerodroma. Opremljen je potpuno, sve ima. To je međunarodni aerodrom. Dakle, ne samo domaći. To je međunarodni aerodrom po svim sertifikatima. Isto onako kao što je Niš, isto onako kao što je i „Nikola Tesla“.

Dobar dan, poštovani predsedavajući, poštovani ministri, drage poslanice i poslanici.
Iz oblasti koju pokriva Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture pred vama je set zakona, gotovo sedam, predloga zakona o izmenama i dopunama. Svi su jednako važni i pokrivaju oblast koja treba da nam pomogne da napravimo jedan bolji, još bolji ambijent za ulaganje u Srbiju, još bolji ambijent u kojem može da se radi i da se otvaraju nova radna mesta.
Staviću akcenat posebno na nekoliko izmena i dopuna zakona. Jedan od njih je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova.
Srbija je zemlja koja ima, pre svega, ne samo stabilnu političku situaciju nego ima stabilan budžet i u tom smislu mi već prethodnih nekoliko godina ubrzano pripremamo velike, početak novih velikih infrastrukturnih projekata.
Ono što smo mogli da vidimo iz novog Zakona o planiranju i izgradnji i svega što smo uradili u prethodnom periodu, gde je potpuno jasno da Srbija jeste učinila mnogo na brzini izdavanja građevinskih dozvola, lokacijskih uslova, na kraju krajeva, to se meri i na listama Duing biznisa, gde je Srbija u odnosu na 2014. godinu, kad je bila druga ali otpozadi, dakle, na 184. mestu, danas je na 11. mestu na svetu po izdavanju građevinskih dozvola, ipak smo smatrali da upravo linijski infrastrukturni objekti koji su veoma značajni za privredni razvoj naše zemlje moraju da budu mnogo brže realizovani u onom delu koji se zove izdavanje dozvola.
Suština izmene i dopune ova dva zakona tiče se dve stvari – kako da skratimo vreme i kako da smanjimo troškove, budući da ćemo određene procese raditi paralelno. Podsetiću vas samo da se vrednost novih infrastrukturnih projekata koje ćemo započinjati kako 2019. tako i svih narednih godina meri milijardama evra, a mi pričamo o vrednosti sadašnjih i potencijalnih infrastrukturnih projekata od 16 milijardi evra, kako u oblasti drumskog saobraćaja, železničkog saobraćaja, vodnog saobraćaja i vazdušnog saobraćaja.
Mislimo, takođe, da u Predlogu izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji postoje i izmene koje se tiču funkcionisanja Inženjerske komore. Smatramo je zaista veoma važnom komorom i želimo da ubrzamo, takođe, proces, praktično, svega onoga što ta Inženjerska komora treba da nam da. Srbiji su potrebni inženjeri u svim oblastima, ali ti inženjeri treba da rade zajedno, odnosno nadamo se da će biti uključeni u sve ove velike infrastrukturne projekte koje ćemo raditi.
Sledeći zakon jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Činjenica je da u Srbiji ne možemo sa potpunom sigurnošću, ali procene govore da u drumskom saobraćaju siva ekonomija se negde procenjuje na iznos između 80 do 100 miliona evra, to su pre svega procene kako prevoznika tako i Ministarstva. Sve što radimo u oblasti drumskog saobraćaja, svaki zakon koji smo predložili, i ove danas izmene, idu samo ka jednom cilju, a to je da smanjimo svaku vrstu mogućnosti da se siva ekonomija pojavi, a i kad se pojavi, da u smislu izmene zakona pokušamo da to potpuno ukinemo i smanjimo.
Sve ono što se odnosi na deo kod ovog zakona usklađeno je pre svega sa evropskim standardima, što je takođe važno. Dakle, smanjujemo mogućnost obavljanja nelegalnog prevoza koji de fakto još uvek u Srbiji u nekim oblastima postoji.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, podsetiću vas da smo prvi put imali ovakav zakon 2015. godine i da tada čak nismo ni znali broj žičara koje imamo u Srbiji. Nakon tog zakona, danas možemo reći da raspolažemo sa 70 žičara za transport lica, a od toga 42 žičare su u nadležnosti JP „Skijalište Srbije“ a za 28 upravljači i nosioci osnivačkih vlasničkih prava su privatna pravna i fizička lica. Menjamo zakon, odnosno imamo izmene i dopune zakona pre svega zbog toga kako bismo ga uskladili, jer je u međuvremenu došlo do izmena nekih drugih zakona, zbog čega je neophodno da ovaj zakon bude usklađen sa tim zakonom.
I naravno, prvo i jedino u svakom od ovih zakona koji se tiču saobraćaja, bezbednost je na prvom mestu, a i u ovom zakonu takođe.
Predlog zakona o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima ima, pre svega, jednu glavnu promenu, a to je da je Vlada Republike Srbije formirala preduzeće „Aerodromi Srbije“ da bi sve one aerodrome, osim Aerodroma „Nikola Tesla“, bili deo tog preduzeća, kako bismo zajednički investirali u sve aerodrome u Srbiji.
Podsetiću da je Vlada Republike Srbije direktno, zajedno sa gradom Nišom, zaslužna za to da mi danas na aerodromu Niš, recimo, od 1.000 putnika koliko je bilo 2014. godine, ove godine verujemo da ćemo brojati negde oko 380 – 400 hiljada, a nadamo se sledeće godine da će ih biti već oko pola miliona.
Međutim, nije samo Niš, tu je i aerodrom Morava, tu je i aerodrom Bor, tu je i razgovor o aerodromu Zrenjanin i naše razmišljanje je bilo, i zato je ovaj Predlog zakona ispred vas, izmena zakona jeste da sedište preduzeća „Aerodromi Srbije“ ne bude u Beogradu, nego da bude u Nišu. Nadam se iskreno da ćete to podržati.
Sledeći Predlog zakona je Utvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o međunarodnom drumskom saobraćaju.
Mi imamo stari Sporazum koji je na snazi gde smo u prevozu tereta imali, odnosno morali ste da imate licence da bismo uopšte mogli da obavljamo prevoz tereta. U ovom slučaju, dakle, postigli smo Sporazum sa Britanijom da nema licenci, nema ograničenja, odnosno liberalizovan je prevoz tereta.
Poslednji, jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, deo takođe našeg Akcionog plana za bolje poslovanja, za poboljšanje poslovanja u Republici Srbiji. Dakle, deo vezan za samo sprovođenje „Duin biznisa“.
Dakle, novina u ovoj izmeni i dopuni Zakona jeste, pre svega, elektronska prijava. Stvaraju se uslovi za uspostavljanje onlajn sistema za registraciju, promene, stanja i sve ono što u tom smislu ide.
Nadam se, takođe, da ćemo imati jednu kvalitetnu i dobru raspravu. Nadam se da ćete podržati izmene i dopune Predloga ovih zakona.
Negde, gledajući sektor građevinarstva i saobraćaja, mislim da smo u prethodnom periodu pokazali da svaka izmena zakona koja je definisana, definisana je zbog toga što smo u praksi videli šta možemo da učinimo još više, još bolje, još efikasnije kako niko ko ulaže u Srbiju ne bi čekao ni jedan jedini dan na izdavanja, odnosno stvaranje uslova za njegovu investiciju. Hvala lepo.

Hvala na vašoj podršci.
Dve teme mislim da su važne koje bih izdvojila odnose se pre svega na samu Inženjersku komoru. Mislim da je Inženjerska komora i to je bio razlog zašto smo i u prethodnom Predlogu izmene i dopune zakona u današnjem pokušali da Inženjersku komoru konačno vratimo na onaj pravi put. Ona je definitivno bila ukradena od inženjera. Inženjerska komora je bila pod direktnim patronatom nekoliko bivših političara pre svega iz DS i bivšeg ministra. Jedina tema u Inženjerskoj komori na žalost, na veliku žalost svih nas ne samo tih ljudi, ali generalno svih nas, jeste što su se pre svega bavili rasporedom prihoda i svega onoga što su dobijali od naplate stručnih ispita, a najmanje ono što se zove struka.
Dakle, tadašnje izmene zakona, pre par meseci, sadašnje izmene zakona, treba da nam omoguće da struka nađe svoj put i da radi ono što je njen posao, a da država kao što je to i pre radila, pre nego što je Šumarac preuzeo Inženjersku komoru, dakle, da država stvori uslove da struka radi svoj posao. To je naš zadatak, da zajednički upravljamo Inženjersku komorom. To su neke promene koje se ovde nalaze, da budu prisutne sve matične ćelije, dakle same Inženjerske komore, a ne samo jedan deo, a ne samo recimo, građevinci, a ne neki drugi i tako dalje.
Ono što je jako važno, što ste vi rekli nekoliko puta, to je pitanje odgovornosti, jer kad vi pomenete put iz 2011. godine, i kad se pomene šta se sve tu dešavalo kada pogledamo te izveštaje, a sa druge strane znate da ima 40.000 izdatih licenci i da nijedna, odnosno da jedna oduzeta u prethodnih deset godina, tu nešto ne valja. Iz svega što smo uradili, svih ekspertiza jasno je da bogami je tu trebalo da bude, dakle, te odgovornosti upravo sa strane inženjera.
Kada govorimo o velikim infrastrukturnim projektima, vi ste sada jedan pomenuli, Surčin – Obrenovac, i naravno sve ono što lokalno stanovništvo de fakto trpi kada se rade veliki infrastrukturni objekti, bilo da je Koridor 10, Koridor 11, evo sada počinjemo neke nove stvari u junu mesecu, počinjemo dole i Preljinu – Požega, Kuzmin – Sremska Rača, i Moravski koridor, zaista jeste trepljenje lokalnog stanovništva za projekte koji su nam važni za celu državu. U tom smislu svaka vrsta popravki koja se i dešava lokalnih puteva nije konačna vrsta popravki, zato što prosto treba da omogući da se saobraćaj i dalje odvija, ali to nije ona popravka koja mora da se desi kada se infrastrukturni objekat završi. To znači jeste to krpljenje kod Surčin Obrenovca bilo prošlog leta, ali tek zajednička komisija države i izvođača kada se završi projekat može lepo i zbog nosivosti projekcije budućih broja automobila i teretnog saobraćaja da proceni šta se radi i kako se nakon toga vrši rekonstrukcija tog puta.
Tako da ne samo taj nego i dole na Koridoru 10 i istok i jug, mnogo je još posla upravo na onome što se zove lokalnih putevi. Razlog zašto sam se javila jeste da kažem svim tim građanima, kao što uvek kada idem, svaki lokalni put koji bi na bilo koji način trpeo zbog izgradnje velikih infrastrukturnih projekata po završetku projekta biće potpuno saniran, dok traje projekat mi ćemo raditi zajedno sa izvođačima i pomagati da put da, praktično saobraćaj se sprovodi, ali kad se završi to će onda da bude onako kao što je i veliki infrastrukturni projekat završen u najboljem redu i kvalitetu. Hvala vam.

Dobro veče svima.
Prvo, mislim da je vrlo važno znati da smo mi jedna odgovorna Vlada. Vi ste za nas kao poslanici i poslanice glasali i izglasali sve ono što mi radimo svih ovih godina i, ono što je važno da se zna, mi se svaki dan borimo za svaku investiciju, za svako radno mesto i, na kraju krajeva, to pokazuje jedan odgovoran budžet, stabilan budžet, smanjen javni dug, smanjena stopa nezaposlenosti i naše mesto na Duing biznis listi Svetske banke, jer je ta lista jako važna. Kada god neko treba da dođe u Srbiju da u našoj zemlji investira, on prvo što gleda, između ostalog, gleda upravo stanje na Duing biznis listi.
Dakle, mi smo se svakog trenutka i svakog dana borili i od jedne zemlje koja je za vreme Tadića, Đilasa i ostalih, koji bi sada da budu glavni, bila negde poslednja na toj Duing biznis listi i kada niko živi nije želeo ni da dođe u našu zemlju da investira, mi smo danas zemlja, recimo, koja je samo po izdavanju građevinskih dozvola jedanaesta u svetu od 189 zemalja, koliko se gleda. Dakle, mi svakog dana radimo.
Ovog trenutka dok mi, evo, ovde završavamo poslanička pitanja, grupa iz Vlade Republike Srbije, kabineta predsednice Vlade i Ministarstva građevine je u Vašingtonu. Razgovara upravo sa predstavnicima Svetske banke kako da pokažemo šta smo još uradili u oblasti, dakle, boljeg biznis okruženja kako bi se naša pozicija u izveštaju u junu mesecu, koji će Svetska banka dati kao novim, bila još bolja.
Dakle, mi se iskreno nadamo da ćemo, kako smo i rekli, imati do sledeće godine elektronski Katastar. To znači da ćemo imati u jednom trenutku elektronsku građevinsku dozvolu, elektronske planove, kao i elektronski katastar. To znači da neće biti više nikakvih problema oko upisa vlasništva, ali isto tako i izdavanja drugih dozvola.
Ne zaboravite da na današnji dan mi imamo preko 40.000 gradilišta. Imali smo nešto ispod 1.000 gradilišta 2012. godine, tako da mislim da smo mi na dobrom putu da budemo jedna od najboljih zemalja u ovom delu Evrope na samoj Duing biznis listi. Hvala.

Prihvatamo amandman, Vlada prihvata amandman.

Vlada prihvata amandman.

Vlada prihvata amandman.

Vlada prihvata amandman.

Vlada prihvata taj amandman. Hvala.

Prihvatamo amandman.

Prihvatamo amandman.

Prihvatamo amandman. Hvala.

Mnogo se ulaže u puteve, naročito u nekategorisane puteve. Tu je bilo dosta problema. Nekako zvučno se pričalo o auto-putevima, neki prethodni ministri su se slikali po nekoliko puta na istoj deonici, a ništa od toga nije bilo. Mi auto-puteve završavamo, ali i ove druge puteve koji nisu auto-putevi.
Međutim, vezano za Koridor 11, koji ste pomenuli, ne samo da ćemo imati od Obrenovca do Preljine do kraja godine, Surčin-Obrenovac je jedno od rekla bih, najboljih gradilišta, ako govorimo o auto-putevima, ali mi sledeće godine počinjemo tu još jednu deonicu Novi Beograd-Surčin.
Dakle, imaćemo Novi Beograd-Surčin, devet kilometara, zatim Surčin-Obrenovac do kraja 2020. početak 2021. godine, zatim Obrenovac-Preljina i sledeće godine 1. marta počinju radovi na Preljina-Požega. Dakle, to je puno posla na jednom auto-putu koji u suštini nije bio jednostavan ugovoriti sve to i početi zaista radove, završiti sve projekte i završiti naravno eksproprijaciju.
Mislim da će to i te kako značiti za privredni razvoj upravo tog dela Srbije. Tako da hvala što ste to pomenuli. Hvala.

Kad ste već pomenuli stanogradnju za službe bezbednosti, mislim da je važno još jedanput reći ne samo da će se insistirati na domaćoj operativi, nego i na domaćim proizvodima. To znači, parketi, pločice, boje, sve ono što je potrebno da bi se jedna zgrada, jedan stan izgradili, a i opremili, biće domaće. To će i te kako mnogo značiti upravo za razvoj domaćeg građevinarstva, domaće operative i domaćih proizvođača.
Što se tiče samog Priboja, tu je potreba bila samo za tri stana, tako da za sada neće biti izgradnje u Priboju, ali biće u nekim okolnim većim gradovima.
Kada ste već pominjali Stamatovića, njegove pajtose itd, tzv. legaliste, ponavljam, ovako izgleda Zlatibor danas. Ovako izgleda ceo Zlatibor, centar Zlatibora. Sve što je Stamatović potpisao, sve je nelegalna gradnja. On nije bio samo, odnosno, on i nije samo predsednik opštine, on je sebe ovlastio, kao što ste pokazali, da je i načelnik. Sve što može da potpisuje i da daje on je davao. Kad se već pominje gondola, još jednom da napomenemo, gondola za koju je nabavio opremu pre pet godina, zastarelu opremu, od firme koja je bankrotirala, koja više ne postoji, dakle sve je to Stamatovića, sa Stamatovićem i Obradović i Jeremić i Đilas, jer su oni suštinski svi zajedno.
Zaista se nadam da krivična prijava koja je data Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv Stamatovića i čitave grupe ljudi koji su se time bavili, verujem i te kako da će se to istraživanje nastaviti i da će oni biti tamo gde im je mesto, a to je pre svega u zatvoru.

Samo da podsetim javnost Srbije, da se u pruge, u železnicu nije ulagalo prethodnih 40 i 50 godina u zavisnosti kada je koja pruga izgrađena. Od tog trenutka kada je nekada davno izgrađena, do pre dve-tri godine, nije se jedan jedini dinar ulagao.
Predstavljali su neki da su ulagali, ali nisu ulagali i to govori recimo upravo ta pruga Loznica-Brasina, gde putnički saobraćaj nije radio više od deset godina.
Dakle, građani nisu mogli da idu vozovima, a ono što je bio prevoz tereta, prosečna brzina je bila negde oko 30 kilometara na sat. A onda hoćemo da se razvijamo i hoćemo konkurentnost, ne možemo sa takvim prugama.
Prema tome, Vlada Srbije je novac izdvojila, mi smo tu prugu rekonstruisali, nastavićemo dalje. Imaćemo za isto vreme dolazak, recimo, Šabac-Loznica-Brasina, kao što bi to bilo automobilima i mi mislimo da je to jako važno.
Ono što, naravno, u ovom kraju počinje već sledeće godine, to je izgradnja brze saobraćajnice Šabac-Loznica. Mislim da je to deo Srbije kojem je upravo falilo da ima brzu saobraćajnicu. Dakle, verujemo da izgradnja može da počne sledeće godine, u drugoj polovini godine. Hvala.