Izrada plana je u toku.
Što se tiče ovih 700 objekata, neće biti srušeni, oni su izuzeti iza linije aerodroma.

Mi smo u procesu zaključenja ugovora sa Ministarstvom odbrane koje je ulagalo u investiranje u terminal. Dakle, Privredno društvo aerodromi Srbije će napraviti ugovor sa Ministarstvom odbrane. Moram da priznam da to nije išlo nekom dinamikom, brzinom kako smo mi očekivali zbog toga što je Ministarstvo odbrane tražilo da im se isplati novac koji su uložili u izgradnju terminala. Trenutno vodimo razgovor i pregovore, jer ja mislim da to ne može da bude smetnja niti možemo da licitiramo zavisi od tog novca.
Nadam se, kada me pitate o mesecu, zaista se nadam da ćemo mi u prvoj polovini naredne godine konačno moći da pričamo da imamo konačno saobraćaj na jednom aerodromu koji je napravljen, izgrađen i koji ima onakvu terminalnu zgradu kakvu ima.

Pa, toliko ništa nismo uložili mi iz Vlade za ove dve godine da je od 1.000 putnika koliko je bilo pre nego što je formirana ova Vlada, danas ih ima 70.000. To je verovatno tako došlo pošto se ništa nije uložilo.
Znači, četiri miliona evra je uloženo od strane SMATSA, Direktorata i „Nikole Tesle“, od opremanja, od opreme da može da se leti, odnosno da može da se vrši vazdušni saobraćaj i po lošem vremenu i noću što nije bilo moguće pre dve godine. Od svih stvari koje su bile neophodne da bi aerodrom mogao da ispuni osnovne uslove da uopšte dobije dozvolu, kada govorimo o bezbednosti, da možemo da koristimo takav aerodrom.
Drugo, ono što se i dalje ulaže u aerodrom jeste novi toranj koji će se praviti, neka vrsta rezerve Aerodroma „Nikole Tesle“. Prema tome, izvinjavam se, ne znam odakle vam ti podaci, ali apsolutno su netačni kada govorimo o ulaganju Vlade Republike Srbije, a pre svega ovog ministarstva da se aerodrom Niš podigne i da sledeće godine imamo gotovo 200.000 putnika.

Samo radi istine. Evo ih podaci ovde. Godina 2014 – 1.335 putnika na niškom aerodromu, godine 2015 – 36.258 putnika. Za sada, 2016. godina, imam ovde podatak od oktobra, dakle, nemam decembarski, 81.723 putnika. Nemojte da govorite nešto što nije tačno. Mnogo sam se borila za niški aerodrom i ne prihvatam da mi neko kaže nešto što nije tačno. Nijedanput, nijedne godine prethodne, nije moglo da se leti u uslovima smanjene vidljivosti, niti je moglo da se leti noću. Zahvaljujući u ove dve godine što smo obezbedili svu opremu da to može, mi imamo ovaj broj putnika. Nikada nije bilo toliko kompanija, niti toliko linija da može da se napravi toliki broj putnika koji su leteli u Nišu. Zaista, samo da budemo malo tačniji.

Samo kratko, opet da znaju građani Srbije.
Znači, gradska vlast u Nišu je do kraja 2013. godine plaćala „Montenegro erlajnz“ da leti sa niškog aerodroma. Uložili su šest miliona evra da bi „Montenegro“ leteo. Da su taj novac uložili u niški aerodrom, onda bi mi imali još jednu maltene „Nikolu Teslu“. Samo da se zna, mi smo to prekinuli i osposobili aerodrom i sada imamo komercijalne letove. Valjda je cilj da imamo komercijalne letove.

Da, prihvatam amandman.

Pokušavam da razumem, ali mi je jako žao, pošto sada raspravljate sa puno energije, i to mi je drago, oko ovako vrlo važnog zakona, zašto onda ni jedan amandman koji ste prosledili napisali briše se, što niste dali neki predlog, pa da onda zaista sada možemo da vodimo takvu vrstu rasprave. Ovako, vaši svi amandmani, na sve članove zakona su briše se. To su, dakle, amandmani DS. Baš mi je žao zbog toga.

Samo mala dopuna, razumem čak i taj način borbe, da napišete briše se, pa tako dobijate više vremena, ali vreme se dobija na izborima, a ne dobija se na amandmani. Samo toliko.

Da opet bude jasno, nema emocija u poslu koji radimo upravo zbog toga što nema ni pozitivnih ni negativnih emocija. Naše je da stvorimo uslove da se, recimo, jedan ili svi aerodromi u Srbiji razvijaju, jer ovaj se ovaj zakon se odnosi na sve aerodrome. Dakle, ja zakon branim rezultatima.
Ne želim sada ponovo da se vraćam na to, ali me terate da li treba da pričamo o svim gubicima koji su postojali u JAT-u? Da li treba da pričamo o svemu onome što se dešavalo na aerodromu „Nikola Tesla“ dok nije počelo da se ulaže u aerodrom i dok se nije izvršila privatizacija JAT-a? Sada smo u situaciji da možemo da ulažemo i stotine miliona evra na razne načine da bismo postigli taj aerodrom. Da li treba ponovo da se vraćam, pa da mi vi kažete – eto, ponovo se pozivate na nas. Ali, rezultati kažu da je zaista bilo vrlo loše stanje u vazdušnom saobraćaju dok ga je vodila DS, da je sada stanje takvo u vazdušnom saobraćaju da je to jedini sektor saobraćaja za koji možemo slobodno, ne mi nego Evropa kaže da smo deo EU. Samo toliko – rezultati. Ništa drugo. Emocije? Emocije, o tome možemo da pričamo van ove sale, a ne ovde.

Prvo i najvažnije što ću uvek ponoviti kada god budemo razgovarali o ovom Zakonu o upravljanju aerodromima. Prvo, svaku odluku koju Vlada bude donela, ta odluka će da bude javna i transparentna. Vlada nije razgovarala niti je uopšte imala jednu jedinu tačku dnevnog reda na svojim sednicama, vezano za odluku o tome da li će se ići u koncesiju ili se neće ići u koncesiju itd.
Trenutno, mi jesmo izabrali kao što znate, privatizacionog savetnika, koji treba da nam da predloge šta bi bilo najbolje na osnovu mnogih analiza, ne samo „Nikole Tesle“, nego na osnovu mnogih projekcija, na osnovu svega onog što se dešava u regionu, šta bi bilo dobro uraditi da „Nikola Tesla“ se i dalje razvija.
Kada neko pita što to sada radite, kada je „Nikola Tesla“ u odličnom stanju, pa zato što da bi ste ostali na vrhu mora da se izvrši ogromno ulaganje u „Nikolu Teslu“ koje aerodrom u ovoj situaciji nema.
Znači, svaka odluka će biti pregledna, javna i transparentna. Proces, ukoliko se odlučimo na možda koncesiju ili bilo šta drugo će takođe biti javan i transparentan. Cela procedura će biti takva. Mi smo svedoci raznoraznih procedura koje su se činile od 2000. godine, koje su daleko od toga da su bile transparentne. Ova će da bude pregledna i o tome će se razgovarati. To je za mene najvažniji deo ove priče koji ste vi sada pominjali, zato što se stalno provlači kako smo dali koncesiju, odlučili kako neko postoji. Ne, ne postoji, odluka nije doneta. O tome se još uvek nije razgovaralo. Znaćete je, svi ćemo je znati, o tome ćemo moći da pričamo.
Što se tiče pada poslovanja „Nikole Tesle“, pad je zaista bio u kvalitetu poslovanja i to svi znamo. Niti je bilo velikog broja destinacija, sada ih ima 57 ili 58, niti je bilo nekih vrlo važnih direktnih letova koji su bili neophodni da postoje da bi uopšte mogli da pričamo o aerodromu.
U trenutku kada je privatizovan JAT, tog trenutka je bilo 3,2 miliona putnika, a danas idemo ka pet miliona putnika. To su dve godine.

Ponavljam još jednom, odluka nije doneta. Znate zašto treba novac u budžetu? Novac u budžetu je potreban zbog toga što treba da ulažemo u zdravstvo, u školstvo, u sve ono u šta vi niste ulagali. Ja razumem da vi, mada je to šteta, kao strukovni ekonomista trebali bi malo da znate šta su prihodi, rashodi, itd, ali imajući u vidu da se niste nikad suočili sa tim da imate novca u budžetu, pošto ste sve potrošili, evo, ja vam kažem zašto treba da se uloži.
Drugo, da ne budem gruba, nemojte samo vi iz Demokratske stranke da nam pričate o tajkunima. Nemojte, molim vas. Stvarno, to nema nikakve veze sa ovom raspravom, a vi bi trebali u tom smislu da nam ne govorite o tome.

Obrazloženje ste dobili ali ja bih da pojasnim. Znači, ovaj član Zakona o upravljanju aerodromima je potpuno u skladu sa članom 130. koji je samostalni član Zakona o planiranju i izgradnji koji jeste materijalni propis za izgradnju. Tako da to da je netransparentno, ne vidi se i da je to u odnosu na neke odluke, nekih drugih lica, to nije tačno.
Drugo, nekoliko puta smo rekli, a ponoviću opet 700 kuća je izuzeto iza linije aerodroma, dakle, neće biti srušeno.

Dakle svi investitori i domaći i strani u skladu sa zakonom imaju prvo na subvencije ukoliko zapošljavaju ljude i ulažu u našu privredu.
Drugo, naravno, mora uvek da postoji obostrani interes, što je prirodno. E, sada dalje, javni interes se isključivo uređuje ovim zakonom, ne uređuje ga ni Zorana ni bilo koji drugi ministar. Dakle, u skladu je sa zakonom. Kada govorimo prvo o tim kućama, prvo o tim 700 kuća, verujem da ste u svemu tome potpuno u pravu. Nažalost, to jeste da su izabrali tu da grade i mislim da lokalna samouprava u svakom slučaju mora zajedno sa tim građanima da povede računa o onome što se zovu uslovi za život, a to znači te osnovne komunalne usluge. Postoji onaj drugi deo onih kuća kod „Autokomerca“, dakle, taj predajnik se praktično seli na aerodrom te neće imati tih nekih drugih problema.
U svakom slučaju saglasna sam sa vama da lokalna samouprava mora da se pozabavi time.

Mi smo u procesu, kao što rekoh, potpisivanja ugovora sa Ministarstvom odbrane. Nadam se da će to, ipak, biti u prvoj polovini 2017. godini. Inače, na današnji dan, ovog trenutka, podatak iz Niša, 115.000 putnika, na niškom aerodromu. A što se table tiče, biće.

Ni predsednik Vlade ni jednog trenutka nije govorio o nekom imenovanom partneru, nego baš onako kako ste vi na početku rekli, rekao je moguća koncesija. A kada postoji mogućnost, videćemo, razgovaraćemo, u odnosu na sve podatke koje imamo, projekcije u Srbiji, u regionu itd. Videćemo šta je to najbolje za aerodrom.
Ako pričamo o koncesiji, država ostaje vlasnik, postoji ne samo jednokratna uplata, postoji godišnja naknada itd. Zašto uopšte treba razmišljati o nekom vidu daljeg ulaganja u investicije na aerodromu? Zato što su one potrebne ako hoćemo da budemo zaista prvi u regionu, mi smo sada treći u regionu.
Da li ćemo odlučiti? Da, i biće javno. Ne znam da neko sada, možda vi stvarno znate ime nekog budućeg eventualnog koncesionara, ili znate kako će biti doneta odluka Vlade. Ja ne znam. Znam da je naš zadatak da stvorimo uslove, da imamo mogućnosti tako nešto da uradimo, da sagledamo sve ono, dakle na osnovu studija i svega što nam daje neki pregled, vrlo važan pregled, na osnovu koga će, eventualno, doneti odluku kako ćemo da ulažemo u aerodrom, iz kojih sredstava, iz kojih izvora, na koliko godina, kako će to da izgleda? Zaista je ovo sada vrlo rano. Mi možemo, ovo je tema o kojoj može da se priča puno, i u raspravi na ovom zakonu, u redu, ali ne mogu da vam dam odgovore za koje Vlada Srbije nije još uvek ni sela da razgovara o tome.
Ponavljam još jednom, naša obaveza je da stvorimo uslove da takva mogućnost postoji, a svakako će da bude pregledna na osnovu javnog poziva.