Probaću da budem veoma kratka.
Vezano za amandman koji ste rekli, o kojem sam ja govorila. Da, ja stojim iza toga. Možemo i da pročitamo taj amandman. Vaša koleginica je taj amandman dala. Na sreću, mi smo taj amandman, naravno, odbili zato što bi to zaista značilo da treba da legalizujemo sve one koji su gradili posle donošenja Zakona o ozakonjenju. Mislim da time ne treba da se bavimo, da SRS, sigurna sam, to nema u svom političkom programu.
Moja sugestija, kao ministra građevinarstva, jeste da gospodin Šešelj prijavi radove kada ih radi na kući. Dakle, zato što po Zakonu o planiranju i izgradnji, član 145, dužni ste da prijavite radove. Dakle, gospodin Šešelj je za građane Srbije kupio kuću u Hrtkovcima. Kaže, neki ljudi su mu pomogli, dao je za to 40 hiljada evra. To je ova kuća koja je, između ostalog, izgrađena bez građevinske dozvole. Nije i dalje upisana, a onda je u međuvremenu uzeo i, naravno, uložio neka, to je baš lepo, ozbiljne parice je tu potrošio, ali morate da znate da je po Zakonu o planiranju i izgradnji dužan da to prijavi, da dobije odobrenje od opštine da bi uopšte mogao da uradi. To je pod jedan. Takođe je dužan da to prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije, što nije uradio, pa je moja sugestija kao čoveka koji je ministar građevinarstva da to ipak uradite. Nemojte se brukati, jer pričate građanima Srbije o poštenju, moralu, o svemu, a vaš predsednik radi ove stvari.

Vrlo kratko. Samo još jedanputa podsećanje da građani Srbije lepo čuju. Prekršili ste Zakon o planiranju i izgradnji, član 145. kada ste od ove kućice sređivali ovu kuću. I, tu ste prekršili zakon. Znači, kada pričate u ovom visokom domu o zakonima, moralu, poštenju i poštovanju zakona, onda pre svega valjda vi treba prvi da poštujete zakon. Dakle, član 145. ovo ste radili bez građevinske dozvole. To je pod jedan.
Što se tiče Amerikanaca itd, da još jedanput kažem, zalagali ste za Trampa, to se lepo ovde vidi, a američki ambasador kao i svaki ambasador jeste imenovan od Vlade te zemlje, znači i Američki ambasador imenovan od Vlade SAD, kao što je i ruski i kineski itd.
Što se Rusa tiče, nema boljih izvođača u Železnici od Ruskog RŽD sa kojim mi imamo ugovore oko dve milijarde dolara. Tako da sve što govorite zaista nekako ne ide vam.

Pitali ste, da odgovorim.

(Predsedavajući: Ima pravo, kolega Nikola Savić je govorio. Ona ima pravo da kaže. Ima dva minuta. Izvolite.
ništa više.)

Kako sada? Da li ne smem ništa da kažem ili mogu samo deo da kažem?

(Predsedavajući: Smete, slobodno govorite.)

Što se tiče ozakonjenja, da se samo malo prisetimo, dakle od 1997. do novembra 2015. godine, ozakonjeno je samo 140.000 objekata a od novembra 2015. godine, kada je donet Zakon o ozakonjenju do 2018. godine ozakonjena su 183.000 objekata, što nije dovoljno i zato menjamo zakon.

Ko je odgovoran za jedan deo objekata koji jeste građen nakon donošenja Zakona o ozakonjenju i koji se ne može ni po ovim izmenama i dopunama Zakona ozakoniti, u svakom slučaju, ja bih rekla velikim delom nerad opštinskih inspekcija iz tog razloga, ili gradskih nekih inspekcija, iz tog razloga, dakle, sada smo pooštrili praktično Zakon o ozakonjenju.

Još jednom, dakle, zaista sugestija da li je fasada, da li su prozori, šta god, svi građani Srbije to znaju, a to treba i vi da znate, prekršili ste zakon, 145. član Zakona o planiranju i izgradnji. Dužni ste bili da dobijete dozvolu za tako nešto. Dakle, nije nikakva loša namera nego samo podsećanje da to mora da se radi,

Ono u čemu se potpuno slažem jeste da je svakako cilj da svi naši proizvođači, pre svega mogu da rade. Po prvi put se uvodi fabrička kontrola građevinskih proizvoda. To do sada nije postojalo i to je jedna od važnih karika u toj priči o bezbednosti. I naravno mogućnost da naše kompanije što više mogu da izlaze na strana tržišta.
Inače, mi sada imamo već tri imenovana tela za ocenjivanje i usaglašenosti za čelik. Imamo jedno imenovano telo za cement. Troškovi akreditacije za imenovana tela, postoje između ostalog i sada troškovi akreditacije, prema tome, normalno je da će ti troškovi postojati, ali to nije nov namet. To je nešto što ste videli između ostalog i u našoj pripremi koju smo davali svim poslanicima i u obrazloženju ovog zakona. Mi smo izneli koliko iznose ti troškovi, ali mislim da koristi koje dobija pre svega naša građevinska industrija i proizvođači građevinskih proizvoda su i te kako veliki.
Ovaj zakon je napravljen zajedno sa njima, čak na njihovu inicijativu je ovaj zakon pravljen. Hvala.

Ne mogu a da se ne nadovežem na to, pošto ste pomenuli Beograd i pre svega u nekoliko prethodnih javljanja broj građevinskih dozvola koje su izdate na teritoriji Beograda i poredili sa svim onim što se dešavalo za vreme Dragana Đilasa. Samo da vas podsetim, recimo, da na opštini Voždovac su pokušali, delom samo uradili, sekundarnu kanalizacionu mrežu, Zuce, zatim Pinosava, potrošili 10 miliona evra, bez građevinske dozvole, bez tendera, bez uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. Praktično su naterali građane tih mesta i delova Voždovca da potpisuju ugovore na 250.000 dinara. Dakle, to je samo primer kako se radilo na celoj teritoriji Beograda. Dakle, sve što su radili, radili su uglavnom bespravno i radili su uglavnom bez ikakvih tendera, dakle, pogađali su se sa kojekakvim izvođačima, trošili pare, a praktično građani Beograda nisu dobili ono što im je bilo neophodno za jedan normalan, normalan život. E, tako je radio Dragan Đilas, kao gradonačelnik.

Samo mala dopuna kao sumarum ovoga što ste rekli.
Dakle, za njihovo vreme Grdelička klisura – nula procenata stepen izvršenja. Nula. Dakle, ništa. Dakle, nije bilo ničega, zemljanih radova, ničega. Danas je to 98, 99%, čekamo završetak do kraja ove godine, da građani Srbije prođu Koridorom 10, koji oni nisu završili, a koji mi završavamo, od severa do juga i do istoka.

Hvala vam za vaš stav, inače, kriterijum, prvo, ovo je Zakon o ozakonjenju, pre svega, nije zakon o rušenju. Naravno, nažalost postoje i oni koji su to radili na takav način da će nažalost zbog javnog interesa morati da budu srušeni, ali kriterijum, kada dođe do toga, jeste pre svega stepen ugrožavanja javnog interesa. Tačno se zna šta je kriterijum kada govorimo o samom rušenju.
Kada govorite o tome ko će rušiti budući da je to zaista u prethodnom periodu bilo organizovano na način da opštine, gradovi moraju prvo da obezbede novac u svom budžetu, pa potom da raspisuju javne pozive, pa da se pojave firme koje će to raditi sa odgovarajućom mehanizacijom i to je zaista bilo poprilično komplikovano.
Same opštine su često činile da nikako ne izdvoje novac za tako nešto, nego da rade nešto drugo, ali da za sve to nema para, i onda je tek problem. Nekada inspekcija izađe, da rešenje, vidi da se nešto u temelju pravi, ne može, zato što navodno nema novca.
Sada je to regulisano malo drugačije ovim izmenama i dopunama Zakona. Dakle, sva komunalna preduzeća, javna preduzeća, vojna operativa, svi mogu da učestvuju u tom rušenju, ukoliko ih grad ili opština angažuju.
Nema više onoga, nemamo pare, nego upravo preduzeća koja su gradska ili opštinska to mogu da rade. Grad Beograd, koliko ja znam i koliko sam informisana, dogovorio se već sa Ministarstvom odbrane, pa će vojna operativa učestvovati u tom delu.
Kada govorimo o parkovima prirode, Ministarstvo je bilo prinuđeno da u prethodnih nekoliko godina 78 ili 79 objekata sruši, jer ne možete da gradite u prvom pojasu zaštite, jer to nije pitanje naših, nego budućih generacija.
To su stvari koje moraju da se rešavaju.
Kada govorimo o ceni legalizacije i zašto smo uopšte pokrenuli bili ovaj zakon pre nekoliko godina, bilo je upravo to. Jedan od osnovnih problema ljudi je bio taj da nisu mogli da dobiju građevinsku dozvolu i zato su radili nelegalno. Mnogo ih je koštala građevinska dozvola i sve ono što su trebali da urade, zato su takođe radili nelegalno. Rešili smo te probleme, sveli na najnižu moguću meru, obezbedili građevinske dozvole i svako ko želi može da gradi na jedan legalan način.
Oni drugi, koji su to radili na nelegalan način, a ugrožavaju javni interes, to znači da se nalaze na vodozahvatu, na trasi metroa, pa se nalaze pored samog autoputa, oni ne mogu prosto da očekuju da njihova kuća, zgrada, stan ostanu legalni.

Hvala vam na podršci.
Ne samo da ulažemo u železničku infrastrukturu, konkretno i ova deonica Vranjska banja – Ristovac, nego na svim deonicama gde rekonstruišemo železničku infrastrukturu, tu takođe i stavljamo nove garniture vozova. Dakle, nove vozove i nove lokomotive i to mislim da je važno.
Takođe, infrastruktura „Železnice“ je krenula da rekonstruiše sopstvenim sredstvima u svojim pogonima neke od stranih lokomotiva i mislim da je to, takođe, značajno. Dakle, i novi vozovi, a i nove pruge. Hvala.

Dakle, Nacionalno telo za standardizaciju utvrđuje standarde. Tu bi se posebno vezala za opasku da to znači da će biti teže našim firmama. Dakle, nakon usvajanja ovog zakona će biti teže našim kompanijama koje proizvode građevinske proizvode i, naročito, kompanijama iz Narodne Republike Kine i Ruske Federacije, Azerbejdžana, itd, sa kojima jako mnogo radimo na infrastrukturi. Želim da kažem da to apsolutno nije tačno.
One i dan danas rade po domaćim standardima, čak Narodna Republika Kina, dakle, na recimo modernizaciji pruge Beograd – Budimpešta radi isključivo i samo po EU standardima.
Dakle, svaka deonica, čak i ova druga koja se radi iz Ruske Federacije kredita, radi se po EU standardima i ima proveru i verifikaciju, dakle, kompanije koje proveravaju bukvalno svaki centimetar bilo, dakle, pruge koja se gradi, bilo opreme koja se ugrađuje i sve mora biti po EU standardima.
Dakle, naprotiv, ovaj zakon zaista treba da omogući da se naše kompanije dalje razvijaju i da mogu da izlaze na tržište i da tamo gde nemamo standarde, prvo ćemo tamo, pre svega, da radimo harmonizaciju.
Druga stvar, oko ozakonjenja. Mnogo je više urađeno za tri godine u procesu ozakonjenja, nego za prethodnih 40 godina. Slažem se sa vama u jednoj stvari da ono što smo mi nasledili, oko dva miliona nelegalno izgrađenih objekata, jeste 90 %, ne znam baš da li je 90 %, ali visok procenat je onih koji su bili napravljeni baš zbog toga što nije moglo da se dođe do građevinske dozvole. Zato smo prvo išli u reformu građevinskih dozvola i zato smo prvo rešavali tu stvar, pa smo 2014. imali jedan zakon. Dakle, ono što ste vi pominjali, pre izvesnog vremena, jedan šalter, ali taj jedan šalter je kasnije prebačen u elektronsku građevinsku dozvolu.
Nije teško doći do građevinske dozvole nigde, ni u jednom delu Srbije, niti do lokacijskih uslova, ali ono što moramo da uradimo, to je da moramo da pooštrimo ovaj zakon.
Ponavljam, ovaj zakon nije zakon o rušenju. Ovaj zakon je zakon, pre svega, o ozakonjenju objekata, ali oni koji direktno ugrožavaju javni interes, o tome sam pričala, oni su kriterijum, oni su prvi koji zaista ne mogu da opstanu. Ne možete da napraviti na trasi metroa kuću, ne možete da napravite tik pored auto puta kuću, itd.
Znači, to su stvari koje će se rešavati, a ima ih puno, ako govorimo na teritoriji Srbije.
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
Ko je odgovoran? Ima odgovornih. Dakle, ono što je nadležnost Ministarstva ili države, rekla bih da to radimo.
Imali smo problema u lokalnim samoupravama, itekako. Zaposlili smo hiljadu ljudi na teritoriji Srbije samo da se bave u svakoj lokalnoj samoupravi ozakonjenjem. Tačnije, od opština je traženo da one kažu koliko im ljudi treba da rade na ozakonjenju. Onoliko koliko su tražili država je omogućila da se zaposli. Nismo dobili rezultat i brzinu ozakonjenja koju smo hteli i videli smo šta je problem i zato smo krenuli u ove izmene i dopune zakona.

Moram da priznam da kada smo juče slušali šta se sve pisalo protiv Vlade, pre svega protiv predsednika zbog toga što se otvara, odnosno postavlja kamen temeljac za novu kompaniju, gde će biti zaposlene, odnosno otvara nova kompanija gde će biti zaposlene pre svega žene i to u onom dobu, životnom dobu kada nije baš jednostavno doći do posla i to žene odlično znaju, moram da priznam da prvo nisam verovala, a drugo mislim da je to stvarno šizofreno od onih koji to rade.
Dakle, zaista jeste za svaku osudu takvo ponašanje, ali ja mislim da to govori pre svega o onima kojima se tako ponašaju i tako pišu, jer nisu samo u pitanju, to nisu nikakve kritike, dakle, to su, pre svega vrlo ružne reči izgovorene protiv onih koji donose posao. I mislim da to zaista svi treba da osudimo i čak mislim da stranke koje stoje iza toga treba da osude takvo ponašanje i takav govor mržnje, pogotovo kada govorimo o ženama koje jesu mnogo manje zaposlene nego muškarci i za koje jednostavno nije jednostavno naći i stvoriti uslove da se pojave u društvenom, političkom i ekonomskom životu Srbije. Tako da sam prosto morala, takođe, i ja da reagujem.
A, ono što ste vi rekli, mislim da je, takođe, važno, govoreći o ovom zakonu, pomenuli ste, između ostalog, izdavanje građevinskih dozvola. Često se čuje od opozicionih poslanika u parlamentu kako se ništa nije uradilo u oblasti izdavanja građevinskih dozvola, ali ja mislim da, tražila sam, ovaj grafikon sve govori, volela bih da se vidi.
Dakle, ovde vidite, prvo, 2008. godinu, gde smo bili 149, pa, na primer, 184, pa 186. A, pogledajte, ovde smo 10. u svetu. To nije samo odraz promene u građevinarstvu, to je odraz promena u kompletnoj privredi. Dakle, i novih fabrika, fiskalne konsolidacije, sve zajedno nam je dalo mogućnost da možemo da budemo vodeći na svim svetskim listama. Prema tome, koliko god pričali protiv i Vlade i predsednika, mislim da su važni podaci, ono što građani vide.

Dragi poslaniče, hvala što ste pomenuli vrlo važan, ne samo auto-put, nego i brzu saobraćajnicu. Mi smo obećali i završetak Koridora 10, dakle, do kraja ove godine ćemo automobilima svakako ići od severa do juga istočnim i zapadnim krakom. Zatim, na Koridoru 11 od Obrenovca do Preljine. Isto tako smo rekli da ćemo delom završiti projektno-tehničku dokumentaciju upravo za auto-put od Rume do Šapca, od Šapca do Loznice brzu saobraćajnicu.
Mislimo da je to izuzetno važno, Srbija mora da bude premrežena i autoputevima i brzim saobraćajnicama i u tom smislu radimo. Naravno, ima i onih koji su u opoziciji, koji smatraju da nama autoputevi ne trebaju, što je potpuni nonsens, ali bez obzira na njihovo mišljenje, mi ćemo puteve i te kako graditi.
Znači, sledeće godine, dakle mi radimo na projektno tehničkoj dokumentaciji. Ono što se može očekivati, to su razgovori o načinu kako ćemo finansirati autoput od Šapca do Rume, odnosno brzu saobraćajnicu od Šapca do Loznice. U razgovorima smo, između ostalog, i sa državom Azerbejdžan i ne samo sa njihovim kompanijama, nego pre svega sa državom i očekujemo da sledeće godine imamo u našem budžetu i garancije za taj put, što je automatski sigurnost da ćemo početi gradnju. Naš plan jeste da negde u drugoj polovini sledeće godine mogu da počnu radovi, bar na jednom delu, mi očekujemo da bi to mogao da bude deo upravo od Šapca ka Loznici. Tako da, hvala vam što ste pomenuli ovo je važno za građane Srbije.

Hvala vam na diskusiji i podršci, vezano za predloge zakona.
Pomenuli ste, između ostalog, pitanje puta između Zrenjanina i Beograda. Želim da vas informišem da je pokrajinska Vlada raspisala javni poziv za izradu projektno-tehničke dokumentacije, mislim da je već izabrano i ko će to raditi, upravo za put Beograd-Zrenjanin. Mislim da je to važno. Možemo očekivati da negde sredinom sledeće godine imamo završenu projektno-tehničku dokumentaciju i da zajedno sa pokrajinom radimo na onim drugim stvarima koje su važne za otpočinjanje projekta.
Pominjali ste povezivanje gradova. Ja mislim da je to uslov dobrog privrednog razvoja, uslov da nam dolaze investitori. To se pokazalo u prethodnih nekoliko godina. Kako smo završavali kilometre auto-puta, tako su se zaista otvarale fabrike duž koridora, a to govori, na kraju krajeva, i broj fabrika koje su otvorene, ali, isto tako i smanjenje nezaposlenosti.
Koliko je važno da budemo negde i tranzitni koridor, govori i podatak da, na primer, u poslednjih nekoliko godina broj automobila raste na Koridoru 10, dakle, koji prolaze Koridorom 10, pa smo imali 33 miliona automobila, na primer, 2010. godine, a procena je da će 2018. godine biti najmanje 55 miliona automobila. To je zbog toga što se saobraćaj kompletno vraća kroz Srbiju, a ne ide više preko Bugarske i Rumunije. Hvala.

Hvala vam što ćete podržati predloge zakona.
Pomenuli ste, između ostalog, stanove za službe bezbednosti. Mislim da je važno da građane dodatno informišemo ne samo o ovoj fazi koju zaista realizujemo, a to znači – mi smo raspisali javni poziv i očekujemo uskoro da dobijemo izvođače, naravno, za Niš i Vranje, 190 stanova u Nišu, 186 u Vranju, ali nije to sve. Tu je Novi Sad sa 2.051 stanom, vrednost investicije 60 miliona evra. Zatim, Beograd, sa hiljadu stanova, vrednost je 29,8 miliona evra, Sremska Mitrovica sa 190 stanova, vrednost 5,6 miliona evra, Kragujevac sa 1.016 stanova, 30 miliona evra, Niš 71 milion evra i 2.400 stanova, Kraljevo 946 stanova, 28 miliona evra, Vranje 486 stanova i 14 miliona evra.
Ali, to nije sve, zato što postoji zaista potreba na celoj teritoriji Srbije. Sledeća faza koju mi već sada spremamo jesu Zaječar - 119 stanova, Zrenjanin – 317 stanova, Kruševac – 361, Leskovac – 345 stanova, Smederevo – 179, Sombor – 185, Čačak – 442.
Dakle, to je jedan ogroman, veliki, važan projekat koji sprovodi Vlada Republike Srbije, zajedno sa jedinicama lokalnih samouprava. To ne samo da će obezbediti da ljudi reše svoje stambena pitanja, ali će, takođe, i te kako uticati na privredni rast, i te kako će uticati na domaće građevinske firme, dakle, i one koje će izvoditi radove, ali budući da ćemo nabavljati isključivo i samo domaće proizvode, to znači da će se koristiti domaći materijali. I zbog toga je, između ostalog, takođe značajan i važan ovaj zakon. Tako da hvala vam na podršci.

Zbog svih onih koji žive sa ove i one strane Drine, most LJubovija – Bratunac je od ogromnog značaja, a Vlada Republike Srbije je finansirala izgradnju mosta i završili smo ga zaista u dan kada je to bilo planirano. Dugo se čekalo da Federacija BiH donese sve odluke koje je trebalo i usvoji razne sporazume.
Ono što znamo jeste da su raspisani javni pozivi za izgradnju saobraćajnica, odnosno sa bosanske strane svega što je potrebno. Dogovorili su se i Republika Srpska i Federacija i verujem zaista da ćemo od sledeće godine kako je planirano sa njihove strane, dakle, mi bismo voleli da to bude mnogo pre, ali ne zavisi od nas, da ćemo negde sredinom sledeće godine najkasnije do kraja avgusta i konačno otvoriti taj most. Inače, ćemo tu imati jedan granični prelaz, što takođe mislim da je značajno. Dakle, neće biti zastoja u prolazu niti ljudi niti robe. Hvala vam.

Hvala vam što ste akcenat u vašem izlaganju posebno stavili na izmene i dopune Zakona o ozakonjenju. Mislim da je to vrlo značajno i bez obzira što poslanici opozicije čine sve da nekako zaboravimo sve ono što su nam ostavili, podaci govore. Zaista, oko dva miliona nelegalno izgrađenih objekata koje su ostavile kako vlasti u Beogradu, tako uopšte te demokratske vlasti 2012. godine, odnosno 2014. godine.
Nije jednostavno bilo ni krenuti u rešavanje tog pitanja, zato što niko živi pre toga to nije ni želeo, jer je potpuno jasno da ta neuređena priča o izdavanju građevinskih dozvola jeste bilo mesto za korupciju, jeste bilo mesto da oni zarade silne milione.
Kad se postavljaju pitanja odakle Đilasu 24 miliona evra, pa, evo, možda upravo zbog toga što smo bili poslednji na listama za izdavanje građevinskih dozvola i zbog toga što je, u stvari, izgrađeno preko milion nelegalno izgrađenih objekata u Beogradu, dakle, za vreme njegove vladavine.
U svakom slučaju, Vlada se uhvatila u koštac. Nije bilo jednostavno, doneli smo Zakon. Sada pokušavamo da pooštrimo taj zakon, jer smo videli sa kakvim se problemima susrećemo ako hoćemo zaista da ozakonimo, odnosno ako hoćemo da kaznimo one koji zaista bahato grade svoje zgrade. Neće više biti moguće trgovati stanovima. Dakle, ove izmene i dopune zakona su zaista protiv onih koji i dalje nastavljaju da bahato grade tamo gde ne smeju da grade i, naravno, to rade zbog svoje lične koristi jer uglavnom sve te stanove i prodaju.
Dakle, izmenama i dopunama ovog zakona neće više biti moguće trgovati tim stanovima ili svim onim što oni žele da naprave na nezakonit način, kao što neće biti moguće ukoliko u procesu, odnosno u skladu sa ovim zakonom ne završite ozakonjenje da bavite se ili da radite, da obavljate bilo kakvu uslužnu ili komercijalnu delatnost. Setite se, recimo, one diskoteke u Novom Sadu i šta se sve desilo. To je bio nelegalno izgrađen objekat. Dakle, moramo da vodimo računa o bezbednosti.
Kada uopšte govorimo o tome šta je bilo, a kako je danas, ne treba uopšte čak ni mnogo reči. Dakle, ispod 500 gradilišta je bilo 2012. godine u Beogradu. Danas ih ima nekoliko hiljada. Danas pričamo o legalno izdatim građevinskim dozvolama za preko milion kvadrata samo u Beogradu. Dakle, to nisu neke šarene laže, to su dokumenta koja su izdata na zakonit način. Toga nije bilo, odnosno bilo je jako malo do 2012. godine i zato se, između ostalog, Beograd kao centar i kao glavni grad veoma sporo i razvijao. To su te stvari koje su nam ostavili.
Zaista hvala. Nadam se da ćemo uspeti da ne samo ove zakone usvojimo, nego da ih, naravno, i primenimo.
Kad ste pominjali Inženjersku komoru, podsetiću vas da suština uopšte promena koje mi želimo da izvršimo jesu bezbednost i sigurnost, da nam se ne desi da u Baba Višnjinoj se uruši temelj zgrade, da u Takovskoj leti krov zgrade. Neko je odgovoran za tako nešto. Hvala.