Auto-put koji smo pomenuli, kako ga zovemo „auto-put mira“, dilema koju ste vi iskazali, dilema o tome zbog čega se pravi auto-put, a druga dilema o isplativosti tog auto-puta. Prvo, da vam razbijem iluzije da se auto-put pravi zbog građana nekih drugih država, auto-put se pravi upravo zbog toga da bi bilo bolje našim građanima i da bi privreda i da bi mogućnost za investicije bila mnogo bolja i veća nego što je to bilo do sada. On treba da poveže pola miliona ljudi ovog trenutka, dakle, Niški, Toplički okrug, treba da omogući da imamo obilaznicu kod Prokuplja, treba da omogući da imamo prostor da te investitore u taj deo Srbije, koji nam je jako važan, gde nema dovoljno investicija, da imamo mogućnost, onda kad imamo dobru infrastrukturu da nam omogući te investicije.
Auto-put Niš-Merdare-Priština, ono što za sada imate u budžetu za 2018. godinu jeste samo prva deonica Niš-Pločnik. Moram vam reći da je, pre nego što smo se uopšte odlučili da ovaj iznos stavimo u budžet za 2018. godinu, urađeno puno analiza. Dakle, urađene su prethodne studije izvodljivosti, urađen je generalni projekat, pa tek nakon toga, kada smo videli kako izgledaju prethodne studije, kada smo videli da postoji isplativost… Znate, sa pozicije velikih infrastrukturnih projekata vi ne možete nikada da procenite u ovoj godini da li ćete kada napravite taj auto-put imati isplativost za pet, sedam, deset ili više godina. Ovaj auto-put se pokazao, prema institucijama čak i Evropske investicione banke, koja je tu vrlo oštra kada procenjuje da li je nešto isplativo ili nije, da i te kako postoji mogućnost da se taj auto-put koristi za prevoz ne samo ljudi, nego pre svega tereta. Za Srbiju to znači povezivanje sa regionom. Za Srbiju to znači siguran izlazak na luku. Ne zaboravite, Srbija nema izlaske na luku. Za nas je vrlo važan Koridor 11 da izađemo na Barsku luku, a jednako je važan i ovaj koridor koji će nam omogućiti da izađemo na albansku luku.
Prema tome, pre nego što smo se opredelili da pričamo uopšte o načinima finansiranja izgradnje, uradili smo prethodne studije izvodljivosti, generalni projekat, što je finansirano, između ostalog, donacijom od fonda Zapadnog Balkana. Sada krećemo, odnosno završava se deo projektnotehničke dokumentacije, a to znači idejni projekat studija izvodljivosti za ovu prvu deonicu od 36 km Niš-Pločnik i zato smo to stavili u budžet, jer očekujemo da sledeće godine u drugoj polovini godine postoji mogućnost da počnemo sa izgradnjom auto-puta.
Mislim da zaista ne postoji put, putić, da li on bio auto-put, regionalni put ili bio lokalni put, koji nije važan za Srbiju. Dakle, takva nam je pozicija da svaka vrsta povezivanja je za nas izlazak ka investitoru, izlazak ka novom radnom mestu. Čak ne mogu nikako da razumem da bilo ko ima bilo šta protiv bilo kog puta. Znači, nismo mi za kozije staze, mi smo zemlja koja je okružena drugim državama i moramo da gradimo puteve. Zato što prvi zahtev svakoga, bio on domaći ili strani investitor, na kraju krajeva i svakog građanina u ovoj zemlji, jeste da ima infrastrukturu, komunalnu, energetsku, transportnu infrastrukturu i da do svih svojih dozvola dolazi što pre. Kad ima to, onda ima mogućnost da ove ostane i da ovde dalje radi.
Dakle, iznosima u budžetu su prethodile sve studije koje su nam pokazale da je ovo isplativo za našu zemlju.

Da vam odgovorim na nekoliko vaših paušalnih ocena o stanju u građevinarstvu, posebno stanja sa strateški bilateralnim sporazumima koje Republika Srbija ima sa Narodnom Republikom Kinom, bilo sa Ruskom Federacijom, bilo sa Turskom ili nekim drugim državama.
Pošto ste rekli kako je nedovoljno kvalitetan rad u građevini, kako ne rade uopšte domaće kompanije, kako to dalje znači da se koristi takođe tuđa oprema a ništa iz Srbije, to su reči koje ste rekli, sada nekoliko važnih informacija. Prvo, strateški dugoročni sporazumi napravljeni su 2008. i 2009. godine. Upravo su pravili predsednici tadašnjih vaših stranaka, od Tadića pa do drugih i sada je moja dilema bila dok sam razmišljala kako da vam odgovorim da li ste vi ljuti zbog toga što imamo te sporazume, što ste ih vi potpisivali, ili vam ne odgovara to što ih niste realizovali. Dakle, ova Vlada ih i te kako realizuje zbog toga što upravo tim sporazumima, i iskreno zahvalna sam što ste te sporazume pravili, zbog toga što sada svi infrastrukturni projekti koje radimo sa zemljama, bilo da je u pitanju Kina, najviše i pre svega sa Kinom ili Ruskom Federacijom, minimum učešća lokalnih kompanija, domaćih srpskih kompanija je 50%. Kada govorimo o ruskom kreditu to je čak 80%. Sve što može da se koristi iz Srbije koristi se.
Pruga koja je rehabilitovana posle 40 godina Resnik – Valjevo, 77 km, na toj pruzi su radile domaće kompanije. Glavni izvođač je ruska kompanija. Radile su domaće kompanije, 80% je domaćih kompanija koje su radile. Sve je proizvedeno u Srbiji. Jedan deo šina se uvezao jer ga nije bilo ovde. To se odnosi i na prugu Beograd – Budimpešta, gde će 50% biti domaće kompanije i sve što možemo u našoj zemlji da proizvedemo koristiće se iz naše zemlje. To se odnosi i na obilaznicu koju radimo i koju ste pomenuli.
To se ne odnosi između ostalog na Koridor 10 gde su svi izvođači birani na tenderu iz kredita Svetske banke, Evropske investicione banke ili IBRD, gde su poslove dobijale druge strane kompanije koje su u najmanjem i najnižem procentu upravo angažovale domaće kompanije. Da budemo potpuno otvoreni i iskreni, to danas tako izgleda.
Sa druge strane vrednost investicija danas u Srbiji samo u saobraćajnoj infrastrukturi je preko 12 milijardi evra i one se realizuju i to je razlika u odnosu na neki prethodni period i volela bih da se to ne meša zato što sve što možemo da angažujemo domaćih kompanija mi to zaista radimo ovih godina i čini mi se da te naše domaće kompanije danas izgledaju potpuno drugačije u odnosu na period od pre četiri ili pet godina jer su na neki način oni glavni nosioci poslova. Hvala.

Da ne bude samo zabune oko tih kapitalnih investicija. Dakle, stepen izvršenja trenutno budžeta Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture je 78%. Nalazimo se tek na početku decembra. Najveća plaćanja svake godine, i prošle i pretprošle, su upravo u decembru i svake godine Ministarstvo 97-98% ima efikasnost realizacije kapitalnih rashoda. Dakle, kapitalnih rashoda i to će moći da se vidi, verujem, koliko na kraju decembra.
Druga važna stvar. O tim kapitalnim investicijama, na kraju krajeva, mislim da nam najbolje govore i brojke o, recimo, broju gradilišta, ali nam govori i ono što smo napravili. Nikada se više u Srbiji nije gradilo. Pogotovo kada govorimo o saobraćajnoj infrastrukturi. Broj gradilišta generalno je sa 500 gradilišta 2013. godine, negde u avgustu, došli smo na 21 hiljadu gradilišta. I to su podaci koje ne daje samo statistika, nego su to podaci koje daju međunarodne organizacije.
Prema tome, stotine kilometara auto-puteva, rekonstruisane mreže, železničke ili putne, govori u prilog tome da što se tiče kapitalnih investicija nije slučajno zato što smo se opredelili za 2018. godinu da imamo povećan budžet. Kada govorimo o ovom ministarstvu koje ja trenutno vodim, to je negde blizu pet milijardi dinara. I sve što je moglo da se pokrene, odnosno sve što nije bilo pokrenuto pre četiri godine, danas se radi i danas imate gradilišta koja su aktivna, čak i u ovom sada trenutku. Hvala.

Ovako, radi istine, koja je samo jedna i uvek jedna i nema više istina i nema nikakvog ovde ličnog mišljenja ili raznih tvrdnji, nego onoga što piše u ugovoru o Transportnoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope, na svim mestima gde se Kosovo pominje kao ugovorna strana, država, znači, u preambuli, na početku Protokola za Kosovo, u Aneksu 5. i kod potpisnika postoji i zvezdica i fusnota, onako kako je to uređeno Rezolucijom.
U samom Treaty, odnosno u samom ugovoru ne mora na svakoj strani to da stoji, budući da već stoji i u samoj preambuli.
Potpuno je jasno iz svega, i politike koju vodi Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije da niti smo, niti ćemo priznati ni u jednom trenutku nezavisnost Kosova i Metohije. Ne koristimo pitanje nezavisnosti Kosova i Metohije u dnevnopolitičke ili bilo kakve političke svrhe i u tome se razlikuje SNS, ova Vlada, predsednik Srbije u odnosu na mnoge druge, pa i poslaničku grupu koja ovo na ovaj način pokušava da predstavi.
Ovaj ugovor je veoma važan i za građane i za privredu. Srbija jeste na dobrom putu. Ono što jeste bilo u privredi i ekonomiji Srbije pre četiri godina, pet godina, danas više nije tako. Danas smo poznati i priznati u svetu. Danas možemo zaista da stojimo sa svima, i sa Narodnom Republikom Kinom i sa Rusijom i sa EU i sa SAD i poštovani smo i predstavljamo faktor stabilnosti celog regiona. Zato je ovaj ugovor važan, jer za privrednike, za investicije, za nova radna mesta, važan je ambijent i Vlada i stabilnost koju Vlada pravi. Hvala.

Poštovani poslaniče, hvala što ste govorili i o onim putevima koji nisu samo glavni putevi i koridori, koji nisu samo autoputevi, jer je važno da građani Srbiji, a verujem da u stvari to građani i građanke Srbije vide u Srbiji da se puno radi, ulaže u regionalne puteve, lokalne puteve, seoske puteve. Prošle godine, odnosno 2017. godine je uloženo samo u održavanje regionalnih puteva sedam milijardi dinara.
Mi smo se dodatno zadužili kod međunarodnih finansijskih institucija i rehabilitujemo hiljadu kilometara puteva. Mislim da nikada nije dovoljno izgraditi dovoljan broj kilometara puteva, ali je jednako važno pore autoputeva imati i sve druge puteve.
Kada ste pomenuli komunalnu infrastrukturu, radi se i kroz Kancelariju za javna ulaganja, ali se isto tako radi kroz ovakve projekte, odnosno ovakve ugovore o kojima danas raspravljamo.
Recimo, u Kikindi imamo prisustvo arsena i to je razlog zašto ovo radimo. U Paraćinu imamo nestašicu vode. U Vrbasu imamo neadekvatnu vodu. U Knjaževcu imamo velike gubitke, 70% su gubici u Knjaževcu, u njihovom vodovodu. Neophodno je da to sačuvamo i da zaista imamo kvalitetnu komunalnu infrastrukturu da bi ljudi mogli normalno da žive, kao sav normalan svet. Hvala vam što ste to spomenuli. Hvala.

Vezano za kredit koji se uzima, odnosno, nadam se, koji će parlament i poslanici i poslanice ratifikovati, sa Narodnom Republikom Kinom, tačnije sa „Eksim bankom“, a za prvu deonicu pruge Beograd – Centar – Stara Pazova, koji potpuno se slažem sa vama, nije mali, ali pre nego što se uopšte krene u razmišljanje o nekim projektima i u strateške okvire stavljaju, znači u strategije razvoja transporta Srbije i samog regiona, onda se pre toga rade određene analize i predstudije izvodljivosti, studije izvodljivosti, gleda se koje su to prednosti i koliko je to značajno za našu zemlju.
Ovde uopšte nije pitanje da li je neki partner drag ili nije drag i nema, kako ste vi rekli, dragih a nema ni mrskih kredita, ni ovih ni onih, nego ovde postoji samo jedan interes Vlade Republike Srbije a to je interes Srbije, odnosno za građane i građanke Srbije. Dakle, nema ljubavi u poslu. To je za neko drugo mesto, nego se jako vodi računa o ekonomiji, o tome šta želimo da postignemo i šta želimo da imamo u transportnoj politici odnosno u transportu Srbije, ne za godinu, dve ili tri, nego za 20 godina i više.
Ne znam odakle vam informacija da se ta pruga pravi za kinesku robu. Dakle, ja to čak i ne razumem i ne znam kako možete to da kažete, kada ona prolazi kroz Srbiju i vlasništvo nad infrastrukturom je vlasništvo države Srbije. Biće raznih operatera, ali to je dobro da bude a vlasništvo infrastrukture je vlasništvo Srbije.
Danas, u ovom trenutku, dakle na relaciji Beograd – Subotica, mi imamo, recimo, osam pari teretnih vozova, tri para putničkih vozova, 80 lokalnih vozova. Godišnje, samo na tom delu Beograd – Subotica, 2,4 miliona putnika, četiri miliona tona robe. Naravno da to nije dovoljno i da hoćemo više. To znači, ne možete mi reći da je to kineska roba. Šta su to Kinezi? Nisu. Prema tome, to je Koridor 10. Nema važnijeg Koridora u ovoj zemlji od Koridora 10. Ne možemo mi da budemo ostrvo. Dakle, Hemigvej je još rekao, čovek nije ostrvo. Nije ni Srbija ostrvo, Srbija mora da se povezuje sa svima. Činjenica da Srbija ima najbolji položaj u ovom delu Evrope govori o tome da Srbija treba da zaradi od svog tranzitnog položaja i zato radimo infrastrukturu i zato se radi energetika i zato se radi transport.
Dalje, da ponovim još jedanput, vlasništvo, dakle, država infrastruktura železnica jeste vlasnik infrastrukture železnice koje budemo radili, kao što je i sada vlasnik. To neće biti privatnik vlasnika.
Druga vrlo važna stvar, juče sam to pomenula, danas mislim da je važno da još jedanput kažem. Dakle, 49% ovog ugovora i svega što radimo, radiće domaće kompanije, sve što bude moglo da se proizvede u našoj zemlji biće domaće komponente. Postoje nažalost neke stvari koje ne možemo da proizvedemo, moraćemo to da uvozimo u skladu sa evropskim standardima, dakle, ne u skladu sa bilo kojim standardima.
Na početku ste se zapitali, da li smo zaboravili gde smo stali. Nismo nikad zaboravili gde smo stali i stvarno ne znam kako se prave klin čorbe i ne mogu da razumem da mi danas razgovaramo o tome – znate, ako bismo sklonili zvezdicu ili ako je zovemo pahuljica, o onda bi u stvari bilo ovo. Znate, ako biste meni oduzeli 20 godina, ja bih imala 27. Pa, ne možemo tako da pričamo, ovo je međunarodni ugovor, veoma je važan za našu zemlju, imaćemo sistemsko unapređenje naše transportne politike. Gradićemo koridore koje planiramo. Vrlo jasno stoji u Rezoluciji, svuda šta znači Kosovo sa zvezdicom, tako je stavljeno u preambuli, u aneksima, sve što je bilo moguće da se stavi je stavljeno. Hvala.

Samo da zamolim, pošto jačina decibela je tako visoka da se ja pitam šta je sledeće. Ja sve razumem i svaka reč isto rečena na jedan mirniji način u odnosu na ono što ste vi rekli. Ali, shvatila sam šta ste hteli da kažete po ćemo da probamo da objasnimo. Razumem, takođe vašu bojazan, jer vi ipak niste ekonomista, doktor ste stomatologije, te tako, ne možete, verovatno, da razlučite neke stvari oko kredita i zato sam ja tu.

Kada ste počeli da govorite o kreditu, tzv. Kineskom, kako kažete, pa ste onda krenuli da govorite o Evropskoj investicionoj banci da idemo nekim redom. Za svaki ovaj kredit, za svaki ovaj Nacrt zakona ispred vas stoje svi uslovi kredita.

Pre nego što se krene na pregovaranje o Ugovoru o finansiranju postoji komercijalni ugovor. Kada se potpiše komercijalni ugovor, on je osnova da možemo dalje uopšte da krenemo u pregovore za Ugovor o finansiranju.

Preferencijalni krediti sa Narodnom Republikom Kinom, su krediti pod najpovoljnijim uslovima. Ne znamo odakle ideja da kažete da u privih pet godina, koji je grejs period, znači u tih privih pet godina ne plaća se nikakva kamata, vi građanima govorite i objašnjavate da se plaća, ne znam koliko za kredit. Dakle, to je prvo netačno. Grejs period znači da pet godina nema nikakvog plaćanja.

Kamatna stopa jeste 2%, razumem da hoćete da pokažete kako umete da izračunate procente, to je u redu, ali znači to ništa nije skriveno. Samo da građani znaju da je Srbija jedina zemlja od 16 zemalja Jugoistočne Evrope koja ima najveći procenat projekata koje radi sa Narodom Republikom Kinom, što je za nas zaista važno. Svi projekti koje radimo se finansiraju po najboljim mogućim uslovima dogovorenim, pre svega, sa predsednikom Narodne Republike Kine.

Mislim da je to značajno za nas. Značajno je za nas jer su uslovi dobri, značajno je, jer kroz komercijalne ugovore dogovaramo učešće naših domaćih kompanija, značajno je i u političkom odnosu, jer ne možemo pričati o ekonomiji izdvojeno od politike, to uvek ide zajedno.

Dalje, ste govorili o Evropskoj investicionoj banci i o nekom zaduživanju. Evropska investiciona banka je jedina banka, između ostalog u odnosu na sve druge međunarodne finansijske institucije, koja ne naplaćuje nikakve takse na nepovučena sredstva. Dakle, naplaćuje i Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka, ali Evropska investiciona banka to ne radi.

Ovo što se nalaz ispred vas, dakle, Nacrt zakona koji je ispred vas, upravo upućuje sve one koji imaju bilo kakav problem na tenderu na našu republičku komisiju za zaštitu prava ponuđača. Dakle, neko je pre ovoga govorio o tome kako se sve to radi samo po pravilima Evropske investicione banke. Ne, na protiv. Radi se u skladu sa našim Zakonom o javnim nabavkama i u skladu, ovo što treba da usvojimo i nadam se da hoćemo, upućuje upravo na republičku komisiju.

Ova Vlada, pre svega gleda interes svoje zemlje, znači Srbije. Sve drugo se nalazi na drugom mestu. Ono što ne odgovara građanima i građankama Srbije ne usvaja se i ne dolazi u ovaj parlament kod vas poslanika. I to bi bilo za sada sve. Hvala.

Šta sve ispričaste.
Dakle, to što ste vi ispričali, nisu poluistine, nego ne znam kako se to zove, polulaži ili poluneistine, kako da se izrazim, a da vas ne uvredim, naravno, ne želim da vas uvredim.
Da krenemo od ličnog. To da li se ja smejem, ja planiram ceo život da se smejem. Izvinjavam se na tome ako to vama smeta. Nadam se da nećete da me gađate nekim mišem zbog toga, ali ja ću nastaviti uvek da se smejem. Valjda je bolje da se smejem, nego da plačem.
Sad, na ono što se zove - tačke dnevnog reda. Rekli ste, kaže – zašto piše, kaže, Ugovor o osnivanju Transportne zajednice, i nigde nema jugoistočne Evrope? Ovako, piše lepo – Evropska unija, u daljem tekstu Unija ili Evropska unija, mali razmak, pa slovo I, pa sledeći red, kako se uglavnom inače prave međunarodni ugovori, velikim slovima, strane potpisnice iz jugoistočne Evrope, malim slovima, pa se nabrajaju zemlje, sve gore navedene strane, dakle, imate jugoistočne Evrope, da sad ja ne bih čitala to, ako ste se upoznali sa Ugovorom, videli ste to.
Druga stvar, počeli ste ovde da govorite o tome da ni jedna jedina ruta u Ugovoru o Transportnoj zajednici nije u interesu građana Srbije.
Znači, Dveri kažu sledeće, PG Dveri kažu – nijedna transportna ruta koja se nalazi u ovom ugovoru, u ovim kartama ovde, nije u interesu građana Srbije. Znači, dragi građani Srbije, Dveri kažu ovako – Fruškogorski koridor nije u interesu građana Srbije, Moravski koridor nije u interesu građana Srbije, Koridor 10, pa nije ni on u interesu građana Srbije, ni severa, ni centra, ni juga. Dakle, Koridor 11, povezivanje sa Crnom Gorom, pa nije ni to u interesu Srbije, pa, što bismo se povezali sa Crnom Gorom, pa što bismo se povezali sa Mađarskom, Bugarskom, Makedonijom, pa što bismo se povezali sa Bosnom i Hercegovinom. To kažu Dveri.
Znači, u ovom Ugovoru o Transportnoj zajednici stoje apsolutno svi koridori, postoji osnovna mreža najosnovnijih koridora, ispod toga je ona mreža po kojoj se rade projekti, to je tzv. sveobuhvatna mreža, gde svi koridori koje je država Srbija predložila se nalaze upravo u ovom ugovoru.
Još jedna stvar, u odnosu na sve druge države, dakle, vi kažete da je ovaj Ugovor u interesu Albanije, uopšte nije tačno. Dakle, svi koridori jedino od zemalja zapadnog Balkana prelaze preko Srbije. Svaka druga država oko nas nema sve te koridore. Dakle, mi ih imamo. To je ogromna razlika i ogromna prednost. Zato je ovaj ugovor važan za nas.
Kada govorimo o povezivanju, vi kažete opet u interesu Albanije. Pa, čekajte, povezujemo se Niš-Dimitrovgrad, radimo elektrifikaciju, modernizaciju, radimo obilaznicu oko Niša, 250.000.000 evra to košta. To je jedna od ruta, od čega, između ostalog, od Fonda zapadni Balkan Srbija dobija bespovratno, kao donaciju, dobija 70.000.000 evra. Ne razumem kakve to sad veze ima, po vama, za neku drugu državu? Ovo je dobro za Srbiju.
Dakle, kada govorite takve stvari, ili dobro pogledajte kartu. Ako imate problem sa tim, mi smo tu da to objasnimo.
Pominjete prugu Beograd-Bar. Prvi put nakon 40 godina ova Vlada je rekonstruisala i modernizovala 77 kilometara ove pruge. Nije sve što je potrebno rekonstruisano, što prolazi kroz Srbiju, ali je urađeno 77 kilometara za prethodne dve godine. Uradićemo i ostatak i vratićemo na projektovanu brzinu. Ali, 40 godina to niko nije pipnuo.
Drugo, ako kažete da ste iz Vrbasa, onda možda da probate da idete Beograd-Vrbas vozom, novi je voz, modernizovana pruga, 110 kilometara na sat. Sigurna sam da to može da bude lepo.
Dakle, nemojte da govorite da se ovde radi… Ono što je važno da građani čuju i zbog čega sam se, pre svega, javila, a to je činjenica da obmanjujete javnost pričom o tome da ovaj ugovor nije u interesu građana Srbije, da je ovaj ugovor u interesu Albanije ili bilo kog drugog. I činjenica je da obmanjujete građane Srbije kada kažete da nijedna ruta koja je ovde stavljena nije u interesu građana Srbije. To je osnovna stvar. Prvo, nije tačno. Karte vrlo jasno pokazuju, biće svuda prikazane, nisu tajna, mogu da se vide. Hvala.

Hvala.
Dobar dan svima. Poštovani predsedavajući, drage poslanice i poslanici, hvala vam što danas imamo priliku da razgovaramo o ratifikaciji četiri vrlo važna međunarodna sporazuma. Jedan od tih sporazuma treba da omogući Srbiji da dobije mogućnost da bude sedište vrlo važnog sekretarijata, a u pitanju je ugovor o Transportnoj zajednici zemalja zapadnog Balkana.
Potpisali smo ga letos kada je bio sastanak predsednika vlada, i to na engleskom jeziku, a zatim smo čekali, kao Srbija, da dobijemo taj ugovor na nacionalnim jezicima, dakle, na srpskom i svim ostalim, da bismo mogli taj ugovor da predložimo Vladi Republike Srbije na usvajanje.
Ovaj ugovor o Transportnoj zajednici, krenuću od tehničkih detalja, budući da je bilo puno pitanja zašto danas sednica i zašto danas raspravljamo o ovome. Ovo je vrlo važno za Republiku Srbiju, za građane Srbije. Dakle, ovaj ugovor o Transportnoj zajednici zemalja zapadnog Balkana, u kojem je jedna od zemalja, centralna, upravo Srbija, je 9. oktobra došao u Vladu Republike Srbije na nacionalnom jeziku, pregledan i upućen članovima Vlade Republike Srbije na mišljenja, 26. oktobra je usvojen na sednici Vlade Republike Srbije i odmah nakon toga upućen, sa molbom, parlamentu i poslanicima i poslanicama na hitno usvajanje upravo zbog značaja i mogućnosti da na ministarskom sastanku 7. decembra članice i EU izglasaju Srbiju kao sedište Sekretarijata Transportne zajednice zemalja zapadnog Balkana.
Mislim da je to od velikog značaja, budući da transportna politika Srbije, jedan od osnovnih strateških ciljeva jeste povezivanje sa regionom. Srbija u regionu ima lidersku poziciju upravo u oblasti infrastrukture, transportne i energetske. Za nas je mogućnost i veliki da nastavimo to povezivanje mnogo brže nego što je to rađeno u prethodnom periodu.
Puno je prednosti za Srbiju, pre svega, od toga što smo uopšte potpisali ugovor o Transportnoj zajednici, a da ne govorim o tome što ćemo imati sedište Sekretarijata Transportne zajednice. Dakle, ubrzana izgradnja i povezivanje i ono što je za nas važno jeste da postanemo nezaobilazan koridor u onome što se zove povezivanje istoka i zapada i da postanemo zaista nezaobilazni kada govorimo o izgradnji, ne samo drumskog saobraćaja, nego i železničkih pruga, da završimo ili da nastavljamo dalje sa novim projektima fizičkog povezivanja sa drugim zemljama, ali ono što je takođe važno, što treba da nam pomogne, a to je da prevaziđemo sve one ne fizičke barijere koje postoje između zemalja, dakle Srbije i svih zemalja sa kojima se graničimo, jer ono što utiče direktno na našu konkurentnost jeste činjenica da nam često roba i putnici, ali posebno roba, na granicama stoji jako dugo.
Jedna od odlika ovog ugovora, gde ćemo svi zajedno, kao zemlje zapadnog Balkana, uskladiti naša nacionalna zakonodavstva, zatim ćemo postati jedan jedinstveni region, a kao takav biti deo EU i tako sistemski razvijati našu transportnu politiku i naš transportni sistem, jeste da prevaziđemo sve fizičke i ne fizičke barijere. Pored toga, naravno, usklađivanje nacionalnih zakonodavstava i mogućnosti da koristimo još mnoge fondove i da sve one projekte koje smatramo strateškim projektima, a koji se u Vladi Republike Srbije definišu, za to su određeni Koridori, krenemo u njihovu mnogo bržu realizaciju.
Mislim da je vrlo važno napomenuti da zahvaljujući jednom ovakvom ugovoru, gde nismo sami, ali jesmo, ponavljam još jedanput, centralna zemlja zapadnog Balkana, radimo na tome da povećamo obim transporta ljudi i robe, da se potrudimo, a imamo jasne planove, programe i za veliki deo pripremljenu projektno-tehničku dokumentaciju, dakle da se potrudimo da te projekte realizujemo. To znači da produžimo transportnu mrežu, zatim da iz toga takođe možemo da vidimo u onom realnom životu, ne samo gotovu infrastrukturu, nego u onim finansijskim i ekonomskim indikatorima, povećanje učešća transporta u društvenom bruto proizvodu.
Mislim da je takođe jako važno reći da ćemo u skladu sa ovakvim jednim ugovorom na pet godina praviti određene planove, radićemo zajedno. Ne možemo pričati o infrastrukturi kao jednom ostrvu samo za jednu zemlju. Infrastruktura je zaista pitanje celog regiona. Ukoliko smo bez infrastrukture, ne možemo pričati ni o bilo kakvom privrednom razvoju.
To je vrlo važan međunarodni sporazum. Pričaćemo šta god je potrebno o detaljima, i to je pre svega osnovni razlog zašto se danas vidimo i o tome pričamo.
Pored toga, pored ovog međunarodnog sporazuma, još tri sporazuma su ispred vas. Svaki ponaosob je važan za građane i građanke Srbije. Jedan jeste ratifikacija ugovora sa KFV nemačkom bankom u vrednosti od 17 miliona evra. U pitanju je vodosnabdevanje u četiri opštine, to su Kikinda, Vrbas, Knjaževac i Paraćin. Vrednost za Kikindu je šest miliona, za Vrbas 4,1, Knjaževac 3,4, Paraćin 3,45 miliona evra. Već smo potpisali ugovore sa Ministarstvom finansija, KFV banka i predsednici opština i sada je ispred vas da o tome razgovaramo. Ukoliko ovo budemo ratifikovali, u narednih godinu dana ova četiri grada će imati rešeno pitanje vodosnabdevanja, negde je deo kanalizacije.
Zatim, ispred vas je takođe ratifikacija međunarodnog ugovora o finansiranju sa kineskom „Eksim“ bankom, a odnosi se na finansiranje prve deonice modernizacije pruge Beograd-Budimpešta. To je prva deonica Beograd centar – Stara Pazova. Prošle godine u novembru na samitu 16+1 u Rigi potpisan je komercijalni ugovor sa kineskim konzorcijumom koji će raditi na ovom delu pruge. U maju mesecu, u Pekingu, kada je predsednik Vučić bio u Pekingu, tada smo tom prilikom potpisali i ugovor o finansiranju i od 26. avgusta on je u parlamentu po hitnom postupku, kako bismo sada imali ratifikovan i ovakav jedan ugovor.
O detaljima pričaćemo kasnije u samoj diskusiji. U pitanju je preferencijalni kredit i sve ono što Srbija ima u svojim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom. Srbija, koja je između ostalog dobila i to da je sedište, odnosno centar za saobraćaj i infrastrukturu, 16+1 zemalja. Znači, sledeće godine ćemo ugostiti ovde u Beogradu sve ministre transporta, kao i ministra transporta i infrastrukture Narodne Republike Kine.
Četvrti sporazum koji je ispred vas je Nacrt zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Od 2001. godine do danas 3,1 milijarda jeste potpisanih, ratifikovanih ugovora sa Evropskom investicionom bankom. Sve međunarodne finansijske organizacije propisuju vrlo detaljnu proceduru sprovođenja javnih nabavki. Kod Evropske investicione banke to za nijansu izgleda drugačije. Oni nemaju detaljno propisanu proceduru. Imaju jedan vodič za sprovođenje javnih nabavki gde nema svih detalja.
U tom smislu, niti se u potpunosti primenjuje vodič za javne nabavke, niti se u potpunosti može primeniti naš Zakon o javnim nabavkama, tačnije u onom delu šta su nadležnosti Republičke komisije za zaštitu prava ponuđača. Iz tog razloga, želeći da to sve bude transparentno, da nam se ne desi situacija da se neko požali na tenderu, pa da onda Republička komisija ne može da da svoj stav.
To je razlog zašto smo sa Evropskom investicionom bankom našli rešenje gde ćemo u potpunosti moći, izmenom članova samog ugovora, da primenimo naš zakon, a to znači da će republička Komisija za zaštitu prava ponuđača moći da reaguje na svaku vrstu, naravno, u drugom stepenu, ukoliko postoji neka žalba.
Tu su četiri međunarodna sporazuma ispred vas. Svaki je važan, kao i sve ono što vi radite.
Još jednom želim da vam se zahvalim što danas možemo da razgovaramo o ovome. Sve što imate da pitate, mi smo tu da odgovorimo. Žao mi je što neki, čini mi se, nisu baš shvatili koliki je značaj ovoga, pa imamo situaciju da je najveći problem zašto smo danas ovde, a bićemo i sutra, a nije suština značaj toga da je Srbija centralna zemlja, da će imati sekretarijat zemalja zapadnog Balkana, što nije bilo lako dobiti, verujte. To je stvar velikog rada, što predsednika, što same Vlade Republike Srbije.
Naravno, ne bih da govorim o opštinama i lokalnim samoupravama, koje će konačno rešiti pitanja, bilo kanalizacije, bilo vodosnabdevanja. Hvala vam.

Bilo je nekoliko pitanja i nekoliko insinuacija za koje mislim da nisu tačne i dužnost mi je da ih objasnim.
Krenućemo prvo od ugovora o Transportnoj zajednici zemalja zapadnog Balkana. Prvo pitanje Kosova i potpisnika tog ugovora, da građani Srbije ne bi mislili drugačije od onoga što zaista stoji u papiru i što jeste, nekoliko stvari. Prvo, Kosovo kao potpisnik ugovora o osnivanju jeste, ali baš onako u skladu sa Rezolucijom 1244, dakle, po svim procedurama koje su već, i načinom, kako je to već rečeno i lepo vam piše čak u članu 2, da ne predstavlja nikakvo priznanje Kosova od strane EU, kao nezvanične države.
Ugovorom o osnivanju Transportne zajednice Kosovo se označava na isti način kao i u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji su EU i Euroatom zaključili sa njim, a koji je u skladu sa dogovorom o regionalnom predstavljanju i saradnji postignutim dijalogom Beograda i Prištine, kao Kosovo sa zvezdicom, sa pratećom fusnotom koja glasi: - ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i mišljenja Međunarodnog suda, itd.
Član 2. u Protokolu, koji ste vi pominjali, odmah da se zna, protokoli su tu zbog toga što daju određena prelazna vremena državama da u dve faze harmonizuju svoja zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, i u tom članu 2, koji ste vi predstavili kao da je Srbija prihvatila neko priznanje Kosova, što nije tačno, vrlo jasno stoji, takođe zvezdica i ceo ovaj tekst koji sam ja maločas, već jedanput rekla.
Dakle, to je prva stvar koja nije tačna. Dakle, niti je Srbija prihvatila de fakto i de jure, nezavisnost Kosova, niti je Srbija ovim ugovorom o Transportnoj zajednici zemalja zapadnog Balkana, na bilo koji način prihvatila nezavisnost Kosova, niti će.
Dalje, ono što ste takođe ovde rekli, pitate se zašto ovaj ugovor znači samo usklađivanje našeg zakonodavstva. Da vas podsetim, i da su to samo prepisane direktive EU, da vas podsetim, ako to niste znali, Srbija je kandidat za članstvo, odnosno Srbija želi da bude članica EU, i to jeste naš put. Prema tome, logično je i sve što radimo u prethodnom periodu radimo, i od zakona sve što usvajamo upravo u ovom parlamentu, jesu zakoni koji su usklađeni sa direktivama EU.
Zašto uopšte, možda niste na pravi način, možda ja nisam dobro objasnila i na tome se izvinjavam, zašto nam treba ovaj ugovor o transportnoj zajednici, zašto hoćemo da imamo transportnu zajednicu zemalja zapadnog Balkana? Zbog toga što ćemo mnogo brže i mnogo bolje moći da se povežemo u bilo kom smislu, dakle ekonomski, infrastrukturno sa zemljama zapadnog Balkana, zato što je dobro za nas da imamo jedinstveno tržište, mnogo je bolje za nas sve da imamo jedinstveno tržište sa svim ostalim državama, jer to znači mogućnost za ekonomski dalji oporavak i za ekonomski dalji rad.
Pitali ste, takođe, oko građana Vojvodine, istočne Srbije, zapadne, pobrojali ste to lepo, a ja da vas pitam, da li mislite da građani Vojvodine zaslužuju još više puteva, još više pruga? Da li građani zapadne Srbije zaslužuju još više puteva, još više pruga? Da li građani istočne Srbije to isto zaslužuju? Mislim da zaslužuju i Vlada Republike Srbije misli da zaslužuju i zbog toga sve ovo i radimo.
Dalje, postavili ste takođe jedno zanimljivo pitanje na samom početku vezano za ugovor sa Eksim bankom, ugovor o finansiranju za prvu deonicu modernizacije pruge Beograd-Budimpešta. Mi smo ponosni, ne samo na taj ugovor, nego na našu saradnju sa Narodnom Republikom Kinom. Meni nije jasno, da li vi imate problem, odnosno ne shvatate sam ugovor o finansiranju, pa o tim detaljima da razgovaramo, ili se vama baš ne radi danas i sutra, pa je to najveći problem zašto ste vi dobili danas taj ugovor. To nisam najbolje razumela, ali sam sigurna da ćete mi odgovoriti.
Što se tiče Železnica Srbije, ja sam ponosna na svakog radnika i radnicu Železnice Srbije. Posle dve decenije, možda i više, tri decenije, Železnice Srbije su polako, korak po korak, krenule ne samo u oporavak, nego krenule u svoju modernizaciju i razvoj. To što u Železnicama Srbije prošle godine nije bilo, kako vi kažete – haosa i problema, zato što se 90% ljudi prijavilo, između ostalog, dobrovoljno da izađe iz Železnica, ja vas razumem. Vi ste navikli da radite u haosu, vi volite, znači to je suština rada SRS, znači što veći haos, nikakav problem.
Međutim, ono što je činjenica, a vezano za železnice Srbije, jeste sledeće, Železnice Srbije imaju danas vrednost infrastrukture, dakle vrednost investicija šest milijardi evra. To su nove pruge, to je nova infrastruktura, to su novi vozovi. Za prethodne četiri godine imate, recimo, ruski kredit, dinar jedan nije bio ugovoren pre tri o po godine, dinar jedan nije bio potrošen. Danas je ugovoreno 870 miliona ruskog kredita, potrošeno je blizu 450 miliona. To je zasluga ove Vlade i radnika Železnice, i u svakom preduzeću, u infrastrukturi, Srbijavozu, isto tako i u Kargu. Železnice danas već izgledaju drugačije. Prema tome, priča o tome da je neko nekog ostavio bez posla, samo da podsetim, 3.200 ljudi jeste otišlo iz Železnice, 92% je bilo dobrovoljno. Od 3.200 ljudi bilo je 12 žalbi. Osam ljudi je vraćeno na posao.
Takođe, želim da vas informišem, da su u Železnicama Srbije postojali dugovi kada smo počeli da se bavimo na pravi sistemski način Železnicom, a ne onako kako su svi pričali i nisu se bavili Železnicom, pa smo došli u situaciju da pre tri godine pričamo da cela mreža ima prosečnu brzinu 30 do 35 kilometara na sat. Vi sada imate deonicu, onoliko koliko je moglo da se uradi u prethodne tri godine, gde je prosečna brzina 110 do 120 kilometara na sat, 20, odnosno 37 novih takođe vozova.
Dakle, mi smo, između ostalog, rešili pitanje istorijskih dugova Železnice koje niko nije želeo da reši. Mislim da je to vrlo važno, jer ne možete da očekujete da firma dalje radi i funkcioniše ukoliko toga nema. Dakle, na dalje, prvi put je urađen popis u Železnici, dakle prvi put posle 15 godina Železnice Srbije su uradile popis svoje imovine.
Da li možete da verujete da 15 godina nikada nije urađen popis i nije se znalo šta Železnice Srbije imaju. Tom prilikom je ustanovljeno višak određenih sredstava u vrednosti od 16 miliona knjigovodstvenog dinara. Videćemo sada, daćemo da se ta sredstva prodaju onoliko kolika je tržišna vrednost. To će Železnici služiti da na dalje svoje dugove ili određene troškove plaćaju.
Prema tome, Železnice Srbije jesu na dobrom putu, daleko od toga da je sve završeno. Neophodno je da se ceo Koridor 10 modernizuje, neophodno je da one druge regionalne pruge takođe dobiju, prosto da budu sve elektrifikovane, jer imamo situaciju da jedan deo nije elektrifikovan i zato ćemo raditi Niš-Dimitrovgrad, i zato ćemo raditi obilaznicu oko Niša, i zato potpisujemo ugovor za elektrifikaciju. Tako da bih samo volela, ukoliko je moguće, da govorimo o činjenicama ni o čemu drugom. Hvala vam lepo.

Molim samo da vi ne obmanjujete javnost. Evo, sad ja tražim da se član 2. pogleda i da se lepo vidi šta ovde piše i da se lepo vidi ovde član 1, pa zatim je ovde zvezdica koja tačno objašnjava i svaki put kada imamo ovakvu situaciju, svaki put imamo ovu zvezdicu i vrlo jasno objašnjenu. To da li je to vama odštampano ili nije, verujte, izvinite ako nije, ja stvarno ne znam, ali molim vas, Ugovor o transportu je…
(Miljan Damjanović: Mogu da vam dam Predlog zakona. Evo ga.)
Možete, evo izvolite. Jel ima zvezdica?
Znači, Predlog zakona koji je prošao Vladu Republike Srbije, to je ovo.
Znate šta, zbog građana Srbije, sad se obraćam pre svega njima. Dakle, niti je Srbija priznala Kosovo, niti će ga priznati i to je svima jasno upravo iz politike koju vodi predsednik države. Članom 2. ili bilo kojim članom ovog ugovora vrlo jasno stoji, dakle, i svaki put je tu zvezdica prema sporazumu i Rezoluciji 1244. To je što se toga tiče.
(Miljan Damjanović: Protokol 4.)
Protokol 4, samo da završim.
Što se tiče sredstava kineskog kredita po preferencijalnim uslovima, sa niskom kamatnom stopom, to su veoma velika sredstva. Samo za prvu deonicu o kojoj mi govorimo ona iznosi 350,1 milion dolara. Dakle, druga deonica gde razgovaramo o ugovoru o finansiranju je 582 miliona dolara, iz ruskog kredita je druga deonica. Treća deonica od Novog Sada do Subotice i do granice je nešto o čemu razgovaramo i gotovo je blizu milijardu dolara. Znači, to su ogromna sredstva. „Železnice Srbije“ nikada, ali nikada nisu imale sopstvena sredstva iz kojih bi ulagali u tako velike, ogromne investicije. „Železnice Srbije“ su uvek bile subvencionisane i ranije i danas i verovatno će biti i nadalje, ne samo ovde, nego i u drugim državama Evrope. Prema tome, ako govorimo o objašnjenju zašto nema, da znate da nema zbog toga, a ne zato što Vlada Republike Srbije ne radi nešto kako treba.
Takođe, ostala sam vam samo dužna, jer ste se pobunili i rekli da „Železnice Srbije“, piše u aktu koji ste pogledali, ima samo jednog akcionara. Nisam takođe razumela. Pitam – jel treba da prodamo „Železnice Srbije“ pa da ima više akcionara ili je normalno da Vlada Republike Srbije i da država Srbija bude vlasnik toga? Mislim da je normalno. Mislim da „Železnice Srbije“ tek treba da se razvijaju i da donose prihode, a ne samo subvencije.
Kada ste govorili o zaposlenima, pomenuli ste i inženjere koji se zapošljavaju. Nije to sve. Sto mašinovođa je zaposleno prošle godine u „Železnicama Srbije“, znači, stotinu ljudi je dobilo posao. Znači, daleko od toga da Vlada Srbije nema jasan plan i ne čini sve da upravo osposobi „Železnice Srbije“ i ne koristi „Železnice Srbije“ i sindikate „Železnice Srbije“ da bi govorila o tome kako nešto nije u redu. Mi radimo zajedno. Pet sindikata funkcioniše u „Železnicama Srbije“. Svaku odluku koju smo donosili donosili smo zajedno, direktori, sindikati, Ministarstvo finansija, ministarstvo socijale i Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja. Nikada ništa nismo doneli, a da nismo razgovarali. Nikada se nije desilo da je bilo ko zatražio sastanak, a da taj sastanak nismo imali. Prema tome, to jesu činjenice i postoji, naravno, evidencija o nečemu.
Takođe, na kraju, ako sam vas uvredila, izvinjavam se, evo, ja sam pogrešila. Vi sigurno nikad niste pravili haos, SRS nikada nije pravila haos, nikada predsednik te stranke nije vadio pištolj, nikada se to nije desilo… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam što ćete prihvatiti, odnosno glasati za ova četiri međunarodna sporazuma. Ugovor o Transportnoj zajednici jugoistočne Evrope, slažem se mi smo tako zvali i Ugovor o energetici zemalja jugoistočne Evrope.
U onom trenutku kada je nekako Hrvatska ušla u EU i kada se uopšte na sastancima govorilo više o zapadnom Balkanu, ostao je u žargonu taj termin, ali suštinski je ugovor, naravno jugoistočne Evrope.
Ali, ono što je za nas jako važno da ubrzamo povezivanje i svaka vrsta povezivanja i svaki projekat povezivanja sa zemljama regiona, za Srbiju znači više investicija i za Srbiju znači više radnih mesta.
Mislim da je veoma važno reći da ono što jeste cilj, ne samo Evrope, ali i naš cilj jeste da mnogo više povećamo transport železničkim saobraćajem. Sedamdeset pet posto drumski saobraćaj u strukturi prevoza tereta ili putnika, 15% negde jeste železnički saobraćaj.
Cilj jeste da to u narednom periodu, narednih 10 godina bude do 25%, a da bi to mogli da uradimo naravno da je neophodno da izvršimo modernizaciju i rekonstrukciju železničkih pruga. To ljudi u Srbiji odlično i vide i znaju i ono što smo uradili i ono što još uvek nije urađeno, ali je jednako važno zaista da pokušamo da izbegnemo, odnosno rešimo pitanje mnogih barijera na samim granicama i tog stajanja naših vozova po nekoliko sati.
Zato radimo, recimo, sa Mađarskom novi sporazum o železničkom transportu, sa Bugarskom i Rumunijom pokušavamo da pregovaramo, sa Makedonijom će biti jedan zajednički granični prelaz Preševo-Tabanovci, sa Bosnom i Hercegovinom će to biti na završenom mostu LJubovija-Bratunac, sa Crnom Gorom, takođe pokušavamo da napravimo dogovor, jer kad imamo jedno mesto gde će se praktično vršiti sve od carine, pa do svih ostalih pregleda, onda to sigurno znači ubrzanje transporta. To je naš interes.
Pitanje ovog ugovora, zaista sa pozicije Srbije, ja bih rekla da je to za nas jednako važno kao i sve velike strateške odluke koje smo donosili u prethodnom periodu, a tiču se infrastrukture.
Mala samo napomena, vezano za KfW program.
Kada govorimo o finansiranju 30% ide iz budžeta Republike Srbije, a 70% je to iz lokalnih samouprava.
Mnogo toga je već urađeno u prethodnom periodu iz ovog programa, dakle, nekoliko programa imaju svoj naziv, jedan, dva, tri, itd, po raznim lokalnim samoupravama i ja mislim, da u stvari, o tome najbolje svedoče i govore sami predsednici opština i građani u tim lokalnim samoupravama gde zaista najveći problem i dalje jeste problem u Srbiji i nerešeno pitanje vodosnabdevanja i kanalizacije.
I hvala vam na komentarima. Hvala.

Hvala.
Sada da vidimo da li je poslanik sve ovo dobro shvatio i da li možda ovo što ste do sada predstavili i rekli jeste zaista tako i piše u ovim papirima ili je bilo nešto improvizacija. Meni se čini da je bilo puno improvizacije u ovom što ste rekli, a počeću od početka.
Kada govorite o Železnicama Srbije, ja zaista mislim da je nama svima zajednički cilj, a zajednički cilj jeste da mnogo više koristimo železnicu i da umesto onih 15% u strukturi prevoza robe i putnika od ukupnog prevoza idemo na 25% u narednih deset godina.
Vi ovde govorite sa, dozvolićete mi, ja ću to prokomentarisati na moj način možda, nadam se da se nećete uvrediti, ali sa nipodaštavanjem šta je sve urađeno, ja ipak moram zbog građana Srbije da podsetim kada je ko šta uradio i šta je uradila ova Vlada u prethodnom periodu, a šta su uradile neke prethodne po pitanju Železnica Srbije uopšte. Ne modu a da ne pokažem jednu tabelu gde su sve nule.
Dakle, jedina godina od 2008. godine kada je rekonstruisano 22 km pruge je bila 2009. godina, 2008. godine – 0 km, 2010. godine – 0 km, 2011. godine – 0 km modernizovano, rekonstruisano, održavano, 2012. godine – 0 km, 2013. godine – 0 km, 2014. godine – 0 km. To su rezultati koji su nas dočekali.
Godine 2015. – 36,3 km iz IBRD kredita 4, koji je uzet inače deset godina ranije pa se ni jedan jedini evro nije koristio. Godine 2016. – 43,3 km pruge, takođe iz kredita i mogu da vam kažem kog – rekonstrukcija treće severne deonice pruge na Koridoru 10, Mala Krsna, Velika Plana dužine 29,5 km, zatim rekonstrukcija prve južne deonice pruge na Koridoru 10, Bujanovac-Vukarevac i Beograd centar – faza jedan.
Godine 2017, ovo što sada radimo, 135,8 kilometara je do sada završeno. Započeto je još 54 kilometara, rekonstrukcije Gilje-Ćuprija, zatim Gilje-Ćuprija-Paraćin, pruge Beograd-Niš, pošto smo o tome pričali, dužine 10,5 km i rekonstrukcija izgradnje drugog koloseka na deonici pruge Pančevački most-Pančevo Glavna, rekonstrukcija druge južne deonice Vranjska banja-Ristovac, rekonstrukcija treće južne deonice Vinarce-Đorđevo, završena rekonstrukcija deonice pruge Resnik-Valjevo, itd.
Dakle, to je ono što je urađeno za ovih nekoliko godina, od kada vršimo vlast, što je, priznaćete, najviše što je moglo da se uradi, a naravno, neću da poredim sa onim što je nula kilometara što je urađeno do 2014. godine. Mislim da je to veoma važno.
Pored toga, ova zemlja je nabavila nove vozove. U ovoj državi u poslednjih nekoliko godina se ulaže intenzivno u železnički transport. Možda je to nekome – eto, jaka stvar, radimo jedan deo pruge a nismo uradili sve, ali, uradićemo sve. Beograd-Niš i te kako zaslužuje da bude modernizovan u potpunosti, i biće modernizovan u potpunosti. Ne može sve odjednom. Ali, strašno je kada slušam ljude koji su vršili vlast, negde od 2000. godine, kada se uložilo u 23 km železnice, da nam danas pričaju kako, eto, jaka stvar, 200 km pruge modernizovano. Jeste velika stvar i jeste odlična stvar. I treba da bude još više. I ova nova pruga koju ćemo da modernizujemo, Beograd-Stara Pazova-Novi Sad-Subotica-granica je za nas jako važna. To je dvokolosečna pruga, a sada je jednokolosečna. Biće na 200 km, prosečna brzina između 160 i 200, u zavisnosti od gradova gde bude stajala.
Dakle, to je ono što se tiče samog železničkog transporta.
Pomenuli ste, takođe, izvinjavam se ali pratim i ton, mašinovođe. Kažete – zašto nema mašinovođa u kargu. Nema mašinovođa u kargu zato što se niko 20 godina nije bavio tim ljudima, zato što je prosečna starost u železnici 50 godina, zato što nema ljudi koji mogu da rade, a ne zato što država sada nije ulagala i ne ulaže u železnicu. Inače, prosečna plata mašinovođe u srpskim železnicama je 55 hiljada dinara. Da li želimo da bude više? Da. Ali, moramo da radimo na nekoliko koloseka, a to znači investicije, to znači restrukturiranje, to znači briga o kadrovima, o čemu se nije vodilo računa. Plata, recimo, jednog inženjera u ministarstvu je 45 hiljada dinara. Plata mlađeg inženjera u ministarstvu je 33 hiljade dinara. Samo da vam napravim malo poređenje.
Dalje, rekli ste, između ostalog – smanjenje saobraćaja. To je takođe jedna neistina. Kažete – smanjen je saobraćaj zato što se ništa ne radi i mi beležimo smanjenje saobraćaja. Smanjenje saobraćaja u železnicama je samo tamo na onim prugama u toku godine na kojima se radi. Resnik-Valjevo se radio i u toj situaciji smo morali da imamo u toj godini smanjenje. Ali, to ne znači da će biti sada, naredne godine.
Ono na šta sam posebno ponosna i iznenađena sam kako ne znate taj podatak, a to je, pošto pominjete kako obilaze Srbiju, jesu, obilazili su Srbiju do 2014. i 2015. godine, sve je tačno. Išli su Koridorom 4, zato što niko 20 godina nije hteo da gradi taj Koridor 10 i zato što ste svi pričali u prethodnom periodu kako smo mi centar, kako smo mi lideri, a niko živi nije izašao na teren da vidi da li se uopšte bilo šta gradi i radi.
Pušteno je 200 km auto-puteva u prethodne četiri godine. Zbog tih 200 km puštenih puteva, mi danas na Koridoru 10 imamo 47 miliona vozila; 2014. godine smo imali 32 miliona vozila. Velika je razlika između 47 miliona vozila, koliko je danas i 32 miliona vozila. To govori da neko, eto, ipak ide preko ove Srbije i da se povećava broj automobila, ne zato što možda neko silno voli Srbiju, nego zato što Srbija gradi auto-puteve, zato što je Srbija najkraća ruta između istoka i zapada, kraća 150 kilometara u odnosu na rutu 4. Prema tome, ta priča da ima manje saobraćaja nije tačna.
Samo da se vratim na sekund na železnice za kargo, takođe za smanjenje saobraćaja. Godišnje 11 miliona tona se preveze kargom. Naš cilj je da bude 20 miliona tona 2020. godine.
Potom, pričate o Prokopu i opet govorite stvari koje nisu tačne. Na 10 do 15 minuta saobraća „BG voz“. Evo, podatak, 105 „BG vozova“ dnevno ide kroz Prokop, 105 „BG vozova“. Šest do sedam pari daljinskih vozova ide za Novi Sad. Pa, nemojte da govorite da nema nijednog voza, da niko živi ne ide, kad nije tačno. Jednostavno, nije tačno.
Druga faza Prokopa, mi razgovaramo sa kuvajtskim fondom da to nastavimo. Nadamo se sledeće godine nastavku radova.
Takođe, pogrešili ste. Da vas podsetim, LJig-Preljina je deonica koja je puštena, to je auto-put, 40,3 kilometara. Tu ne ginu ljudi, tu nema ni jednog poginulog, hvala bogu, od trenutka kada smo pustili taj auto-put. Ub-Lajkovac, videćemo šta će nadležni organi da rade. Sve je bilo obeleženo. Dobićete informacije.
Dalje, pominjali ste deficit. Deficit ste pomenuli. Opet, hajde da govorimo o podacima. U trenutku kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade Republike Srbije, dug je bio 76,5% BDP-a, danas je 62,5%. Molim vas, umemo valjda da se bavimo matematikom i da sabiramo i da oduzimamo, 76,5 je bilo, a danas je 62,5.
Takođe, nadalje, još jedna stvar. Stepen nezaposlenosti je bio 27,6%, a danas je, odnosno prošlog meseca je 11,3%. Izvinite, to je ogromna razlika. Tu nije razlika u jednom procentu, to je razlika između 27,6 do 11,3%.
(Zoran Živković: To je laž.)
To nije laž. To je statistika, Republički zavod za statistiku. To je ista ona statistika koju su svi pre nas koristili. Ništa nismo promenili, ali ništa.
Takođe, pominjali ste Nebojšinu ulicu, grad Beograd. Koliko ja znam, podneta je krivična prijava protiv investitora u Nebojšinoj 8a. Nadležnost jeste grada Beograda, ali ja moram da kažem da ceo naš uspeh, recimo, u oblasti građevinarstva i na „Duing biznis listi“ to što smo deseti na svetu je najvećim delom upravo zahvaljujući Beogradu, upravo gradnji u Beogradu, izdavanju građevinskih dozvola u Beogradu, uređenju sistema. Ne možete dva miliona nezakonito izgrađenih objekata u prethodnih 20 godina da završite odmah, ali se zaista nešto radi, ne nešto, odnosno to nešto daje rezultate.
Danas je 20.000 gradilišta, bilo ih je ispod 500, dakle, kada je isti taj Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade.
Hajde da pričamo o podacima, da se suočimo, kako god, ali hajde da govorimo o onome što jeste. Hvala.

Hvala na vašim komentarima.
Evo nekoliko dodatnih informacija, pa se nadam da će one upotpuniti vašu sliku o ovim važnim sporazumima.
Nema ovde nikakvih fraza, nema ovde nikakvog pobedničkog čitanja podataka. To su samo činjenice koje se u mnogome razlikuju od podataka i činjenica od pre 7,8,10 i 15 godina.
Dakle, da krenem prvo od toga što ste rekli – zašto uzimamo kredite ako je stanje u privredi tako dobro? Stanje u privredi je mnogo bolje nego što je bilo, a krediti se ne uzimaju samo zato što je u pitanju finansijska konstrukcija određena, nego zato što daju mnogo benefita po određenim projektima.
Vratiću se na projekat, dakle, pruge, modernizacije pruge, zato što tu ima mnogo važnih podataka od najvećeg, globalnog projekta „Jedan pojas, jedan put“ i toga da je Srbija deo toga, do svih drugih činjenica o čemu ću nešto reći posle.
Dakle, kada govorimo o Transportnoj zajednici, napravili ste jednu razliku između toga da sam pomenula da je Transportnom zajednicom zemalja jugoistočne Evrope, da je Srbija centralna zemlja. Da, reći ću vam, centralna je zemlja ne samo zato što smo se zadesili ovde gde jesmo, što je tačno, nego zato što smo konačno počeli da koristimo u pozitivne svrhe, kao komparativnu prednost, našu poziciju. Čini mi se, ne čini mi se nego znam, vidim i svi znamo, da to nije rađeno prethodnih 20 godina, osim što smo imali političare koji su samo pričali o nekom liderstvu u regionu, a od tog liderstva ne beše ništa, nego ono što smo mogli da vidimo, to je da su nas zaista obilazili, da se zaista nije gradilo, da se zaista nije ulagalo, osim što su političari koristili tu frazu, jer to jeste bila tog trenutka fraza, sada to više nije slučaj.
Dakle, Srbija jeste centralna zemlja jugoistočne Evrope zbog svog dobrog položaja kao najprofitabilnija ruta između istoka i zapada i to je ono što mi hoćemo i ovom Transportnom zajednicom da iskoristimo, kao što smo želeli isto to da iskoristimo i energetskom zajednicom zemalja jugoistočne Evrope. Nema važnijeg ulaganja od ulaganja u infrastrukturu, bilo da je ono transportno ili energetsko.
Rekli ste u jednom trenutku da je ovaj sporazum čudan i da ne vidimo kakve to prednosti možemo da imamo od Transportne zajednice i od ovakvog jednog sporazuma, kao i pitanje u čemu se razlikuje u odnosu na SITO. On je napravljen kao organizacija na osnovu memoranduma, dakle, nema obavezujući karakter. Neke stvari su mogle da se urade, neke možda nekog trenutka i nisu. Ovo je Transportna zajednica napravljena na osnovu međunarodnog sporazuma, ugovora, dakle, koje su zemlje potpisale, među njima je i Srbija. Potpuno drugačiji karakter u odnosu na SITO, u tom smislu jer ima obavezujući karakter.
Dalje, ovaj sporazum će pomoći da svi oni projekti, a sada ću vam reći nešto i oko toga, da ti projekti koje smo definisali kao strateške koridore, se mnogo brže realizuju. Srbija je inače prva zemlja, znači prva je Srbija krenula da govori o strateški važnim koridorima pre nekoliko godina. Svi projekti koje je Srbija predložila, bilo u železnici, bilo u putnom saobraćaju, drumskom saobraćaju, svi su prihvaćeni, postali su deo osnovne transportne mreže EU. Dakle, ti projekti koje smo predložili, ti projekti koji su prihvaćeni od EU su ti projekti koje ćemo gurati kroz
Transportnu zajednicu.
Zašto je Transportna zajednica, takođe, važna, jeste svaka od zemalja jugoistočne Evrope, zapadnog Balkana su veoma različite po nivou razvoja svoje infrastrukture. Takođe su različite u odnosu na to koliko su se uskladile sa direktivama EU, koliko nisu. Mnogo je jednostavnije stvoriti jedinstveno tržište od dvadesetak miliona ljudi, gde ćemo biti u jednom, nekako istom stepenu, ćemo ići kada govorimo o samom usklađivanju sa direktivama EU.
Pomenuli ste pitanje - zašto je Srbija 5% u finansiranju? U odnosu na broj stanovnika zemalja koje su potpisnice i u odnosu na visinu BDP-a, hteli da priznamo ili ne, najveći smo. Dakle, u odnosu na to je i taj odnos, odnosno taj procenat od 5%.
Zatim, ono što je takođe važno, mislim da je važno, to je da sve što budemo radili vezano za projekte, drugačije je i veoma povoljno po nas da budemo sedište Sekretarijata, zato što se drugačije gleda i drugačije se neke stvari rade. Sigurana sam da to može samo da nam pomogne, nikako ne može da nam odmogne.
Pominjali ste kineski kredit, kako ga mi, nekako, zovemo. Da se ne naljutite, ali rečenica – šta će nama pruga na 200 kilometara na sat, meni negde liči kao u onom nekom ranijem periodu, a nadam se da to nije, kada su se seljaci bunili zašto uopšte imamo vozove, jer to su metalne šklopocije koje plaše krave.
Znači, ljudi, nama treba pruga od 200 kilometara na sat. Danas cela zemlja, ceo Koridor 10 ima 200 kilometara na sat gde god je to moguće, ja mislim da je to odlično. Da prestanemo više da se stalno vraćamo unazad i da se zadovoljavamo sa tim da sad imamo prosečne brzine negde oko 35 kilometara, pa super, ako imamo 50 to je odlično. Nije odlično. Treba nam najmanje 110 kilometara i 120 kilometara na sat, ako govorim o Kargu, treba nam 200 kilometara na sat ako je modernizacija pruga, pa ceo svet ide mnogo brže i mnogo više. Nažalost, mi smo imali zaostajanje u železničkom saobraćaju od 30 prethodnih godina, sada idemo gde god možemo na takve pruge.
Druga stvar, ovom prugom mi jesmo deo velikog, globalnog projekta, nema većeg projekta danas na svetu od kineskog projekta „Jedan pojas, jedan put“. Mislim da treba da budemo time zadovoljni, to su prednosti.
Treća važna stvar, ovaj kredit je sa grejs periodom pet godina, ali ono što je za nas jako važno, 49% su domaće kompanije. Dakle, 49% će raditi domaće kompanije, koristiće se najvećim delom gde god je to moguće, gde god možemo to da napravimo, dakle ono što se zove Srpska domaća oprema. Gde, nažalost, ne možemo, moraćemo neke stvari nove da nabavimo. To su prednosti i zašto uzimamo ovaj kredit i zašto to radimo u ovako jednom velikom projektu, koji nije projekat samo Srbija-Kina, ovo je, recimo, trenutno projekat Srbija-Mađarska-Kina. To ne znači da nećemo nastaviti dalje ulaganje u Koridor 10. Mislim da nam je to najvažniji koridor, bilo da pričam o putničkom saobraćaju, pitali ste me kada, ja sam to već govorila i rekla sam da će kompletno da bude gotov početkom naredne godine u prvom tromesečju.
Dakle, mislim da je važno da krenemo sa modernizacijom na dalje, a ne samo 36 kilometara železničkih pruga od Beograda dole ka Nišu. Upravo zbog toga, da ne bismo bili izopšteni, kao što je to bio ranije slučaj.
Još jedna vrlo važna stvar za KfW program, treba da znate da smo KfW programom obezbedili na neki način ovo pitanje kanalizacije ili vodosnabdevanja u 17 gradova. To je 136 miliona evra, od čega je donacija nemačke Vlade 30,5 miliona evra, dakle to je 22%, a 105,5 miliona evra jeste kredit, znači nije kompletan kredit. Ako sam nešto preskočila, vi ćete me dodatno pitati. Hvala.

Počeću od poslednje rečenice – odgovornosti. Slažem se sa vama, svako od nas je odgovoran za ono što radi. Nas glasaju građani Srbije, pa u odnosu na to koliko imamo poverenje građana, tako se i nalazimo u ovom parlamentu, tako imamo i predsednika Srbije a imamo i Vladu Republike Srbije. Videćemo, naravno, govorim ovde o SNS, kako će to izgledati u narednom periodu.
Da krenemo prvo od Ugovora o Transportnoj zajednici zemalja Jugoistočne Evrope i toga da ste vi na kartama pronašli da nema Moravskog koridora. Meni je žao što niste malo detaljnije pogledali, pa bi videli da postoje dve mreže, jedna je sveobuhvatna ili kor mreža, pardon, jedna je osnovna ili kor mreža, a druga je sveobuhvatna mreža. Ta osnovna samo mreža povezuje samo naj, povezuje glavne koridore, a sveobuhvatna mreža ima unutar toga kompletne sve projekte koji su važni, a u kojem imate, sad ne znam na kojoj strani je to kod vas, imate tačno i Moravski koridor, naravno i Fruškogorski itd, ali Moravski koridor i te kako postoji.
Vlada, koja je upravo pokrenula pitanje Moravskog koridora, mi u budžetu za narednu godinu imamo novac koji je izdvojen za izmenu idejnog projekta, koji je urađen 2011. godine. Trenutno se radi na izmeni prostornog plana. U isto vreme se razgovara sa zainteresovanim stranama. Jeste upravo Vlada Republike Srbije ova, nije bila ona Tadićeva vlada. Mi smo imali obećanja Tadića da će Koridor 10 da bude gotov 2004. godine, samo da vas podsetim, za Olimpijadu u Atini, mislim, nisam sigurna. Pa gde je taj Koridor 10 bio? Pa, milion obećanja je bilo. Zašto to ne bismo rekli? To su takođe činjenice. Kada govorimo o kilometrima autoputeva i obećanjima Tadića, dakle, to nema veze sa onim što je bila realnost.
Podsetiću vas, kada je isti taj Tadić formirao Nacionalni savet za infrastrukturu, koji se jedanput ili dva puta sastao, na kraju je Ustavni sud proglasio neustavnim poslovanje takvog tela, nijednu jedinu stvar, nijedan jedini projekat nije urađen za vreme Tadićeve vladavine, kada govorimo infrastrukturi.
Uzimani su krediti, država se zaduživala, stotinama miliona evra i od Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke i Svetske banke i na kraju nije postojao ni projekat. Dakle, taj javašluk koji je napravljen u tom periodu, to je odgovornost koja je nas dočekala da nema završenog Koridora 10, da se Koridor 11, tako je u pravu ste, crtao verovatno po karti Srbije, ali to nije radio ni Vučić ni SNS nego je to radio neko ko je bio pre nas.
Prema tome, ako pričamo o odgovornosti, hajde da pričamo ko je šta uradio i koliko kilometar puta ste napravili, koliko železnice. Kada sam govorila o kilometrima, evo da krenemo od autoputa. Godina 2008. nula kilometara autoputa. To su podaci, nula kilometara autoputa ste napravili. Godina 2010. nula kilometara autoputa je napravila Vlada koja god da je bila. Dakle, u tom trenutku ste imali Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade, Olivera Dulića, ministra za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje. Ovo 2008. godine isto Mirko Cvetković i Oliver Dulić.
Prema tome, kada govorimo o podacima 2012. godina, 94 kilometara lokalnih puteva, nula kilometara autoputa. Godina 2013. osam kilometara Srpska Kuća – Donji Neredovac. Zatim, rehabilitovan, rekonstruisano 238 kilometara iz redovnog poslovanja 124. Sanirano i rekonstruisano, rehabilitovano lokalnih puteva 50 kilometara. U tom periodu Ivica Dačić predsednik Vlade, prvi potpredsednik Aleksandar Vučić. Godina 2014. završena čuvena deonica Ub – Lajkovac koji je za vreme vaše vladavine odobren na tom vašem Nacionalnom savetu za infrastrukturu da ide iz njive u njivu, a znalo se da pet, šest godina narednih nema, nemoguće je da će biti ispred, iza urađene deonice puta i to iz budžeta finansirano 70 miliona evra i mi danas to treba da popravljamo. Godina 2015. 39 kilometara autoputa, odnosno 26,3 kilometara Vladičin Han – Donji Neredovac, Crvena Reka – Čiflik, 12,7. Rehabilitovano i rekonstruisano 262 kilometra puta, lokalnih puteva 110. U to vreme Aleksandar Vučić predsednik Vlade. Godine 2016. 52 kilometara autoputa LJig – Preljina, 40,4, Grdelica – Grabovnica 5,6, i šest kilometara Kragujevac – Batočina. Rehabilitacija i rekonstrukcija 432 kilometra je tada rekonstruisano. Tada je između ostalog završeno, popravljeno i tako dalje oko dve stotine mostova, manjih, većih, prelaza i tako dalje. Lokalnih puteva 202 kilometara. Predsednik Vlade Aleksandar Vučić. I to su takođe činjenice koje se verovatno nekima ne dopadaju. Godine 2017. za sada 49,7 pušteno u saobraćaj, očekujemo dakle da bude pušteno još pet kilometara na ulazu u Pirot, od toga 12,2 pušteno u saobraćaj 13. jula, to je Čiflik – Staničenje, Kelebija petlja Subotica, 30,5, pušteno takođe u saobraćaj Stančićenje – Pirot Istok, Pirot Istok – Dimitrovgrad, Kragujevac – Batočina, 3,86. Planirano između ostalog kao što sam rekla na Koridoru 10, 200 kilometara rehabilitovano, sto lokalnih, Aleksandar Vučić do 29. juna predsednik Vlade, a potom Ana Brnabić.
Znači, to su takođe podaci i mogu ponovo da čitam podatke za železnicu jer su tačni. Da, nula kilometara i možemo mi ovde da nam se to sviđa ili ne sviđa, ali mi svi znamo da su vozovi imali prosečnu brzinu, a i danas veliki deo vozova u Srbiji, odnosno na prugama, ima prosečnu brzinu 35 kilometara na sat. To je zbog toga što se nije ulagalo u železnicu niti u puteve. Znate, rečenica da lažem kada kažem da se nije ulagalo, mislim da to nije zaista tačno jer podaci pokazuju nešto sasvim drugo.
Što se tiče projekta za koji kažete da je promašen projekat, pa pominjete „Beograd na vodi“, pa Er Srbiju i tako dalje, činjenica je da je procena vrednosti aerodroma danas najmanje deset puta veća nego u trenutku, dakle, kada smo imali JAT. Zahvaljujući Er Srbiji mi danas imamo 47 destinacija sa tog istog aerodroma, tada ih nije bilo ni 12 destinacija. Zahvaljujući toj Er Srbiji mi danas možemo da pričamo o tome da je aerodrom „ Nikola Tesla“ najbrže rastući aerodrom u celom regionu.
Znači to su činjenice. Za vreme JAT-a, kada je postojao JAT, to je u to vaše vreme, kada se pravilo pet studija izvodljivosti šta da se radi sa JAT-om, pa se nijedna studija nije realizovala. To je ta odgovornost o kojoj vi pričate. Razumem da su vas građani kaznili timi i da vi niste, ne vršite sada vlast, ali kada govorite, hajde onda da govorimo ono što jeste istina, zato što to što se do sada rekli, a kažete naziv Koridora tačno a sve iza toga kažete ne tačno.
Takođe, govorili ste pa bih se ovde zadržala. Ima još jedna stvar, kada ste pričali o ugovoru o Transportno zajednici i kada ste pominjali koridore, a da građani Srbije ne shvate pogrešno, sve što je Srbija planirala da gradi od puteva, a to znači, završetak Koridora 10, Koridora 11, kako ga mi nazivamo, zatim Moravski koridor, Fruškogorski koridor, Brza saobraćajnica Šabac-Loznica, kada govorimo o putevima Niš-Merdare-Priština, za to u zavisnosti od nivoa dokumentacije, to sve stoji i planirano je u našim budžetima u narednom programskom budžetu, naredne, tri, četiri ili pet godina.
Negde se radi projektno-tehnička dokumentacija, negde se menjaju prostorni planovi, negde već imamo dokumentaciju kao za Niš-Pločnik, negde vodimo razgovore sa međunarodnim finansijskim institucijama ili partnerima. Znači, ni jedna jedina stvar ne stoji i neće ni jedna jedina stvar da stoji.
Pruga – modernizacija pruge, nije to samo modernizacija pruge Beograd-Budimpešta, to je izgradnja drugog koloseka. Sada je jednokolosečna pruga, sada je pruga gde treba da se vozite ko zna koliko da biste došli do granice i to je pruga koja će imati prosečne brzine do 200 km na sat, a onda kada se približava nekom gradu naravno da ne može da ide 200 km na sat, pa će biti verovatno nešto manje, ali to je pruga koja ne zavisi samo od Srbije.
Ovo je projekat u kojem se nalaze tri države, jedna je Mađarska, druga je Srbija, a treća je Kina. Dakle, Kina koja se nalazi, dolazi kao investitor i kreditor, Kina koja pravi svoje planove, a Srbija je u odnosu na Mađarsku i to smo nekoliko puta rekli, pripremila uvek sve i bila prva. Dakle, mi sada imamo pripremljene dokumentacije, mnogo više nego naši mađarski partneri.
Znači, kada radite velike infrastrukturne projekte, teške nekoliko milijardi, a ovde će samo treća deonica, od Novog Sada do granice biti blizu milijardu, a da ne govorimo prve dve deonice iz kineskog kredita i druge koje se već rade od Stare Pazove do Novog Sada iz ruskog kredita, mi govorimo o projektu blizu dve milijarde evra.
To su projekti koji su od međunarodnog značaja, međunarodni projekti. Znači, oni ne mogu da zavise samo od jedne države. Uopšte ne pravim, mislim da, kada sledeće nedelje krenu radovi na prvoj deonici Beograd-Stara Pazova, a na drugoj deonici Stara Pazova-Novi Sad, ruska kompanija RŽD sa našim kompanijama već radi i verujem da ćemo se i te kako voziti ovom prugom svi, kao što ćemo ići svi ovim putevima. Hvala.