Samo da dam dodatne informacije vezane za taj put. Jeste, Koridor 11 je za nas jako važan i mi ćemo do 15. avgusta pustiti deonicu Obrenovac-Preljina, 103 km auto-puta. Izbegavamo na taj način Ibarsku magistralu.
U decembru mesecu biće završena deonica Surčin-Obrenovac, a deonica Preljina-Požega, to smo počeli da radimo, kao što znate, pre mesec i nešto više dana. Rok da ta deonica bude gotova je maksimum tri godine.
Međutim, mi već kontinuirano pregovaramo i razgovaramo, imamo imenovanu radnu grupu Vlade Republike Srbije, o nastavku dalje izgradnje, od Požege ka Boljarima i mi mislimo da, negde do kraja godine ili eventualno početkom sledeće, ćemo imati jasno definisanu strukturu cene, budući da je to teška, teža deonica nego Preljina-Požega. Nakon toga ćemo početi da razgovaramo i o načinima finansiranja, zbog toga što procene kažu da ta deonica ne može biti ispod 1,8 milijardi evra, što je jako mnogo.
Budući da počinjemo ove projekte i ove auto-puteve sa izgradnjom, onda negde u narednih godinu i po do dve imamo prostora da razmišljamo kako ćemo dalje da finansiramo tako finansijske jake i teške projekte.
Što se tiče aerodroma Sjenica i svega ovoga što ste rekli, Vlada Republike Srbije je pre nekoliko godina formirala preduzeće "Aerodromi Srbije". "Aerodromi Srbije" sada imaju sedište u Nišu. Oni su operater i za Niški aerodrom i za aerodrom "Morava" u Kraljevu. Biće tu još drugih manjih aerodroma. Prema tome, zavisi od lokalne samouprave, dakle, koja može da uputi zahtev, kako Vladi, tako preduzeću "Aerodromi Srbije", da možda razmišljamo i da oni budu deo "Aerodroma Srbije" i da nađemo način da ulažemo u taj aerodrom. Dakle, sve su opcije na stolu, izvolite. Hvala.

Samo jedan odgovor na jedno od pitanja, za koje mislim da je važno i značajno, a to je vaše pitanje da li je potpisan predugovor ili ugovor sa američkom kompanijom. Nije potpisan nikakav predugovor ili ugovor sa bilo kojom kompanijom. Mi danas pričamo o posebnom zakonu koji treba da stvori uslove da krenemo u realizaciju ovog projekta. Hvala.

Nikakav problem. Dobićete sve informacije kroz poslaničko pitanje.
Samo ću vam jednu stvar reći. Od 2012. godine do 2019. godine nije se kasnilo u realizaciji projekata. Kašnjenja su počela pre 10 i više godina. Ono što smo mi uradili od 2012. do 2019. godine je da smo ubrzali, jer smo završavali prethodne projekte koji su kasnili više od 10 godina u nekim prethodnim strukturama.
Po svakoj deonici dostavićemo kroz poslaničko pitanje, odnosno odgovor naš.

Hvala vam puno na komentarima. Vi uvek učestvujete sa nama kada dođu zakoni u parlament i zaista sve ono što kažete mi s dužnom pažnjom i čujemo, a i kroz amandmane.
Mislim da potpuno delim vašu bojazan kada govorimo o jedinicama lokalnih samouprava, kada govorimo o njihovim kapacitetima i kada govorimo često i o tim nekim stručnim referencama. To je takođe jedan od razloga zašto, između ostalog, imamo ovaj zakon, jedan od mnogih razloga. Do sada, a verujem da ćemo tako i nastaviti, Ministarstvo će raditi sa svim jedinicama lokalnih samouprava. Mi smo ti koji smo im praktično nad glavom, zovemo, tražimo, držimo sastanke, pomažemo da završe svoje poslove upravo na važnim infrastrukturnim projektima, svesni koliko je to važno ukoliko nešto ne završe.
Svi postupci unutar ovog zakona su hitni postupci, ne završi li lokalna samouprava, biće Ministarstvo finansija, ali ćemo se mi truditi, kao što sam prethodno govorila, da zaista sve bude završeno u jedinici lokalne samouprave, uz svu moguću našu pomoć. Verujem da ćemo u tome i uspeti.
Predlog zakona koji je pred vama je takav da smatramo da sve što smo predložili je nešto što možemo da sprovedemo i u praksi, svesni svih problema koje smo imali na prethodnim infrastrukturnim projektima i pokušavajući da izbegnemo te probleme. Zato smo sada ovakav jedan poseban zakon i predložili.
Tu bih se zadržala, zato što sve drugo, mi smo saglasni da moramo učiniti da se ovaj zakon realizuje, na nastavimo da radimo infrastrukturne projekte. Mali je samo dodatak vezano za aerodrom „Ponikve“. Dakle, pokrenut je postupak da i aerodrom „Ponikve“ bude takođe u sastavu aerodroma Srbije, što će nam omogućiti da sa strane Vlade Republike Srbije pokušamo korak po korak da ulažemo pre svega u prilaz uopšte aerodromu „Ponikve“, a zatim u sve ono što je potrebno da bi jedan aerodrom takođe postao, kao što je niški aerodrom, kao što je kraljevački aerodrom za nekoliko dana, tako da budu i „Ponikve“, jer zbog privrednog rasta, zbog turizma je to zaista interes tog kraja.
Hvala na komentarima.

Dobro, ne bih se baš sa vama složila da tako gledamo i da kažemo da nema mnogo u Vojvodini. Moram da priznam da je Vojvodina prethodnih nekoliko decenija dosta dobro bila pokrivena i kvalitetom i putevima i kvalitetom. Daleko od toga da se Fruškogorski koridor ne radi, to zeleno što ovde stoji na karti jesu planirani projekti. Dakle, Fruškogorski koridor sa svim svojim deonicama radi se, znači, tri deonice, mislim da je završena projektno-tehnička dokumentacija kao i eksproprijacija. Postoji Memorandum koji je potpisan sa kineskom kompanijom „Sirbisi“ i Protokol koji je takođe potpisan, mislim prošle godine, takođe u Kini sa istom kompanijom. Postoji Radna grupa kako Vlade Vojvodine, tako i Vlade Srbije, dakle, zajednička koja radi na definisanju svih onih pojedinosti koje su potrebne da bi mogli da pričamo o potpisivanju. Dakle, sledeći korak bi bilo potpisivanje komercijalnog ugovora, a nakon toga razgovori sa „Eksim banka“ o načinima i uslovima finansiranja.
Za nas je to važan koridor jer mi nastavljamo, znači, nakon Fruškogorskog koridora i posle tog tunela koji bi radili, koji nije ni malo jednostavan i zahtevan je, znači Ruma – Šabac deonicu, pa Šabac – Loznica deonica. Vrednost Fruškogorskog koridora, pretpostavljam da znate je oko 500 miliona evra. Verujem da ćemo mi kada budemo završili pregovore imate ubrzo, ne mogu da definišem kada, jer pregovori traju i Radna grupa Vlade radi. Ali, ono što je važno sa vaše strane jer je to naša obaveza, dokumentacija se završava. Ispravili su me sada, za jednu deonicu je potpuno završena eksproprijacija, a za drugu deonicu se sprema i radi se.
Dakle, mi radimo taj deo koji je naša obaveza, a ovamo takođe pregovaramo sa kineskom kompanijom o svim uslovima. Znači, daleko od toga i čim stoji ovde zeleno, da nekako stoji i te kako će se raditi, jer prosto je to prirodan sled i vrlo važan koridor.

Razumem da je SRS protiv izgradnje mnogih puteva, ili bar izgradnje ovog Moravskog koridora, to ste već na mnogo načina objasnili, ali da bi građani Srbije znali šta se dešava i da ne bismo slušali zaista uglavnom neistine i poluistine od vas, jer je toga stvarno previše, onda da i ja kažem onako kako stvari stoje.
Dakle, ovako izgleda Ub - Lajkovac. Tako je izgledao pre nego što je krenula sanacija Ub - Lajkovca. Ub - Lajkovac je deonica 12,5 kilometara na vrlo važnom Koridoru 11. To je deonica koja je propala. Možete vi da kažete nije održavana ili jeste, ja vam kažem da jeste, ali i da nije čak održavana, neverovatno je da je propala i da je postavljeno pitanje zašto se dešava to na Ub-Lajkovac.
Onda su neki stručni ljudi, ja to, priznaćete u toj oblasti niste ni vi ni ja, dakle, građevinski fakultet, pa vi kao inženjer tehnologije ne možete baš znati sve to, ali evo ja kažem, vi ste super stručni ja nisam, pa je Vlada Republike Srbije zamolila građevinski fakultet i sve stručnjake naše srpske domaće da pogledaju, da nam objasne šta se to desilo na deonici Ub - Lajkovac.
Prvo, kako je moguće da je bila tako skupa, a da je propala i da ima pukotine. Pa, je urađen projekat sanacije koje je verifikovao isti taj građevinski fakultet, sa istim tim, između ostalog inženjerima koje ste vi pomenuli, našim srpskim, koji su vrlo jasno rekli da put nije dobro urađen na određenim tačkama, ima ih 13 tačaka ukupno 2,45 kilometara i da je pravljen verovali ili ne od gline.
Domaće kompanije koje su to radile, nažalost, moram da kažem, „Planum“ i „Užice“. „Planum“ je inače kompanija koju štiti SRS, jer kad su radili Ljig-Preljina kompaniju, domaća kompanija „Planum“ je imala posao i neka je imala posao, a onda je radila tunele na toj deonici i uradila pogrešno podlogu za tunele zbog čega su tuneli bili u podlozi, dakle, takvi kakvi jesu, tada je Šešelj, vaš predsednik objašnjavao da je to najbolja kompanija.
Ne znam razloge zašto stojite iza kompanija koje ne urade nešto kvalitetno. Za nas nije bitno da li se zove „Planum“, „Užice“, „Energoprojekt“, za nas je važno da urade u skladu sa ugovorom i sa kvalitetom.
Nakon toga, te domaće kompanije koje su radile Ub - Lajkovac su naravno odbile da urade sanaciju, nego su se pojavile na deonici ne bi li slikale to i ne bi li im to poslužilo kasnije za sudske procese, jer znaju da će da budu tuženi, jer ne možete u Srbiji više da gradite puteve i autoputeve od gline.
Ne možete to da radite, to ste radili 20, 30 godina, a onda ste kroz koje kakvo održavanje stavili bitumen u te rupe i onda su se građani Srbije vozili takvim putevima. Ne može, znači, sa tim je kraj. E, to je bila priča o Ub-Lajkovcu, što je jako velika šteta, jer jesu radile domaće kompanije, i velika je šteta da u određenim domaćim kompanijama definitvno postoje problemi, što ne znači da mi trebamo da ulažemo i pomažemo domaćim kompanijama. Ne postoji ni jedan jedini ugovor koji je Vlada Srbije potpisala da unutar tog ugovora nije jasno definisano učešće domaćih kompanija, bilo da su to ugovori sa kinskim firmama, sa azerbejdžanskim, sa turskim, sa ruskim kompanijama, pa i sutra sa bilo kojom drugom kompanijom.
Kada govorite o tome da će Vlada Srbije da se zaduži da da novac, recimo, za Moravski koridor, isti uslovi i isti načini izgradnje Obrenovac-Ub, Lajkovac-Ljig, Preljina - Požega, Ruma-Šabac-Loznica. Dakle, pominjem sada deonice koje grade kineske kompanije, koje gradi azerbejdžanska kompanija će graditi, recimo, Ruma-Šabac, Šabac - Loznica ili na primer ruske kompanije koje rade na železnici isti uslovi i isti način se primenjuje i primeniće se ovde.
Prema tome, kada govorite najgore o Moravskom koridoru isto je kao da govorite najgore o Preljina-Požega, Obrenovac-Ub, Lajkovac-Ljig, Ruma-Šabac-Loznica u prevodu, na kraju i Fruškogorski koridor. Ne znam zašto ste protiv izgradnje puteva, ali građani Srbije će to umeti da ocene kada dođe vreme da glasaju za vas ili za nekog drugog. Hvala.

Ajmo samo još jedanputa, da bude jasno.
Ja po vama nemam pojma i to je manje važno, mnogo je važnije šta kaže struka. Struka kaže da je put propao bez da je saobraćajno korišćen.
Šta vi mislite, mi pravimo puteve od pudinga, tj. da su neki pre nas pravili takve puteve, pa da tako putevi propadaju? To ne može.
Znači, put je pravljen, nažalost, od gline i to je velika bruka za sve one koji su izdvojili novac iz budžeta preko 70 miliona evra, za sve one koji su potpisali 15 aneksa da bi taj put završavali.
Pravili su, tu se potpuno slažem, put iz njive u njivu, to jeste radio Mrkonjić i to je istina, šta da radimo, potpisao se čovek, ali šta god da je radio, napraviti put od blata je bruka za domaće srpske kompanije koje su ga radile, ali takođe moramo da znamo da nisu sve domaće srpske kompanije takve i da učinimo da se srpske domaće kompanije razvijaju. To je jedna stvar.
Druga stvar, što se tiče bilo kakvih prijava, mi smo odmah kao Ministarstvo priložili svu dokumentaciju i sve što znamo i sve što imamo vezano za Ub-Lajkovac nadležnim državnim organima.
Ne samo da smo spremni da pokažemo da se to više nikada ne bi desilo u Srbiji, ali ću vam takođe reći da ono što je rađeno, očito, za mene je sada pod sumnjom, dakle, u nekim prethodnim godinama. Jesu li uvek tako radili? Jesu li onda stavljali uvek gde god nešto ispuca bitumen? Jel se tako radilo u Srbiji 20, 30 godina? Zato vam kažem, Ub–Lajkovac je ogledni primer kako stvari ne smeju da se rade. Nebitno je uopšte ime i imena kompanija. Vama je važno, ne znam iz kog razloga. Za mene je važno da je kvalitet i ugovor.
Što se tiče gospodina Ivkovića, on je takođe i profesor Građevinskog fakulteta. Dakle, on je takođe taj koji se slaže sa mišljenjem Građevinskog fakulteta, ili vi, naravno, imate neke svoje relacije, to je opet vaša stvar. Ali, na kraju krajeva, tu je sud. Na kraju krajeva, tu smo svi da vidimo put koji je propao i glinu, jer sam ja tamo bila, bukvalno na svakih sedam, osam dana. Pa, čak, evo, da se složimo, nemam pojma, ali su inženjeri bili, ljudi koji su izgradili kako Srbiju, tako i neke druge države, koji su rekli da nikada u svojoj struci, u svom životu, nisu to videli što su videli na Ub–Lajkovac. To jeste bruka i to je sramota i to ne sme da se dešava. To zavisi od nas da se više nikada ne ponovi. Hvala.

Dobro, mogu da se složim s vama da, evo, ja nemam pojma ni šta je beton, ni šta je puding i da u svemu grešim, ali, kako da vam kažem, rezultat kaže sledeće: Ub–Lajkovac 2,45km napravljen od gline, podnete sve prijave koje su trebale da se podnesu nadležnim državnim organima, od njih dalje očekujemo da rade svoj posao. To jeste, ja stojim iza toga, kao što vi stojite iza svojih navoda da je to velika bruka za dve srpske kompanije koje su to radile.
Prvo, uopšte, kad bismo išli u istoriju, treba videti zašto se prvo radila ta deonica, pa koje su odlike bile, pa zašto taj novac na taj način iz budžeta, pa što nije rađeno ono što je zaista tog trenutka bilo prioritet, ali, kako god bilo, zbog Ub–Lajkovca mi, recimo, dosta čekamo na otvaranje Obrenovac-Preljine, jer ako mi pustimo Obrenovac-Ub, a onda imamo na Ub–Lajkovac na 13 tačaka glinu koju popravljamo, pa onda imamo Lajkovac-Ljig koji je završen, dakle, to je razlog zašto praktično nekoliko meseci čekamo da se taj deo posla završi, umesto da smo lepo imali 103km mnogo ranije nego što smo rekli.
Da li ima uvek grešaka sa svih strana, verovatno ima, ali postoje greške koje su ugovorom definisane da ne smeju da se dese, a kad se dese, onda oni odgovorni moraju da odgovaraju za te greške, jedna od njih jeste ta.
Kad pominjete Grdelicu, mi smo kompletnu dokumentaciju spremili. Investitori jesu „Koridori Srbije“. Onog trenutka kad se desio problem sa kosinom, dakle, mi smo seli uzeli svu dokumentaciju, pripremili je za nadležne organe i predaćemo, imaju neke dve, tri stvari koje mi sad pomoćnik kaže da čekamo.
Znači, nema nedodirljivih i nema toga da bežimo od bilo koje odgovornosti. Mora da se zna zbog toga što je ogroman novac u igri i zato što svaki taj dinar, evro, dolar itd. koji ulažemo, odnosno mi se kao država zadužujemo, mora da bude opravdan, a s druge strane, što mislim da je građanima mnogo važnije, oni moraju da dobiju što pre svoj put, a mi kao država treba da vodimo računa o ovim drugim stvarima u smislu finansiranja i pravljenja tog novca.

Pa ne znam kako nešto nije ugrađeno ukoliko vi kažete nekoliko puta prvi, drugi, treći put da je sve urađeno po projektu, pošto vi to odlično znate i tvrdite da je urađeno po projektu, pa kako onda nešto nije urađeno? Pa projekat je rekao da treba da se uradi.
Druga stvar, istraga je takođe pokazala da nažalost nije ugrađen taj građevinski materijal o kojem vi pričate, tako da svi ti koji vas informišu daju vam loše informacije.
Ministarstvo građevinarstva sa zadovoljstvom će poslati pismeno sve ono što mi u dokumentaciji imamo, sve izveštaje i analize za Ub-Lajkovac. Srpska radikalna stranka će dobiti ako ne sutra, dobiće za dva dana.
Još jednu stvar da kažem, po tehničkom prijemu ta deonica Ub-Lajkovac piše – nije pogodna za upotrebu. Tako da, znači, imamo ipak problem na toj deonici, bez obzira što vi pokušavate kroz tu priču, standardnu priču o populizmu, kažete – mi brinemo jako o radnicima, užasna ona Vlada, užasna ona ministarka, evo, ostaviće radnike bez posla. Ne, direktori, oni koji upravljaju tim kompanijama, radili su neke druge poslove, neki organi nadležni za to će voditi računa i neka ih, neka nam kažu šta se u stvari desilo i gde je taj novac koji su trebali da potroše da naprave kvalitetan put, a ne put od gline. To nema veze sa tim da li je put korišćen ili nije, da li je održavan dve godine ili nije, nego ima sa tim od čega ste nešto napravili.
Nažalost, oni su napravili od gline. Nažalost, nisu uradili odvod. Nažalost, imali su kontra-nagib. Gde to ima u svetu? Pa i ja, koja nemam pojma o tome, koja sam doktor ekonomskih nauka, kad napravite kontra-nagib na putu, gde ide voda? Na put, umeto da ide s druge strane.
Možete da se smejete koliko god hoćete. Nažalost, to je tužno i to je tužna slika jedne deonice koja nije smela takva da bude.
Iskreno se nadam da se to stvarno više nikada neće desiti.

Ministarstvo je nadležnim državnim organima prosledilo svu dokumentaciju ne samo na ime izvođača, ne smatrajući samo da su izvođači odgovorni, nego, naravno, i projektanti i stručni nadzor i projektantski nadzor i laboratorija koja je u jednom trenutku dala potpuno pogrešnu, a kako i zašto je laboratorija dala informaciju da je nešto dobro a nije bilo dobro. Dakle, svi su oni na listi ministarstva ka tužilaštvu kao odgovorna lica za sve ono što se desilo na deonici Ub-Lajkovac. Ali, i dalje je sramotno da smo mi morali da sklanjamo od tri do osam metara dubine puta da bismo pravili novi autoput. Ponavljam još jednom, neće se to više dešavati i ne sme da se dešava.
Nama je sve što uradimo i nauk od onoga što smo nasledili, pa smo završavali, bilo da je Koridor 10, bilo da je Ub-Lajkovac, nešto što ne sme da se ponovi.
Dalje, smatram, takođe, da nadležni organi moraju da rade svoj posao. Iskreno se nadam da će to ići mnogo brže, jer mislim da kada jednom bude odgovarao neko ko uradi nešto što nije u skladu sa zakonom, onda se to više verovatno neće dešavati.

Domaći putari, domaće građevinske putarske kompanije su dobile posla na teritoriji Republike Srbije od 2014. godine koliko nisu dobile pre toga 20 godina.
Oni koji su vladali tih 20 godina, znači ne samo od 2000. godine nego i pre 2000. godine, su uništili građevinske kompanije. Vi to svi jako dobro znate. Prema tome, posla od 2012. godine, naročito od 2014. i 2015. godine za domaće građevinske kompanije ne samo da ima i ne samo da će da ga ima, ne je ozbiljno pitanje da li mogu sve to da stignu. Dakle, domaće srpske kompanije rade na svim deonicima.
Takođe, ono što je važno, da ne bude zabune, Obrenovac-Ub radi kineska kompanija „Šandong“. Lajkovac-Ljig, dakle nastavak, ne govorim Ub-Lajkovac, dakle, imamo Obrenovac-Ub, radi „Šandong“, zatim su radile te domaće kompanije Ub-Lajkovac, a zatim Lajkovac-Ljig takođe „Šandong“.
Mi smo zbog toga što nismo mogli da dobijemo povratnu informaciju i da zaista urade svoj posao oni koji su i zabrljali posao na Ub-Lajkovac, a to su „Užice“ i „Planum“, zatražili i razgovarali sa kineskom kompanijom „Šandong“ koja radi prvu i treću deonicu, da urade i saniraju deonicu Ub-Lajkovac, ta 2,45 km.
Ako vi smatrate da oni nemaju pojma, pošto ste pre toga govorili da imaju, sada kažete da kineske kompanije ne znaju, okej, vama na dušu, ali oni će taj posao završiti i svi ćemo mi koristiti taj put od 15. avgusta, a ove se stvari neće ponavljati.
Što se tiče bankarskih garancija itd, da, mi smo ministarstvo koje od 2014. godine koristi sva raspoloživa sredstva da završava sve ono što je potrebno da završimo u skladu sa ugovorima. I, da, aktiviraćemo svaku bankarsku garanciju, bila domaća ili strana kompanija, ako ne rade svoj posao kako treba.

Slušala sam šta ste govorili, pa sad mislim, ne zbog vas definitivno, zato što je standardno postalo da je pola istina, da je polu polu istina svih mogućih tema i kada se sve to tako zbrčka, onda verovatno građani, kada to slušaju, onda verovatno ko zna šta mogu da zaključe. Zato kako vi imate svoj stav, tako i ja opet da kažem šta su činjenice, šta su argumenti i šta je ono što jeste urađeno, šta je ono što se radi. Pokušaću, naravno, da se što manje vremena bavim drugim stvarima, a da se pre svega bavim onim što je danas, a to je Predlog zakona o Moravskom koridoru.
Pre toga, vezano za izjave, da baš idemo po nekim izjavama koje ste rekli i da vam objasnim neke stvari.
Prvo, ja ću uvek da govorim rokove, bez obzira koliko me to koštalo. To je jedan od načina da se stvari brže završavaju u Srbiji i onda kada verujem da ti rokovi mogu da budu takvi, verujem, pre svega, u odnosu na ono što radi srpska vlada.
Kada pomenete, recimo, Preljina – Požega deonicu, koja je trebala da počne da se gradi prošle godine, mi smo godinu i po dana čekali odobrenje od kineske „Eksim banke“ da bi kredit mogao da bude efektivan i da bi mogli zaista da počnemo radove. Sve što je trebala da uradi srpska vlada, srpska vlada je uradila, komercijalni ugovor je potpisan i nije bilo ni jednog jedinog razloga sa te strane da radovi ne mogu da počnu. Međutim, dosta dugo je trajala sama procedura dobijanja kredita od strane kineske „Eksim banke“, ne opet zato što nešto Vlada Srbije nije uradila, nego zbog toga što su se pojavile u međuvremenu i tamo neke dodatne između institucije koje su proveravale dokumentaciju kredita, i to je trajalo dugo, i to je bio razlog zašto, recimo, Preljina – Požega nije počela 2018. godine, kada već pominjete npr. tako nešto.
Recimo, pomenuli ste Ub – Lajkovac i rok 28. juni, koji smo mi rekli, i da nije bilo od aprila meseca, dakle, od 20. i nekog aprila gotovo svaki dan kiše, to bi zaista bilo ispoštovano.
U samom ugovoru stoji 60 sunčanih dana mora biti u nizu da bi tih 13 sekcija na kojima se radi na Ub – Lajkovac zaista bile i gotove.
Hoću da kažem, sigurno je ima veliki broj objektivnih razloga zašto određeni rok koji smo rekli i dali možda nije ispoštovan, ali ću ja nastaviti to da govorim, jer je to način da se sve službe, sve institucije, sva preduzeća i gde god možemo izvršimo dodatne pritiske da se stvari završavaju ranije. Zato što je nama interes da zaista završavamo sve što smo započeli ili što smo nasledili, a prilično problematično, zaista rešavamo što pre, svesni da je to za građane Srbije od vitalnog značaja da imaju put, prugu, da imaju uređene aerodrome, itd.
Dalje, ono što ste još pomenuli, pominjali ste deonice. Dakle, dve stvari su važne. Onda kada ste tražili informacije od ministarstva i dobijali informacije od ministarstva koliko je, recimo, kilometara puteva završeno. Dakle, mislim da ta razlika koju ste naveli u odnosu na izjavu jeste da li je put u funkciji, odnosno da li je pušten u saobraćaj ili ne. Ali, na današnji dan, dakle ako treba, a sada ću da vam čitam po deonicama. Ono što je važno iz svih razgovora, iz svega što ste rekli, dakle vi možete da se hvatate za svaku izjavu, ali suština je šta građani Srbije i šta svako od nas, a svi smo građani Srbije, može da vidi - to jeste preko 300 kilometra auto-puteva koji su urađeni u prethodne četiri godine. To jesu sve te pruge, to jesu osposobljeni aerodromi, to jeste vodni saobraćaj u koji se ulaže toliki novac. Dakle, to je ono što vidimo.
Šta god vi rekli o meni, šta god govorili o tome da li sam izjavila na jednoj televiziji ovo ili ono, suština je na kraju fizički kilometar autoputa, 300 kilometara autoputa, 600 kilometara pruga, to je ono što je najvažnije.
Da ima problema u realizaciji, ima. Naš zadatak je da te probleme rešavamo. Dakle, dostavićemo po deonicama, da ne gubimo sada vreme.
Ono što mislim da je važno – tenderi. Pošto ste došli do zaključka da je suština ovog zakona ili priča o američkoj kompaniji i to tako da američka kompanija ulazi na mala vrata na ovo tržište. Hajde sada to da malo objasnimo, jer to nije tako.
Znači, ovaj zakon je pred vama poslanicima, jer stvara uslove da projekat koji je od strateškog javnog interesa za ovu zemlju, za građane ove zemlje, bude brže i efikasnije realizovan od početka do kraja. Ovaj zakon je u skladu sa Ustavom, ovo je zakon, dakle ovo nije proizvoljna volja ili sedenje, kako vi kažete, sa nekim ambasadorom i sa nekom kompanijom i dogovor oko nekog budućeg posla, stvarno ne znam, možda je to neko nekada radio, možda se to tako radilo, ali, Vlada Srbije, ministarstvo koje vodim, prosto tako ne funkcioniše.
Postoje zakoni u skladu sa kojima mi, pre svega, radimo i to je naša obaveza, pod broj jedan. Dakle, ovaj zakon nam stvara uslove da Vlada Republike Srbije prvo definiše kriterijume izbora strateškog partnera, ako pričamo o tome, a zatim da u zavisnosti od onih koji se budu prijavili, a mogu da ispune takve kriterijume, Vlada Republike Srbije izabere potencijalnog budućeg nekog strateškog partnera.
Tenderi. Sve što je urađeno u infrastrukturi u poslednje četiri godine, čak i jednim, odnosno ne računam Koridor 10, sve je urađeno na osnovu međunarodnih strateških sporazuma sa, ponavljam, mislim da su to mnogi rekli, ja sam već nekoliko puta rekla, sa, pre svega, sporazumima sa Narodnom Republikom Kinom, sa njihovim kompanijama „Sirbisijem“, „Šandongom“ i nekim drugim, zatim sa Ruskom Federacijom i uzimanjem kredita, dakle od Ruske države, ovo prethodno od Kineske države, dakle i ruske kompanije, recimo ruskih železnica, koje su pritome jedna od najboljih svetskih kompanija, ako govorimo o železnicama, Azerbejdžana, kredita sa Azerbejdžanom, azarbejdžansko-nemačke kompanije „Azvirt“, Turskom, odnosno turskom kompanijom koja će, recimo, raditi Novi Pazar – Tutin deonicu, radiće između ostalog Sremska Rača – Kuzmin autoput, sve na osnovu međunarodnih sporazuma koji su napravljeni bez toga da je, recimo, Vlada formirala, kao što će ovde formirati, posebnu komisiju, kriterijume i na osnovu toga videti ko će se prijaviti i izabrati strateškog partnera.
Ovde smo imali, na ovim svim prethodnim što sam pomenula, znači: Kina, Rusija, Turska, Azerbejdžan, međunarodni sporazum, zatim predlog kompanije od strane države sa kojom razgovaramo, pregovore oko komercijalnog sporazuma. Nakon toga finansijski ugovor od banaka tih država. Dakle, nije bilo javnih nabavki.
U svakom, takođe, od tih ugovora, što je jako važno, nalazi se da je učešće srpskih kompanija 48, 49% u svakom od tih ugovora. Da li je u pitanju železnica, brza pruga Beograd – Budimpešta, da li je u pitanju Preljina – Požega, da li je u pitanju ova deonica na Koridoru 11, itd. svuda su srpske kompanije stavljene u komercijalne ugovore kao obaveza da moraju da rade na tim deonicama svim koje sam pomenula.
Dakle, kada govorite o tenderima onda moramo da imamo celu sliku kako se radi infrastruktura, kako je to izgledalo recimo sa ovim državama. Onda imamo Koridor 10 gde smo imali međunarodne finansijske institucije, „IBRD“, Svetska banka, „EIB“ itd. gde su postojali međunarodni tenderi po pravilima tih međunarodnih finansijskih institucija.
Nažalost, Koridor 10 se zaista jeste predugo radio. Puno problema se tu desilo. Mnoge kompanije su dobijale poslove i bankrotirale. Na kraju krajeva, prve „Alpine“, koju smo pomenuli u Vojvodini, pa do kompanije „Trejs“ sa kojom smo raskinuli ugovor zbog toga što kompanija nije ispunjavala ugovor, pa srpska kuća „Levosoj“ između ostalog nakon toga je finansirana iz budžeta.
Infrastruktura u Srbiji da bi mogla što brže da se radi i gradi naše mišljenje je bilo da zbog toga treba da stavimo i poseban zakon da bismo pokušali da izbegnemo sve moguće i nemoguće, da tako kažem, probleme sa kojima smo se susretali u prethodnim godinama, a za rezultat građani Srbije za sada imaju 300, odnosno više od 300 kilometara autoputeva i imaće pet novih autoputeva koje počinjemo da radimo.
Dakle, velika je razlika i prosto mislim da moraju da se znaju sve okolnosti da bi se pričalo – znate, ovo ne valja ili ovde ste, ne znam, ovo nešto izjavili, a to nije tako. Suština je šta smo dobili jer u skladu sa zakonom i da li naše kompanije rade i pošto smo pričali i tome, svi ti uslovi i svi ti kriterijumi zaista jesu ispunjeni. Toliko. Hvala.

Ostala sam dužan samo još jedan komentar vezano za broj automobila, što opet mislim kad dobijate informacije, prosto kad ih tražite da to dođe iz Ministarstva, verovatno ne znam koji je datum, ali ovo su između ostalog, i statistički podaci, a i podaci Puteva Srbije, samim tim i Ministarstva. Promet vozila, pošto je to nešto što mislim da je pravi znak zaista, koliko se puteva radi i koliko je to važno za zemlju i zato ga stalno i ističem.
Dakle, 2012. godine 34,4 miliona automobila je bilo na Koridoru 10, 2018. godine, dakle, nismo uzeli prvih šest meseci 2019, bilo je 5,3 miliona automobila. Dakle, u odnosu ukupan promet vozila 2018. u odnosu na 2007. recimo, je 67% rast. Ja mislim da je to ono što pokušavam sve vreme da kažem. Možemo da pronalazimo milion, razloga, komentara, da čitamo sve ono da li se u nekim novinama to prenese na ovaj ili onaj način, ali suština je zaista u onome šta se uradilo i takođe, suština je u onome šta to znači za građane i za sve oni koji koriste Koridor 10.
Sa jedne strane, neke stvari koje se izjave, mogu da se protumače na ovaj ili onaj način i u zavisnosti od vremena kada su izjavljene. Ali, na kraju, podaci tu ne može da bude promena, tu ne može da bude laži, to je tako kako jeste. I, mi treba zaista svi da budemo ponosni i na broj kilometara koje smo kao država izgradili i na sve ono što počinjemo da radimo ove godine. Zato je ovaj Moravski koridor toliko važan. Važni su i ovi auto-putevi, još tri, četiri auto-puta koja počinjemo ove godine. Zamislite vi Vladu koja počinje da radi u jednoj godini četiri auto-puta i početkom sledeće godine peti auto-put.
Što se tiče rokova, ponavljam još jednom, uvek ću ih govoriti, i uvek ću gurati što više mogu da se ti rokovi koliko god je moguće ispoštuju, bez obzira da li će neko iskoristi te rečenice, koje definitivno mogu da budu politički protiv mene. Dakle, zato što sam rekla jedan rok, a on nije u potpunosti ispoštovan, ali ja ću ga koristiti jer je to način da poguram sve institucije, izvođače, nadzore, sve moguće ljude koji su uključeni u određeni infrastrukturni projekat, a to je jako veliki broj institucija u našoj zemlji koji se bave jednim samo projektom. Izvinjavam se ako sam bila duga.

Evo ovako.
Znači, prvo, mislila sam da govorite da sam to izjavila 2016. godine. Dakle, vi kažete da sam ja to izjavila 2018. godine. Znači, građani Srbije ovakva je stvar.
Godine 2018. sam izjavila da je 20 miliona automobila više nego pre dve godine. U odnosu na 2018. godinu, mislila sam na 2012. godinu kada jeste 20 miliona više vilo. Dakle, 2018. godine u odnosu na 2012. godinu. Da li ćete vi meni sada da kažete da je problem što je bilo više 20 miliona i šta sam ja, govoreći umesto 2012. godina, rekla 2014. godina? Mislim da je to mnogo manji problem. Mnogo veći problem bi bio da mi tih vozila nemamo, a mi zaista imamo preko 20 miliona automobila vozila više.
Prema tome, ako zaista želite da pričamo o napretku Srbije i o infrastrukturi, onda dajte konkretne stvari šta da poboljšamo. To da li sam ja u svom razgovoru rekla 2018. godine sada u julu mesecu imamo 20 miliona automobila više nego pre dve, odnosno misleći pre četiri godine, izvinjavam se, izvinite milim vas, ali stvarno mislim da je to mnogo manja greška nego da kao ministar saobraćaja nisam pomogla, uradila i stvorila uslove da bude 20 miliona automobila više u periodu od kada sam ja imenovana i još uvek jesam ministar saobraćaja.

Samo želim da informišem da ukoliko poslanici parlamenta budu usvojili ovaj Predlog zakona, Ministarstvo će u narednih mesec dana obići svaku opštinu i svaki grad, na deonici Pojate-Preljine, da bi razgovarala sa građanima, predstavila projekat, predstavila ne samo trasu, nego sve ono što će građane očekivati u izgradnji ovako važnog infrastrukturnog projekta.
Tu ćemo naravno, očekivati pomoć kako načelnika okruga, tako predsednika opština, gradonačelnika, zato što mislimo da je jako važno, da je zaista ovo prvi autoput koji spaja Srbiju sa Srbijom, dakle u centru Srbije spaja koridore.
Jedna samo mala opaska, vi ste takođe pomenuli, dakle poslanici, nije stvar samo u tome što poslanici, opozicioni poslanici nisu prisutni ovde, oni daju mnogo izjava na temu Moravskog koridora, a da praktično improvizuju sve navode i da sve ono što govore, zaista ne samo da nije tačno, nego predstavlja samo napad na jedan projekat, i ne samo napad na taj projekat Moravskog koridora, nego prosto napad na svaki projekat, na svaku investiciju koju Vlada Republike Srbije radi, a to je važno za sve građane, bez obzira da li bili pripadnici jedne, druge ili bilo koje druge političke opcije, ali zaista se nadam da ćemo mi i ovaj projekat i ovaj koridor uraditi najbrže moguće, početi njegovu realizaciju, kao na kraju krajeva što smo završavali neke prethodne, tako da se vidimo uskoro na toj trasi koridora Pojate-Preljine. Hvala.