Samo da još jednu stvar dodam, a mislim da je značajna.
Kada ste pominjali kredite, 2012. godine su istekli grejs periodi svih mogućih i nemogućih kredita koje je Tadić, DS, koje ste uzimali pre toga, prethodnih deset godina i uzimali ste šakom i kapom kredite da ni jednog jedinog trenutka niste imali ni jedan projekat urađen.
Znači, zaduživali ste se, uzimali kredit, znali da nemate projektno-tehničku dokumentaciju za koju je potrebno, između ostalog najmanje šest meseci do godinu dana da bude gotova.
Godine 2012. ističu grejs periodu i naravno, dolaze za nas obaveze i kamate koje treba da platimo i tog trenutka država Srbija se susreće sa najtežim periodom u prethodnih najmanje 15 godina, a to je da sve one kredite iza kojih, između ostalog, nema ni jedne investicije koju ste započeli, mi moramo da vraćamo i da plaćamo kamate. To je jedna stvar.
Druga stvar, kada govorite o opravdanju zašto Koridor 10 nije završen kada je Tadić rekao da će biti 2004. godine završen i da je to veliki infrastrukturni projekat i da zavisi od drugih. Velika je razlika kada pravite prugu sa Mađarskom i sa Kinom, onda to znate jesu druge države od kojih to zavisi, ali Koridor 10 i njegova izgradnja unutar Srbije nije zavisila ni od Mađarske, ni od Bugarske, ni od Rumunije, ni od Bosne, ni od bilo koje države, zavisila je samo isključivo od tadašnje Vlade Republike Srbije i od DS koja nije te dve 2008. godine napravila ni jedan jedini kilometar autoputa, jer da vi gospodo to jeste uradili, onda mi uopšte ne bi morali ništa da radimo. Mi bi imali Koridor 10 gotov i mi bi se bavili nekim drugim koridorima.
Na žalost, niste to uradili i još jedna stvar. Kada govorite o tom javnom dugu, o nezaposlenosti, netačnim podacima, ja vas molim, ovo gledaju građani Srbije, ipak treba da govorimo, odnosno nadam se da i vi stojite iza toga da treba da govorimo istinu i samo istinu. Nema pet istina, samo je jedna istina.
Reći ću vam da je Tadić obećao zapošljavanje 300.000 ljudi, a da je za vreme Tadića broj zaposlenih u Srbiji smanjen sa 1,8 miliona zaposlenih na 1,6 miliona zaposlenih, 200.000 ljudi je ostalo bez posla.
To su podaci. Prema tome, nije problem kritika, ali je problem ko nas kritikuje. To je problem. Hvala.

Mala samo dopuna. Da vam kažem, ne samo Tadić, da je rekao da će Koridor 10 biti gotov 2004. godine, nego je tadašnja ministarka saobraćaja i telekomunikacija Marija Rašeta Vukosavljević rekla, dakle, 2004. godine i 2006. godine, da će biti gotov put kroz Grdeličku klisuru. Samo radi toga da kažemo da su to citati i Tadića, a i Marije Rašete. Marija Rašeta nije bila član Srpske napredne stranke, nego je bila član Demokratske stranke. Samo toliko.
(Goran Ćirić: Replika.)

Nekoliko važnih informacija. Počećemo od Transportne zajednice.
Pošto ste naveli kako je Memorandum o Transportnoj zajednici potpisan 2003/04. godine i da je to u stvari zasluga, u redu ako smatrate, DS. Reći ću vam da od 2003, 2004. godine ugovor koji stupa na snagu… Nadam se da će se desiti onda kada parlament bude usvojio ovaj Ugovor o Transportnoj zajednici i tek tada praktično počinjemo da govorimo da imamo Transportnu zajednicu zemalja jugoistočne Evrope.
Za razlog zašto to nije bilo ranije, ne govoreći sada o razlozima u drugim državama, ali hajdemo o Srbiji koja je centralna, niko više u EU 2004. godine nije verovao da će tadašnje Vlade u Srbiji da se bave pitanjem EU. Sve što ste govorili o Srbiji bilo je protiv Srbije. Obećavali ste evropske integracije, a u realnosti se time niste bavili. Obećavali ste Koridor 10 2004. i 2006. godine, a u realnosti nije bilo priče o Koridoru 10.
Inače, samo za vašu informaciju, dok mi sada razgovaramo, u Grdeličkoj klisuri se radi. Obećavali ste, između ostalog, da ćete raditi, da ćete usklađivati nacionalna zakonodavstva sa direktivama EU, pa se ništa od toga nije desilo, jer da to jeste radili bio bi ugovor mnogo ranije i mi ne bi morali donositi zakone, trošiti vreme na to, nego bismo možda radili neke druge stvari.
Dalje, pomenuli ste Ub – Lajkovac. Moram da kažem jednu stvar i potrošiću nekoliko minuta na to.
Ne želim da koristim pogibiju ljudi na deonici Ub-Lajkovac i da je koristim u ovom trenutku u parlamentu. Postojale su betonske prepreke, Tužilaštvo radi svoj posao, neka kažu šta se na kraju desilo. Da li je neko pomerio betonske prepreke ili nije. Ali, pitanje Ub-Lajkovca je potpuno drugačije. Jedno je priča o bezbednosti, odnosno je priča o saobraćajnoj nesreći o tome da je neko ušao na put koji je zatvoren i gde su postojale betonske prepreke, a potpuno je druga priča i odvojena priča o Ub-Lajkovcu i odgovornosti ove Vlade za završetak, odnosno činjenice je da vi kažete kada je počela izgradnja Ub-Lajkovca, znači za vreme vladanja DS, a da je završena u novembru 2014. godine.
Tačno je da je počela, dakle, za vreme vlada DS. Tačno je da je završeno 27. novembra 2014. godine. Onda kada su izvođači došli tražeći 11. Aneks da se potpiše i tako se funkcionisalo od 2000. godine pa na dalje kada govorimo o izgradnji puteva i to je razlog zašto Srbija nema stotine kilometara auto – puteva, zato što su neki dogovori pravljeni na neke neobične načine. Pravili su se putevi iz njive u njivu kao što je Ub-Lajkovac, 12,5 kilometara. Tačno je, takođe, da su se potpisivali silni aneksi, jer je to bio 11. Aneks, kada govorimo o Ub-Lajkovac. Tačno je da je neko odlučio, a taj neko jeste ministar i predsednik Vlade u tom trenutku te 2009. godine kada je doneta odluka o izgradnji Ub-Lajkovca.
Dakle, tadašnja Vlada je odlučila da gradi put Ub-Lajkovac 12,5 kilometara na Koridoru 11 iz njive u njivu, znajući da nema i neće biti puta, ne postoji ni jedan jedini dokument, dakle, od Obrenovca do Uba, znajući da nema ništa u nastavku od Lajkovca do LJiga, ali su, eto, odlučili da iz budžeta potroše 70 miliona evra, da grade taj put, da daju taj posao direktno domaćim kompanijama, da nemaju nadzor nekoliko meseci na tom putu, to znači da nemaju kompaniju koja kontroliše šta se zaista radi i onda se desi situacija da potpisuju 11. Aneks, da produžavaju putevi, itd.
Verujem i nadam se da će nadležni organi to da utvrde, videćemo. Odgovornost je na onima koji su nekvalitetno izgradili put, na onima koji su bili investitori tog trenutka, na onima koji su bili izvođači, na onima koji su bili nadzor. Sramota je za jednu državu, sramota je za naše kompanije, sramota je za sve da imamo put u koji je stavljena glina, da imamo put gde je vlažnost tih materijala bila 40%, treba da bude 20%. Dakle, to je tako organizovano bilo da ja, zaista, mislim da to jeste sramota za sve. Nikome to ne ide u prilog. Nikome se ne dopada, ali odgovornost, gospodo, SNS i Vlade Republike Srbije u tom smislu, ovih Vlada nema. To je rezultat rada nekih pre nas.
Kada govorim o tome šta ste uradili ili šta je neko pre nas uradio, ne kažem to zbog toga da bih samo rekla šta ste uradili vi, a šta smo uradili mi, jer nekako mi smo svi jedno, građani i građanke smo Srbije, nego govorim da građani znaju od čega smo krenuli, šta smo nastavili. Nastavili smo 0 kilometara rehabilitovanih pruga. Nastavili smo, odnosno nasledili smo i morali smo da idemo dalje sa prugama gde se išlo 35 kilometara na sat. Nastavili smo sa Koridorom 10 i 11 gde smo imali iz njive u njivu ili smo imali to da nije bilo radnika uopšte na Koridoru 10. Sve je to ono odakle smo morali da krenemo.
Kada govorite o ponovo zaduživanju i pominjete kredite, još jedan put ću pomenuti, zato što su to, takođe, podaci koji su tačni. Godine 2012. svi grejs periodi svih kredita koje ste uzimali, inače koji su uzimani po jako visokim kamatnim stopama, po uslovima koji su bili katastrofalni za nas, grejs periodi, dakle, vreme kada se kredit nije otplaćivao, zbog onih koji se u to ne razumeju, tada je isteklo - tog trenutka Vlada Srbije i država je morala da plaća vrlo visoke kamate na ogromne, na stotine miliona evra zadužene Srbije. Pa, nije zadužila to Srbiju SNS, nego je upravo zadužila Vlada DS. To jesu istine i to su bili razlozi zašto smo morali da podignemo državu iz onoga što jeste bio problem, a to je – i jesmo bili pred bankrotom. Mi vodimo vrlo konzervativnu fiskalnu politiku i to se vidi, dakle, iz svakog budžeta, iz svega što radimo.
Prema tome, kada odlučujemo da se zadužimo, recimo sad kredit sa Kineskom „EM“ bankom, vodimo računa, ne uzimamo kredit, ne ratifikujemo ga pre onog trenutka kada znamo da ćemo početi da ga trošimo.
Takođe, pitali ste za deonice auto – puta, regionalnih puteva, lokalnih, kojih god, ne postoji ni jedna jedina deonica puta koju radimo, koju smo pustili u saobraćaj da nema, ne samo građevinsku dozvolu. Znači, nema početka radova ako nema građevinske dozvole koja podrazumeva pre toga završenu eksproprijaciju, niti ima puštenog puta u upotrebu da nema upotrebnu dozvolu.
Dakle, tako radimo zato što znamo da novac koji trošimo ne možemo sebi da dozvolimo, kao što su to neki radili, da uzmemo kredit, da onda on stoji a mi tek onda krenemo da radimo prostorni plan, da se bavimo eksproprijacijom, da radimo projektno-tehničku dokumentaciju. Ne, kada smo uzeli kredit, on se koristi.
Znači, ako ratifikujemo, odnosno ako parlament ratifikuje ovaj Nacrt zakona o Ugovoru o finansiranju se „EM“ bankom za prvu deonicu modernizacije i izgradnje dvokolosečne pruge Beograd Centar – Stara Pazova, nakon toga ide odobrenje dodatno od „EM“ banke, koje se čeka najmanje do nove godine. Nakon toga mi možemo tek da trošimo taj novac. Mi počinjemo radove iduće nedelje, 28. počinju radovi na toj prvoj deonici. Izvođači su izabrani. Sve se radi. Tog trenutka mi ćemo sačekati januar i početi da trošimo novac.
To se odnosi recimo i za Surčin – Obrenovac. Dakle, Surčin – Obrenovac nismo počeli da radimo dok nismo zaista pripremili sve, i dokumentaciju završili, izveli građevinsku dozvolu i tek sa tim smo otvorili radove. Tako radi odgovorna Vlada i tako se donose odluke. Kada donosimo strateške odluke vodimo računa o Srbiji za pet, 10, 20 godina. Ne gradimo put iz njive u njivu ako znamo da narednih 10 godina neće biti, nego se trudimo i vodimo računa o tome da zaokružimo jednu celinu i da znamo šta su nam prioriteti.
Takođe ste pomenuli ovde, kada ste govorili o hitnosti i zašto ovaj ugovor danas i kako ovaj ugovor danas, onda ste govorili da zbog stalne nestabilnosti u državi mi sada po hitnom postupku imamo ovaj ugovor. Ne. Prvo da znate, od momenta potpisivanja engleske verzije u Trstu svih potpisnica ovog ugovora svaka država, odnosno ne sama država nego EU je prevodila na jezike, nacionalne jezike. Tek kada su svi privedeni, ne mi, ne zemlje potpisnice, nego EU, kada su svi potpisali to, tek onda je to došlo u svaku državu, u svaku Vladu, a zatim u svaki parlament. Dakle, 9. oktobra je Srbija dobila prevod teksta na srpskom jeziku. Dali smo odmah u proceduru i 26. oktobra je usvojeno na sednici Vlade i mi smo tada uputili već po hitnosti ovaj Ugovor o transportnoj zajednici, prosto da objasnimo zašto, jer između ostalog nije pitanje samo ministarskog saveta, nego je i pitanje i sedišta Sekretarijata u Beogradu same transportne zajednice.
To zaista nema nikakve veze sa stabilnošću i nestabilnošću. Dakle, mi ne radimo u uslovima nestabilnosti. Mi smo jedna stabilna država, stabilna ekonomija, stabilna Vlada, politički stabilna zemlja i na kraju krajeva, ne bismo mogli da dobijemo sedište tog Sekretarijata da nismo takvi. Hvala.

Nekoliko važnih činjenica, da ne bude zabune, pogotovo vezano za ovaj kredit sa Exim bankom za modernizaciju i izgradnju dvokolosečne pruge Beograd centar – Stara Pazova.
Kada govorimo o eliminaciji domaćih proizvođača, to prvo nije tačno. Dakle, 49% će biti angažovane domaće kompanije, a što se tiče same opreme, sve ono što bude moglo da se koristi, odnosno da se uzme iz Srbije, uzeće se iz Srbije. Mi smo imali sada prugu Resnik-Valjevo, gde su korišćene isključivo domaće komponente. Mislim da je uvezen samo jedan deo koji nije mogao da se napravi, ali 90% je bila oprema iz Srbije. Kada govorimo o kompanijama, dakle, domaće kompanije će tu raditi 49% i to je važno.
Dodatna vrlo važna stvar, ova pruga se radi u skladu, i u sporazumu, a i u svim ugovorima koje radimo, bilo kada govorimo o drugoj deonici koju radimo iz ruskog kredita, bilo o ovoj prvoj deonici koju radimo iz kineskog kredita, radi se u skladu sa direktivama EU. Dodatno će Vlada Srbije angažovati, odnosno infrastruktura Železnice tzv. notifikaciono telo koje će proveravati bukvalno svaku komponentu koja bude bila ugrađena ili izgrađena na dvokolosečnoj pruzi. To je jako važno, zato što mi hoćemo da budemo deo svetske, odnosno deo pre svega evropske transportne mreže, odnosno već deo jesmo, ali moramo to pokazati i kroz projekat koji radimo. Dakle, samo radi činjenica.
Kada govorimo o Ugovoru sa KfW, sa nemačkim KfW, mi govorimo sada o Ugovoru od 17 miliona evra i govorimo o četiri lokalne samouprave. Vrlo je važno da se zna da do sada, dakle u periodu od 2013, 2014. do 2017. godine, mi smo uradili, odnosno završili već u lokalnim samoupravama kao što su Smederevo, Pančevo, Šabac, Loznica, Sombor, Kraljevo, Sremska Mitrovica, Leskovac, Vranje. Dakle, uradili smo već puno toga što se tiče, odnosno odnosi se bilo na kanalizacionu mrežu, azbestne cevi, vodosnabdevanje. Ima svaka stvar, ako vas zanima, možemo vam dati ovu tabelu da vidite. Dakle, nastavljamo sa ovim gradovima.
Ono što se završava do kraja 2017. godine, jeste Vršac. Zatim, Jagodina, rekonstrukcija i zamena 15,3 kilometra gradske mreže završava se u 2018. godini. Takođe, u 2018. godini završava se Aleksinac – četiri miliona evra, izgradnja rekonstrukcije postrojenja za preradu vode. Zatim, u 2018. godini se završava i Pirot, rekonstrukcija izgradnje postrojenja za preradu vode. Takođe, sledeće godine Trstenik. Godine 2019. ide Kruševac i Vranje. Dakle, to je ono što je u toku, a ovo su četiri lokalne samouprave koje počinjemo, odnosno koje smo već počeli da radimo. Hvala.

Ugovor o Transportnoj zajednici važan je za Srbiju, važan je i za region i nemoguće je da govorimo o razvoju Srbije ukoliko se ceo region ne razvije i ukoliko u celom regionu nemamo bar određene korake koji se zovu i privredna rast i politička stabilnost itd.
Kada govorimo o infrastrukturi, pominjem još jednom, bez obzira da li je u pitanju transportna, energetska, komunalna infrastruktura, neobično je važno da ulažemo u infrastrukturu. U ovom slučaju, kada govorimo o Transportnoj zajednici, puno vremena jeste prošlo od potpisivanja memoranduma do trenutka dok smo sada došli u situaciju da ratifikujemo jedan potpisan ugovor, ali duboko verujem da sve ono što je Srbija uradila proteklih godina, pre svega definišući strateške pravce gde želi da ide u transportu, a hoćemo da se povežemo i hoćemo da budemo nezaobilazni koridora za sve, dakle, ne zaobilazni koridor Srbija, u tom smislu verujem da možemo samo da imamo korist od ovakvog ugovora, a o sedištu da ne govorim samog Sekretarijata Transportne zajednice.
Međutim, kada govorimo o pruzi koja takođe predstavlja deo osnovne mreže, to je Koridor 10, modernizaciji pruge Beograd – Budimpešta, da, dogovoreno je da 49% bude posao za naše domaće kompanije. Naš zadatak jeste da napravimo uslove, a kada kažem naš zadatak, mislim zadatak Vlade Republike Srbije da napravi uslove da u Srbiji može da se radi. To je osnovni, po meni zadatak, da stvorimo ambijent, da u Srbiji može da se gradi, da se u Srbiji otvaraju nove kompanije, da se zapošljavaju ljudi. To je naš osnovni zadatak.
U ovom ugovoru smo to uspeli. Uspeli smo u još jednom novom ugovoru koji se već sada radi a to je Surčin – Obrenovac, gde smo 1. marta počeli radove. Dakle, 47% jesu angažovane domaće kompanije na izgradnji Surčin – Obrenovac.
Takođe, ja se nadam da ćemo mi u Budimpešti potpisati komercijalni ugovor za deonicu autoputa Preljina – Požega. Zadatak naš dalje, na tome već radimo, jeste da isto domaće kompanije imaju polovinu ili da bar da imaju 49% učešća. Nadam se da će moći kapacitetom to da postignu. Isto tako, kada govorimo bilo o kilometrima pruga ili kada govorimo o kilometrima modernizovanih pruga ili puteva izgrađenih i tako dalje, nije to pitanje, da li pominjemo one koji su napravljeni ili koji se sada rade ili će biti izgrađeni, ali je tačno i ne može od toga da se pobegne da je bio veliki broj, da su bile godine, dakle, gde su neki drugi bili na vlasti i dobijali ogromno poverenje građana, a ja mislim da je to ogromna odgovornost onih koji su bili na vlasti koji su gradili nula kilometara autoputeva. To je zaista tako, nije bilo izgrađenih autoputeva.
Činjenica isto tako jeste da smo mi pustili određene kilometre autoputeva i da se sada tim putevima vozi. Dakle, oni su u upotrebi, osim puta Ub – Lajkovac.
Takođe, nekoliko puta pominjete mesidž boksove. Možda je jednostavnije, nekad, da čovek stane iza toga, pa kaže ne govorim kroz mesidž boks, gde vam je rečeno da su „žuti“ sve uradili najgore.
Ne, nije stvar uopšte u tome, ali ja znam šta me je sačekalo u ministarstvu, i ja znam kako su izgledali infrastukturni projekti od 2001,2002 godine.
Ja sam videla zaduženja, ja sam videla projekte, ja sam videla koliko novca je uzeto, pa nismo se mi zadužili, nego neki pre nas. To nije mesidž boks, to je istina.
Dakle, činjenica je da nismo imali završne koridore, da smo imali obećanje svih, i uzete kredite za to.
I na samom kraju, dakle, Aleksandar Vučić je izabrani predsednik svih građana i građanki Srbije.
Kao što je Vlada Republike Srbije Vlada Republike Srbije svih građana i građanki ove zemlje.
I dozvolite, ili izvinite, što sam samo podsetila da je SNS dobila to poverenje i da je SNS sa svojim koalicionim partnerima pobedila na izborima.
Ja ne mislim da sam uradila neku lošu stvar ovde u parlamentu. Samo toliko.
Hvala.

Hvala.
U poslednje tri godine, kada govorimo o ulaganju u saobraćaj, da uopšte sada ne pominjemo autoputeve, nego samo da govorimo o tome koliko se ulagalo u održavanje, rehabilitaciju puteva, bilo državnih, bilo lokalnih, iako su lokalni pre svega u ingerenciji lokalnih samouprava, bez obzira na to, država je preuzimala puno obaveza i puno pomagala upravo lokalnim samoupravama svesni toga da verovatno ne postoji važnija stvar, nego imati infrastrukturu, bilo da je ona energetska, bilo da je u pitanju saobraćajna, bilo da je u pitanju komunalna.
Prvo ću nekoliko važnih podataka da vam kažem, ne znam da li to znate, ali ja sam tražila da se to izlista. Dakle, opština Raška 2015, 2016. i 2017. godina 150 miliona dinara samo u redovno održavanje. Opština Novi Pazar, sada ću vam govoriti namerno godina po godina, da vidite da se svake godine povećavao iznos novca koji je davan, sad prvo govorim samo o redovnom održavanju.
Dakle, 2015. godina 82 miliona, 2016. godina 110 miliona, 2017. godina 210 miliona, ukupno oko 400 miliona samo u redovno održavanje. Tutin 112, 132, 100 miliona, 350 miliona, znači u prethodne tri godine. Dakle, pričam samo o redovnom održavanju.
Druga stvar koju smo uradili u prethodne tri godine odnosi se na celu Srbiju, reći ću vam tačno za prostor, dakle Raške, Novog Pazara i Tutina. Mi smo se zadužili kao država 400 miliona evra, tačnije 300 miliona evra je iz kredita Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj i 100 miliona evra iz našeg budžeta državnog, da bi smo rehabilitovali 1.000 kilometara puteva. Tačno smo napravili u pet godina koji su to kilometri na teritorije Srbije, dakle probali smo da obuhvatimo ono što je zaista najkritičnije, a jesu kritični ovi pravci koje ste vi rekli i oni su u rasporedu, dakle za rad 2017. godina, kraj raspisivanja javnih poziva za dokumentaciju, 2018. i 2019. godina za rad.
Ukupno 250 kilometara puta u ovom delu Srbije treba iz tog kredita da bude rehabilitovano. Dodatno, kada je potpredsednik Vlade Rasim LJajić sada pominjao kamatne stope, mislim da je važno da znate da smo mi pri poslednjoj poseti predsednika Turske upravo razgovarali o toj kamatnoj stopi, jer za nas je zaista bilo neprihvatljivo da pričamo 6,5%, 5,5%, pogotovu danas kada znamo na tržištu kapitala kako izgledaju uslovi. Imamo jedno veliko obećanje od predsednika Turske da je kamatna stopa ispod 2%, to ćemo sačekati, čekamo pregovore i očekujem da ćemo u tom smislu moći da izdvojimo, odnosno da kao država garantujemo kredit za dalje ulaganje u puteve.
Ono što je takođe značajno to je da mi i pored ovog ulaganja u redovno održavanje i rehabilitaciju, mislim da je jednako važno da se krene u komunalnu infrastrukturu i tu postoje već neki razgovori sa opštinom Novi Pazar kako možemo kroz određena zajednička ulaganja opštine i budžeta Ministarstva građevinarstva, jer se mi takođe i time bavimo, da uložimo u komunalnu infrastrukturu. Hvala.

Pošto ste postavili pitanje standarda vojnika, kao što Vlada Republike Srbije ulaže puno u opremu i sve ono što nabavljamo, kao i uslove u institucijama, vrlo je važno da govorimo o standardu i o stanovima za našu vojsku.
Jedan projekat koji je napravljen sa Ministarstvom odbrane i sa Građevinskom direkcijom Srbije, zove se „stan po meri“. Napravljene su procene, imamo već pilot projekat koji kao takav funkcioniše u Kruševcu. Dva objekta i 92 stana koja se grade za pripadnike Vojske. Prosečna rata je negde oko 120 evra za dvoiposoban stan. Ali, ono što je još važnije jeste u stvari nastavak, nije u pitanju samo „pilot projekat“, nego stan po meri, zajedno Ministarstvo odbrane, Ministarstvo građevinarstva, jedinica lokalnih samouprava i naravno, banke.
Radimo na tome da potrebe koje sada postoje, koje su procenjene na 13 hiljada stanova, tačnije 13.207 stanova, to znači u Beogradu 6.840 stanova, u Nišu 1.549, u Novom Sadu 799, u Kraljevu 696, u Vranju 454, u Kruševcu 184, u Čačku 148. Pričamo o milion metara kvadratnih stanova za našu Vojsku. To je projekat koji nastavljamo dalje da radimo. Mislim da je to jako važno, jer kada govorimo o jednoj modernoj, savremenoj vojsci onda i njeni pripadnici moraju da imaju uslove koji su im neophodni da bi mogli da rade svoj posao, to znači da imaju stanove pod povoljnim uslovima i po najnižim mogućim ratama koje će plaćati za takve stanove. Hvala.

Puno projekata smo započeli, ne samo započeli, neke od projekata smo završili u prethodne tri godine i ja sa ponosom mogu da kažem da Srbija danas prvi put može da stane iza završenih, pre svega infrastrukturnih projekata, mislim tu na autoputeve i na održavanje puteva, prvi put na održavanje železničkih pruga, doći ćemo i do stanova i do „Beograda na vodi“.
Ja ovde imam tabele koje pokazuju da svake godine, dakle, od 2009. godine na primer na pitanju samo železnice nula kilometara piše u tabeli svake godine što se tiče održavanja tih pruga sve do 2014. godine. Znači, od 2008. do 2014. godine tadašnje Vlade i ministarstva i železnice, kako god hoćete, jer mislim to je ipak jedan lanac, u nula kilometara rehabilitovale, rekonstruisale železničke pruge. Od te 2014. godine stvari se zaista menjaju preko 200 kilometara pruge je rehabilitovano, rekonstruisano i mi počinjemo između ostalog ove godine i brzu prugu.
Što se tiče „Beograda na vodi“. Dakle, da krenemo na ono što mislim da prvo svi vide kada prolaze Beogradom, dakle, te kule se i te kako vide. Neću da uopšte govorim, pošto smo toliko puta pričali o tome kako je izgledao taj Beograd, hajde da to potpuno stavimo sa strane, hajde samo da posmatramo ono što se zove jedan projekat „Beograd na vodi“ ja stvarno ne znam da li iko može da bude bilo da živi u Beogradu, ili ne živi u Beogradu, bilo da je pozicija ili opozicija da bude protiv infrastrukturnog projekta.
To je isto kao kad je Vuk Jeremić rekao da je protiv autoputa Niš-Merdare-Priština. Za mene je to ludilo. Ne postoji bolja stvar za jednu državu od toga da gradi i ulaže u infrastrukturu, od stanova, zgrada, puteva, autoputeva, pruga, novih pruga, brzih pruga. Dakle, ne postoji, vi, pretpostavljam da to treba da znate, to je nešto što pokreće privredni rast jedne zemlje.
Znači, „Beograd na vodi“, te kule koje se grade idu svojim fazama onako kako je i planirano. Ono što ja mislim da je dobro na tim projektima rade domaće kompanije pre svega, imate „Energoprojekt“ i veliki broj podizvođača, imate i srednja preduzeća i manja preduzeća. To je kao i na svim drugim infrastrukturnim projektima, to je veliki zamajac za privredu.
Dakle, kad imate od preduzetničke radnje do nekog srednjeg i velikog preduzeća, to znači da ti ljudi koji ranije, prethodnih desetak godina, nisu imali dovoljno posla, danas kroz te projekte koje država kad je stvorila uslove za tako nešto mogu da rade. Rezultat toga i „Beograda na vodi“ i puta i železnica i svega što sam pomenula, jeste da vam je danas udeo u građevinarstvu u društvenom bruto proizvodu preko 6%, bio je 4,4% kad smo napravili, kada sam postala ministarka građevinarstva i saobraćaja.
Prema tome, stvari idu onom dinamikom koja je planirana, a da ne govorim o železničkoj stanici, o izmeštanju zgrade i o svemu onome što su prateći projekti, pravljenje projektno-tehničke dokumentacije itd.
Zato meni nije jasno kako je moguće da bilo ko kod nas ima nešto protiv jednog infrastrukturnog projekta. To je dobro za nas, to je dobro za svakog radnika u ovoj zemlji. Ne bismo imali taj pad nezaposlenosti koji danas imamo. On je evidentan. To nije samo statistički podatak, to jeste podatak, ali je činjenica od 26,7% imamo ovog meseca 11,7% nezaposlenosti. To je ista ona metodologija Republičkog zavoda za statistiku, koji je bio i pre pet godina i koji je i danas.
Prema tome, ja sam zadovoljna dinamikom, ne samo „Beograda na vodi“ nego i ostalih infrastrukturnih projekata. Sve što možemo kao država da učinimo i Grad Beograd, ako pričamo o ovom projektu, da stvorimo uslove, da se grade i zgrade i stanovi, mislim da to treba da radimo.
Kao što smatram da sve što treba da uradimo od uslova za investiranje, da nam dolaze domaći i strani investitori da otvaraju fabrike, onda treba da radimo, zato što tih 55 fabrika otvorenih duž Koridora 10 i 11 nisu otvorene zbog toga što je neko silno odlučio da to bude Srbija, nego zato što je ova zemlja stvorila uslove, stvorila infrastrukturu i već sve ono što ide uz to. Hvala.

Dobar dan.
Danas se ispred vas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom, vrlo važan sporazum. Prethodni sporazum, važeći sporazum po kojem radimo star je 60 godina i u tom sporazumu, koji dan danas, nadam se dok ne budemo izglasali sporazum, odnosno ratifikovali sporazum koji smo potpisali, Tisa je otvorena za plovidbu samo za srpske i mađarske brodove, samo sa plaćanjem, naravno, određenih dažbina, zbog čega direktno imamo uticaj na praktično naš vodni saobraćaj, odnosno na smanjenje uplovljavanja brodova, a samim tim i za manje transporta i za manje prevezene robe.
Iz tog razloga smo započeli prethodnih godinu i po dana pregovore sa mađarskom Vladom. Ti pregovori su nas doveli do toga da potpišemo ovakav jedan sporazum, gde praktično otvaramo Tisu za sve druge brodove bez plaćanja tih vrsta naknada koje su postojale.
Daću vam samo nekoliko podataka, a to je da u periodu od 2006. godine broj uplovljavanja, po postojećem sporazumu, se smanjivao, kada govorimo o uplovljavanju u Tisu, recimo, 2006. godine je bilo 20, 2009. godine 10, 2013. godine šest uplovljavanja, 2014. godine pet, a 2015. i 2016. godine nijedno, upravo zbog toga što je to bilo preskupo za sve druge brodove koji nisu srpski i mađarski.
Vlada Republike Srbije je zajedno sa Vladom Mađarske pregovarala i ovaj sporazum potpisala. Zaista se nadam da ćemo mi iz jedne kvalitetne rasprave na kraju ovaj sporazum i ratifikovati.
Naš vodni saobraćaj prethodnih 10 ili 15 godina, čini mi se, u odnosu na vodne saobraćaje, naročito na rekama, pre svega, nije nam doneo onoliko prihoda koliko su sve druge države taj svoj položaj uglavnom koristile. Podatak koji nije bio pohvalan pre tri godine jeste da je učešće prevoza robe u vodnom saobraćaju, odnosno uopšte učešće bilo samo 7% u ukupnom obimu prevoza robe u Srbiju, u nekim drugim državama ono iznosi od 15 pa na dalje. Reći ću vam da za tri godine na današnji dan učešće vodnog saobraćaja u ukupnoj prevezenoj robi je 10%, a naš cilj je da do 2020 godine to bude sigurno 15%.
Još jedan podatak je vrlo važan za vodni saobraćaj Srbije, zato što je to jedna grana o kojoj se manje pričalo u odnosu, recimo, na drumski saobraćaj, železnički saobraćaj i vazdušni saobraćaj, a u stvari, to je ogroman potencijal koji treba da koristimo i koji Vlada Republike Srbije u svim svojim sada novim strategijama i ekonomskoj politici zaista i radi.
Dakle, prevezena roba je bila u 2014. godini pet miliona tona robe se prevezlo Dunavom, Savom i Tisom, 2016. godine, dakle, samo dve godine nakon toga, ukupna prevezena roba je 10 miliona tona. Plan je da 2017. godine to bude 12 miliona tona i da onako kako oporavljamo i luke i lučka područja i ulažemo u infrastrukturu, i naravno, smanjujemo sa druge strane sve ono što se zove nelegalna pristaništa, učinimo da praktično država Srbija prihoduje i da to bude dobro za razvoj ekonomije.
Nadam se da ćemo na osnovu razmišljanja i rasprave ratifikovati ovaj sporazum i da ćemo u tom smislu i kao država imati ogromne koristi. Hvala.

Imala sam prilike ovde svašta da čujem, ali ono što je ostavilo utisak i što je jako važno da se zna, da bi građani Srbije znali, a poslanici verujem da znaju, zašto ovoliko sporazuma i otkud ovi sporazumi na dnevnom redu? Oni imaju svakako jednu zajedničku i vrlo važnu stvar, a to je da su to međunarodni sporazumi. Prema tome, ako neko misli da ne treba da imamo odnose sa drugim državama od bilateralnih sporazuma ili ratifikacije važnih konvencija, onda je to ozbiljan problem za te političke grupacije.
Međutim, za našu Vladu je vrlo važno da ima što bolje odnose sa regionom i da ratifikuje mnoge konvencije koje su ispred nas. Ono što je takođe važno, zbog građana Srbije pre svega se javljam i javljaću se ubuduće da bi građani Srbije čuli ono što zaista jeste, što je potkrepljeno podacima, činjenicama i informacijama koje su proverene, a ne pričom rekla – kazala, jer sve što smo čuli od početka do kraja od poslanika bilo je najcrnje moguće, a sa druge strane imamo sve, ne samo međunarodne finansijske institucije, relevantne institucije koje su ocenile ekonomsku politiku, političku stabilnost i sve ono što radi ova Vlada Republike Srbije daleko iznad svega drugog, čak što rade druge vlade u regionu ili čak što su radile vlade koje su bile pre Vlade koju je vodio Aleksandar Vučić.
Priča oko poplava je vrlo važna zato što nekoliko podataka, a ovaj parlament je imao sve nas ministre zajedno sa predsednikom Vlade kada smo pričali i izveštavali o tome šta smo radili 2014. godine u onim strašnim poplavama koje su se desile, a sigurna sam da su prethodne vlade vodile računa o tome da čiste korita, da rade sve ono što je trebalo već da se radi u infrastrukturi u lokalu mi ne bismo imali takve probleme kakve smo imali 2014. godine.
Za vašu informaciju, samo u prethodne dve godine Vlada Srbije je uložila dve milijarde dinara samo u lokalnu infrastrukturu u borbi protiv poplava, za vašu informaciju, u poslednjih 30 godina nisu čišćena korita vrlo važnih reka poput Kolubare, Tamnave i Boričke reke, to je čistila i sređivala ova Vlada i lokalne samouprave. Četrdeset godina ili 30 godina, pardon, nisu sređeni kanali u lokalnim samoupravama i svi to ovde vrlo dobro znaju. Ova Vlada je to uredila i to na takav način da danas ne možemo da pričamo o tome da takvi problemi mogu da se dese.
Na samom kraju, meni se čini da pored toga što su finansije Srbije bile potpuno potopljene pre 2014. godine, da su ostale te prethodne vlade koje su bile, upravo na primeru samo poplava, čini mi se da bi Srbija bila potpuno potopljena i poplavljena. Srbija danas je poštovana, pre svega, država, Srbija danas ima ekonomske pokazatelje koje nije pravila Vlada Srbije, ona je radom pokazala te pokazatelje, ali su sve svetske međunarodne institucije napravile poređenje i rekle šta je radila Vlada Srbije.
Prema tome, kada govorimo o nečemu i kada govorimo o tome da u svakom segmentu, a ono što je poslanik pričao, vlada stravična korupcija, hajde onda da pričamo o činjenicama, jer to pre svega nije tačno. Svaka stvar koju ste pomenuli u vašem govoru vezana za korupciju, vezana za poplave i o tome da ovi sporazumi nemaju veze jedan sa drugim nije tačna i to građani Srbije treba da znaju. Hvala.

Samo da svima bude jasno šta u stvari od Vlade traži poslanik ove poslaničke grupe. On traži da profesionalni upravnik prvo proverava vlasnički status stanova. To je prva stvar koju traži. Druga stvar koju traži jeste da upravnik vrši inspekcijski nadzor. Ne znam zaista, ali to nikako ne bi bilo moguće iz dva razloga. Prvo, zato što imamo inspekciju koja mora da radi svoj posao. Drugo, ako govorite primer nadziđivanja, nema nadziđivanja ukoliko nema odluke vlasnika, pa odluke skupštine stanara, pa između ostalog i rada inspekcijske službe, a da ne govorimo o tome da praktično zadirete u vlasničke odnose stanova. Čini mi se da bi to bilo zaista protivustavno, pod jedan, pa na dalje.
(Dušan Pavlović, s mesta: Replika.)

Znate šta, ne znam stvarno šta ko misli, znam šta ko kaže i šta je ko napisao u svom predlogu amandmana. Znači napisali ste ovako: upravnik ima obavezu da prilikom svake nove nadogradnje ili proširenja, proveri pravnu valjanost građevinskih radova, pod jedan. Ukoliko primeti da građevinski radovi nemaju odgovarajuću dozvolu, prijavljuje slučaj građevinskoj inspekciji itd. To je jedna stvar koju ste rekli, znači vrši posao građevinskog inspektora. Proverava da li je stambena jedinica uknjižena, znači proverava da li je stambena jedinica uknjižena. Pa, molim vas ovo je profesionalni upravnik, znači mešate se u poslove, da apsolutno ne umete da razgraničite dokle može da se ide, a gde jednostavno postoji privatna svojina.
I da dalje ne objašnjavam, pošto očito je bez predmetno vi smatrate da vi ste u pravu.

Niste bili juče tu kada sam baš govorila o tim važnim podacima koje vi sada pominjete, ali evo da ponovim. Ovaj zakon je dobio apsolutno sva pozitivna mišljenja od 27 institucija, od kojih je jedna vrlo važna za nas institucija, institucija poverenika. Poverenik je, ne samo dobio zakon, dao svoje određeno mišljenje na zakon, Ministarstvo i Vlada Srbije su prihvatile sve, ali zaista sve, od početka do kraja, sugestije poverenika, potom smo poslali ponovo zakon povereniku i poverenik je, što imamo pisano, rekao da nema nikakvih primedbi na Nacrt zakona o stanovanju i održavanju zgrada koji smo nakon toga poslali.
Kada govorite o profesionalnim upravnicima, i o tome da li će se proveravati, hoće. Prihvaćen je amandman gde se posebno traži upravo provera da li su u krivičnoj evidenciji, da li su pokrenuti postupci, sve ono što po meni je normalno da se traži, a pre toga moraće da prođu obuku, moraće da polažu ispite. Biće javno dostupne informacije o njima, ko su ti profesionalni upravnici. Hvala.

Da smo slušali vas svih prethodnih 15, 20 godina ne bi verovatno ni živeli u Srbiji. Ko zna koliko bi nam se prostirala Srbija.
Vrlo je realno, kao što je realno da imamo elektronsku građevinsku dozvolu, tako je realno i ovo. Ali, građani Srbije znaju ne postoji obaveza angažovanja profesionalnog upravnika, nego mogućnost i bilo bi najbolje, bilo bi odlično kada bi stambene zgrade, stambene zajednice mogle da od svojih komšija ima zaista ljude tzv. predsednike kućnog saveta koji mogu da vode računa o održavanju zgrade.
To bi bilo idealno, ali to nam se ne dešava već 15, 20 godina. Dakle, postoji i ova mogućnost. U nekim drugim državama to je obaveza. Mi smo kroz ovaj zakon samo stvorili mogućnost za tako nešto.
Zašto govorimo o privrednim društvima? Zato što ne želimo da suzimo mogućnost da profesionalni upravnici budu recimo samo preduzetnici, dajemo mogućnost da to bude neki širi krug ljudi. Vrlo je sve do tančina objašnjeno, a kao ekonomista, ne kao pravnik, ta obična većina koju sada pominjete jeste pojam koji se nalazi apsolutno u svakom zakonu ove države, u Zakonu o privrednim društvima itd. Obična i prosta većina je 50 plus 1. Ja sam ekonomista, ali eto, toliko znam. Hvala.

Kvalifikovana većina je dvotrećinska većina, a obična ili prosta većina je 50 plus 1.
Što se tiče Mlađana Dinkića, nisam bila neki fan njegov iako smo bili u istoj stranci, kao što znate bila sam više fan Labusa, kojeg takođe ne podnosite. Ali se kao građanka ove zemlje vrlo dobro sećam i mnogi drugi se sećaju i ratova i problema i kantica za benzin i nemanja ničega u ovoj zemlji, ne beše to ni od SNS, ni od Dinkića, nego upravo od vas.