Stvarno ne znam kako su bili dobri ti zakoni od Dragoslava Šumarca kad smo tad bili 184 na listi Svetske banke o izdavanju građevinskih dozvola, a imali smo 1000 gradilišta na celoj teritoriji Srbije. Dakle, nisu bili dobri zakoni.
Ali ono o čemu vi govorite, Inženjerska komora i članovi, prvo, Inženjerska komora se ne ukida, ja stvarno ne znam a ko to neće biti u Inženjerskoj komori od inženjera, pa, naravno da će biti svi inženjeri u Inženjerskoj komori i čemu strah. Čemu strah da se s vremena na vreme proveri da li je sve u skladu sa zakonom? Zašto je problem? Čemu strah svih onih koji su sada u Inženjerskoj komori da će neko pogledati šta su sve potpisivali.
Nemojte da nam pričate o tome kako se zaklanjate iza struke i kako je sve fantastično, a mi imamo situaciju da na jednom delu puta imamo inženjere koji su potpisali hrpu kojekakvih projekata, gde sada skidamo taj put. Ovako izgleda Ub–Lajkovac, to su inženjeri Inženjerske komore, izvinite, jedan deo inženjera koji je to potpisao. Dakle, skidamo dva i po metra puta.
Dakle, to nije šarena laža i to nije priča tek tako. Dakle, to su između ostalog takođe inženjeri koji imaju licence Inženjerske komore. Dajte da jednom odvojimo ono što je dobro, što je kvalitetno i što je stručno od onih koji se bave politikom i zarađuju na grbači nekih drugih inženjera koji su vredni. To je ono što mi želimo, struka na prvom mestu.

Uporno slušam vašu priču oko Grdeličke klisure i oko nekih brda itd. Prvo, nikakvo brdo se ne pomera, to je pod broj jedan. Pod broj dva, pominjali ste ovde promenu organa unutar Inženjerske komore. Da, oni su trebali davno da se promene, ali između ostalog oni čak ni izbore nisu mogli da sprovedu po pravilima. Pa, pošto nisu mogli da sprovedu izbore po pravilima, onda su čak koristili i razne svoje rođake ne bi li ostavili celo rukovodstvo u Inženjerskoj komori, da se malo vratimo na tu Inženjersku komoru.
Dakle, da bude još jedanputa jasno, struka je na prvom mestu, inženjeri su na prvom mestu. Ali, postoje pravila i postoji zakoni koji mora da se poštuje u tom smislu. Neko potpisuje projekte takođe. Niste uopšte u pravu, investitor definiše projektni zadatak, to je tačno, ali svaki projekat koji se uradi neko odgovara svojim imenom i svojom licencom za taj projekat.
Prema tome, pričaćemo u nastavku, bilo je mnogih projekata koji su na žalost potpisani, zbog čega sada država mora da izdvaja dodatni novac ne bi li te probleme rešila. Dakle, počev od Ub-Lajkovac, da ne govorimo između ostalog i o kosini koju ste pomenuli. Mislim da je čak nekorektno da kažete neistinu da se brdo pomera, jer danas svi odjednom sve znaju o Grdeličkoj klisuri, danas su svi odjednom genijalci po pitanju toga šta treba da se uradi u Grdelici. Pod broj dva, da budemo potpuno jasni, imenom i prezimenom postoje ljudi koji su pravili projekte, koji su ih potpisivali, stajali iza tih projekata i svi oni i te kako treba da budu provereni. Jer, ako neko napravi projekat nakon čega nešto padne, onda imamo problem, taj projekat ne valja. To su isti ti ljudi koji predstavljaju, upravo ovako kako je rekao kolega Arsić, ljude koje vi branite. Nadam se da će to izgledati u narednom periodu potpuno drugačije.

Mala dopuna, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ne radi baš ništa napamet. Prema tome, svi oni inženjeri koji su bili projektanti, ili svi oni inženjeri koji se nalaze u tehničkoj kontroli, ili svi oni inženjeri koji su potpisali i bili nadzor, svi su oni imenom i prezimenom, sa sve projektima i projektnim rešenjima, predloženi, odnosno poslati Inženjerskoj komori, a vi ste rekli da ste članica Inženjerske komore, Sudu časti Inženjerske komore na proveru njihovih licenci. Dakle, svi, od prvog do poslednjeg. Prema tome, ništa se ne radi napamet, postoje imena članstva Inženjerske komore, prema tome da vas to zanima našli bi.

Ministar u Vladi Republike Srbije odlučuje, donosi odluke i stavlja u bilo kakav potpis na bilo kakav dokument na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, nikad samoinicijativno. U tom smislu i ja kao ministar nijedan dokument, dakle, bio on memorandum, protokol, ugovor itd, nisam potpisala da iza toga nije stajala odluka Vlade Republike Srbije i to znači za svih 18 ministara, zajedno sa predsednikom Vlade, da li su te odluke bile od 2012, 2013, 2014, pa sve do današnjeg dana, tako da za svaki dokument koji ste pominjali u prethodnim danima da znate da postoji odluka Vlade Republike Srbije.
Drugo, kada govorite o izvođačima, odnosno investitorima, ali, pre svega izvođačima, ministar nije taj koji odlučuje i određuje ko će da bude izvođač na određenom objektu ili na određenom infrastrukturonom, pre svega, projektu.
Treba da znate da je vrednost infrastrukturnih projekata na teritoriji Srbije koju vodi Vlada Srbije 16 milijardi evra, da je od toga devet milijardi evra Narodna Republika Kina, pošto ste rekli da toga nema, da je gotovo dve milijarde evra Ruska Federacija, pošto ste, takođe, rekli da toga nema, da je tu takođe Azerbejdžan, Turska i da za sada nemamo nekih mnogo izvođača, da budem otvorena, iz same Evrope.
Koridor 10, koji ste pomenuli, rekla sam i vašoj koleginici da će Ministarstvo svu dokumentaciju oko Grdeličke klisure, oko svake kosine, dostaviti od samog početka, dakle, od 2009. godine do današnjeg dana vama, pa ćete vi da vidite, pa ćete onda da komentarišete, ali da znate, između ostalog, da su svi izvođači na Koridoru 10 izabrani na javnom pozivu, odnosno tenderu i da nijednog izvođača nije direktno birala Vlada ili ministar. Odnosi se takođe i na nadzorne organe.
Jedino što je uspela Vlada Republike Srbije u prethodnih nekoliko godina na jednom delu Koridora 10, to je deonica Srpska kuća-Levosoje, pošto jedan od izvođača nije radio svoj posao kako treba, mi smo taj ugovor raskinuli, raspisali javni poziv, izdvojili novac iz budžeta i dali konzorcijumu domaćih kompanija da radi Srpsku kuću-Levosoje. Moram, takođe, da kažem da je i tu bilo dosta problema, ali verujem da se to sada završava.
Prema tome, ministar sprovodi odluke Vlade Republike Srbije. Iza svake odluke, memoranduma, ugovora, koji smo potpisali, stojim, takođe, zato što mislim da smo sve uradili kako treba za našu zemlju.

Ja sam mislila da pričamo o Zakonu o građevinskim proizvodima, a vi ste krenuli oko inspekcije, a to je Zakon o planiranju i izgradnji.
Iskustvo koje imamo iz prethodnog perioda pokazalo je da upravo ta centralizacija, a vezano za opštinske, odnosno za gradsku inspekciju jedina daje prava rešenja.
Ja sam prihvatila predlog Grada Beograda kada smo radili na ovom zakonu, na izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji zato što zajedno prolazimo ovih nekoliko godina i gledamo kojom brzinom se uopšte rešava pitanje ozakonjenja onih milion, milion i po, dva miliona objekata.
Shvatili smo da bi bio najbolji način da upravo omogućimo da Grad Beograd može da na neki način centralizuje opštinske inspekcije, kojih ima mnogo i puno je razlike bilo u radu tih inspekcija.
Naš interes i naš cilj je zaista da pokušamo da ozakonimo što je moguće više objekata, ali, s druge strane, ne zaboravite da je ovaj zakon pre svega za one koji su kršili Zakon o planiranju i izgradnji, a samim tim i Zakon o ozakonjenju i pokušali smo da pooštrimo Zakonom o ozakonjenju sve, ali isto tako da omogućimo Zakonom o planiranju i izgradnji mogućnost da se centralizuju inspekcije.
Mislim da nismo pogrešili. Na kraju krajeva, vrlo brzo ćemo videti efekte ove naše mere.
Što se tiče ovih zaštićenih stanara, moram da priznam da tu niste zaista u pravu. Jedinice lokalne samouprave su dobile 10 godina vremena da reše pitanje zaštićenih stanara i to baš onako kako je u skladu sa zakonom. Vodili smo računa u svemu.
U jednoj stvari ste u pravu, to suštinski niko nije rešavao najmanje 50 godina i zato smo krenuli da rešavamo to, kada smo pred vas stavili prošle godine taj zakon.
Što se tiče Zakona o stanovanju, tu tek niste u pravu. Dakle, ja ću sada još jednu stvar da kažem. pored onoga što sam rekla da ima 40.169 registrovanih stambenih zajednica, mi imamo 27.000 upravnika. Dakle, ljudi koji su se dogovorili unutar stambenih zajednica da mogu da imaju svoje upravnike. Svi ostali će dobiti profesionalne upravnike. U isto vreme smo obučili po svim gradovima gotovo profesionalne upravnike koji će raditi taj posao. Mislimo da je važno da konačno uredimo to pitanje stanovanja.

Ne znam zaista ko kuca na vrata i ko uzima rekete. Ako znate da to neko radi, onda mislim da treba to da prijavite.
Ja kada znam da ima bilo kakvih problema ili bilo kakve potencijalne korupcije ili mislim da nešto nije u redu, prijavim nadležnim državnim organima, pošto verujem u ovu državu i u njene organe.
Dalje, vezano za ovo što ste rekli da možda nije dobar tajming i da ne bi trebalo sada da se donosi taj zakon, znate, mi da smo tako razmišljali, onda verovatno ne bismo ništa uradili ni u reformama u bilo kojoj oblasti društvenog života, pa između ostalog i u oblasti građevinarstva.
Bez obzira koliko pobijali statistiku, statistika ipak daje određene podatke, dakle, od toga koliki je bio udeo građevinarstva u BDP 2012, 2013. godine, a koliki je danas. Ispod 3% je bio tada, a danas je 4,5%.
Isto tako, kada govorimo o tome kako se uopšte razvija građevinska industrija, onda takođe možemo da vidimo ozbiljne pomake upravo u proizvodnji i građevinskog materijala, ali isto tako možemo da vidimo i u oblasti samog građevinarstva.
Kada govorimo o vrednosti projekata koje radimo u oblasti građevinarstva, takođe imamo ozbiljno velike pomake. Dakle, to su sve podaci koji, na kraju krajeva, mogu i da se vide. Dakle, i golim okom su vidljivi, a bogami su i vidljivi kada posmatramo samo statistiku.
Prema tome, ako uređujemo deo po deo građevinarstva i ako razgovaramo sa onima koji proizvode građevinske proizvode, i ako oni su ti koji takođe kao partneri smatraju da to treba urediti, ne vidim zašto onda ne bismo doneli takav zakon i uredili tržište?
To su bili razlozi. Zajedno smo radili sa svim relevantnim faktorima kada govorimo o ovoj oblasti. Zaista verujem da to može da nam donese samo dobro. Na kraju krajeva, viđaćemo se, pa ćemo meriti te rezultate, ali verujem da u svakom slučaju nismo pogrešili, jer slušamo one ljude koji zaista rade u ovoj državi i čine da naš privredni razvoj bude bolji. Hvala.

Dobro, sami ste citirali. Predsednik nije rekao da će se pomeriti brdo. Dakle, brdo svakako nije pomereno, a da li su presecana brda, to jesu, ali da ostavimo to onim ljudima …
(Vjerica Radeta: Ako ste presekli pola, pa pola, pomerili ste.)
Dobro, ja sam vas saslušala. Znači, ostavimo onim ljudima koji se time bave.
Sada bih se vratila na zakon, na nekoliko stvari koje ste vi rekli i mislim da su značajne i važne. Prvo, radi vaše informacije, u oblasti građevinskih proizvoda, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji posluje 24.500 registrovanih privrednih subjekata, a od toga njih 18.000 posluje u harmonizovanoj oblasti. U toj harmonizovanoj oblasti, od tih 18.000, 11.500 su proizvođači, a 6.500 uvoznici i distributeri.
Sada, kada govorimo uopšte o toj harmonizaciji i prilagođavanju, prvo će se harmonizovati tamo gde ne postoje proizvođači naši, gde nemamo proizvodnju. Dakle, oni proizvodi koji se pre svega uvoze, ići ćemo da se prvo to harmonizuje kako bismo mogli da imamo i ovde proizvođače, zatim će se harmonizovati oni koji su se već prilagodili evropskim standardima i pojavljuju se na drugim tržištima van Srbije, a tek na kraju ćemo usklađivati upravo one koji imaju dosta problema i treba im pomoći da postepeno se harmonizuju.
Tako da, vodili smo računa da postupnost bude u svemu što radimo, pogotovo u ovoj oblasti, svesni upravo da je to oblast u kojoj moramo da vodimo računa o proizvođačima građevinskih proizvoda, da to bude, pre svega, u korist našu, odnosno u korist razvoja građevinarstva.
Ne bih komentarisala amandman, tu ste samo, prosto, menjali jednu reč, koliko ja mogu da vidim, „izdatih“ zamenjujete sa reči „koji su izdati“. Mislim da to sad je manje važno od ovoga što sam sada odgovorila.

Moram da priznam, zaista su impresivni rezultati vezano za broj noćenja. Što se tiče ovog putnog pravca, postoji mogućnost da zajedno ministarstvo i lokalna samouprava, da zajedno uradimo projektnu tehničku dokumentaciju, pa čak posle da vidimo u kom odnosu bi onda i krenuli u, pretpostavljam, rekonstrukciju presvlačenja ili šta već kažu oni koji budu radili projekat.
Dakle, sada se pripremaju polako budžeti za 2019. godinu. Vreme je da se sada time pozabavimo, prema tome evo ja sam zapisala i obavestiću vas vrlo brzo. Hvala.

Hajde, molim vas, prvo da počnemo da pričamo o tome šta je uradila Inženjerska komora i zašto Vlada Republike Srbije želi da vrati u svoju nadležnost Inženjersku komoru Srbije. Nemojte da obmanjujete javnost sa tom pričom i brižnim odnosom prema inženjerima, jer da ste zaista bili brižni i da je rukovodstvo Inženjerske komore bilo brižno onda bi ulagala u naše inženjere, onda bi ti naši inženjeri bili dodatno edukovani i mogli da rade vrlo komplikovane i teške projekte koje, između ostalog, danas radimo.
Nažalost, Inženjerska komora jeste postala privatna inženjerska komora onog trenutka kada ste 2003. godine izvukli Inženjersku komoru, praktično, i preneli joj nadležnosti, i to jeste, šta da radimo, možda to nekom ne odgovara, DS i jeste Dragoslav Šumarac taj koji je to uradio, dakle, iskoristivši praktično Zakon o planiranju i izgradnji, plaćanjem članarina koje moraju da plate inženjeri da bi uopšte zadržali licencu. Ako ne platite članarinu, onda nema licence, onda vam se oduzima licenca, pa su inženjeri morali da plaćaju svoju članarinu 7.500 dinara da bi mogli da zadrže licencu, umesto da su se bavili zaista edukovanjem tih naših inženjera.
Vidite, vraćanjem nadležnosti, dakle, ne gašenjem Komore, ne sklanjanjem itd, vraćanjem nadležnosti Ministarstvu i Vladi neće biti, pod jedan, članarine, pod dva, dodatno će se edukovati inženjeri i, naravno, što se tiče raznih cenovnika koje ima Inženjerska komora Srbije, toga više biti neće na taj način, jer ste te cenovnike koristili za raznorazne poslove. Imali smo jednu šačicu inženjera koje je učestvovalo u raznoraznim projektnim rešenjima, potpisivali razna projektna rešenja i sada je, u stvari, najveća muka, ne samo što ćete izgubiti svoje uporište, i koristite tu Inženjersku komoru politički, nego je muka što će se otvoriti svi papiri, što će se jako dobro videti ko je sve i svašta potpisivao u prethodnim godinama, od 2003. pa nadalje. Mnogo toga treba da se menja u Inženjerskoj komori da bi i mladi inženjeri, ali i oni sa znanjem i iskustvom mogli normalno da rade kako treba da rade inženjeri u ovoj zemlji, a ne pod pričom politike i svega onoga što vi radite.

Malo i ja da dođem na red. Od vas, gospodine Balša, ne može niko da dođe na red.
Sve to što vi pričate toliko nema veza sa mozgom, nego da krenemo od početka.
Iskrena da budem, ja nisam očekivala kao predsedavajući da ćete se vi izviniti poslanici SNS, budući šta sve pišu vaši članovi protiv SNS, predsednika i, pre svega, u odnosu na žene, meni je potpuno jasno da vi to nećete uraditi, tako da tu ne treba ništa da očekujemo. To je tako kako jeste sa njima i ja mislim da će to građani Srbije i te kako da znaju kada budu bili na izborima kako će već proći.
Drugo, vezano za amandman koji ste pomenuli, ne samo što ste prvo pogrešili ili omašili poslanicu. Drugo, omašili ste potpuno zakon o kojem pričate. Treće, da ste pročitali zakon, da ste bili na jednom odboru, da ste pogledali bar jedan odgovor, onda biste mogli da znate i verovatno i znate, nego sad pokušavate tako da u nekom direktnom prenosu objašnjavate kako SNS radi nešto pogrešno, a vi ste strašno pošteni itd. E, pa, nije baš tako. Naprotiv, amandman je odbijen.
Dakle, to što je predložila SRS neće moći, jer to automatski koncepciju potpuno zakona menja i upravo smo mi ti koji pokušavamo da rešimo ta pitanja koja ste nam ostavili.
Zašto se ne bismo stalno podsetili toga da dva miliona nelegalno izgrađenih objekata je nastala posle vladavine DS i njima njihovih svih ovih ljudi od Jeremića, Đilasa, Jankovića i ne znam Tadića, Cvetkovića i da ih sad sve ne nabrajam.
Kad pominjete rekonstrukciju puteva, takođe budite bar toliko moralni, ako je to ikako moguće u vašem slučaju, pa kažite svaki put koji smo rekonstruisali, rehabilitovali, ne smo što smo dizali put i asfalt, nego smo morali da menjamo kompletnu komunalnu infrastrukturu koja nije 30 godina promenjena.
Kad govorite o cenama onda malo pogledajte strukturu šta se radi. Ozbiljno je pitanje gde su milioni, gde su desetine miliona evra koje ste potrošili na rekonstrukcije, navodne rekonstrukcije puteva i železnica? U železnici nula kilometara ste rekonstruisali, u putevima nekih 20 ili 30 kilometara.
Dakle, to su sve pitanja na koja vi jednog dana morate da odgovorite, tako da ti napadi na Vladu, na SNS kako mi nešto radimo protivzakonito su pre svega nemoralni, drugo su potpune laži. Dakle, ne neistine, nego laži.
Kada govorite o inženjerima, da se vratim, ostala sam vam dužna, Dragoslav Šumarac, ako je nekada nastala građevinska mafija, ako postoji period i godina kada možemo da kažemo da je nastala građevinska mafija u Srbiji, nastala je upravo za vreme DS i Dragoslava Šumarca kao ministra i to je toliko tačno gledajući građevinske firme, gledajući novac koji se iznosio van zemlje, gledajući šta ste uradili sa građevinarstvom u tom periodu.
Dragoslav Šumarac, ako govorite o njegovim primanjima i prihodima, što je malo razlika, 2015. godine sam sebi kao predsednik Inženjerske komore isplaćuje 236 miliona dinara, 2015. godine taj Dragoslav Šumarac, tako pošten i fenomenalan lik. I ne samo to, blokirao je rad Inženjerske komore. Vi u Inženjerskoj komori niste mogli da izdate ni jednu jedinu licencu.
Da li znate šta je još strašno? Naši inženjeri su mnogo kvalitetniji od toga da ih brani jedan Balša Božović.

Gospodine Šaroviću, to što ćete mene da vređate i da govorite sve te stvari koje govorite, to neće da povrati, odnosno neće da dovede do toga da imate veće poverenje građana, da pređete cenzus, džaba. Znači, možete koliko hoćete, ali to ide malo teže.
Neću da govorim o tome da li imate svoje vaspitanje ili ne. Dakle, to što ste meni rekli, možete da kažete članovima svoje porodice, ali, molim vas, ne meni. Mislim da nije u redu. Mi se nalazimo u Parlamentu Srbije. Ovo je zaista jedno posebno zdanje i posebno poštovanje prema ovoj instituciji.
Druga stvar, ja sam juče sa vašim predsednikom stranke više od sat vremena raspravljala upravo o događaju, pre svega, o sporazumu vezano za izgradnju važnog autoputa. Žao mi je što niste bili prisutni, što niste to slušali, tako da ne bih da vam ponavljam, jer nisam sigurna da biste to razumeli uopšte.
Dalje, takođe, mislim da, i biću vrlo kratka, dakle, ne bih volela da nas vi ikada branite i ne bih volela nikada, odnosno ikada, da nam radikali brane Kosovo. Verujem da će predsednik naše zemlje imati pravi program i da ćemo mi svakako pričati o budućnosti, a ne o prošlosti.
Što se tiče časti, ako samo mogu da kažem, što se tiče časti, zaista je ispod časti razgovarati o časti sa vama radikalima.

Gospodine Ćiriću, nekoliko važnih stvari, pošto ste, rekla bih, pogrešili u mnogo čemu. Ali, da krenemo redom.
Prvo, od Zakona o ozakonjenju. Rekli ste da ovde neko daje sebi alibi za izmene i dopune zakona. Da vas podsetim, dakle, dva miliona objekata je upravo u vašoj vlasti i jedan od ministara u vašim vladama ostavio Srpskoj naprednoj stranci kada je dobila poverenje građana. To poverenje građana smo dobili baš zbog toga da bismo mogli da rešavamo probleme koje ste nam ostavili.
Prema tome, nema alibija. Mi smo doneli Zakon o ozakonjenju, mi ga menjamo jer vidimo da moramo da uradimo još neke stvari kako bismo preventivno delovali na sve one koji žele, na sve one bahate investitore koji žele da grade nelegalno i kako bismo prosto i omogućili inspekcijama na lokalu i u gradovima da mogu brže da rešavaju takve probleme.
Naš interes svakako jeste bio od onog trenutka i danas je, kada je donet Zakon o ozakonjenju, a to je novembar 2015. godine, naš interes jeste bio da se sve što je moguće što više zaista i ozakoni, ali oni koji su posle tog novembra dalje gradili, to ne može da se ozakoni, jer to jeste krivično delo.
Dakle, ova Vlada, za razliku od svih prethodnih Vlada, pre svega govorim o vladama u kojima je SNS, sve što je trebalo u skladu sa svim zakonima je zaista i uradila vezano za nelegalnu gradnju, dakle, rešenja o rušenjima, rešenja o ozakonjenju, ako su bila u pitanju ozakonjenja, zatim, krivične prijave itd.
Da vas, takođe, podsetim, za 17 godina, od 1997. do 2014. godine 150 hiljada samo rešenja je dato o legalizaciji. Od 2014. godine, dakle, za tri godine, dato je 180 hiljada rešenja o ozakonjenju. U isto vreme, sve ono što je bilo na republičkom nivou, 76 objekata je u nacionalnim parkovima moralo da bude sklonjeno, odnosno srušeno.
Pošto svi ovde pitaju o Nacionalnom parku Kopaonik i objektu koji je tamo, postoji sva dokumentacija, znači, sve ono što je trebalo da se uradi, zaista je do sada i urađeno, u smislu rešenja o rušenju, krivične prijave i svih onih postupaka koji jesu u toku. I druge institucije, pretpostavljam, da će u tom smislu uraditi svoj posao.
Ali, ono što meni nije jasno kad ste vi ovde govorili, znate, kad ste počeli da pričate o ozakonjenju, o Zakonu o planiranju i izgradnji, izrekli ste jednu rečenicu. Kažete – izmene Zakona o planiranju i izgradnji vezane su za rešavanje pitanja rušenja zida, odnosno kosine. Mislim, stvarno, nisam čak ni razumela vezu. Pa sam onda dalje slušala priču o kosini, tako da sam sve vreme razmišljala da je vama, po tome, u stvari, veoma stalo do toga da se ovde grade infrastrukturni objekti. A onda sam shvatila, u stvari, da nije to tema vašeg izlaganja, nego je, pre svega, priča o Inženjerskoj komori.
Dakle, vi ste zabrinuti što će Inženjerska komora sada da bude pod kontrolom Vlade Republike Srbije, Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, što više ta materijalna baza, koja je bila materijalna baza DS, šumarca itd, neće više biti tamo, nego ćemo, jednostavno, sada da se pozabavimo, pre svega, izdavanjem licenci, oduzimanjem, pre svega proverom ili oduzimanjem licenci za one projektante, inženjere, koji nesavesno, dakle, neetički rade svoj posao, jer nažalost, ima i toga. Dakle, ne znači ako ste završili fakultet ili ste inženjer, doktor nauka i profesor da ne grešite, da ne grešite svesno ili da ne grešite nesvesno. To se dešava. E, pa oni koji to rade, ne mogu da blate celu struku.
Takođe, osnovno je pitanje, ili najveći problem, upravo ponavljam još jedanput, što ta materijalna baza sada prelazi u Ministarstvo, ali tako što će Ministarstvo predložiti da članarine za inženjere budu besplatne, tj. da nema članarina koje do sada inženjeri, između ostalog, plaćaju u Inženjerskoj komori, dakle, debelo plaćaju, na šta država ne može da utiče, i ispite koje polažu i licence koje dobijaju i stalne članarine koje plaćaju. Od toga se izdržava i korist ima jedna mala grupa ljudi u Inženjerskoj komori, koja je praktično od Inženjerske komore napravila privatno preduzeće.
Oni ljudi koji zaista žele da rade i da se obrazuju i da idu u korak sa vremenom, kada govorimo o znanjima, to nemaju mogućnost. Da je bilo kome zaista stalo do inženjera, a ne demagoški da pričate i da se zaklanjate iza njih, onda je Inženjerska komora u prethodnih svih 10 i više godina, od 2003. godine, kada je osnovana, trebala mnogo više da učini da stvori svim tim inženjerima koji imaju licence da se dodatno obrazuju, jer kad jednom dobijete licencu, ne znači da sve znate. Kad jednom dobijete licencu, ne znači da možete da projektujete posle pet, šest, deset godina i da pogrešite sve, jer nikad u životu pre toga nešto novo niste projektovali.
Kada pominjete konkretnu Kosinu 2, nije je gradila Vlada Aleksandra Vučića, niti Vlada u kojoj je SNS, niti je gradio ekonomista, niti je gradio pravnik, gradili su je projektanti i inženjeri, ti isti projektanti članovi Inženjerske komore, pojedini, koji su napravili takve projekte koji su bili potpuno neprimenjivi. Što, jel mi treba da ćutimo za tako nešto? Ja ne mislim da treba da ćutimo. Ja mislim da treba to da rešavamo. Ovo je samo jedan od načina. Ne brinite za Kosinu 2, ne brinite ni za bilo koju drugu kosinu, sve su sigurne.
Ovaj auto-put će biti ove godine završen i pušten. Ni jedan kilometar, ni jedan metar auto-puta neće biti pušten a da nije bezbedan, pošto mi vodimo računa od početka do kraja o svakom projektu.
Moram da podelim sa vama i da vas podsetim na neke stvari, jer mi se čini da se sve to zaboravlja ili je to tako kod nas. Dakle, jug deonice Koridora 10 – Grdelica, koja se pravi od nekih šest lotova. Tražila sam danas da mi daju, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, pa sve do 18. oktobra 2018. godine, procenti koliko je šta urađeno. Godina 2012, ne znam da li se vidi, da krenem odatle, Grdelica lot 1 – tunel Predejane 0%, 2013. godina 0,30. Od 2014. godine 10%, 15, 50, ovog trenutka 18.10. 93,07% je taj lot urađen. Lot 2 – tunel Predejane-Caričina dolina 2012, 2013, 0%. Godina 2014. šest, deset, pa idemo sada dalje 36, 70, 92% na današnji dan.
Lot 3 – tunel Predejane, lot 4 – tunel Manajle, lot 5 – Caričina dolina-tunel Manajle, lot 6 – tunel Manajle-Vladičin Han 2012, 2013, 2014. godina gotovo na ovom poslednjem 0%, a od 2014. godine 29, 10, pa sve do današnjeg dana 99, 99, 99,8%.
Dakle, nemojte da nam govorite o tome kako neko ne prati i ne poštuje struku, pošto to nije tačno, jer ovo jeste struka, ali isto tako nemojte da se zaklanjate iza struke pričajući o tome kako neko odavde ne poštuje struku, nego dajte neki konstruktivan predlog da ta struka bude zaista struka i da izdvojimo ono što je kvalitetno od onoga što nažalost nije kvalitetno.
Takođe, vezano za kulu, pitali ste za Beograd na vodi. Drago mi je da ste to pitali. Pretpostavljam da se to sve vidi, jer ne možete da ne vidite Beograd na vodi koji se gradi. To je ugovor koji sam ja potpisala ispred Vlade Republike Srbije. Za 20-ak dana će početi, recimo, gradnja kule, visine 168 metara, ukupna površina 66.754 metra kvadratna. Pored te kule, grade se i svi drugi objekti. Na kraju krajeva, videli ste, imali ste prilike da vidite jedan deo koji smo, takođe otvorili i kako izgleda taj deo grada.
Dakle, ljudi mogu da komentarišu i vi sa vaše strane iz opozicije, da li se to vama sviđa ili ne sviđa, ali je suština je to jedan od najvećih infrastrukturnih projekata, da je pokrenut zbog toga što je stabilan budžet, zbog toga što možemo time da se bavimo, da smo zaposlili domaće kompanije koje rade, da rade naši radnici.
Kada govorite o povredama na radu, znate, povreda na radu ima onda kada se radi. Nažalost, niko se ne raduje i niko ne voli i niko ne želi. Duboko se saosećamo sa svakom povredom na radu, od toga da se povredi ruka do, nažalost, pogibije. To su stvari koje se dešavaju. Mi želimo da ih smanjimo, ne želimo da ih bude uopšte.
Ponavljam još jednom, one se dešavaju onda kada se radi. Nažalost, tih godina, 2002, 2003, 2005, 2007, 2008, 2009, 2010, nije se radilo, nije bilo gradilišta.
Da se tu odmah nadovežem i na predsednike, kažete – predsednik Vučić je bio na gradilištu. To je divno, ponosna sam da moj predsednik dođe na svako gradilište. Znate zašto prethodni predsednici nisu ni mogli da dođu na gradilište? Nije bilo gradilišta. Nisu mogli da dođu da pogledaju ni jednu prugu koja se rekonstruiše, jer se nula kilometara pruga rekonstruisalo, i to i vi znate iz Niša, takođe. Nisu mogli da dođu ni na jednu kosinu da je vide, ni na jedan deo autoputa. Nisu mogli da dođu, jer toga nije bilo.
Prema tome, hajde da budemo konstruktivni i da kažemo kako jeste, a ne da sve vreme govorimo, pre svega, ono što nije tačno, a drugo da se ponašamo kao da smo odjednom zaboravili prošlost. Nismo je zaboravili. Znamo tačno. Ja vrlo dobro znam kako su izgledali projekti, na šta je to sve ličilo 2012, 2013, 2014. godine. Toliko sam samo želela. Hvala.

Hvala na svemu što ste rekli. Nekako osećam obavezu da vas informišem vezano za budući mešoviti aerodrom Lađevci u Kraljevu.
Mi smo pokrenuli sve zaista procedure. Ono što je trenutno u toku jeste potpisivanje ugovora između Ministarstva odbrane i operatera, odnosno aerodroma Srbije. U isto vreme, Republička direkcija za imovinu rešava pitanja vezana za imovinu i zaista mislim da ćemo konačno početkom sledeće godine moći da imamo operativan aerodrom Lađevci.
Naravno, krenućemo dalje u ulaganja koja su takođe potrebna na tom aerodromu, obuku svih ljudi koji tamo treba da rade i mislim da zaista treba uopšte da se okrenemo daljem ulaganjima, ne samo za Lađevce, koji su jako značajni upravo za taj deo Srbije, nego i druge manje aerodrome.
Hvala na komentarima.

Ko o čemu, poslanik Balša o, čemu, o poštenju, šta? To liči na vas.
Dakle, prvo da se razumemo. Moramo prvo da znamo šta su čije nadležnosti, pa zato ispred vas i jesu izmene i dopune Zakona o ozakonjenju. Upravo zbog onih investitora, dakle, ne zbog poštenih investitora koji rade u skladu sa zakonom, nego, naprotiv, onih investitora koji rade van zakona, odnosno koji zakon ne poštuju.
Kada već pričate o tom ozakonjenju i bespravnoj gradnji i pitanje koje ste prethodno postavili, onda bi možda prvo sebe mogli da zapitate, odnosno vaše članove partije, saveza, kako se već zovete, sa sve vašim koordinatorom, šta ste radili u oblasti ozakonjenja i gradnje, pre svega nelegalne? Jer, sve što ste ostavili je pre svega bilo nelegalno, od onoga što ste napravili i uglavnom ste pravili za sebe i za neke svoje lične, partijske interese, a niste se bavili, na primer, ni jednim jedinim infrastrukturnim projektom koji je najvažniji za ovu državu.
Ja sam danas donela, tražila sam na pauzi da mi štampaju. Dakle, ovako je izgledao Koridor 10 kada je Demokratska stranka bila na vlasti i svi ovi Đilasi, Jeremići, Tadići i slični, a ovako danas izgleda most Vrla, takođe Koridora 10. Ne znam da li se vidi dobro?
Znači, ne trebaju uopšte reči, reči uopšte nisu potrebne, dovoljno je da se vide slike, dovoljno je da ljudi prođu Koridorom 10, da prolaze Koridorom 11, da vide kako izgleda danas putna i železnička infrastruktura. To još uvek nije dovoljno. Ali, da ste nešto, da ste išta radili u periodu dok ste bili na vlasti, onda bismo mi danas pričali o nekom trećem auto-putu koji ćemo da radimo, onda bismo danas pričali o još više pruga. Ovako smo prvo morali da završavamo ono što vi, nažalost, niste završili sve vreme dok ste bili na vlasti. Prema tome, mi rešavamo probleme, rešavamo ono što ste vi ostavili, plus što investiramo u nove objekte.

Ja sam to shvatila juče, ali danas ću da ponovim, treba više puta da ponovim da bi se razumelo.
Sad sam rekla, maločas sam rekla, pre dva minuta, a to je zašto pravimo izmene i dopune zakona? Zato što smo imali situacije da investitori grade bespravno, da izađu inspekcije i naprave rešenje o rušenju, da nakon toga pokrenu, imamo i drugostepeno rešenje, da investitori pokrenu upravne sporove koji nažalost traju godinama. Za vreme dok ti upravni sporovi traju godinama, investitor gradi. E, pa da to više ne bi bilo, sada će inspekcija imati pravo da nakon drugostepenog rešenja mogu da krenu u rušenje. Rekla sam to maločas.
Da ste i malo pročitali zakon, da vas je zaista istinski bilo briga da se to pitanje reši, ja sam sigurna da to čak ne biste ni govorili. Nego, ta priča zaklanjanja iza vaše velike brige o građanima Srbije, a sve što ste uradili bila je nebriga. Dakle, to je zaista onako za primer. To je da pišemo skečeve na tu temu.
Takođe, koliko sam mogla da pogledam vašu biografiju, vi ste diplomirani pravnik na Pravnom fakultetu u Beogradu. Doduše, nemate nijednog dana radnog staža u tim pravnim poslovima, neki volonter, ali valjda razumete osnovne stvari. Ja sam doktor ekonomskih nauka, pa razumem.
Znači, ovo je način da se takvi slučajevi, koje ste vi sada pomenuli iz velike brige, zaista i reše.