Pa ne možemo da radimo tako da smo stalno životni i na probi. Da ponovim još jednom, profesionalni upravnik nije obaveza, on je mogućnost. Dajemo mogućnost vlasnicima stanova da angažuju profesionalnog upravnika koji će im pružiti određenu uslugu koja im je potrebna. Oni to mogu da urade i ne moraju da urade.
Dakle, stvar je na vlasnicima stanova kako će se organizovati da održavaju i upravljaju zgradom. Iz tog razloga ne možemo da prihvatimo vaš amandman.

Pa baš zato što je profesionalni upravnik i ima dodatne poslove, dodatne zadatke, plaćen je za tako nešto. Treba više da radi u odnosu na običnog upravnika i samim tim treba da obezbedi bolje uslove i kvalitetnije uslove za stanare i vlasnike. Zato stoji šta su sve poslovi profesionalnog upravnika.

Kažete, niko vam ne veruje. Da, verovatno ste u pravu, preko 50% građana Srbije koji su glasali za SNS verovatno nam ne veruje. Sigurno ste u pravu za to.
Moram da priznam da ja stvarno nisam tako hrabra da se zaklanjam iza legendarnog Vojvode Živojina Mišića. Mislim da je to najveći vojskovođa srpske vojske i prosto je neverovatno da vi sa svojim neznanjem i svojim neradom koristite njegove reči. Zbog toga mi je žao, a još mi je strašnije kada treba da vidim da jedan Živojin treba da bude u koaliciji i sa Dosta je bilo i sa DS, jer to je ono što vi pravite, novi politički savez i to se videlo juče.
Ali da se ja vratim još jednu stvar zbog građana Srbije. Ne postoji obaveza, još jednom ponavljam, angažovanja profesionalnog upravnika, građani sami, odnosno vlasnici stanova određuju da li će se sami organizovati ili će eventualno angažovati profesionalnog upravnika. Samo je jedan cilj ovog zakona, a to je da uvedemo red u naše stambene odnose i da održavamo naše zgrade, ništa više od toga.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

To nije nikakav problem. U zakonu piše: Privredna komora ili drugo pravno lice koje ispuni određene uslove. Dakle, mogu da rade univerziteti. To je pod jedan.
Pod dva, ministarstvo daje saglasnost na tako nešto i ministarstvo pravi pravilnik uopšte obuke i polaganje ispita, davanje licenci i eventualno oduzimanja tih licenci, tako da ne može baš svako da radi šta hoće nikako, ali svakako univerziteti mogu to da urade.
(Dušan Pavlović, s mesta: Da li može replika?)

Mi prihvatamo amandman sa ispravkom koju ste dali.

Važno je da uvedemo red u održavanje stambenih objekata. Važno je da ukoliko ne izaberemo upravnika ili profesionalnog upravnika, da u tom smislu postoji mogućnost da lokalna samouprava ili jedinice lokalne samouprave pomognu sve do trenutka dok se stanari ne budu dogovorili.
Ovo što sam ja slušala od poslanika, koji govori o tome kako će neko da uvede prinudnu upravu u svim stambenim zgradama, jeste zaista tipičan način kako se koriste praktično građani Srbije u svoje političke kampanje koje trenutno vodite. Ja stvarno mislim da bi se legendarni Živojin Mišić, koga sam pomenula, sada stvarno postideo kada bi znao ko koristi njegov moto.

Niti koga diskreditujem, niti koga optužujem, samo sam primetila, ali vidim da to vas jako boli što sam samo primetila da postoje određene, hajde da se bolje izrazim, mogući potencijalni politički savezi i to je skroz u redu.
Što se tiče profesionalnih upravnika, zbog svih ljudi koji nas gledaju, ne možete da kažete da će profesionalni upravnici da upadaju u stanove, da špijuniraju, itd, jer to ne piše u zakonu, ni u jednom članu, a i sve institucije i one institucije koje vi koristite onda kada vam zatreba, a to je Poverenik, su vrlo jasno rekle da je sve u skladu i sa Ustavom i sa zakonom i da sa stanovišta tajnosti podataka i svega onoga o čemu smo pričali toliko dugo, nema ni jednu jedinu primedbu.
Prema tome, kada ustanete da kažete, onda dajte nešto konkretno i dajte argument i dajte činjenicu i dajte pomozite da zakon bude bolji. Nemojte da govorite nešto što ne stoji, nemojte da plašite građane, nemojte da govorite neistine, a to je valjda moje pravo kao nekoga ko je predlagač ovog zakona da kažem da to što govorite nije tačno. Ovlašćenja su jasno napisana u zakonu i zato ovaj zakon i jeste detaljniji nego većina zakona koji se možda nekada predlažu.

Zaista je nemoguće kada je predsednik stranke Boris Tadić psiholog da se i vi ne bavite nekom psihologijom, pa razmišljate šta je u glavama nekih koji su radili vredno godinu i po dana na definisanju ovog zakona i jedno 10 javnih rasprava svih građana koji su prisustvovali tome i mnogih udruženja koja su davali svoje komentare. Ovo je neki novi pogled i neka nova dimenzija kako se definišu zakoni.
Ovaj zakon je, još jedanputa podvlačim, vrlo jasno odredio kriterijume i napravio okvire. Napravio je tačno okvire do one granice koja je dovoljna da pričamo o jednoj održivosti, odnosno održavanju zgrada i o tome da vodimo računa o upravljanju zgrada. Ni milimetar iza toga.
Što se tiče zapošljavanja itd, o čemu vi pričate, ne, sve je javno i svi kriterijumi će biti javni. Pravilnik koji se bude napravio o tome kako i ko može biti, ko može da aplicira u opštinama na obuku da bude profesionalni upravnik će biti javno i ništa neće biti ispod stola i ništa neće biti tajno.

Da ste pročitali zakon, a niste, onda biste, recimo, videli da se ukida Agencija za socijalno stanovanje i da će kompletna delatnost socijalnog stanovanja biti koncentrisana u samom ministarstvu. To je prva stvar koju biste videli.
Ali, da kažem u stvari šta ste vi želeli vašim amandmanom. Vi ste želeli da se profesionalni upravnik plaća direktno, a to znači sledeće – da mu date gotovinu na ruke ili na neki njegov račun i da onda niko živi ne može da prati tokove novca. To ste vi ovim amandmanom rekli. To dosta liči na Radulovićeve amandmane, ali, svejedno. Znači, to ste želeli da uradite.
Mi ne kažemo tako. Mi hoćemo da pratimo tokove novca, zato što ne želimo da nam se pojavljuje da nam raste siva ekonomija. I nismo mogli da prihvatimo amandman koji ste vi dali. A ja verujem da vi niste razumeli tačno kakav ste amandman dali, jer ne biste nikada, valjda, tako nešto predložili.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Naravno, prihvatam amandman.

Prihvatam.

Da, prihvatam amandman.

Da. Prihvatam.

Da.

Samo da pojasnim. Da, mi smo ukinuli to obavezno osiguranje iz nekoliko razloga. Prvo, naše osiguravajuće kuće su to i prihvatile, ali uz jednu neverovatnu stvar, a to je da 85% osiguranik mora da nadoknadi i samim tim su obesmislile samo osiguranje. S druge strane, pitanje samog osiguranja ne postoji ni u jednoj zemlji EU, osim u Hrvatskoj i Sloveniji. Ali, suština je ovo pod jedan što sam rekla.
Dakle, to nije način da se rešava, jer su takve štete inače, o kojima mi govorimo u ovoj delatnosti, u predmetu ovog zakona, toliko velike vrednosti, da zamislite sad to osiguranje gde 85% osiguranik treba da nadoknadi. To je bio razlog zašto smo, da ne bi na taj način opteretili, sklonili obavezno osiguranje.