Ja razumem da je ovaj poslanik pokupio sve najbolje od svog šefa. Mnogo kaže, a malo činjenica. Ali, hajde još jedanput.
Prvo, svaka lokacija koja i bude bila i na kojoj se budu gradili stanovi, ni na jednoj neće početi izgradnja dok ne budemo imali javni poziv i tender. Ja mislim da nema otvorenije procedure od te. Dakle, ne zatvoren, nego otvoren postupak javne nabavke, što mislim da je veoma važno.
Drugo, kada pominjete, i uvek ću vam odgovoriti na priču o koncesiji, ja mislim da je to jedan od najboljih projekata koje je Srbija u poslednje vreme završila, dakle, počela i završila. Opet me ne čudi zašto komentarišete na takav način koncesiju. Podsetiću javnost da vaš šef Vuk Jeremić je, između ostalog, i protiv izgradnje autoputa, pa mi je tako potpuno jasno zašto ste vi na neki način i protiv ulaganja u naš Aerodrom „Nikola Tesla“. Sedamsto miliona evra samo za investicije u narednih pet godina, najveći deo tih investicija će biti napravljen na aerodromu, govori u prilog tome da mi jesmo zaista centar jugoistočne Evrope.
Što se tiče Kancelarije za brze odgovore, koju ste takođe pomenuli, da vas podsetim, mi smo taj problem rešili, uspostavili objedinjenom procedurom, Zakon o planiranju i izgradnji donet 2014. godine, a zatim, i elektronsko izdavanje građevinskih dozvola. Tapšali ste, takođe, na mnogim konferencijama kada smo to radili. Prema tome, nema razloga da sada govorite drugačije.

Poslaniče, nemojte sad da vas čujem Vuk Jeremić da mislite kako naši građani na Kosovu ne treba da imaju pristup autoputu. Znate kako, on je najzaslužniji bio u onoj Tadićevoj vladi za odluku Međunarodnog suda o Kosovu, najzaslužniji. Ipak mislim da treba da vodite računa kako to govorite.
Druga stvar, podsetiću vas na jednu važnu činjenicu, pošto ste rekli nešto vezano za novac i za finansiranje stranaka. Možda su kod nas hiljade dinara, tako je, a kod vas su milioni evra, i to je ono što građani takođe treba da znaju odakle.
Kada govorite o privrednom društvu iz ovog zakona, za građane da znaju, privredno društvo je stavljeno kao mogućnost, osnivač je Republika Srbija, vlasnik Republika Srbija 100%. Dakle, nema nikakve priče o tome da to može da bude neko drugi i, ponavljam još jednom, sve što se bude gradilo gradi se na osnovu otvorenih, javnih poziva, odnosno tendera. Ništa skriveno, možda je to nekada bilo, zato nismo imali ni autoputeve do pre četiri godine završene, ni druge regionalne puteve, zato smo imali negativan BDP za vreme Tadića, zato smo bili 186. na listi. Sad više ništa nije tako. Dakle, stvari se i te kako menjaju, pošto ste pomenuli godine vladavine nas iz SNS. Hvala.

Hvala vam što ćete podržati ove predloge zakona. Samo kratko, vezano za lokacije, opremanje lokacija, dakle, država je ta koja će svakako komunalno opremiti ono što je na samoj parceli, na samim obodima, to će raditi jedinice lokalne samouprave, mislimo da u odnosu na troškove to je sasvim moguće izvesti.
Kada ste govorili da li mogu da konkurišu za mnogo veće stanove od onih koji im pripadaju, po nekim pravilnicima pripadnici snaga bezbednosti su ranije imali koji stan im pripada, naprotiv, ovde je upravo tako napravljen zakon da mogu da konkurišu za koji god veličine stan žele, bez obzira kako je to nekad po nekim drugim pravilnicima bilo.

Postavili ste, po meni, jedno ključno pitanje, u svemu što ste izneli, a to je - kako će to građani Srbije da veruju Vladi Republike Srbije da će realizovati ovaj projekat? Sa radošću ću da vam odgovorim. Isto onako kao što su građani Srbije verovali SNS u Palanci i glasali i imaju sedam puta više glasova nego vi, isto tako. To je jedno.
Drugo, kada ste govorili o ovom zakonu, nekako ste pretpostavili, što je za mene neverovatno, možda je to problem iz prošlosti, ja ne znam, a to je da 18.000 zaposlenih u Vojsci, policiji, BIA, u stvari neće moći da kupe te stanove, pa onda sad onako, to dalje znači jednako je da su oni kriminalci, jer će ih onda kupiti, a pojavili su se kao vrlo zainteresovani i potpisali da su zainteresovani, pa ako to ne mogu da urade na taj legalan način, kako vi kažete, onda, znači, oni rade nelegalno. Pretpostavljam da je to bilo vaše razmišljanje.
Kažem, možda je to iz prošlosti, moguće, zato što u toj istoj prošlosti kod vas se zaista svašta dešavalo i meni je jako drago što ova Vlada Srbije svakako ne ide tim stopama, odnosno već od 2012. ne ide stopama kojima ste vi išli.
Dalje, za građane Srbije, kako će nabaviti, kako će kupiti stan oni koji su pripadnici snaga bezbednosti? Ono što će se desiti nakon usvajanja ovog zakona, nadam se da ćemo ga usvojiti, pored određenih odluka koje će Vlada doneti, kao što sam rekla, o prenosu investitorskih prava, odluka Ministarstva finansija, proglašavanja opšteg interesa, isto tako će Ministarstvo finansija utvrditi kriterijume za kreditnu sposobnost. Suština je da će svakako ti krediti da budu mnogo povoljniji nego komercijalni krediti.
Vezali ste se za to da bi bolje bilo da pripadnici dobiju više plate, pa će onda nakon toga da se opredeljuju za stanove, da u toj situaciji bi onda ti krediti bili komercijalni i da su to mogli da urade svih prethodnih 30-40 godina, verujem i sigurna sam da bi to uradili. Činjenica je da nisu i ovo je način i put da obezbedimo i sistemski trajno rešimo takvo pitanje. Tim pre što, kao što sam već rekla, ovde neće biti nikakvih rang lista. Dakle, svi pripadnici koji žele da kupe stan, a koji su se do sada već negde prijavili da su zainteresovani, imaće priliku da kupe mnogo veće stanove ukoliko postoji interesovanje s njihove strane.
Zatim, pominjali ste brzinu 130 kilometara na sat, vezali ste to sa milion drugih stvari i rekli ste – kakva je svrha sad od toga i šta smo uradili sa merenjem prosečne brzine. Reći ću vam da u periodu od kada je počelo prosečno merenje brzine na autoputu, broj saobraćajnih nesreća je smanjen za 25%. Ja mislim da je to ozbiljan rezultat kada govorimo o bezbednosti saobraćaja, a brzina 130 kilometara na sat je, pre svega, tu zbog kvaliteta puta i nema nijednog razloga da ona ne bude.
Takođe ste pominjali građevinske dozvole. Ja sam mislila da vi bar toliko znate, da svakako gradski arhitekta nije taj koji izdaje građevinske dozvole. Tačno se znaju institucije koje se time bave.
Još nešto da vam kažem, a ja se isto nadam, valjda ste to čuli do sada, mi smo deseti u svetu zbog toga što se kod nas građevinske dozvole izdaju elektronski. Dakle, nema upliva fizičkih lica, kao što je to nekada bilo, pa se dešavalo za vaše vreme, kao što sam rekla, sedam, osam, deset, više godina, nema građevinske dozvole jer vam neko ne odgovara, jer vam se neko ne dopada, jer postoje neki drugi lični i privatni interesi, zbog čega mnogi nisu mogli da dobiju građevinske dozvole i zbog čega je Srbija bila 186. na „Duing biznis listi“. Iza nas su bile samo zemlje koje su bile u građanskom ratu.
Prema tome, kada govorite o tome, bar se držite činjenica i kada je nešto dobro, dobro je. I za vas je dobro da se građevinske dozvole izdaju elektronski. Mislim da bih tu za sada završila. Hvala.

Hvala na vašim komentarima, posebno vezano za samu železnicu, vi ste tu u pravu. Ono na čemu mi posebno radimo jeste rehabilitacija i rekonstrukcija puteva. Vi znate da smo sada i u delegaciji kada je predsednik Vučić bio u Turskoj razgovarali, između ostalog, i o rehabilitaciji, ali ne samo o rehabilitaciji, nego i o brzoj saobraćajnici upravo u ovoj oblasti. Mi već imamo sada delegaciju iz Ministarstva saobraćaja Turske sa kojom to radimo. Dodatno znate da i Koridor 11 prolazi kroz taj kraj, ali ono što ostaje ispred nas jeste da vidimo kako da se pozabavimo i železničkim transportom, upravo imajući u vidu aerodrom Lađevci koji treba da nam pomogne jer se razvija pre svega u tom teretnom saobraćaju.
Što se tiče brze saobraćajnice i rehabilitacije, mi očekujemo da se pogotovo za brzu saobraćajnicu doradi projektno-tehnička dokumentacija. Naš plan je da probamo da tokom leta krenemo u izvođenje radova. Videćemo, to ne zavisi sve samo od nas nego i od projektanta, ali je sada potpuno sigurno da ćemo to raditi narednih godinu ili dve, gotovo sigurno dve ako govorimo o brzoj saobraćajnici. Mislim da će u tom smislu sigurno uslovi za transport biti mnogo, mnogo bolji. Hvala.

Toliko ste u pravu da smo mi svi paraziti, da je to sve javašluk, kriminalci, izdajnici, više ne znam šta, ali opet da podsetim da se to nikako ne zaboravi, 11 puta više glasova SNS sa Vučićem na čelu u Beogradu u odnosu na vašu koaliciju i tog okrutnog neoliberala Radulovića sa kojim ste napravili. Tek toliko, eto mi grozni, užasni, ali mi takvi grozni i užasni smo doveli do toga da je Srbija danas deseta u svetu, da Srbija danas ima rast BDP, da Vlada Srbije danas može da razgovara o tome da realizujemo projekat izgradnje pet hiljada stanova, da pričamo o tome da treba da obezbedimo i sistemski, da rešimo pitanje 18 hiljada ljudi i u Vojsci, policiji, BIA koji nemaju te stanove. To je ta grozna Vlada i to je ta SNS, čiji je predsednik Vučić, a koja je sve to uspela u prethodnih nekoliko godina.
Prema tome, da krenemo sada malo o ovim detaljima koje ste vi pokušavali da nam objasnite i da kažete, a to je prvo da krenemo od uslova i kakvi će ti stanovi biti, pošto sumnjate da su ti stanovi nekvalitetni, da su ti stanovi u stvari u odnosu na cenu lošijeg kvaliteta nego neki drugi stanovi.
Postoji čitav projektni zadatak koji je uradila Građevinska direkcija Srbije, koju ja držim ovde u ruci. Ti stanovi su u skladu sa svim standardima energetske efikasnosti. Ti prozori su petoslojni, svaki stan ima terasu.
Da ste bili ovde prisutni, mogli ste da vidite slike, možemo posle takođe da vam to damo, da je ne bih ovo čitala sve kako izgledaju podovi, vrata, itd. Znači sve što u tim stanovima bude takođe bilo ugrađeno, najmanje 80% mora da bude domaćeg srpskog porekla, što je takođe jednako važno, kao i činjenica da ćemo te stanove da gradimo.
Pitali ste za uslove i za kreditnu sposobnost. Ovi krediti koje će uzimati ljudi koji su zaposleni u službama bezbednosti, u snagama u stvari bezbednosti, jesu krediti pod povoljnijim uslovima, povoljniji od komercijalnih kredita. To su krediti na rok otplate oko 25 godina.
Mi smo napravili nekoliko simulacija u zavisnosti od vrednosti nekog stana. To su fiksne kamatne stope, učešće države takođe postoji koje je iz budžeta i sve to država može da garantuje i da radi, zbog toga što je naš budžet takav stabilan kakav jeste.
Dalje ste postavljali pitanje oko nacionalne bezbednosti, odnosno zašto nije bilo javne rasprave i da podaci koji su korišćeni smo naveli u obrazloženju da mogu da utiču na nacionalnu bezbednost.
Postoje određeni delovi i izvori odakle su uzimani podaci i zbog toga je bilo strogo poverljivo. Danas je zakon ispred vas, prema tome sve je jasno, sve može da se vidi. Sve institucije unutar Vlade i agencije i direkcije i pravobranilaštva, svi koji su uključeni u ovaj projekat, svi su se usaglasili pre nego što smo uopšte tako nešto stavili na sednicu Vlade.
Prvo, nije reforma železnice pravljena tako što je neko seo, smislio, crtao itd. ili plaćao neke studije, kako vi kažete, nego tako što Vlada Republike Srbije smatra da se 30, 40, 50 godina, što je potpuno tačno, nije ulagalo u železnički sektor. Onda smo seli da krenemo ne samo u reformisanje, nego i u ulaganje u železnicu i rešavanje pitanja preduzeća železničkih koja su imala velike subvencije. Na današnji dan, moram da kažem da kargo nema, od trenutka kada je stvoren, ni jedan jedini dinar subvencija, on povećava svoju količinu prevezenog tereta. Godine 2014. je to bilo 10,8 miliona tona, 2017. godine 12,3.
Sa druge strane, u infrastrukturu železnice, koja predstavlja nekako osnovu razvoja železničkog saobraćaja, vrednost tih investicija samo u infrastrukturi železnice je negde oko četiri milijarde evra. Mi danas možemo da govorimo o tome da se gradi brza pruga između Beograda i Budimpešte. Ti radovi postoje, ti radovi se izvode. Mi danas možemo da govorimo o novom projektu 260 miliona evra koji se delom finansira iz Evropske investicione banke iz kredita, ali i iz, takođe, donacija EU, a to je modernizacija i elektrifikacija pruge Niš-Dimitrovgrad.
Mi danas možemo da govorimo o tome da se trenutno na teritoriji Srbije, dakle, preko 170 kilometara pruge rehabilituje, rekonstruiše, toliko je urađeno i prošle godine. Svaki put kada sam se pojavila na nekom gradilištu, svaki put sam počinjala moj govor - ovde nije rehabilitovana pruga 40 godina. Tako su izgledale naše železnice, tako više neće izgledati naše železnice.
Prema tome, kada govorite kako neko dođe sa strane i uništava železnicu, nemojte to da pričate, jer to ne samo da nije istina, da ja ne bih bila gruba i da ne bi rekla da je to laž.
Nadalje, pominjali ste 130 kilometara na sat. Jula prošle godine Ministarstvo saobraćaja, i ja lično pričala sam o tome da bi trebalo na našim putevima, autoputevima da se poveća brzina na 130 kilometara na sat. Prema tome, rekla bih da ste vi prepisivali od mene kada ste pisali ovaj svoj predlog za amandman i drago mi je da će to danas da podržite.
Uopšte, kada ste pričali o stanovima, shvatila sam da vi ovaj zakon u stvari podržavate, pored, naravno, tog osećaja nelagode i mržnje koju osećate prema nama, ipak verujem da shvatate koliko je realizacija ovog projekta značajna za sve građane u Srbiji, a da treba da podržimo svi bez obzira kojoj političkoj partiji pripadali. Hvala.

Hvala.
Nekoliko dodatnih informacija vezano za rehabilitaciju i rekonstrukciju puteva u Raškoj oblasti. Ovo što ste vi rekli da nije memorandumom predviđena rehabilitacija Sjenica-Tutin, tu ste u pravu, zato što još uvek nismo imali potpuno spremnu projektno-tehničku dokumentaciju, samo delimično, i zbog toga mi hoćemo, inače, sve što radimo, radimo tako da imamo dokumentaciju i onda krećemo u bilo kakve vrste memoranduma, ugovora itd. Međutim, delegacija je, između ostalog, i dalje tu i upravo mislim da su danas i u Sjenici i u Novom Pazaru.
Znači, ono što se sigurno radi, i vrednost toga je minimum 100 miliona evra, dakle, jesu Aljinovići, ako sam pogrešila izvinite za tačno ime, Sjenica-Novi Pazar, Novi Pazar-Tutin, to je ono što radimo. U tom memorandumu pored ovoga je još jedan važan veliki infrastrukturni projekat, a to je pitanje autoputa između Beograda i Sarajeva, to je takođe kompanija sa kojom ćemo vršiti procene investicione vrednosti ovog puta i sa srpske strane, ali isto tako i sa bosanske.
Inače, zašto je ovo važno? Nije pitanje ovde samo boljeg održavanja, koje će biti u narednom periodu, potpuno sam sigurna, na svim putevima u Srbiji, pa i u ovoj oblasti. Upravo ovim novim Zakonom o putevima neke stvari se menjaju. Menjaju se stvari koje su vezane za sam proces održavanja, menjaju se načini kako će se vršiti kategorizacija puteva. Zaista smo imali jedan džumbus, rekla bih, na teritoriji lokalnih samouprava, kada govorimo o tome šta je koja kategorija i koji put je u pitanju, u zavisnosti od toga onda i nadležnost ko vrši održavanje itd. To je prva i jedna stvar.
Druga stvar, za vašu informaciju, posle 27, 28 godina, prošle godine mi smo naložili raspisivanje tendera za održavanje puteva u Srbiji. Ranije je to bilo na osnovu ugovora koji su postojali od 1992, 1993. godine, pa su se onda svake godine aneksirali i onda se tako nešto Srbija u odnosu na kompanije koje su vršile održavanje delila, sada to više nije tako, sada to više nije tako, sada se održavanje 3.000 kilometara puta vrši na osnovu snimanja, raspisivanjem javnog poziva. Mi ćemo i za ostalih 16.000 kilometara raspisati u toku ove godine javni poziv. To vam govorim zbog toga što se pokazalo da na osnovu toga mi imamo i niže troškove održavanja, imamo bolje kompanije koje to rade. Tačno je javnim pozivom određeno kakva to kompanija treba da bude, kakvu opremu treba da ima, da bi uopšte mogla da se bavi procesom održavanja. To govorim zbog toga što se u pravu. Dakle, ovde je potrebno mnogo više održavanja i ne samo da se uradi rehabilitacija i rekonstrukcija, nego kada to završimo da se onda zaista godišnje vodi računa na pravi način u putevima, jer nama se često desi na teritoriji Srbije da smo završili nešto, tako je bilo prethodnih 20-ak godina, završi se rehabilitacija i rekonstrukcija, a onda posle toga ko održava ili ne održava i onda imamo još veću štetu.
Što se tiče ove druge stvari koju ste rekli, skupljanja nekog novca od strane mesnih zajednica, mi zaista o tome nismo upoznati. Vi bar imate kontakt sa ministarstvom, imate državnog sekretara, molim vas, dajte informacije, odmah će se reagovati, postoje institucije u ovoj državi, dakle, svakako će se to videti zašto i kako, tim pre što postoje jasna pravila i procedure kako se ulaže u puteve, kako se gradi i kako se vrši njihova realizacija. Podsetiću vas da nekada ranije se dešavalo da ministri prođu nekim delom Srbije i da praktično nalože ili naruče izgradnju nekog puta, bez ijednog papira, to se zaista više ne dešava. Ako postoji neki problem, biće rešen, pretpostavljam, na nekom lokalnom nivou. Ali, mi ćemo ga rešiti, dajte nam informacije. Hvala.

Hvala na vašim rečima.
Sa potpredsednikom Rasimom LJajićem, bili smo u Turskoj i imali zaista vrlo uspešan put. Ono što bih volela da vas informišem, kada govorimo recimo o Raškom okrugu, opština Raška je u poslednje tri godine samo za održavanje puteva, dakle uloženo je 131 milion dinara. Opština Novi Pazar 360 miliona dinara, opština Tutin 400 miliona dinara. Ovde govorim samo o redovnom održavanju. Na to, pored redovnog održavanja postoji pojačano održavanje, postoje još neke dodatne stvari. Dakle, može se reći da je za svaku od ovih stvari bilo još 20% sigurno više.
Ono što je moja poruka i zato sam se i javila, to je da putevi, pre svega, spajaju ljude bez obzira koje vere oni bili i potrebni su nam za razvoj i za nova radna mesta. Hvala.

Hvala na vašim pitanjima. Nekako vi i ja uvek razgovaramo o Fruškogorskom koridoru, to je zaista vrlo važan koridor i vi znate od svakog trenutka dokle smo stigli, tako da kažem, onda pretpostavljam da znate da je potpisani i Memorandum sa kineskom kompanijom o tome da se krene u realizaciju, odnosno u razgovore o komercijalnom ugovoru. Vlada Republike Srbije, zajedno sa pokrajinskom Vladom, formirala je radnu grupu pre možda par meseci i sada počinjemo u toku narednih mesec dana da pregovaramo i da razgovaramo sa kineskom kompanijom, pre svega, prvo o komercijalnom ugovoru, dakle, o uslovima i načinima kako ćemo raditi Fruškogorski koridor.
Nije to, naravno, jedini Koridor na kome mi radimo. Imamo tu dalje i nastavak, ali oko Fruškogorskog koridora, ja očekujem da bi zaista morali ove godine da već imamo spremljen ugovor.
Što se tiče dalje Zakona o putevima, pitali ste vezano za zaštitne pojaseve i tu ste potpuno u pravu, ali u članu 86. ili 87. mi smo to predvideli ovde u predlogu zakona - upravljač javnog puta dužan je da obezbedi zaštitu javnog puta i saobraćaja na tom putu na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama, jakim vetrovima i sada tako dalje, da ne čitam.
U svakom slučaju, pogledaćemo amandman. Sve što može da pospeši i da učini boljim ovaj zakon, mi ćemo to i uraditi.
E, sada, ja bih se malo više vratila na samu „Železnicu“, budući da ste i vi o tome dosta govorili. Ne bih da ponavljam uopšte o tome koliko toga jeste urađeno. Nemoguće je ne videti. Postoje neke stvari koje su zaista učinjene u oblasti rekonstrukcije, rehabilitacije i reformisanje železničkih preduzeća.
Ono što je, recimo, novina ovim Zakonom o železnici, jeste da mi uvodimo krivično delo za oštećenje železničke infrastrukture. Svi smo mi svedoci šta se dešavalo poslednjih godina, nekako kao da je navika bila uništavati vozove, to više neće moći da bude i verujem u stvari da neće više biti tako, budući da sada i zakonom propisujemo krivično delo ako do toga bude došlo, odnosno verujem da ćemo u tom smislu, i naravno, i mnogo više kazne nego što je to bilo.
Kada govorimo o samim prugama i lokalnim samoupravama, da li one mogu da finansiraju itd, naravno da jedan deo njih koji je zainteresovan, to i mogu da rade. Recimo, mi imamo ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji na unapređenju železničkog putničkog saobraćaja na relaciji Subotica – Kikinda – Subotica, dužine 87 kilometara, vrednost ugovora je pet miliona dinara. Zatim, imamo ugovor o međusobnim pravima i obavezama upravljača, infrastrukture i lokalnih samouprava za redovno održavanje pruge Vrbas – Kula – Sombor, 52 kilometara, vrednost ugovora je 10 miliona dinara.
Ono što je samo jedan, rekla bih, stub reformisanja „Železnice“ jeste da određene pruge, gde postoji jasan interes jedinice lokalne samouprave, da krenemo u razgovore i da taj trošak bilo održavanja ili odnosa sa upravljačem regulišemo zajedno sa jedinicom lokalne samouprave.
Pored toga, postoji nekoliko okruga i okvirna procena sredstava za minimalno godišnje održavanje tih pruga. Ne bih sada čitala, najveći deo jeste upravo na teritoriji Vojvodine. Verujem da će u narednom periodu biti mnogo više ugovora u tom smislu, jer mi stalno razgovaramo sa lokalnim samoupravama i one u svojim budućim budžetima, odnosno u novim budžetima i pripremaju takve stvari.
Železničke stanice. Zakonom o železnicama, ono što je novina jeste da se mnoge usluge sada mnogo jasnije i detaljnije definišu. Jedno od njih jeste pitanje železničkih stanica, jer na kraju početak i kraj svakog putovanja vozom počinje i završava se upravo na železničkoj stanici.
Moram reći da do prošle godine dve ili tri železničke stanice su bile samo rekonstruisane za prethodnih sedam godina. To je podatak koji smo mi zatekli početkom prošle godine. Svake godine zadatak infrastrukture i „Srbijavoza“ jeste da naprave planove koje železničke stanice mogu iz svojih sredstava dalje da rekonstruišu. To nije nikakva šminka i to nije samo farbanje neke stanice da bi to tog trenutka izgledalo dobro, nego zna se kako moraju da izgledaju takve stanice. Ove godine objekti železničke stanice koji su planirani za sanaciju su prvo Novi Sad, između ostalog, zatim, Mladenovac, Vranje, Vrnjačka Banja, Lapovo, Sevojno, Bor i Niš. To su stanice koje će biti rekonstruisane, uređene onako kako treba da izgledaju moderne stanice.
Drago mi je da ste primetili, jer kada ste pričali o stanicama, vi ste rekli – prođe jedan lep i savremen voz, a onda imamo stanicu koja je loša. Tu ste u pravu. To je ono što je, između ostalog, jedan od rezultata. Mi smo počeli da kupujemo vozove, kupujemo lokomotive, stavljamo ih na sve one deonice koje smo rehabilitovali ili rekonstruisali. Idu novi vozovi, čisti vozovi, uređeni vozovi, kao i nove lokomotive, samim tim, i te stanice moraju da izgledaju moderno, onako kako je to po svim evropskim standardima. To bi za sada bilo sve na vaša pitanja.

Sad moramo ipak malo detaljnije, zato što prosto niste u pravu. Ako bismo posmatrali teritoriju Republike Srbije, onda najviša vrednost investicija u oblasti železničkog transporta, pa i drumskog saobraćaja jeste upravo na teritoriji Vojvodine. I mi pričamo o tri milijarde evra investicija trenutno koje se realizuju na teritoriji Vojvodine. To je prva stvar.
Druga stvar, ne znam odakle bilo kome ideja da ćemo mi sad samo da rekonstruišemo železničku stanicu Novi Sad? Pa, valjda je prirodno i logično, sami ste rekli koliko je značajna, da ćemo prvo početi od nje. Valjda je normalno da ćemo onu koja je najveća, vrlo značajna, centar administrativni i pokrajine, da ćemo krenuti to da rekonstruišemo. Dakle, zato ide 2018. godina Novi Sad. Ne počinje i ne završava se život 2018. godine. Imaju sve naredne godine ispred nas gde mi planiramo u naredne tri godine da završimo sa rekonstrukcijom svih železničkih stanica koje imamo na teritoriji Republike Srbije.
Kada govorite o brzoj pruzi Beograd - Budimpešta, sad ne razumem, jeste li vi protiv toga ili ste za to? Ja mislim da je odlično i to prolazi od Beograda do Budimpešte imamo brzu prugu, ali to nije jedina pruga na kojoj se radi i koja se rekonstruiše. Trenutno vam ide, između ostalog, rekonstrukcija pruge Pančevo – Orlovac – Zrenjanin, npr.
Ne postoji nijedan deo Srbije koji mi želimo da izopštimo ili želimo da se u njega nešto malo manje ulaže ili da se samo prolazi kroz neki grad. Pa, kako bi to bilo moguće? Novi Sad je administrativni centar i jednako važan kao bilo koji drugi grad u Srbiji. Da ne govorimo sada o Fruškogorskom koridoru, o ulaganjima u puteva. Mi pričamo o blizu tri milijarde evra investicija na teritoriji Vojvodine.
Ukoliko imate predloge i smatrate da je strateški važan neki drugi deo, dajte predlog, razmatraćemo za narednu godinu. Hvala.

Dragi poslaniče, hvala na ovim rečima, posebno kada govorimo o katastru. To je zaista još jedna preostala važna oblast koju moramo da rešimo.
Želela bih takođe da informišem, pretpostavljam da to većina vas zna, mi smo u drugom stepenu imali oko 26.000 nerešenih predmeta koji su samim tim dirali još najmanje 40.000 ljudi, zato što su bili nerešeni dugi niz godina, još od nekih devedesetih. Mi sada pričamo o prepolovljenom broju. To je ono što je katastar uspeo da uradi za prethodnih gotovo godinu dana, ali baš zbog toga mi ćemo sada imati situaciju da će se upis u katastar u odnosu na ovaj zakon, vršiti u roku od pet dana. To je jedna stvar, a druga stvar da više neće biti zaista da se ide na nekoliko šaltera, pa kada krenete prvo u katastar, pa iz katastra posle toga dalje u Poresku upravu, pa se vraćate kada upišete itd. toga više neće biti, sada imamo i javnog beležnika koji će praktično to obavljati za nas, odnosno za svoje stranke.
Takođe, pominjali ste na samom početku puteve, jedan podatak koji je javan, jeste da je recimo, prihod od putarine 2017. godine u odnosu na 2013. godinu, pričamo o putarini na auto-putevima, povećan za 42 miliona evra. To se desilo, ne zato što je neko odjednom odlučio da ide kroz Srbiju, nego zbog toga što je Srbija počela da završava mnogo brže i efikasnije svoje projekte u putevima, pre svega, auto-putevima i mi smo na taj rezultat ponosni. Očekujemo i ove godine rekordni broj automobila na Koridoru 10, odnosno na auto-putu. Tako da hvala, verujem da ćemo ovaj zakon usvojiti i da ćemo nakon toga što pre i realizovati. Hvala.

Srpska Vlada, kada govorimo o ulaganjima u infrastrukturu, je poslednjih pet godina ne samo završavala projekte koji se nisu završili 30 godina, nego inicirala nove.
Želim da podsetim javnost da je upravo tada premijer, a sada predsednik Srbije, taj koji je zaista učinio mnogo u, pre svega, što boljim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom. Jedan rezultat toga jesu mnogi ugovori i poslovi, koje mi upravo radimo sa Narodnom Republikom Kinom na Koridoru 11, koji je od ogromnog značaja za Srbiju, zato što upravo prolazi kroz centralni deo Srbije, povezuje nas sa Crnom Gorom i omogućava nam da izađemo praktično na more.
Već u toku prošle godine potpisali smo kako memorandume, tako i komercijalni ugovor za deonicu Preljina – Požega. Ona počinje da se radi marta sledeće godine. Danas smo potpisali Memorandum, ja mislim da je to veoma značajno, za 107 kilometara autoputa od Požege do Boljara, dakle, do granice sa Crnom Gorom, za koji prvo moramo da uradimo projektno-tehničku dokumentaciju.
Reći ću vam da je procena vrednosti te deonice blizu dve milijarde evra, a da se dokumentacija procenjuje na minimum 50 miliona evra. To ćemo uraditi sa kineskom kompanijom CRBC. Dakle, taj Memorandum se odnosi na izradu, pre svega, projekta tehničke dokumentacije i to bi trebalo da bude u toku ove godine, a završeno negde tamo kraj proleća naredne godine.
Što se tiče drugog projekta koji ste pomenuli, Beograd – Sarajevo, upravo odnosima i radom, ekonomskim i bilateralnim i političkim odnosima Srbije i Turske, posetama turskog predsednika, našeg predsednika, pokrenuta je, rekla bih, sa mrtve tačke priča oko autoputa ka Sarajevu.
Za nas je značajno da se povezujemo sa regionom. Srpska strana je spremna da ide na liniju ka Kotromanu, 62 kilometra. Postoji varijanta, takođe, i druga. Imali smo posete Ministarstva saobraćaja Turske. LJudi su bili ovde, zajedno smo obišli sve lokacije i čini mi se da ćemo mi krenuti i napraviti dokumentaciju, dakle, završiti dokumentaciju do Kotromana, koju nemamo kompletnu, a napraviti potpuno novu preko Sremske Mitrovice, da mi budemo spremni. Sa strane Bosne i Hercegovine ostaju određene odluke koje moraju da se donesu u narednom, nadamo se, kraćem vremenskom periodu.
Prema tome, idemo u tom smeru i hoćemo da se povezujemo sa regionom. Naš budžet je stabilan. Nemamo problem da dajemo garancije i da razmišljamo o različitim načinima finansiranja. Hvala.

Pa, znate kako, kad slušam vašu političku partiju i vas, pogotovo kada pričate o Kosovu i Metohiji, prosto ne mogu, a da ne odreagujem.
Dakle, ne treba vi da se ljutite na Vladu Republike Srbije, na bilo kog člana ili članicu Vlade Republike Srbije zašto je Kosovo u ovakvoj situaciji kakvoj jeste, zato što je vaš predsednik, Boris Tadić učinio mnogo koraka koji su Kosovo odvajali od Srbije, mnogo koraka. Da vas podsetim, dakle, kada je prebacio iz UN priču oko Kosova u EU, kada je dao svoju inicijativu Međunarodnom sudu pravde. To su sve, a zajedno sa sve Jeremićem, pa sa celom onom pričom svađe sa svim zemljama. To je vaš predsednik, Boris Tadić.
Tako da ljudi i građani Srbije to jako dobro znaju, neće vas, pod jedan. Pod dva, kada pričate o Briselskom sporazumu, to je bio jedini način da se stvari poprave i da se zaštite naši građani na Kosovu i Metohiji. Prema tome, samo da građani Srbije znaju ko je šta radio kada i šta je Boris Tadić radio i šta sada izjavljuje. Toliko.

Poštovana poslanice, hvala na pitanju. Prvo da vam kažem kako izgledaju uopšte projekti i koja je vrednost projekata na teritoriji Vojvodine. Mislim da je to važno. Naravno, sa vrlo jasnim odgovorima koji su vezani za Fruškogorski koridor.
Vrednost projekata u infrastrukturi, putnoj, železničkoj infrastrukturi je dve milijarde evra na teritoriji Vojvodine. Vi znate da upravo kroz teritoriju Vojvodine prolazi trenutno najvažniji projekat, odnosno radi se najvažniji projekat, a to je brza pruga Beograd-Budimpešta. Počeli su radovi na dve deonice.
Prva deonica se finansira iz kineskog kredita, a za šta smo mi potpisali ugovor o finansiranju i, naravno, druga deonica koja se finansira iz ruskog kredita, koja je izuzetno teška i sutra, između ostalog, imamo sastanak sa ruskim železnicama i nastavljamo i dalje sa njima da radimo i sutra potpisujemo jedan protokol vezan za dalje održavanje pruga. Treća deonica koja je takođe značajna, informacija je važna, a to je da nastavljamo pregovore o vrednosti, odnosno komercijalnom ugovoru koji se tiče deonice između Novog Sada i Subotice, odnosno Novog Sada i granice sa Mađarskom.
To će biti inače prva brza pruga na ovoj teritoriji zemalja zapadnog Balkana ili jugoistočne Evrope. Mislim da je to važno zato što nas to povezuje sa koridorima i važno je za Srbiju koja ima jednu poziciju, a to je da se nalazi na jednom odličnom mestu.
Dakle, vezano za železnički saobraćaj. Fruškogorski koridor je između ostalog projekat o kojem se takođe pričalo decenijama i ja sam nekoliko puta rekla, gde god sam se pojavila i šta god smo počinjali od rekonstrukcije ili projekata, svaki put sam svoj govor počinjala – ovde se nije ulagalo 30 godina ili ovde se nešto nije radilo 20, 30 godina. Tako i priča o Fruškogorskom koridoru traje decenijama, ali ono što je upravo Vlada, Vučićeva Vlada, prethodna pokrenula jeste izrada projektno-tehničke dokumentacije za Fruškogorski koridor. Ta dokumentacija radi se iz sredstava, odnosno završava iz sredstava Ministarstva saobraćaja, Puteva Srbije i Uprave za kapitalna ulaganja pokrajine, znači, Vojvodine.
Ono što vi treba da znate jeste da je dokumentacija završena. Imali smo dosta problema oko preparcelizacije. To smo završili. Završava se projekat eksproprijacije. Potpisali smo memorandum sa kineskom kompanijom „Sirbisi“ još prošle godine, a vezano za izgradnju ovog koridora.
Formirana je prošle nedelje, mislim, na sednici Vlade Republike Srbije zaključkom radna grupa koja počinje pregovore, a sa ovom kompanijom u kojoj se nalaze predstavnici Pokrajine Novog Sada, opština, „Puteva Srbije“, koridora, Ministarstva saobraćaja, Ministarstva finansija, Kabineta predsednice Vlade i krećemo dalje u razgovore, dakle u zaključivanje komercijalnog ugovora i iznalaženja načina izvora finansiranja.
Takođe, treba da znate da smo mi spremni kao Vlada da idemo na razmišljanje o različitim oblicima finansiranja. To znači da pored naravno uvek onog prvog kreditnog zaduženja koje često i uglavnom imamo u infrastrukturi, ovog puta mi možemo da razmišljamo i o drugim oblicima finansiranja.
Takođe, Fruškogorski koridor se dalje nastavlja, od Rume ka Šapcu, od Šapca ka Loznici. Tu se takođe završava dokumentacija ove godine, sledeće godine nadamo se počinje izgradnja. Dakle, sama izgradnja Fruškogorskog koridora ne zato što Vlada Srbije nije nešto uradila, nego zbog toga što se dugo radilo, projektno-tehnička dokumentacija i idejni projekat. mi očekujemo pošto to ove godine ne verujem da ćemo biti u stanju da počnemo radove, kao radove, ali bi morali početi već sledeće godine. Hvala.

Kada ste govorili o ovih nekoliko vrlo važnih zakona upravo za 2018. godinu i sve godine koje su ispred nas, da podsetim sve da svaka stavka budžeta za 2018. godinu jeste razvojna stavka i pošto ste pominjali pitanje rasta društvenog bruto proizvoda, upravo u tome i jeste velika vrednost tog budžeta možda u odnosu na mnoge prethodne, a da ne govorimo o budžetu od pre pet, šest, sedam, osam, devet i deset godina, kada smo, da podsetim još jedanput javnost Srbije, imali rebalanse po 10, 15 puta u toku godine.
Dakle, ovo je jedan odgovoran budžet posebno u odnosu na investicije koje su neophodne i veoma važne kada govorimo o rastu građevinarstva, rastu društveno bruto proizvoda, koji ste pomenuli.
Budući da ste pomenuli rast građevinarstva, odnosno probleme koje vi vidite u građevinarstvu, a to ste takođe na drugi način pomenuli kroz „Duing biznis listu“ i činjenicu da, eto, sve je bajno i sjajno, a imamo problem u građevinarstvu.
E, sada da vam kažem, „Duing biznis lista“ Svetske banke nije lista koju pravi Vlada Republike Srbije, nego pravi Svetska banka i u tom smislu rangira zemlje sveta, 190 zemalja sveta. Dok ste vi bili na vlasti mi smo bili 186. na toj listi po izdavanju građevinskih dozvola. Iza nas su bile samo zemlje u kojima su se dešavali građanski ratovi. To je bilo u vaše vreme.
U naše vreme Srbija je danas 10. u svetu po izdavanju građevinskih dozvola i to nije tek tako dobijeno, nego upravo ogromnim ulaganjem u infrastrukturu i upravo smanjenjem taksi koje ste takođe pomenuli kroz jedan od zakona. U ovom predlogu zakona, Nacrtu zakona o administrativnim taksama smanjuje se mnogi parafiskalni nameti. Sedam taksi se u oblasti građevinarstva se smanjuje, pre svega taksa koje se plaća za dobijanje upotrebne dozvole. Blizu 7% od vrednosti objekta iznosi ta taksa. Možete zamisliti koji je to novac bio koji su građani trebali da izdvajaju u prethodnom periodu. Mi smo to ovim nacrtom zakona ukinuli i to će nam svakako omogućiti na dalje ne samo da imamo što više objekata koji će konačno imati svoje upotrebne dozvole nego ćemo omogućiti investitorima da na dalje investiraju.
Pominjali ste železnicu, samo radi informisanosti, radi javnosti da se zna da smo mi 1. decembra usvojili naknade za korišćenje javne železničke infrastrukture za red vožnje 2018/2019 godine, da je iznos te naknade niži za 8% u putničkom saobraćaju i za 5% u teretnom u odnosu na red vožnje 2016/2017 godina.
Takođe ste pomenuli gondolu. Ja pretpostavljam da vi iz nekog razloga niste rekli da je prihod od turizma prošle godine preko milijardu evra. To je nešto što su neki pre pet godina mogli da sanjaju. Danas je to realnost u Srbiji. Dakle, u Srbiji je turizam takođe razvojna delatnost i treba da ulažemo što god više možemo, pogotovo svesni svih analiza koje nam pokazuju da Srbija u narednih pet godina može da ostvari prihod od turizma blizu pet milijardi evra.
Dakle, imati gondolu ne jednu, nego gde god je to moguće, a uz procenu da možemo da obezbedimo veći prihod od turizma ja mislim da samo može da dovede do novog zapošljavanja i do boljitka za Srbiju. Hvala.