Hvala što ćete da podržite izmene i dopune zakona koje Vlada Republike Srbije pred vas ovih dana stavila da o njima raspravljamo. Mislim da je veoma važno pomenuti broj gradilišta. Ona predstavljaju pravu sliku danas Srbije koja je potpuno drugačija u odnosu na onu sliku pre pet-šest i više godina.
Dakle, 33.249 gradilišta, zaključno sa 30. septembrom je na teritoriji Republike Srbije. Govorim o aktivnim gradilištima. Mi očekujemo da do kraja oktobra, da taj podatak bude negde na 45.000.
Prema tome, to govori o privrednom ambijentu, o privrednom rastu, o svemu onome što se radi u samoj privredi, koja nam omogućava da uopšte možemo da imamo ovoliki broj i fizičkih, ali i pravnih lica, privrednih subjekata, koja imaju aktivna gradilišta.
Pomenuli ste vrlo važan autoput, ali mislim da je generalno važno da se Srbija kao što sam prethodno rekla premreži putevima, ne samo autoputevima, nego da vodimo računa o magistralnim putevima. U vašem kraju, u Topličkom okrugu, u prethodne dve i po godine uloženo je samo u rekonstrukciju puteva 1,5 milijardi dinara. Plan je da u ovom okrugu, zato što možemo, zato što imamo budžet koji je stabilan, zato što imamo sada mogućnost da možemo da planiramo na više godina i da zaista rekonstrukcija rehabilitacije puteva u tom smislu i radimo.
Dakle, plan je da u naredne dve godine u Topličkom okrugu se uloži u rekonstrukciju i rehabilitaciju puteva isto tako negde oko milijardu. Kada kažem negde oko, imamo podatak, milijardu i 100 miliona za rekonstrukciju i rehabilitaciju puteva.
Za Niš-Merdare-Priština obezbeđena i sada, ali sledeće godine garancija u budžetu. Mi očekujemo druga polovina ili treći kvartal sledeće godine da možemo da počnemo radove. To znači projektno-tehnička dokumentacija se gotovo u potpunosti završava i verujem da ćemo uspeti zajedno sa Evropskom investicionom bankom i IBRD da počnemo izgradnju i ovog autoputa pored svih autoputeva koje završavamo i nekih novih koje ćemo početi. To je od ogromne važnosti za taj deo Srbije. Hvala.

Pomenuli ste dve, po meni, veoma važne stvari, ne samo infrastrukturu i nove auto-puteve koje ćemo raditi, rekli ste da više nema povlašćenih opština, predsednika opština, gradova, itd. I, to je veoma važno pomenuti, nema okruga i nema grada ili opštine u Srbiji u kojoj se ne vodi računa, kada govorimo o infrastrukturi.
Dakle, trudimo se da ravnomerno ulažemo, naročito tamo, dakle, možda više tamo gde se nikada ili se vrlo malo ulagalo. Naravno, postoje i danas određene jedinice lokalne samouprave koje se ponašaju na takav način. Vi imate situaciju, recimo, Šapca. Nebrojano puta sam bila tamo. Imate situaciju da tamo gde je, recimo, u onim mesnim odborima gde, na primer, pobedila SNS, tu gradonačelnik Šapca ne dozvoljava da se ulaže jedan jedini dinar kako bi se taj deo Šapca razvijao. Zatvaraju se ambulante, ne ulaže se u puteve, itd. To je nešto što stvarno mora da ostane iza nas.
Što se tiče svih ostalih gradova i opština, situacija je potpuno drugačija. Dakle, mi smo, kako raste broj kilometara auto-puteva koje puštamo, tako raste prihod od putarine. Kako raste prihod od putarine, tako imamo više novca da možemo da ulažemo u rekonstrukcije i rehabilitacije puteva.
Reći ću vam da dok oni nisu gradili auto puteve, taj prihod od putarine je negde bio 2012. godine milijardu dinara. Danas je, odnosno 2017. godine, prihod od putarine je osam milijardi dinara. Taj novac ide u puteve, dakle, u održavanje auto-puteva, ali isto tako i u regionalne puteve, u njihovo održavanje. Mislim da je to najvažnije kada govorimo o rekonstrukcijama i rehabilitacijama.
Pomenuli ste, naravno, i one koji ne znaju ni koji su veći gradovi, da ne govorim o manjim gradovima, ali koji ne znaju ni koji su veći gradovi u Srbiji, pa povezuju Kragujevac i Užice Moravskim koridorom, itd, protiv su, kao što je Jeremić, protiv su, recimo, izgradnje auto-puta Niš–Merdare–Priština, nemajući pojma ni o ekonomiji, ni o tome šta to znači za privredni razvoj, itd. Ali, bez obzira na sve njih, znači, kritičari neka kritikuju, dakle, mi ćemo i te kako da završavamo auto-puteve. Evo nam Koridor 10, evo nam Koridor 11. Počinjemo Niš-Merdare-Priština, počinjemo Ruma-Šabac-Loznica. Završavamo dokumentaciju za Zrenjanin – Beograd. Razgovaramo o auto-putu ka BiH. Sve je to veoma važno da bi Srbija iskoristila svoj položaj i bila ne samo tranzitna ruta, nego jednostavno, obezbedila da naši građani, naši ljudi ostanu i žive u Srbiji.
Tako da, hvala vam na podršci za ove zakone i za rad.

Što se tiče dualnog obrazovanja ništa ne stoji, kao i svako obrazovanje to je proces. Dakle, za sve je potrebno u tom smislu vreme. Recimo, Ministarstvo građevinarstva je podržalo osnivanje još jednog odeljenja u građevinskoj školi. Slažem se sa vama, neophodni su nam kadrovi od onih najosnovnijih –armirača, tesara, pa do onih drugih.
Puno se radi u Srbiji, 16 milijardi evra je vrednost investicija u infrastrukturi. Dakle, neko to treba da realizuje. Oni će se sigurno realizovati, ali bolje je za nas da to budu naši ljudi, naše kompanije i naši građani.
Što se tiče Valjeva, onako kako smo i rekli, dakle, projekat se završava. Imamo ovih dana i razgovore u Vladi sa potencijalnim investitorima koji su uglavnom iz Narodne Republike Kine, a koji su zainteresovani da učestvuju u izgradnji. Vlada će nakon razgovora doneti određene odluke i itekako ćemo se potruditi da i Valjevu omogućimo izlazak na auto-put, onako kako to dolikuje ovom gradu. Hvala.

Hvala.
Da počnem od kraja, verovatno se Zoran Đinđić, prevrće u grobu, kada zna da ga vi branite i da ga pominjete uopšte, to je prvo.
Drugo, kada govorite o železnici, divno je što ste pomenuli tu železnicu, evo ja ću da vam pokažem šta ste vi to nama ostavili u železnici, ovo je recimo jedna od stanica železničkih, Brasina, to je ostavila DS. Ovo je nova koju smo mi sredili. Ovo je, takođe zgrada koju nam je ostavila DS, ovo je sređena. Sve pruge koje ste ostavili, prosečna brzina im je bila 10, 20, 30, 35, 40 kilometara na sat, što je sramota, u jedan jedini kilometar pruga niste ulagali. Dakle, ovako su vam izgledale pruge, to su bile vaše pruge, a ovako izgleda sada Resnik, recimo Valjevo, na primer.
Ulaganje države u železnicu, danas se meri milijardama evra. Kada ste vi bili na vlasti onda ste uzimali kredite, recimo, evo primera za Gilje – Ćuprija, uzmete kredit, dogovorite kredit, nemate ni jedan projekat i onda pet godina, blejite od prilike nad tim kreditom, ne radite ništa i nakon toga ostavite da država plaća, naravno kamate na taj kredit. Dakle to plaćaju građani, osiromašujete železnicu. Dakle, ako je nešto bilo ne uređeno u ovoj državi to je železnica, stalno ste se slikali, ni jedan jedini kilometar te pruge niste rehabilitovali i to kažu papiri, dokumenta, svuda gde stoji rehabilitacija pruge iz godine u godinu, kada god je bila, dakle za vreme vladavine DS nula kilometara je rehabilitovano i to su podaci.
Danas, to izgleda potpuno drugačije, danas vi imate 250 kilometara pruga na kojima se ide prosečnom brzinom 110 kilometara na sat, danas se gradi brza pruga između Beograda i Budimpešte, danas železnica sama, iz sopstvenih sredstava, što se prvi put desilo nakon nekoliko decenija, rehabilituje 250 kilometara pruga. Dakle, ne iz kredita, ne iz budžeta, nego iz sopstvenih sredstava. To su između ostalog rezultati rada u železnici, pa kada napadate železnicu, prvo se setite šta ste vi uradili, jer jedino čime se bavite to je dakle da pričate neistine, tačnije da pričate laži.

Pa, budući da se zaista na Odboru za evropske integracije raspravljalo o četrnaestici i dvadesetjedinici mislim da to jesu važna poglavlja, ali to kad kažete da nema opozicije, nema DS, pa, znate šta, mi smo organizovali recimo, prošle godine i obilazak Grdeličke klisure, da prosto vide, jer za vreme njihove vladavine nije se radila Grdelička klisura, ona je bila prirodna lepota za vreme DS. Dakle, nije se prokopao kilometar, ma 500 metara, za vreme njihove vladavine. Niko iz DS i opozicije, jedan predstavnik je bio samo iz Dveri, ali niko od njih nije hteo da krene u obilazak, to je za njih bilo ili rano ili teško.
Kad već govorimo o železnici samo nekoliko podataka da ih ponovo kažemo jer nije na odmet da se prisetimo i nije na odmet da to znamo. Godina 2008, dakle, rekonstrukcija modernizacije, izgradnja železničke infrastrukture u prugama nula kilometara. Nije bilo radova koji su završeni u toj godini, a izdvojeno je 1,3 milijarde dinara. Ozbiljno je pitanje šta je sa tim novcem? Mi smo kao Ministarstvo, između ostalog, podigli određene prijave za taj period i novac za koji ne znamo kako je potrošen, budući da kilometara pruga nije bilo.
Godine 2009, pa, 2010. godine, takođe nije bilo radova koji su završeni u ovoj godini. Isto nula kilometara, a novac koji je izdvojen 790 miliona dinara. Dakle, nije tada bila SNS, nisu bili direktori SNS, odnosno vladajuće većine, negu su pre svega bili ljudi iz DS koji su vodili „Železnicu“. Godine 2011, takođe, nije bilo radova koji su završeni u ovoj godini. Nula kilometara pruge je završeno, a izdvojeno milijardu dinara samo za rekonstrukciju. Godine 2012 – nula kilometara, 2013. godine – nula kilometara, i tek negde krajem 2014. godine kreće se u obnovu i kreće između ostalog u izdvajanje novca za železničku infrastrukturu. Toliko.

Želim da vas informišem da se mi i Somborom i drugim gradovima i te kako bavimo. Pretpostavljam da znate, 2019. godine počinje rehabilitacija deonice Kula-Sombor. Mislim da je to važno.
Što se tiče graničnih prelaza, svi granični prelazi ka Mađarskoj, ali isto tako i ka Hrvatskoj, odnosno u ovom srpskom delu, recimo Batrovci-Kuzmin, počela je rehabilitacija puta već prošle nedelje, proširuju se granični prelazi, čak ćemo otvarati po onom planu, zajedno sa MUP, oni su nosilac toga, i novi granični prelaz ka Mađarskoj.
Prema tome, neke stvari prosto možda bi svako voleo da idu i brže nego što idu, ali imajući u vidu kako je to izgledalo ranije, a zaista mislim da trebamo da to radimo najbrže moguće.
Što se tiče izlaza na auto-put, postojala je, naravno, i ta ideja. Postoje, takođe, i instituti koji će nam dati prave analize. Svakako, odluka nije samo na Ministarstvu, nego i na celoj Vladi. Verujem da u nekom vremenu ispred nas pričaćemo i o tome. Hajde prvo da završimo granične prelaze, da ih proširimo, imamo i novi koji otvaramo, da završimo rehabilitaciju puteva, a u međuvremenu, između ostalog, i da vidimo šta je sa tim drugim izlazima ka auto-putu. Hvala.

Hvala vam na mišljenju i na podršci.
Pomenuli ste uopšte razvoj infrastrukture, mislim da je važno dodati jednu informaciju, a to je da u ovom velikom, odnosno visokom rastu BDP ovog puta je najviše doprinelo upravo građevinarstvo. To je rezultat razvoja i ulaganja u građevinarstvo prethodnih godina. Te godine počinju, pre svega od 2014. godine pa na ovamo, 21% je rast samo građevinarstva, kada govorimo u BDP, dakle rast u odnosu na isti period prethodne godine.
Pomenuli ste Koridor 11, moram da priznam da pored Koridora 11 završavamo Koridor 10, počinju neki novi koridori, ali takođe je činjenica da nas oni koji nisu zaista izgradili, niti Koridor 10, niti su radili na Koridoru 11, niti su uopšte razmišljali o tome da rade nove autoputeve, svaki dan nešto kritikuju, objašnjavaju nam kako nešto ne znamo da radimo, ali ja bih rekla jednu drugu stvar po onome što mogu da vidim. To je da se udružuju upravo oni koji su radili nelegalno, koji su radili protivzakonito, oni koji nisu uspeli da urade za državu nijedan kilometar autoputa, niti da rehabilituju nijedan kilometar pruga, a sa druge strane su uspeli za sebe i te kako mnogo da urade.
Imate danas, evo pre izvesnog vremena izjavu njihovog pajtosa, ja ga tako zovem, Stamatovića, koji nam objašnjava kako nije urađen sistem na Zlatiboru. Mislim da građani Srbije koji možda nisu bili na Zlatiboru treba da vide kako izgleda taj uređeni sistem na Zlatiboru, a on dragi moji poslanici, otprilike izgleda ovako.
Ovako se gradi na Zlatiboru, dakle, to je rupa koja je iskopana pored kuće. Ova kuća koja stoji pored, koja se takođe vidi, može sutra da padne. Tako gradi Stamatović, tako daje svoje dozvole. Ovako se gradi da se slučajno ne vidi ko je investitor i ko gradi u sred Zlatibora. Ili na primer ovako izgledaju u centru Zlatibora i zgrade i ove rupe sa vodom. U isto vreme, nama Stamatović objašnjava kako izgleda njegova gondola.
Trebaju građani Srbije da znaju da je oprema za tu gondolu kupljena pre pet godina, da je potpuno zastarela, da nije uporediva tehnologija, niti bilo šta drugo u odnosu na gondolu u Beogradu. Dakle, to su oni koji se okupljaju oko kriminala i oni koji se okupljaju oko toga da krše zakone. Mi treba da nastavimo da ulažemo i da gradimo i gondolu u Beogradu i Beograd na vodi i novi auto-put Niš-Merdare-Priština, jer je to dobro za građane naše zemlje. Hvala.

Deonica Niš-Pločnik, dužine 38 kilometara, po svim projekcijama bi u drugoj polovini 2019. godine mogla da počne da se gradi. Garancije imamo i sada, imaćemo i sledeće godine u budžetu. Pričamo o iznosu od 212 miliona evra. Topličani znaju da Vlada Republike Srbije i te kako misli o ovom kraju kao i o, na kraju krajeva, svakom kraju naše zemlje. Hvala.

Potpuno ste u pravu, i slažem se sa vama, na sreću Čačak se menja i to na bolje i u infrastrukturnom, bilo da pričamo o komunalnoj infrastrukturi, ulaganjima države i grada Čačka u komunalnu infrastrukturu, tako isto i u putnu infrastrukturu.
Ali, oni kritikuju možda zaboravljaju recimo, čuvenu priču oko vijadukta kod Čačka i oko ovog nadvožnjaka i oko ovih čuvenih stubova koji su problematični bili, koje niko 50 godina praktično nije rehabilitovao, tačnije jeste Velja Ilić 2002. i 2003. godine uložio je milion evra, a nisu ni pipnuli ni jedan stub. Tako su radili neki pre 2012. i 2014. godine. Tako ne radi ova Vlada. Tako ne radi ni Aleksandar Vučić, ni Vlada Republike Srbije, znači, trudimo se zaista gde god možemo u svakom delu Srbije da ulažemo novac u infrastrukturu.
Pomenuli ste, grad Čačak se nalazi nekako u centru, kroz njega prolazi i Koridor 11 i Moravski koridor. U gradu Čačku će se verovatno, koliko sledeće godine, graditi takođe i stanovi za snage bezbednosti, preko 400 stanova su iskazale snage bezbednosti kao svoju potrebu da se tamo grade zgrade.
Aerodrom Lađevci, koji će sledeće godine, početkom godine postati potpuno operativan u smislu da će biti mešoviti aerodrom, dakle, vojno-civilni aerodrom. Sve je to važno ako hoćemo da razvijamo kompletan okrug, a naročito ako pričamo o samoj našoj zemlji.
Prema tome, oni koji kritikuju i pričaju sve i svašta, treba samo da pogledaju podatke. Neko je prethodno pričao o kriterijumima. Nekima su kriterijumi bili njihovi džepovi, lični interesi, a nama su kriterijumi da budemo poznati u svetu, da budemo na prvom mestu u Evropi i po stranim direktnim investicijama, po padu nezaposlenosti, po razvoju naše zemlje, po rastu životnog standarda. To su kriterijumi koji vode i SNS, a pre svega vode Vladu Republike Srbije. Hvala vam.

Vezano za Mladenovac, bili smo tamo, razgovarali, pričali, razgovarali i sa Putevima Srbije, očekujemo, dakle, pre svega zbog bezbednosti saobraćaja zato što je to broj jedan, ako pričamo, znači, bezbedan put i bezbedni građani. Mi očekujemo da sledeće godine do 1. marta dobijemo završnu dokumentaciju za taj deo i moguće je da će se tu stvari menjati.
I ono što je takođe važno mi završavamo neke projekte koji neki pre nas nisu završili 20, 30 i više godina. Mi sledeće godine počinjemo i novi investicioni ciklus i on je vredan nekoliko milijardi evra. Dakle, samo u putevima sledeće godine, mi imamo Fruškogorski koridor, zatim imamo koridor Ruma-Šabac-Loznica, zatim Zrenjanin-Beograd, za šta mora da se završi projektno-tehnička dokumentacija. Počinje takođe izgradnja vrlo važne deonice na Koridoru 11, a to je Preljina-Požega, a u isto vreme sledeće godine će biti završena projektno-tehnička dokumentacija od Požege do Boljera, kao i dokumentacija za Požega-Kotroman, odnosno Sremska Rača-Kuzmin, jer time takođe želimo da idemo i ka BiH.
U železničkom saobraćaju, novi investicioni ciklus podrazumeva početak radova na deonici od Novog Sada do Subotice, brze pruge, Beograd-Budimpešta, već radimo na ove prethodne prve dve deonice, zatim počinju radovi na pruzi Niš-Dimitrovgrad. Već sada se završava eksproprijacija u Nišu, vezano za obilaznu prugu oko Niša, zatim Niš-Preševo i treba da se završi do maja meseca projektno-tehnička dokumentacija za nastavak od Valjeva ka granici ka Baru. Procenjena vrednost investicije je oko 350 miliona evra. Da ne govorim o izlascima na autoput Valjeva, Požarevca, itd.
Sve su to veliki infrastrukturni projekti koje mi počinjemo sledeće godine, a ove koji su već u toku, polako završavamo i to je dobro i važno, upravo za povećanje udela našeg građevinarstva u BDP, za bolji život ljudi ovde.

Drago mi je da možemo sada da pričamo, kada govorimo o Smederevskoj Palanci, da možemo da govorimo sada i o putevima i o nekoj drugoj vrsti ulaganja, zato što u onom periodu dok je Smederevskom Palankom vladao Kene i njemu slični, onda smo se pitali da li ćemo imati dovoljno vode i da li će uopšte moći grad da funkcioniše bar najosnovnijim svojim funkcijama. NJima je bilo dobro, gradu je bilo loše. Na sreću, oni više ne vladaju, zato sada možemo da pričamo o ulaganju u puteve.
Prema tome, koliko ja znam, mi ćemo imati jedan zajednički sastanak vezano za Smederevsku Palanku. Sve ono što budemo mogli zajedno da uradimo, a tiče se bar negde presvlačenja a negde rehabilitacije puteva, sigurno ćemo otpočeti. Nešto od ova dva ćemo otpočeti 2019. godine, ali u zavisnosti od stanja dokumentacije dogovorićemo se šta je to.
Drago mi je da Smederevska Palanka polako, korak po korak, izlazi iz one bede i strahote u kojoj je ostavio jedan Kena.

Što se tiče pre namene zgrada koje ste spomenuli Građevinska direkcija Srbije nas o tome nije informisala. Ukoliko su radili bilo kakve vrste izmena unutar samih zgrada, to mogu i moraju jedino da rade uz dozvole. Ali, pre toga samo da kažem da svaku vrstu saniranja radi pre svega Institut „Vinča“, po najvišim standardima. Onda kada sve to bude gotovo onda ćemo dobiti i informaciju za njih.
Što se tiče ovog drugog tražićemo informaciju i da proverimo od Građevinske direkcije Srbije. Što se tiče vlasnika te firme, Ministarstvo je čim se taj slučaj desio, podneo tu krivičnu prijavu. Ono što su nas informisali iz tužilaštva da je jako teško podići krivičnu prijavu za nešto što praktično nije postojalo u standardima. Dakle, taj oplatol je u nekim drugim zgradama radio svoj posao na pravi način, ovde nije i tako dalje. Ne znamo sudbinu krivične prijave, ali ono što je bilo do nas, mi smo zaista istog trenutka i uradili i možda će ovaj zakon u tom smislu da nam pomogne da u budućnosti nemamo takve situacije.
Što se tiče stanara, kao što ste i sami rekli, oni su u novim zgradama koje su izgrađene. Svakako to nije trebalo da se desi, ali sa druge strane, ni na jedan jedini način Građevinska direkcija i Vlada nisu mogli da utiču na takvu stvar, prosto nismo mogli znati da je tako nešto uopšte moguće.

Kao što ste vi zbog građana Srbije izneli niz neistina, tako ja zbog građana Srbije da navedem da sve što kažu srpski radikali, sve je uglavnom poluistina ili potpuna neistina, da bude po srpski rečeno potpuna laž. Ali, ja se ne bih raspravljala sa vama gospođo Radeta, možda zaista, kao što sam već jednom rekla, prevaziđete sebe od letošnjih tvitova.
Nego ovako, da ja vama pročitam pitanje, odnosno odgovor na pitanje vezano za upravo ovaj zakon o građevinskim proizvodima. Dakle, ono što ste pitali, pre svega svi građevinski proizvodi imaju svoju ličnu kartu, imaj deklaraciju, imaju telo koje ih ocenjuje. Dakle, sve što radimo ovim zakonom radimo upravo zbog toga da pomognemo našoj građevinskoj operativi, odnosno našim proizvođačima građevinskih proizvoda.
Mislim da je pokušaj da na taj način dobijete neku, verovatno medijsku, da vas ljudi vide, čuju, ne znam, da pričate o tome da se ovaj zakon pravi za bilo koga, mislim da je baš pogrešno. Nekada se zakoni stvarno jesu pravili za raznorazne proizvođače, izvođače itd, ali to vreme se zaista promenilo. To se više ne dešava.
Ali, u svakom slučaju, član 11. vrlo jasno kaže – upotreba građevinskih proizvoda koji nose srpski znak usaglašenosti ne može da bude onemogućen uslovima koje određuje imalac javnih ovlašćenja kada performanse navedene u deklaraciji performansama zadovoljavaju zahteve za odgovarajuću upotrebu.
Sve lepo piše i da ste zaista želeli da građanima Srbije predstavite to, vi biste to i uradili. Sve druge priče o tome da li mene treba smeniti, ne smeniti, rekonstruisati, da li sam američki, onakav, ovakav čovek, ja zaista mislim da su to, reći ću, u ovom visokom domu, laži, a da nije visoki dom, rekla bih gluposti. Hvala.

Što se tiče nervoze, ja ne vičem i nisam nervozna, ali ste vi sad baš vikali, tako da ću ja da zamolim predsedavajućeg da mene zaštiti od vas zato što moramo da civilizovano razgovaramo.
Kada ponovo pominjete taj „Behtel“ i memorandum, onda evo zbog javnosti Srbije, Vlada Republike Srbije je usvojila taj tekst memoranduma i ovlastila ministra saobraćaja da taj memorandum potpiše.
Pre toga je takođe Vlada Republike Srbije usvojila sporazum o razvoju infrastrukture između Vlade SAD i Vlade Republike Srbije i on je potpisan ispred predsednika ove zemlje, Aleksandra Vučića. To je jedna stvar.
Takođe, to da li, i zaista u stvari, znate, ponekada čovek kaže ne treba se u stvari sa vama uopšte ni raspravljati, ali to da li ja imam kozmetičara, da li imam frizera, da li imam, šta ste još rekli, da li mi neko dolazi u kuću, divno ste obavešteni, niste baš u potpunosti, ali divno ste obavešteni. Međutim, ja zaista mislim da to nije tema, a tema su amandmani na Zakon o građevinskim proizvodima.
Ovo kako radimo, između ostalog, sa američkom kompanijom i da li ćemo raditi, itd, je isti način kako se radi i sa Ruskom Federacijom i sa Turskom, sa kojom smo sada potpisali sporazum sa „Tašiapi“ firmom za izgradnju, kao što znate, auto puta ka Bosni i Hercegovini i rehabilitaciji puteva u raškoj oblasti, isto kao i sa Narodnom Republikom Kinom, tako da nema nikakve razlike u tom smislu.
To što vi pokušavate da imate neke svoje teorije zavera, kako da vam kažem, to je vaš problem. Ja samo želim da skrenem pažnju na jednu važnu stvar. Građani Srbije će naravno uvek odlučiti šta je istina, a šta ne onda kada budete se izborili za cenzus, onda svakako možete i da me odmah istog trenutka smenite.

Hvala na vašim komentarima, na vašim amandmanima, ja mislim 104 amandmana je SRS dala na Predlog ovog zakona. Mislim da je vrlo važno da imamo ovaj zakon, nismo ga imali do sada.
Rekli ste u jednoj od rečenica, ja bih želela da na to reagujem, da zakon predviđa standarde koji nikada ne mogu da se primene, upravo suprotno zakonu. Zakon upravo predviđa standarde koji mogu da se primene, sve se postepeno primenjuje i važno je da uredimo ovu oblast. Vrlo je važno da znamo kakvih i kog kvaliteta građevinski proizvodi se pojavljuju na tržištu. Neke zemlje pored nas, odnosno sve zemlje pored nas su sve to uredile, mi to još do sada nismo uradili.
Ne znam kako dođoste do Inženjerske komore, ali želim da vas obavestim da jedini interes Vlade Republike Srbije, kada je u pitanju Inženjerska komora, jeste da sačuva struku, a nikako da dozvoli da se čuvaju privilegije i novac koji očito sada cirkuliše među malim brojem ljudi u Inženjerskoj komori. Hvala.