Evo, daću vam te informacije. Čessto smo pričali o njima, ali da se prvo vratimo od početka, pošto ste prvo pričali o Predlogu zakona o ozakonjenju.
Zaista verujem da ćemo mi moći mnogo brže da sprovedemo proces ozakonjenja, nego što je to bilo u prethodnom periodu. Zaista ja od toga ne odustajem.
Potpuno sam saglasna sa vama, kada bismo gledali šta bi bila kritična tačka u sprovođenju zakona, a vreujem da ćemo to rešiti, to je pitanje zaista broja inspektora. Gotovo sve lokalne samouprave su iskazale potrebu ne sada samo, nego u poslednje dve godine za većim broje građevinskih inspektora i drugih, ali sada pričamo, pre svega, o ovoj oblasti.
Mislim da to nije pitanje da li će se ukinuti uredba. Mislim da to moramo da uradimo iz dva koraka. Prvi korak je da svaka lokalna samouprava još jednom mora dobro da pogleda celu strukturu svojih zaposlenih, jer mi se čini da se nekako nije razmišljalo o onome šta je prioritet kada se zapošljavaju ljudi u nekim jedinicama lokalne samouprave, ono što sam ja mogla da vidim, dakle, preraspodelom zaposlenih, a onda, naravno, i dodatnim, jer, definitivno, da bismo zakon mogli da sprovedemo, inspekcija mora da postoji i mora da radi svoj posao. Odnosi se, dakle, i na inspekciju u drumskom saobraćaju.
Kada govorimo o ovim izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, moram da priznam da su upravo taksisti i udruženja taksista bili ti koji su inicirali da menjamo ovaj zakon, svesni da se pojavljuje sve više divljih taksista, da se pojavljuju problemi u tom procesu. Vrednost samo tržišta taksi usluga, recimo, na teritoriji Beograda je 30 miliona evra. To je procena godišnje vrednosti.
Prema tome, prvo, pričamo o velikom broju taksista, pričamo o porodicama, na kraju krajeva, koje od toga žive, pričamo o tržištu koje postoji i, naravno, o onima koji treba da koriste te usluge, tako da u tom smislu mislim da smo napravili jedan kvalitetan iskorak zato što je očito bilo jasno da jedinice lokalne samouprave i gradovi nisu u stanju toliko detaljno da regulišu ovo pitanje i nadam se da ćemo ovde imati takođe pozitivan pomak.
Kada pominjete, takođe, prevoznike, mislim da tu postoje dva problema i mislim da treba da razgovaramo sa Ministarstvom finansija i zaista ću to inicirati sa ministrom. Dakle, svakako zajedno sa udruženjima oko akciza sa Ministarstvom finansija, ali i oko još jedne stvari koja takođe mislim da je ozbiljan problem, a to je stajanje naših kamiona na granicama. Mi se sve više i više susrećemo s tim problemom. To direktno utiče na konkurentnost, utiče, naravno, na firme koje to rade, ali utiče, pre svega, na konkurentnost cele države, tako da ono što mogu da obećam to je da ćemo sa Ministarstvom finansija sesti i videti da li možemo ove probleme da rešimo.
Kredit koji je uzet pre nekoliko godina, kredit je 300 miliona, plus iz budžeta blizu 100 miliona evra, od EBRD, EIB i Svetske banke, mi smo do sada završili oko 100 kilometara, rehabilitovali, rekonstruisali oko 100 kilometara puteva. U toku je još najmanje toliko izrade projektno-tehničke dokumentacije. Izdali smo potvrde za 178,65 kilometara završenih puteva. Prema tome, to se radi.
Ono što je tu bio problem, da odmah ne bude zabune, nije problem bio ni u domaćim izvođačima, ni u projektantskim kućama, čini mi se da je na početku bio problem u procedurama tri banke koje tu postoje. Znači, imamo Svetsku banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Evropsku investicionu banku. Svaka je imala svoje procedure i kada smo želeli te procedure da ubrzamo, one nisu mogle, prvo, između sebe da se dogovore i tu se dosta trpelo, ali smo to uspeli, verujem, da rešimo i sada to više neće biti problem. Nadam se da sam odgovorila.

Apropo ovog prvog pominjanja Đilasa, mislim da verovatno da Đilas zna gde je Pionirski park, a teško da zna gde je moravski koridor.
Što se tiče poslaniče, vi ste stvarno napredovali iako ste stomatolog po struci, to je tačno. Znate, onako, ljudski da vas pitam – da li vi, vama je upućeno pitanje – da li vi podržavate da vaš kolega izađe i kaže kako bi vešao bilo koga ovde, pričamo o predsednici Vlade i predsedniku države. Dakle, onako, ja kažem ljudski, a vi ste jedanput izjavili čovečanski. Dakle, da li vi to podržavate?

Hvala vam na vašem mišljenju i komentarima vezano za zakone.
Volela bih samo da dodam kao informaciju, da za vreme Dragana Đilasa bilo je nešto oko 300 gradilišta u Beogradu, a na teritoriji Republike Srbije nešto ispod 500 gradilišta. Godine 2015. 12.000, 2016. godine 16.000 gradilišta, 2017. godine 20.000 gradilišta, septembar 2018. godine 33.249 gradilišta aktivnih na teritoriji Republike Srbije, od toga je gotovo 5.000 gradilišta na teritoriji Beograda.
To su rezultati rada koji se vide.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici i poslanice, ispred vas je danas 12 predloga izmena i dopuna zakona, tačnije 11, a jedan je potpuno nov zakon, i to je Zakon o građevinskim proizvodima, dva okvirna sporazuma, jedan sa Azerbejdžanom, drugi sa Vladom Mađarske, tri iz oblasti građevinarstva - Zakon o građevinskim proizvodima, izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o ozakonjenju, zatim zakoni iz vodnog saobraćaja i vazdušnog saobraćaja, kao i drumskog saobraćaja.
Nadam se u stvari da će naša rasprava da bude konstruktivna. Počeću prvo sa Zakonom o građevinskim proizvodima. To je potpuno nov zakon i po prvi put na jedan jedinstven način uređuje jednu ovakvu oblast. Nismo imali prilike da na ovaj način uredimo oblast građevinskih proizvoda u prethodnom periodu. Zemlje u okruženju, kao i zemlje EU, su to radile i završile, čak su neke zakone i menjale, a mi smo to uradili sada.
Takođe, pretpostavljam da možete da se setite mnogih situacija u prethodnom periodu kada je postojalo puno problema upravo vezano za kvalitet i za plasiranje građevinskih proizvoda. To je jedan od razloga zašto smo pokrenuli izradu na ovom zakonu, koji je prošao sve javne rasprave. Pokušali smo i nadam se da smo uspeli da napravimo jedan ozbiljan okvir vezan za ovaj zakon.
Najvažniji efekti biće, pre svega, da ćemo urediti tržište građevinskih proizvoda, kao i da ćemo omogućiti, dakle, privrednim subjektima koji danas proizvode građevinske proizvode da te građevinske proizvode mogu da plasiraju čak i van granica naše zemlje.
Kažem, Crna Gora, Makedonija, Hrvatska, BiH i sve druge članice EU su ovaj zakon već davno donele. Iskreno se nadam da ćemo u konstruktivnoj raspravi, možda, ako treba, i poboljšati ovakav zakon.
Iz oblasti vazdušnog saobraćaja imamo izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju, zatim izmene i dopune Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom. Tu bih dodala, naravno, i izmene i dopune Zakona o transportu opasne robe.
Puno je bilo razgovora i dilema oko toga kako da učinimo Zakon o vazdušnom saobraćaju još kvalitetnijim. Svaki od ovih zakona, koji ću pomenuti, imaju jednu zajedničku stvar, a to je da su to moderni zakoni, da su to zakoni koji su usklađeni potpuno sa standardima EU. Prosto, i situacije se menjaju, a i realnost nas tera na to da vodimo računa o svim odredbama svakog zakona koji donosimo.
Zakon o vazdušnom saobraćaju je donet 2015. godine. Novine se odnose, pre svega, na odredbe iz oblasti planiranja i izgradnje samih aerodroma i, kao što sam rekla, daljeg usklađivanja sa svim novim standardima koji su se pojavili.
Treba, takođe, znati da, ako govorimo o oblasti transporta, vazdušni saobraćaj je, može se reći, saobraćaj koji je u potpunosti usklađen sa svim direktivama, standardima, ne samo EU, nego u mnogim stvarima kompletno sa celim svetom, što pokazuje i poslovanje naših kompanija, ali isto tako pokazuje i broj destinacija koje smo uspeli da ostvarimo. To ne bi mogli da nemamo uređen vazdušni sektor.
Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Morali smo da učinimo mnogo više, čini mi se, možda i ranije i mislim da nikada nije kasno da zakon stavimo ispred vas poslanika, a to je da se bavimo istraživanjem nesreća, ali da se bavimo i potencijalnim problemima koji mogu da se dese. Imali smo nekoliko situacija, možda čak i svedoci, u javnosti da su se dešavale. Mislim da će Centar za istraživanje ovog puta dobiti mnogo više mogućnosti da se takvim pitanjima bavi, čak i da pokreće zvanične istrage, ali da pokreće određene istrage i pre nego što se bilo kakav problem desi.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe. Podaci govore da raste procenat, dakle, u samoj strukturi transporta, upravo transporta opasne robe, naročito u vodnom saobraćaju. Smatrali smo da je neophodno da ovim predlogom zakona zaista učinimo sve kako bismo, prvo, napravili moderan zakon, uskladili ga sa svim pravilima i kriterijumima, a isto tako i zaštitili u svakom trenutku naš transportni sektor.
Sledeći zakon jesu izmene i dopune Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Puno je bilo u medijima razgovora o ovome. Želim da vas podsetim da smo taj zakon doneli pre nekoliko godina. Imali smo izmene i dopune zakona, ali izmene i dopune zakona nisu tretirale deo koji se odnosi na taksi prevoz.
Na teritoriji Republike Srbije danas, ono što mi imamo kao evidenciju, 17 hiljada taksista, odnosno taksi prevoznika postoji. Naravno, najveći broj njih je u najvećim gradovima, pre svega u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Ispostavilo se da, iako smo propisali zakonom da jedinice lokalne samouprave, dakle, gradovi i opštine budu ti koji će regulisati sve pojedinosti vezano za taksi prevoz, smo negde u praksi imali puno problema, rast sive ekonomije, imali smo neusklađenost sa nekim drugim zakonima, praktično, nismo imali sve one koji se bave na bilo koji način taksi prevozom na jednom mestu, odnosno u jednom zakonu, a to je ovaj Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.
Imali smo neregulisano praktično tržište taksista i imali smo dosta različitih stavova iako su, naravno, same jedinice lokalne samouprave trebale taj posao da regulišu.
Ovim Predlogom zakona smo pred vas stavili nekoliko važnih stvari. Prvo, detaljno smo propisali uslove ko i na koji način i uz kakvo odobrenje može uopšte da se bavi taksi prevozom. Odredili smo, odnosno dali smo u zadatak jedinicama lokalne samouprave da odrede dozvoljeni broj taksi prevoznika, kao i cenovnik po kojem će se taksi prevoz obavljati, podešavanje, dakle, taksimetra po tom cenovniku i, naravno limo servis koji je postojao u jednom sasvim drugom zakonu, prosto smo ga prebacili tamo gde mu je mesto, a to je Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Takođe smo uveli i dodatna, rekla bih, zaduženja za komunalnu policiju, ali mislim da to može samo da pomogne da se ovaj zakon bolje realizuje.
Što se tiče Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju, Zakon o planiranju i izgradnji je pred vama sa nekoliko važnih tačaka i važnih promena. Jedno je, naravno, da u odnosu na 2014. godinu, kada smo donosili Zakon o planiranju i izgradnji, sada je 2018. godina, mnogo toga se promenilo pre svega u oblasti građevinarstva i planiranja izgradnje na bolje nego što je to bilo 2014. godine. Tada smo građevinske dozvole čekali godinama, pa smo uveli tim zakonom iz 2014. godine izdavanje građevinskih dozvola za 28 dana, zatim elektronsku građevinsku dozvolu, ostali smo, odnosno deseti smo u svetu u izdavanju ovakvih dozvola, ali je postojalo još dosta stvari koje smo morali da uredimo u oblasti, pre svega, planiranja i urbanizma. Dešavale su nam se i dešavaju nam se situacije da nemamo uređene planove, da nekada postoje čak i delovi Srbije koji nemaju ni jedan plan ili se na to čeka godinama. Ovog puta kroz izmene i dopune ovog zakona tačno smo ograničili vreme do kada moraju biti doneta planska akta, zatim uvedena je licenca za obrađivače plana, što, takođe, do sada nije bio slučaj.
Druga novina, mislim važna novina, jeste kod izgradnje objekta. Mi smo do sada u izgradnji objekata imali, pre svega, imamo i dan danas, izdavanje velikih licenci. Dakle, privredni subjekti, veliki privredni subjekti koji rade na infrastrukturnim i drugim objektima su, naravno, uz poštovanje određenih i ispunjavanje određenih obaveza i kriterijuma dobijali velike licence. Ali, pokazalo se u praksi da to prosto nije dovoljno. Pokazalo se da imamo situaciju da kompanije koje i nemaju radnike ili imaju jednog radnika, nemaju opremu, itd, se pojavljuju, takođe, na gradilištima, nisu u stanju da ispune sve svoje poslove, pojavilo se još više sive ekonomije i smatrali smo da treba da uvedemo licence za sve, tzv. male licence za one koji rade bilo koje objekte.
Dakle, kad radite zgradu, itd, takođe, postoje kompanije koje se time bave, koje do sada nisu morale da imaju takve vrste licenci, sada izmenama i dopunama ovog zakona, ukoliko vi kao poslanici to usvojite, onda ćemo imati i male licence.
Uvodimo, takođe, pored elektronske građevinske dozvole koju imamo, elektronskog katastra na kojem radimo, jer smo izmenili Zakon o premeru i katastru, uvodimo, takođe, i E prostor.
Novina je, takođe, i promene u Inženjerskoj komori Srbije, koje sam sigurna da mogu samo da doprinesu i da budu dobre. Ništa nije urađeno i presečeno preko kolena, kako se to kaže. Imali smo prilike prethodnih nekoliko godina da gledamo jednu instituciju koja je izdavala licence, obrazovala inženjere dodatno, izdavala licence, nikad ni jednu licencu nisu ukinuli, s druge strane su postojali i bili gotovo kao država u državi. Nije bilo moguće uopšte dobiti ono što je važno od Inženjerske komore, a to je, pre svega, kvalitet rada. U tom smislu, Inženjerska komora Srbije, dakle, izdavanje licenci, kao i oduzimanje licenci biće u ingerenciji Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva građevinarstva, vodiće se registar licenciranih članova, nadzor nad obavljanjem dela poslova Inženjerske komore, naravno, vršiće ministarstvo. Mislim da je to veoma značajno.
Takođe, prihodi od licenci će se slivati u budžet Republike Srbije, a ne u samu Inženjersku komoru, osim, naravno, poslova koji se tiče obučavanja licenci u tom procesu, dakle, polaganje ispita za same licence. Predsednika komore biraće, naravno, Skupština komore.
Budući da sam imala prilike da slušam sada najave, odnosno određene dileme po pitanju da li će bilo ko u Inženjerskoj komori bez licence, navodno donošenjem ovakvog jednog zakona, odnosno prihvatanjem ovakvog jednog zakone - ne, neće niko ostati sada bez licence. Dakle, svi oni koji su imali licence, a njih je preko 70.000 imaju i dalje svoje licence, ali ćemo svakako u narednom periodu se baviti onim što se zove provera tih licenci jer nam se u praksi dešavalo da ljudi potpisuju mnoge projekte, da stoje iza mnogih projekata, bilo da su projektanti, bilo da su izvođači, a da imamo onda u realnom životu i u praksi nešto sasvim drugo. Dakle, potpiše se projekat koji je potpuno nemoguće realizovati.
Zakon koji je takođe ispred vas jesu izmene i dopune Zakona o ozakonjenju. Imajući u vidu da smo taj zakon doneli već pre par godina i da nismo zadovoljni dinamikom kako se ovaj zakon realizuje, a da je neophodno da se pozabavimo pitanjem nelegalne gradnje, dve su najvažnije novine, ima još, ali dve ja smatram najvažnijim. Jedna je da odmah nakon drugostepenog rešenja inspekcije u jedinicama lokalnih samouprava mogu da pristupe rušenju nelegalno izgrađenog objekta. Odlučili smo se da preuzmemo kao država taj rizik jer na taj način mi preuzimamo i rizik jer se u praksi dešava jedna potpuno drugačija situacija. Pokreću se upravni sporovi, koji često traju i po nekoliko godina, onda investitor, odnosno izvođač završava svoje zgrade, prodaje te stanove, vi posle naravno ne možete da rušite takvu zgradu gde imate 10 porodica koje su te stanove kupile. To je samo jedan od primera. Ima ih jako mnogo.
Druga novina u ovom zakonu, gde pokušavamo mnogo više da uredimo ovaj sistem jeste da će u katastru postojati tzv. zabeležba. Neće biti moguće baviti se trgovinom, odnosno prodajom nelegalno izgrađenih objekata i ovo je još jedan od načina da se apeluje pre svega na građane Srbije, naravno i na nesavesne investitore i izvođače da ne grade nelegalno zato što ne postoji nijedan jedini razlog da se to radi, budući da sve institucije rade svoj posao, za sve postoji način gde može da se gradi i kojom brzinom se dobijaju sve dozvole.
Nadam se da će rasprava zaista da bude konstruktivna. Svaki konstruktivan predlog koji bude došao od vas kao poslanika i poslanica u cilju da zakoni budu kvalitetniji i da se još bolje sprovode, mi ćemo naravno kao Vlada Republike Srbije prihvatiti. Hvala.

Hvala lepo, ništa novo od gospodina Šešelja, uglavnom uvrede, na to smo već navikli, ali da pokušamo, ne da pokušam, nego da vam odgovorim na nekoliko stvari koje su, pre svega netačne, da ne kažem predstavljaju laž. To je moja obaveza, pred građanima Srbije, vas ne želim ni da prevaspitavam, niti to mogu, niti da vam nešto objašnjavam, ali pošto su ljudi ovo čuli, onda je moja obaveza da na to odgovorim.
Da krenemo prvo od memoranduma, koje ste pomenuli, želim da vam kažem da 4. oktobra 2018. godine, Vlada Republike Srbije je donela odluku o potpisivanju ovog memoranduma, za izgradnju auto-puta od Preljine do Pojata. Ono gde se vi i ja slažemo, to je da je nama taj auto-put zaista potreban, potreban za pre svega centralnu Srbiju. Znači, pre to ga je u septembru mesecu potpisan Memorandum ispred predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, između Vlade, opet Vlade Republike Srbije i Vlade SAD, u daljem razvijanju, eventualno potencijalnih infrastrukturnih projekata, to je bio septembar 2018. godine. Dakle, na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije u kojoj sedi predsednica Vlade i 18 ministara, 4. oktobra je usvojen memorandum i dato ovlašćenje ministri, to jest meni, da taj memorandum potpišem.
Način na koji je to potpisano i da smo mi, kao država odbijali bilo kakvu vrstu bilateralne saradnje, želim da vas podsetim da onda sigurno ne bi bilo ni Koridora 11. Kroz bilateralnu saradnju, Srbija gradi auto-put Koridora 11, upravo sa kineskim kompanijama. To znači, Surčin - Obrenovac radi kineska kompanija „Sirbisin“ na osnovu strateškog sporazuma, koji Vlada Srbije ima sa Vladom Narodne Republike Kine. Pa, zatim dalje, dakle Obrenovac – Ub, Ub – Lajkovac, je jedino ono što je rađeno, dakle iz budžeta Vlade Republike Srbije, sada se popravlja, popravlja takođe kineska kompanija, na osnovu tog strateškog sporazuma. Pa, zatim dalje, ono što ćemo sigurno početi da radimo, a to je od Preljine do Požege, 1. marta sledeće godine, opet sa kineskom kompanijom, na osnovu tog sporazuma. Znači, da smo to odbijali ne bi imali ovaj Koridor, do kraja godine ćemo pustiti 102 kilometara auto-puta, upravo na Koridoru 11.
Vlada Republike Srbije, ne samo ove, nego svih prethodnih godina, rekla bih da radi upravo na osnovu strateških sporazuma najviše, i sa Ruskom federacijom, i to upravo u oblasti transporta i sa Narodnom Republikom Kinom, i sa Azerbejdžanom, i sa svim međunarodnim finansijskim institucijama, ne samo sa recimo Eksim bankom Kinem, Eksim bankom Ruske Federacije, radimo dakle i sa Svetskom bankom, IBRD itd.
Znači, previše smo mi mali, da bi odbijali sve one sa kojima možemo da na osnovu jasnih dokumenata, na čije članove, pre svega Vlada Republike Srbije daje svoju saglasnost da bi smo mogli da kažemo - ne.
Što se tiče, naših kompanija, domaćih srpskih kompanija, sve domaće srpske kompanije su uključene u sve koridore koji se rade, ili sve brze saobraćajnice koje se rade na teritoriji Republike Srbije. Ako je nešto doprinelo rastu BDP ove zemlje, to je upravo saobraćaj i građevinarstvo i to kažu, između ostalog podaci, da ih ja ne čitam, znate vi to sve jako dobro. Tako da mislim da ne stoji, pre svega i nije tačno da je ministar saobraćaja i građevinarstva i infrastrukture u našoj Vladi uradio bilo šta van odluke Vlade Republike Srbije.
Dalje, takođe kada ste već tu kod puteva između ostalog i oko cena i tako dalje i da li je neko ponudio, nije ponudio, ovo je Memorandum, ovo kao i mnogi drugi memorandumi neke vrste izjave o namerama, da li će Vlada Republike Srbije da prihvati dalju realizaciju tog Memoranduma, da li ćemo mi da dobijemo dobre uslove finansiranja, to svakako nije nešto što će odlučiti i odrediti jedan ministar, nego upravo Vlada Republike Srbije.
Da su nam putevi potrebni, oni jesu potrebni, a sad kako vi radite, ja sam se setila, pošto su vam ovde tražili, sećala sam se neke vrste koncesije i znam da ste bili između ostalog i za onu koncesiju Beograd – Novi Sad, a mislim da ste vi tada bili potpredsednik Vlad. Tako da nisam sigurna da se u vaše vreme bilo šta gradilo na teritoriji Srbije, tačnije sigurna sam. Onda kada ste vi činili Vladu Republike Srbije tada su uglavnom padale bombe, a nije bilo novih kilometara. Tako da nemojte da nam govorite o tome šta ova Vlada radi, dakle naš BDP je zahvaljujući građevinarstvu i saobraćaju upravo dobar. Mislim da niste tu u pravu.
Dalje, takođe ste pričali o ozakonjenju, u jednoj stvari se potpuno slažem sa vama, a to je da jedinice lokalne samouprave, inspektori koje imamo na teritoriji Republike Srbije i odvojiću, imamo nadležnost ministarstva, imamo jedinice lokalne samouprave, gradove i opštine. Čini mi se, a to ste i vi sada rekli, a to je da jednostavno bilo je mnogo ne činjenja inspektora u jedinicama lokalne samouprave i to je tačno. To je jedan od razloga, to je samo jedan od razloga zašto smo između ostalog želeli da menjamo ovaj Zakon o ozakonjenju. Ovog puta smo pokušali još više da zaista učinimo striktnijim zakona, ako to uopšte može tako da se kaže za zakon i da pokušamo da nateramo, dakle, celo društvo da se bori sa procesom, odnosno da se bori sa nelegalnom izgradnjom.
Nikome od sirotinje, kako vi kažete, jer je to čista demagogija nije srušena nijedna kuća, ali ono što treba da bude srušeno, to jesu bahati investitori koji su se kroz zakone provlačili svih ovih godina i pokušali da se provuku i kroz ovaj zakon ne bili gradili i ne bili prodavali te stanove, ostvarivali ekstra profite, a suštinski su građani ostajali u problemu. To je razlog zašto smo to uradili. Ja vidim da vi imate neki problem sa Tomislavom Nikolićem, to morate sa njim da rešite, ali ću podsetite takođe javnost da ste vi bili ne sa SNS-om nego upravo sa Šapićem na Novom Beogradu vlast. Pa, što to onda niste rušili. Mogli ste, jer je to nadležnost, takođe vikendice koje pominjete su u nadležnosti jedinice lokalne samouprave, u nadležnosti, dakle Novog Beograda.
(Vjerica Radeta: To je Beograd.)
Pa, obično su srpski radikali dobri informisani, ali ovog puta niste. Dakle, postoje opštinske inspekcije i najveći problem Grada Beograda što opštinske inspekcije nisu na svakoj opštini radile svoj posao na pravi način. Izmenom ovog zakona i nadam se drugim odlukama na teritoriji, odnosno u gradu Beogradu opštinske inspekcije će biti centralizovane i Grad Beograd će moći da donosi drugačije odluke.
Prema tome, ja se ipak nadam da ćemo se svi, a naravno stavljam tu i nas iz Ministarstva, nekako organizovati na taj način da pokrenemo celo društvo, a to znači i građane i druge institucije, da se protiv ovoga borimo, jer ne možemo da dozvolimo da se gradi ko gde kako hoće. Imali smo razne godine, razne decenije, puno smo kao društvo prolazili, vreme je da uredimo ono što se zove planska izgradnja. Nije takođe tačno da Beograd nema generalni urbanistički plan, on to ima i u usvojene PGR-ove tako da je to još jedna stvar o kojoj nisam…

Biću kratka.
Kada govorimo o tom detaljnom generalnom urbanističkom planu, on se pravi za određena područja, ali svi ovde znamo da nije nikakav problem na teritoriji Beograda, na teritoriji Srbije, graditi, uz sve potrebne dozvole. Zato smo sve to i uradili prethodnih godina, od lokacijskih uslova, izdavanje elektronske građevinske dozvole, da bi svi mogli da grade tamo gde je to dozvoljeno. Ako sve to imamo, i sve alate koji nam to omogućavaju, onda je zaista nedopustivo da imamo nelegalno izgrađene objekte.
Volela bih da ste ipak malo konstruktivniji. Evo, dok me ne budu smenili, dajte da probamo da budemo konstruktivni u ovim izmenama i dopunama zakona, jer ja znam da postoje uvek i dobri predlozi koji dolaze od vaše poslaničke grupe.

Hvala.
Prvo, ja zaista mislim da je neznanje nekada majka drskosti.
Dakle, prosto ne mogu da verujem da vi to ne znate, vi ste doktor pravnih nauka i da ne raspolažete, ne samo informacijama, a sigurna sam da raspolažete informacijama, ali da pokušavate stalno da to nešto obrnete, okrenete i da napravite da su svi neki drugi krivi.
Dva dokumenta je Vlada Republike Srbije usvojila. U septembru mesecu je usvojila Memorandum o kojem govorite, o infrastrukturnim projektima, sa Vladom SAD, okvirni memorandum…
(Vojislav Šešelj: Načelni.)
Načelni, izvinjavam se, zato ste pravnik, treba da me ispravite, ja sam ekonomista. Potom je usvojila 4. oktobra Memorandum o razumevanju za izgradnju auto-puta Pojate-Preljina, sa kompanijom „Behtel“. Znači, 4. oktobra je usvojila Memorandum. Dakle, to nije inače Bekstel, kako ga vi zovete, nego je to „Behtel“. „Enka“ i „Behtel“ rade zajedno. Znači, Memorandum.
Do onoga da li će se išta raditi na tom koridoru, posle Memoranduma moraju da slede razgovori o ugovoru. I to je tako sa svima, i sa Ruskom Federacijom, i sa Azerbejdžanom i sa Narodnom Republikom Kinom i sa, recimo, Turskom, pošto sa svima njima radimo u oblasti saobraćaja. Ti pregovori se vode – Ministarstvo finansija, Ministarstvo građevinarstva, ne znam još koje institucije i, naravno, druga strana.
Dakle, jedno je komercijalni deo ugovora, šta radimo, koliko i koja je procena. NJihova procena je maksimum 800 miliona evra, sa regulacijom reka, a drugi deo jesu finansijski uslovi. Kao što imamo „Eksim banku“ u Narodnoj Republici Kini, kao što to radimo sa Ruskom Federacijom, takođe, sa bankom, tako su ponude i od ostalih bilateralnih kompanija.
(Vojislav Šešelj: Od kojih banaka?)
„Eskim“, ukoliko pričamo o „Behtelu“. Ali, i ovde je „Eksim“ Narodna Republika Kina.
Tek onda kreću razgovori. Da li će uopšte to nama da odgovara kao uslov ili ne, pri tome, u komercijalnom ugovoru, jer to je naš stav i to je stav Vlade Republike Srbije, uvek je 50%, najmanje mora biti zastupljeno srpskih kompanija. Tako je sa Rusima, tako je sa Kinezima, sa Azerbejdžancima smo uspeli mnogo više da imamo zastupljenih srpskih kompanija, gde god da oni rade, a oni će, između ostalog, raditi novi projekat, a to je Ruma-Šabac-Loznica. Dakle, od njih uzimamo kredit, recimo, od Azerbejdžana od gotovo 200 miliona evra upravo za tu deonicu.
Znači, to su koraci i videćemo da li će nešto od toga i na taj način da se uopšte realizuje. Kada se govori o ugovorima, pa to vi najbolje znate, to su ozbiljni detalji o svakoj stvari koja se tiče jednog puta. Tako da, nema potrebe da pokušavate ovo da okrenete, ne biste li me dodatno napali. Nije sporno, ja mislim da treba da se gradi ovaj auto-put, kao što mislim da treba da se grade svi auto-putevi, kao što sam i za onaj auto-put Niš-Pločnik, pa će svi reći – evo je izdajica. Ali, ja mislim da je to dobro za nas. Hajde da znamo koji su sve koraci pre nego što budemo doneli određene odluke.
Kažete – zašto im ne prodamo licencu? Nisam razumela to. Koju licencu da im prodamo, kakvu licencu da im prodamo? To ste rekli, to sam zapisala. To ćete da mi objasnite.
Takođe ste rekli još jednu stvar, da su nam propale građevinske firme. Pa hajde da se setimo kada su one propale. Hajde da vidimo kako sada izgledaju te građevinske firme, kakav je doprinos građevinarstva sada, prošle godine, ove godine, u odnosu na prethodnih sedam, osam, devet, deset godina? Pa nije baš da nije urađeno i nije baš da se ne vide rezultati tog rada, bez obzira ko bio na čelu ovog ministarstva. Pokušajte emocije da stavite sa strane i da li vam se dopada moj politički nastup ili ne, ali da vidimo šta su stvarno, stvarno činjenice.
(Vojislav Šešelj: Imam pravo na repliku.)

Žao mi je uopšte da se vraćam na temu bombardovanja, ona ne može nikome da donese ni jednu lepu misao, verujem i vama, bez obzira što vi pokušavate opet da okrenete priču. Ali, dobro. Nikome ne donosi dobro bombardovanje i hvala Bogu da niste više u Vladi, jer bi verovatno postojale razne stvari.

(Vojislav Šešelj: Čim ti izađeš, ja ulazim.)

Dakle, ovako, prvo mislim da živite u prošlosti, jer sve vreme pričate o nekim drugim političarima. Hajde, da pričamo o ovoj Vladi i o nama koji vodimo ovu Vladu. Prema tome, ako postoji neki konstruktivan predlog, mi smo spremni da taj konstruktivan predlog vidimo.

Kad govorite o konkurenciji, ja ne razumem taj vaš vid konkurencije, opet to mogu da opravdam time što ste ipak doktor pravnih nauka, a niste ekonomista i neka druga struka, ali kakva je to selektivna konkurencija? Kod vas postoji selektivna konkurencija, ma kako rogobatno zvučalo ovo što ja kažem.

(Vojislav Šešelj: Kakva selektivna?)

Pa, selektivna da li to onda znači da treba da prekinemo sve naše razgovore sa Kinom?

(Vojislav Šešelj: Ne.)

Pa, kako ne, sa njima smo to upravo to isto uradili. Izvinite, sa Narodnom Republikom Kinom smo isto direktno dogovorili, uradili, napravili ugovore, pri tome, ovo je Memorandum o kojem vi pričate, a ja pričam sada o ugovoru i komercijalnom i finansijskom.

Dakle, i za slučaj Obrenovac, i za Obrenovac-Ub, i za Lajkovac-LJig, i za Preljina-Požega i Memorandum su, takođe potpisali za izradu projekta, samo da završim, projekat o tehničkoj dokumentaciji. Znači, da li treba da prekinemo sa Ruskom Federacijom? Da li treba da prekinemo sa njima? Pa, isto smo to uradili sa njima.

(Vojislav Šešelj: Oni su obezbedili.)

Da li vi mislite da je to jeftino, da li je nama dao neke te pare? Pa, nije nam niko dao, debelo ih vraćamo.

(Vojislav Šešelj: Pa, dao je kredit.)

Samo da ja objasnim, isto je. Samo da kažem, to je selektivna konkurencija. Znači, ovde sa Kinezima možemo, a sa ovima ne možemo. Dajte da razmišljamo mi pre toga, zašto smo uradili to sa Kinezima? Zašto radimo sa Rusima, zašto radimo za Azerbejdžancima? Da nismo sa svima njima krenuli da radimo, verovatno bi prošlo 10 godina dok bismo krenuli da radimo neke druge puteve.

Pre nego što se odlučimo za bilo šta, mnogo studija je urađeno, mnogo projekata je napravljeno, mnogo procenata je urađeno, mnogo analiza, da bi uopšte došli do toga šta je prioritet i šta želimo da radimo.

Dakle, mislim da treba pustiti Vladu Republike Srbije, jer kada donese svoje odluke, ona stoji iza toga, da krene u razgovore, a da li će ko biti ili ne, da li će biti neko drugi, videćemo.

Sve dok nije potpisan ugovor, to su stvari koje i dalje stoje vrlo, vrlo otvorene.

Samo toliko.

(Vojislav Šešelj: Imam repliku, moja mora biti poslednja u polemici.)

Prvo, rado ću da vam odgovorim, ali kad govorite o argumentima, prvo, ovako. Ja nisam čula ni jedan jedini argument koji kaže da Predlog zakona, a govorite… Čak ni to niste rekli o kom Predlogu zakona je reč, ali pretpostavljam da je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, pošto smo imali tu određene grupe koje su se sve vreme pojavljivale i pokušavale pod plaštom digitalizacije da nam objašnjavaju ustvari kako ćemo da ograničimo konkurenciju. To je nekako postala praksa u Srbiji. Čim nekoj interesnoj grupi nešto ne odgovara, onda oni to podvedu pod neku drugu priču, pa kažu – evo, ograničiće konkurenciju, neće moći da se radi, nećemo moći da se razvijamo, pašće društveni bruto proizvod, itd.
Ne. Dakle, ono što smo uradili izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, mi smo učinili sve da smanjimo sivu ekonomiju koja defakto postoji, upravo delom nastala zbog toga što su se mnoge delatnosti, odnosno delatnost taksi prevoza se obavljala bez odobrenja koja su morala da postoje u skladu sa ovim zakonom.
Prema tome, niko ne ograničava konkurenciju, niko ne ograničava digitalne aplikacije, ali morate da imate odobrenje, ne samo u Beogradu, nego u bilo kojoj državi, gradu na svetu. Vi imate činjenicu da u Briselu i Rimu postoje pravila za ulazak na tržište. Dakle, nije tačno da je sad Srbija napravila neka ograničenja za ulazak na tržište.
Zašto se prave uopšte ograničenja za ulazak na tržište? Prave se, pre svega, ograničenja broja licenci koje su, dakle, zasnovane u odnosu na broj stanovnika, dakle, na turiste, na poslovna putovanja, na sve ono što jedan grad, jedna velika ili manja lokalna samouprava živi u svom životu. U skladu sa tim definiše se, dakle, i broj, odnosno, pre svega, ograničava se broj licenci. To što radimo mi, rade svi veliki gradovi na svetu. Ništa se danas ne razlikuje taksi prevoz od Beograda, NJujorka, Rima, Brisela, Atine, itd. Prema tome, nema razloga za bojazan uopšte u tom smislu da neko ograničava konkurenciju.
Takođe, ne postoji ni jedno udruženje od taksi udruženja koje danas ima monopol, kad govorimo o taksistima. Vi imate četiri udruženja glavna u Beogradu koji imaju najveći broj, dvadeset četiri, pardon, izvinjavam se, 24 udruženja u Beogradu, 60% su preduzetnici, između ostalog, u strukturi taksija na teritoriji Beograda. Dakle, niko nema monopol o kojem ste vi negde pokušavali da ovde govorite.
Još jedna stvar. Ja sam vas slušala sve vreme dok ste govorili. Vi ste o svemu pričali, o restoranima, kikirikiju, domaćim investicijama, stranim investicijama, digitalizaciji, o svemu, samo nigde nije bilo argumenta, izvinite, na osnovu čega vi mislite da je ograničena konkurencija i da će to dovesti do pada BDP, pošto ste to i rekli. Znači, nema problema oko toga, radimo isto kao što radi ceo svet, samo moraju da postoje odobrenja. Oni koji su radili bez odobrenja to više, prosto, neće moći. Hvala.

Samo jedna rečenica za sve, ne samo za vas.
Nikakav problem ne postoji da radi i „Uber“ i „KarGo“, „Jandeks“ već radi, ali mora da ispuni uslove Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i mora da ima odobrenje. Razlog zašto to mora – hoćemo kvalitet vozila i vozača, hoćemo da oni ljudi koji izađu iz taksi vozila imaju kvalitetnu uslugu i da to možemo da kontrolišemo. Dakle, svi mogu da rade, ali moramo da radimo u skladu sa zakonom. Do sada je postojalo nekoliko zakona, raznorazne stvari su se činile, a ovo je jedan od načina da imamo uređeno tržište.

Ovako, lepo ste rekli – mi smo zamislili da završimo proces ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata nastalih prethodnih 30 i više godina, tako je. Mi smo bar zamislili i krenuli da taj posao realizujemo. Broj rešenja o ozakonjenju koji je napravljen u prethodnih nekoliko godina, odnosno, od trenutka donošenja Zakona o ozakonjenju je veći nego prethodnih 25 godina. dakle, u pravu ste, 183.000, a popisanih objekata 1.659.307.

Ono što je ministarstvo i ono što je bila nadležnost ministarstva u roku u kojem je rečeno, a tada je jedini rok koji je postojao rok popisa objekata, ministarstvo je to za godinu dana uradilo.

Ono što je definitivno nedostajalo i ja sam od onih ljudi koje, pre svega, nikada ne odustaje, a drugo, mislim da smo iz prakse videli gde još postoje problemi. Mogli smo da uradimo dve stvari. Mogli smo da se pravimo ludi i da ne menjamo uopšte zakon i da to bude i dalje ovako kako jeste i da one stvari gde vidimo da postoje problemi da to ne rešavamo. Ja nisam takva, ova Vlada nije takva, ja sam smatrala da moramo da pokušamo sve, kako bismo ovaj proces završili u nekom periodu ispred nas.

Znači, nije ova Vlada došla u situaciju da ima 50 hiljada nelegalno izrađenih objekata, nego smo mi popisom ustanovili, gotovo dva miliona nelegalno izgrađenih objekata. Odmah da bude jasno, ništa se ne poništava. Dakle, ništa nije - puj pike ne važi u odnosu na zakon koji je već prethodno donet. Ovde samo stavljamo dodatne načine, kako želimo da obezbedimo da ono što može da se ozakoni, ozakoni se, dakle ono što je prijavljeno već, a da ono što ne može da se ozakoni, kada govorimo pre svega o bahatim investitorima i svemu onome što je nastalo i od trenutka donošenja zakona, e to ne može nikada da se ozakoni i da nađemo način kako ćemo to rešiti.

Kada govorite o odgovornosti, ja mislim da je svako do nas ovde i da govori o odgovornosti, o svojim pravima i svojim obavezama. Dakle, ono što je uradilo ministarstvo i Vlada Srbije, stvorili smo uslove, to je naš posao. Ono što je bila nadležnost ministarstva je urađeno, čak i za objekat koji pominjete, sve što je bila nadležnost ministarstva je urađeno.

Ovo ministarstvo je, ako govorimo o rušenju, dakle ako govorimo generalno o rušenju, ovo ministarstvo je u prethodnom periodu uradilo sve inspekcijske nalaze, 76 objekata u nacionalnim parkovima, dakle zato što je to naša nadležnost, a nije grad, nije obala i nije lokalna samouprava naša nadležnost, ministarstvo je to uradilo. Ono gde defakto postoji problem i uvek je postojao, jesu inspekcije, lokalne inspekcije u najvećem broju slučajeva, ne svuda, negde one rade odlično, negde ne rade kako treba. Dakle, tu stvari moraju da se menjaju. Država i ovog puta novim merama unutar ovog zakona koji smo stavili, to i dalje nije dovoljno, mi kao celo društvo moramo da znamo da li hoćemo da rešavamo to pitanje, ili nećemo da rešavamo. Dakle, to nije pitanje samo Ministarstva građevine, to je pitanje lokalnih jedinica, lokalnih samouprava, svih drugih ministarstava, ako hoćemo sa tim da se izborimo.

Ali, u jednom trenutku to je pitanje, naravno i svih građana, jel hoćemo da kupujemo nelegalno izgrađene objekte, oni ništa nisu jeftiniji, da bude jasno, dakle oni jednako koštaju ili će koštati još mnogo više jednog trenutka kada se shvati da ne možete uopšte da radite bilo kakav promet sa takvom nekretninom. Prema tome, mislim da izmene i dopune zakona su morale da se dese, upravo zato što se u praksi videlo šta su dodatni problemi koje mi nismo mogli da detektujemo pre tri godine, koje prosto nismo znali da mogu kao takvi da budu problemi.

Znači, druga stvar, ništa, ali baš ništa ne prestaje da važi, pošto ste rekli kako sada ništa, sve se baca u vodu itd. Popis je završen, ono što je u popisu, dakle to se radi, sve što je nastalo i što se gradi nakon toga nije moglo da bude ozakonjeno, ne može ni danas, ne može ni po ovom zakonu da bude ozakonjeno.

Zatim, vezano za još jednu važnu stvar koju ste pomenuli, to je zakon izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Inženjerska komora. Ja sam zaista sve ovo vreme i stalno biram reči kada je u pitanju način organizovanja Inženjerske komore. To što je urađeno 2003. godine, od strane vaših kolega, mislim da je Šumarac i dalje predsednik Inženjerske komore, to što se radilo unutar komore, to je država u državi, to nije imalo nikakve veze i nikakvog smisla sa onim kvalitetnim, pravim inženjerima koji zaista postoje i rade.

Oko 70 hiljada licenci postoji, od 2003. godine su izdate, od 2003. godine do današnjeg dana, oduzete su dve licence. I, kada pominjete bilo koji grad i nezadovoljni ste nekim projektom, pa obratite se Inženjerskoj komori. Oni su ti koji su izdavali ili ukidali licence, sud časti Inženjerske komore. To šta su inženjeri, pojedini, ne svi, jer nije uredu, upravo moramo da napravimo razliku između onih koji su kvalitetni i oni koji to nisu, između onih koji su upravljali komorom i koristili komoru za sve drugo, a ne za ono za šta zaista jesu, a to je pre svega izdavanje licenci, stručni ispiti i izdavanje licenci. E, zato ovo radimo, zato što smo prošli taj period.

Ja sam, to mišljenje o Inženjerskoj komori, imala i pre dve godine, ali sam smatrala da treba da pokušamo na sve načine da Inženjersku komoru učinimo transparentnom pod broj jedan, jer ona to nije danas, i da je učinimo komorom koja će zaista da se bavi strukom i izdavanjem licence.

Mi smo imali situaciju da Inženjerska komora praktično godinu dana nije izdavala licence, ali su se zato bavili politikom fantastično, nemam ništa protiv, u slobodno vreme, ali zna se šta je Inženjerska komora i zna su šta su njeni poslovi. Neću uopšte da budem lična, ali je takođe činjenica da od cele te plejade ljudi, bivšeg ministra, dakle od Šumarca i svih ostalih, čuvanja onih projektanata koji su radili loše projekte, nisu ih oni pravili za vreme dok sam ja ministar, nego upravo za njegovo vreme. Mi smo imali situaciju potpunog kolapsa u izdavanju licenci, nismo imali mogućnost da pogledamo uopšte transparentno prihode i rashode Inženjerske komore. Izvinite, neke stvari moraju da budu, ako uređujemo sve, onda ćemo urediti Inženjersku komoru.

Mislim da je potpuna demagogija i pokušaj dobijanja nekih političkih poena, ta priča – znate, oni ne misle i ne rade kako, ne znam, neko hoće, pa zato će sad Inženjerska komora da bude pod ministarstvom. Netačno. Jedino ovako će da bude zaista na pravi način stručna i nezavisna, a ne na način koji smo imali do sada nažalost. Sedamdeset hiljada licenci, od toga je ozbiljno pitanje koji broj njih uopšte zaista treba da ima licence.

Ono što sam videla u nekom od amandmana i mislim da je dobar predlog i mislim da treba da ga prihvatimo, videćemo, razgovaraćemo i na odboru, jeste da svakako, ako ste dobili licence, nijedna licenca nije oduzeta i neće biti oduzeta. Ali, šta je problem da se nakon pet godina provere licence? Šta je problem da vidimo da li zaista idete u, prosto, korak sa vremenom? Nama se dešava sada situacija iz prakse, dakle radimo toliko objekata, nama se dešavaju situacije da projektanti naši, koji imaju licence, ne znaju za moderna druga svetska rešenja. Ne znaju, nikad čuli, nikad videli, nisu se obrazovali u tom smislu. Onog trenutka kada su završili fakultete i dobili licence, kraj. Veliki deo njih. Znači, zašto ih ne bismo proverili? Zašto te licence da ne budu proverene? Pa, mi gradimo infrastrukturne projekte, pa od kuće da gradimo?

Dakle, imali smo situacije da projektanti potpisuju projekte gde vam pada krov u Baba Višnjinoj. Taj projektant je to potpisao. Ko mu je oduzeo tu licencu? Nikad niko. Ko je trebao to da uradi? Inženjerska komora. Imamo situacije da nam projektanti potpisuju košarkaške dvorane, gde iz prvih pet redova ne vidite uopšte teren. Ko je trebao tu licencu da ukine? Inženjerska komora.

Prema tome, priče o Inženjerskoj komori, o tome da je u pitanju bilo kakva vrsta mešanja politike su netačne. Nama treba stručno telo, telo koje će zaista da radi svoj posao, da izdaje licence i da se bavi, pre svega strukom, a ne ničim drugim. U okruženju imamo istu situaciju da je ministarstvo to koje izdaje i ukida licence. Hvala lepo, izvinjavam se, bila sam duža.

To bi tako možda moglo da zvuči fino za nekoga ko nije upućen ni u šta i prihvatam da je to način da vas čuju vaši birački. Ali, birači isto tako dobro znaju da ste vi ostavili dva miliona objekata, nelegalno izgrađenih objekata, na teritoriji Srbije. Ne može da se reši ništa odjednom, ali se rešava. Dakle, nije Vlada ni Vučićeva, ni Brnabićkina, ostavila dva miliona nelegalno izgrađenih objekata, nego ste to uradili vi i to je činjenica.
Ali, moramo da rešimo. I ja zaista ne odustajem i neću odustati od toga, jer mislim da nema lošije stvari za društvo, za državu, nego da ima nelegalno izgrađene objekte. To svakako znači manje prihoda u budžet, to svakako znači neodrživ razvoj i to ne znači normalni način stanovanja, kako zaista želimo svi da imamo u svakom gradu.
Nešto sam samo zaboravila od prethodnog vašeg obraćanja, pošto sam tražila taj podatak, a vezano je za Duing biznis listu. Ja sam jako ponosna na to. A vi svaki put kad se obraćate u parlamentu govorite da to nije ništa. Ali, reći ću vam još jednom i ponoviću. Dakle, Srbija je bila druga otpozadi u izdavanju građevinskih dozvola pre četiri godine. To je, isto tako, neko ostavio pre nas. Čekale su se građevinske dozvole po sedam, osam i devet godina. Srbija je danas na Duing biznis listi 43. Kosovo, tzv. nezavisna država, koju vi pominjete, pošto ste o njoj govorili, takođe, je 40. Po izdavanju građevinskih dozvola Srbija je 10. u svetu. Da. A ta država takozvana vam je 122. Pošto ste jako zainteresovani za to gde je Kosovo, evo, da vam kažem gde je Kosovo.
Prema tome, nemojte da umanjujete rad i ono što je važno, jer je to pitanje razvoja cele države, a ne razvoja neke političke partije.
Što se tiče Inženjerske komore, još jednom da naglasim, imate u Hrvatskoj, ona je članica Evropske unije, eto, oni izdaju licence, Republika Srpska, Crna Gora, dakle, ništa to nije neuobičajeno. Ja razumem da vi pokušavate da zaštitite bivšeg ministra Šumarca. Ja shvatam vaše razmišljanje i zašto se javljate, ali je Inženjerska komora postala država u državi i, rekla bih, u nekom trenutku su činili sve čak da zaustave određene vrste projekata.
Ja da vam kažem – mi vodimo važne projekte. U ovoj zemlji vrednost projekata je oko 16 milijardi evra. Toliko nije bilo ni blizu kada ste vi bili u Vladi, odnosno svi vaši koalicioni partneri. I ne dolazi u obzir da bilo ko kod infrastrukturnih projekata pravi probleme i da koči razvoj infrastrukture, jer razvoj infrastrukture znači sigurno bolji život, investicije i rast domaćeg bruto društvenog proizvoda. Prema tome, niste u pravu kada govorite neke stvari vezano za Inženjersku komoru.
Što se tiče ozakonjenja, niko se ne pravda, ali to mora da se reši. I svaki put, koliko god puta treba da promenimo zakon da bi doneo rešenja, to da nemamo nelegalno izgrađene objekte, da zaustavimo, da napravimo prevenciju, ja sam za to da dođem, da mi kažete šta god hoćete, ali da pokušamo da napravimo bolji zakon.

Hvala.
Znate šta gospodine Božoviću? Sve što ste rekli sve je laž. Od početka do kraja. Dakle, svaku stvar, sad, da li ste vi iz nekog razloga frustrirani, da li nemate vremena da pročitate zakone, šta je iza vaših izjava ja ne znam, ali sve što ste izgovorili od početka do kraja Predlogu zakona sve je laž. Pa, čak neću da kažem da nije istina, nego je laž, zbog toga što sada u direktnom prenosu građanima Srbije objašnjavate neke stvari koje očito ne znate i koje očito niste ni pročitali ili vas uopšte i ne interesuje, nego pokušavate, dakle, lažima da obmanjujete javnost.
E, sad, kada pričate o „Beogradu na vodi“, pored nekoliko ogromnih, kapitalnih projekata to je jedna od najboljih kapitalnih projekata u našoj zemlji i prosto je smešno da budete protiv tog projekta koji zapošljava ne samo građevinske kompanije nego i nove ljude i potpuno menja sliku dakle, budućeg nekog još razvijenijeg i modernijeg Beograda. Prema tome, to je prva stvar gde niste u pravu ni za jedan jedini podatak koji iznosite inače u javnosti oko „Beograda na vodi“, da vam kažem svaku stvar koju ste rekli nijedna nije tačna.
Znači, zakoni se u ovoj zemlji poštuju. Možda vi polazite od sebe i nekog drugog prethodnog perioda kada ste vi radili sve samo niste poštovali zakone. Pa, zato što niste poštovali zakone zato smo imali ovo što je sada rekao i poslanik Martinović, dakle, bili smo gotovo pred bankrotom, imali smo najniže strane direktne investicije, imali smo negativan rast BDP. Dakle, sve što se pogleda u oblasti ekonomije bilo je u minusu. To je neko zaslužan za to ili neko je odgovoran za to. Ja bih rekla da ste vi i vaše koalicioni partneri, vaši raznorazni poznanici, više ne znam ni koje sa vama. Dakle, vi i Đilas, Jeremić, tu je sada Obradović, da li vam je on šef, ili nije, nemam pojma, ali u svakom slučaju, dakle, vi svi zajedno ste i te kako odgovorni za stanje koje smo dočekali.
Mi smo stvari promenili i to vama može da se ne sviđa, ali ako volite svoju zemlju, i kažete da volite svoju zemlju, valjda to treba da vam je drago, a ne kada se govori o tome da mi imamo zaista gotovo najbrži rast BDP, vi zviždite. Ja to stvarno ne razumem.
Dakle, dalje ono što je tek pogrešno, priča oko Inženjerske komore, zapisala sam šta ste rekli, kaže ovako – to je jedan loš odnos prema struci i znanju. Ja bih volela da vi uopšte znate o čemu pričate kada govorite o Inženjerskoj komori. Ja bih volela da uopšte znate šta znači biti inženjer u Srbiji i šta znače licence, kako se dolazi do tih licenci ili samo čuvate fotelju Šumarčevu, dakle, Dragoslava Šumarca bivšeg ministra.
U ono vreme kada je Šumarac bio ministar nema gore stvari koja se, nema strašnijih stvari koje su se dešavale u oblasti građevinarstva u Srbiji. U vreme Dragoslava Šumarca, građevinske dozvole su se čekale osam godina. Dakle, to je između ostalog lik i delo Dragoslava Šumarca. U njegovo vreme, dakle, vi niste mogli da započnete nijedan kapitalni projekta. Takođe, jedan od razloga jeste upravo njegov rad, ali da se ne bavi njim Inženjerska komora treba da bude pod nadzorom Vlade Republike Srbije zato što danas radio projekte koji su vredni 16 milijardi evra. Ne možemo da dozvolimo da neko pravi od Inženjerske komore privatnu komoru, nije ovde ništa privatno. Dakle, ta komora jeste jedno strukovno udruženje, udruženje inženjera koji su završili svoje fakultete, dobili licence, ali šta je problem da se nekada te licence provere. Šta je problem ako je sve urađeno pošteno i kako treba, kako vi kažete. Šta je problem da na pet godina vidimo da li ljudi pročitaju jedna stručni rad, da li ga napišu, da li su uradili jedan projekat ili nisu. Mislim da je jako važno da imamo kvalitetne i projektante.
Kada govorite o broju licenci tu takođe niste u pravu, tako da osvežite malo informacije iz Inženjerske komore. Broj licenci je sledeći. Dakle, prvo imamo 20.289 licenci ako govorimo o samim članovima komore, po strukama 5.374, po matičnom sekcijama 17.877. Od 2003. godine, dakle, po informacijama koje mi imamo su dve licence oduzete, neka je i deset licenci oduzeto, nije stvar u oduzimanju licenci nego o stručnosti u radu. Kada govorite o tome da li su projekti preprojektovani, jedan, dva, pet, jedanaest puta, pa to je neko radio. Pa, to je radio neki čovek koji se potpisao. Pa, to je radio neko ko ima licencu. Pa, kako to sme da se desi. Pa, zamislite vi, doduše niste nikad radili u struci, ali recimo, završili ste Pravni fakultet, zamislite vi da napravite žalbu i jedanaest puta prepravljate žalbu. Pa, našta bi to ličilo. Pa, da li je to normalno. A zamislite da to radite na projektima koji su vredne stotine miliona evra.
Prema tome, moramo da odvojimo ono što je dobro od onoga što je loše. Inženjerska komora, izdavanje licenci kao i Sud časti nalaziće se u Ministarstvu po našem predlogu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture. Postoje jasni kriterijumi koji moraju da se ispune da biste licencu dobili, stručni ispiti koji će sigurno obavljati i dalje Inženjerska komora, ali isto tako i kriterijumi na osnovu kojih možemo da pokrenemo proveru i oduzimanje licenci.
Dalje, ono što sam takođe primetila da ste izgovarali, kapitalni projekti. Kapitalni projekti, ja mislim da više svi u Srbiji znaju šta ste vi ostavili od kapitalnih projekata do 2012. godine, ali nije na odmet da se ponovi, jer ste izgleda vi sami zaboravili.
Dakle, radi javnosti Srbije do 2012. godine, od 2000. odnosno 2002. godine do 2012. godine, broj kilometara pruga koje su rekonstruisane su tačne 20 km, a 2008. godine 0 km, dakle, ništa nije rekonstruisano.
Dalje, 2009. godine 22 km, a 2010. godine isto 0km. Takođe za 12 godina od 2000. godine do 2012. godine nijedna jedina stanična zgrada nije sređena. Sramotno je to kako ste ostavili Železnicu i kako ste uopšte ostavili stanične zgrade i sve ono što jeste važno ljudima u Srbiji, a to je saobraćaj.
O koridorima 10 i 11, o rekonstrukciji pruge Beograd-Bar koja je počela i uradila već delom ova Vlada, vi niste prstom mrdnuli i onda nam objašnjavate o kapitalnim projektima, onda nam pričate o tome da li su oni dobri ili loši, a ne znate ni razliku između dobrog i lošeg.
Dakle, nemojte molim vas da govorite stvari koje su prvo, netačne, i drugo, predstavljaju čistu laž.

Hvala na vašim komentarima.
Samo nekoliko pojašnjenja da ne bi bilo zabune. Prvo ćemo početi od Inženjerske komore.
Prvo, Inženjerska komora, dakle ništa mi nismo odjednom oduzeli, nego je prvo Inženjerska komora, mi smo joj praktično poverili poslove jedno vreme, odnosno neka prethodna, davna ministarstva. Ispostavilo se da to nije dalo željene rezultate i sada samo vraćamo Inženjersku komoru u okrilje Vlade i ministarstva, što ne znači da će ona prestati da radi. Ona je svakako strukovno udruženje koje ćemo mi sa posebnom pažnjom uvažavati. Mislimo da ćemo im možda i poveriti da rade jedan deo poslova, ali svakako jasni kriterijumi izdavanja dozvole i onako kako izdajemo dozvole tako ćemo imati mogućnosti da te dozvole proverimo, pardon licence da proverimo ili eventualno i oduzmemo ukoliko se pokaže da neke stvari nisu bile kako treba kod određenih inženjera.
Još jedna stvar koja je važna, vezana za Inženjersku komoru, definisali smo pet matičnih sekcija. Ono što sam videla takođe u amandmanima što mislim da je važno i što ćemo sigurno prihvatiti, to je još jedna nova matična sekcija, prostorni planeri. To nikada do sada nije bilo i mislim da je važno da imamo i tu matičnu sekciju.
Dalje, što se tiče ozakonjenja, mislim da je ovo način da napravimo, da dodatno pojačamo proces ozakonjenja. Pitali ste za efekte. Od kraja 2014. godine, znači 2015. do 2018. godine, izvršen je popis objekata i imamo popisanih 1,6 miliona nelegalno izgrađenih objekata. Izdata su konačna rešenja o ozakonjenju 183.000.
Kada posmatrate period od 1997. godine do 2014. godine, onda treba da znate da je u celom tom dugačkom periodu, znači od 1997. do 2014. godine dato rešenja o legalizaciji, odnosno ozakonjenju samo 150.000. Dakle, efekti svakako postoje, ali daleko od toga da smo zadovoljni. Upravo smo iz prakse videli šta su dodatni problemi i to su u stvari ti problemi koje smo videli, nalaze se sada u izmenama i dopunama ovog zakona.
Pitali ste takođe, vezano za izmene i dopune Zakona o ozakonjenju, ko će da plati, ukoliko se slučajno desi da nakon drugostepenog rešenja možda stranka i dobije na upravnom sudu. Država će platiti, jer je procena države bila da je mnogo veća društvena opasnost da pustimo da upravni sporovi traju godinama, da se za to vreme zgrade ili kuće prave, da se prodaju stanovi, da se ostvaruju profiti itd, a da suštinski su to nelegalno izgrađeni objekti.
Prema tome, država je na sebe preuzela takvu vrstu rizika, upravo da bi ubrzala proces ozakonjenja, ali sa druge strane preventivno delovala, ali delovala naravno i sa kaznom, u smislu da takvi objekti moraju da budu srušeni.
Pitali ste za zaštitni pojas. Naravno da nije moguće graditi u zaštitnom pojasu. Ali, ukoliko upravljač, npr. puta, da saglasnost da se napravi kuća ili da se ta kuća ozakoni, koja već postoji, dešavalo nam se u praksi puno slučajeva da se izvrši ozakonjenje, a da onda vlasnik kuće tuži upravljača puta i državu zbog toga što mu je buka jako velika, ili izduvni gasovi itd. Znači, s jedne strane su svakako radili nelegalno. Mi smo rekli da to ne može, uz eventualno, dopuštenje da upravljač puta, dakle, recimo „Putevi Srbije“, ako pričamo o pojasu puta, daju odobrenje, jer ne žele da ruše i smatraju da to neće ugroziti saobraćaj, a onda posle toga vlasnik tuži državu, E, pa ne može tako. Dakle, to je bio razlog zašto smo dali tu odredbu i zašto smo se time pozabavili.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, moram da kažem da smo i te kako radili i sa IT udruženjima, tačnije jesmo radili sa svim taksi udruženjima, ali su IT udruženja tražila sastanke, bila kod nas. Prva rečenica, između ostalog, koju su rekli bilo je da se baš ne razumeju u transportu, dakle IT aplikacije u transportu. Kada smo rekli da nema nikakvih prepreka da se te aplikacije koriste, ali da je neophodno da to, pre svega, uskladi sa zakonom o merilima Ministarstva privrede, podržali smo.
Tako da, onog trenutka kada se budu promenili još neki zakoni, verujem da će oni moći mnogo više da budu prisutni, što ne znači da nisu, jer mi već sada imamo mnoge od tih aplikacija. Tako da ta priča, pod velom one iste priče digitalizacije, da mi ne dozvoljavamo da se takve aplikacije u taksiju, nije tačna, one već postoje, ali vraćam se još jednom, pokušavamo da uredimo sistem što je više moguće i to je bio razlog ovih izmena. Hvala.

Želim da se zahvalim na mišljenju, na komentarima, posebno o Zakonu o građevinskim proizvodima. Dugo smo ga radili, možda je to trebalo i ranije i drago mi je da ste u odnosu na sve, poseban akcenat upravo dali ovom zakonu koji je zaista neophodan i važan za naše građevinarstvo.
Samo mali jedan dodatak, vezano za izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i Inženjerskoj komori, u pravu ste, mi smo dva puta pokušavali na po tri meseca da rešavamo probleme i u Inženjerskoj komori. To zaista nije dalo prave rezultate. Sa druge strane potreba je, naravno velika, ali ono što želim da naglasim to je da struka nikada nije bila bez autonomije i nikada neće biti bez autonomije, zato što nema uspeha i nema rada i rezultata ukoliko struka zaista nije ta koja treba da da svoje mišljenje. Nekada su se neke stvari očito malo drugačije dešavale i imali smo puno problema. Tako da sigurno je da ćemo u vremenu ispred nas, prvo neke poslove, naravno Inženjerska komora će i dalje obavljati, to je sigurno. E, sada, kako će ići dalje, nadam se da ćemo uspeti neke stvari da ponovo da poverimo ukoliko budemo uredili sistem kao takav. Hvala vam na komentarima i hvala što ćete glasati za predloge zakona.