Pošto ste mi rekli da slušam dobro, ja sam pažljivo slušala, pa odmah da kažem, al` opet pre svega građanima Srbije, zato što mislim da je red da znaju da rasprava o amandmanima u stvari treba da bude jedna konstruktivna rasprava u kojoj ćemo čak i sa ovako velikim brojem amandmana zaista zajednički da unapredimo predlog nekog zakona, odnosno učinimo ga boljim.
Ali, recimo, amandman koji ste vi dali, izvinjavam se, vi ste pričali o drugim stvarima, ali amandman koji ste vi dali kaže ovako – Predlog zakona teksta, znaci navoda, „Republika Srbija“, dakle, poslanik kaže da treba zameniti rečju: „Republika“. I to je sad amandman koji će suštinski da popravi, verovatno, ovaj predlog zakona.
Nemojte da se ljutite kad ja građanima Srbije kažem da su predlozi amandmana koje dajete, znači, umesto: „u toj situaciji“, da se stavi: „u tom slučaju“, umesto, recimo, ne vi lično nego neko od vaših kolega, umesto: „može obezbediti i finansirati“, vi kažete u amandmanu: „može da obezbedi i finansira“, ili, recimo, u nekom od sledećih amandmana: „nisu komunalno opremljene“, zamenjuje se tekstom: „su komunalno neopremljene“. Pa čekajte, niko ne govori o lepoti srpskog jezika. On je divan i najlepši na svetu. Ali, mi ovde pričamo konstruktivno o jednom jako važnom Predlogu zakona, jer hoćemo da rešimo stambene probleme pripadnika Vojske, policije, BIA itd.
Dakle, to je razlog zašto sam i u prethodnom i sada rekla da je ovo najmanje konstruktivno. Hajmo da vidimo da li suštinski nešto treba da promenimo u Predlogu ovog zakona, jer vi, takođe, u vašoj izjavi, izvinjavam se, biću kratka, samo još jedna rečenica, kažete svuda – podržavamo zakon, treba da se radi, a onda u amandmanima, između ostalog, stavite da nekoliko najvažnijih članova zakona koji potpuno menjaju sve, kažete – brišu se. Pa šta onda podržavate? Jel podržavate ili ne podržavate zakon? Ako ga ne podržavate, onda lepo kažite odmah u startu – ne podržavamo zakon.