Prvo da vam odgovorim. Jesmo razmišljali, ali da bi to bio novi zakon onda 50% praktično zakona i članova treba da bude promenjeno. Ovde nije taj slučaj, pošto ste vi to sve već izmerili. Ovaj deo koji nije više u zakonu ticao se pre svega obnovljivih izvora energije, zato što su nekada obnovljivi izvori energije bili unutar Zakona o energetici, a sada smo praktično napravili novi Zakon o energetici. Dakle, nismo ispunili kriterijum da bi mogli ići na novi zakon o energetici i zato su ovo izmene i dopune Zakona.
Ono što je najvažnije, ovaj zakon je napravio određene korake koji nisu činjeni prethodnih šest godina, jer je 2014. godine bio donet Zakon o energetici. Hvala.

Rekoste negde u toku vašeg izlaganja jednu rečenicu, zbog koje reagujem, rekoste – moja interesna grupa su građani Srbije.
Mislim da je interesna grupa svih nas ovde u Parlamentu, vas u Parlamentu kao poslanika i poslanica, mene kao članice Vlade, i kompletne Vlade Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Srbije, jesu upravo građani i građanke Srbije.
Dakle, mi smo na istom zadatku. Na istom putu. Mi menjamo navike i mi menjamo svest, i mi razmišljamo, imamo viziju, zato što bilo šta da se radi u sektorima poput energetike, ranije u saobraćaju, ali pre svega energetike, i energetska politika nije samo energetika, to je život, to je ekonomija, to su finansije, to je politika, to je geostrateška politika, to je sve, to je budućnost.
Dakle, kada to radimo, onda radimo svi zajedno, imajući u vidu interese svoje zemlje, nacionalne interese, ekonomske interese, interese bezbednosti naše zemlje.
Zato je pitanje samodovoljnosti i onoga koliko mi imamo naših resursa da proizvodimo dovoljne količine električne i toplotne energije za naše potrebe, dakle, koliko smo energetski bezbedni a nezavisni, pitanje svakako broj 1. uz sva druga dodatna pitanja i faktore, koji su neophodni, da bi mogli da imamo ono što se zove energetska bezbednost, u svakom smislu, i električnoj energiji, i toplotnoj energiji, nafti, gasu, itd.
Ali, isto tako, ukoliko hoćemo zaista da budemo finansijski, ekonomski i energetski bezbedni, onda moramo i da menjamo neke stvari. Možda sam pogrešno razumela, ali sam shvatila iz vašeg izlaganja, a vi ćete me ispraviti, da je postojanje termoelektrana, nešto što je jedna od najboljih, najekonomičnijih mogućnosti za dalju energetsku bezbednost Srbije, uz sve naravno što hoćemo dodatno da radimo.
Ja nemam ništa protiv toga i nemam ništa protiv primera Nemačke i Poljske, to su jedine dve države u EU, koje i te kako proizvode električnu energiju iz termoelektrana i pitanje je da li će baš zatvoriti TE 2038. godine, mislim da će to biti malo kasnije, kao 70. tih godina kada je postojala onaj fejz aut oko nuklearnih elektrana, pa su na kraju gradili, i sve je to tačno.
Ali, sa druge strane, ne smemo da zaboravimo jednu drugu stvar. Ne spočitava Srbiji niko starost elektrana, nego mi sami pre svega, sebi i svi spočitavaju emisiju iz tih termoelektrana, i izvor koji te termoelektrane koriste, a to je lignit.
I vi i ja znamo isto tako, da postoje različite vrste tog uglja, i da ako je najnekvalitetniji jedan od njih jeste, na žalost lignit i da je sada proizvodnja u termoelektranama našim, cena koštanja te električne energije, najplemenitijeg vida energije, dakle, to je najplemenitiji vid energije, cena koštanja je mnogo viša od onoga naravno, što je cena koju mi dajemo našim građanima, zato što je sada dolazak do tog lignita, traži mnogo više drugih troškova, i ulaganja da bismo uopšte dobili jedan kilovat čas električne energije, uz to sve i uz sve emisije, koje imamo i koje su zaista visoke, bez obzira na sve projekte koje radimo, trebaće nam dosta vremena, da dođemo na onu zelenu granu, koja se zove proizvedena električna energija iz termoelektrana u Srbiji, koje rade na lignit, a da je ta električna energija potpuno čista koliko je moguće čista, u smislu emisija.
Zato je naša energetska tranzicija vezana, ne samo za zelenu energiju, vi ste odlično rekli i pomenuli gasne elektrane, dakle, zbog stabilnosti i bezbednosti sistema, postepeno pomeranje termoelektrana i stavljanje tačke na eventualno novih, ali u isto vreme pored hidroelektrana velikih, zelene energije i gasne elektrane.
Pitanje nuklearnih elektrana, ako želimo u nekom periodu za mnogo godina da razmišljamo o njima, onda moramo da i te kako vodimo računa o tome kako se zove kvalifikacija naših ljudi, i da li uopšte imamo ljude koji mogu da rade u takvim nuklearnim elektranama i šta radimo sa onim što je najosetljivije , a to je nuklearni otpad.
Dakle, ono o čemu mi sada razmišljamo, a ovi zakoni su samo jedna crtica, dakle, jedan mali korak, treba još mnogo toga da uradimo, jeste kako da budemo bezbedni, bar u proizvodnji električne i toplotne energije, jer nismo bezbedni još uvek u proizvodnji gasa, da ne pričamo o nafti.
Jeste da postepeno u narednih 30 godina, ako već pričamo o godinama, a to znači do 2050. godine, polako izlazimo iz onoga što se zove termoelektrane, a da u isto vreme izgradimo, trebaće nam više instalisanih kapaciteta, onoga što se zove zelena energija.
Možda to deluje kao neki dugačak period, tih 30 godina, ali to u energetici nije ništa, to je tek početak i neka prva faza energetske tranzicije.
Dakle, ovo je nešto o čemu će se verovatno razgovarati i puno debatovati u narednoj godini, ove i naredne godine, kada budemo uradili sve naše strategije i nacionalni plan klime i energetike i kada budemo jasno videli kakve su emisije, i kada takođe budemo uz sve to, ono što ste vi takođe pomenuli, dekarbonizaciju, kada budemo uopšte ubacili, a koliko će nas koštati to što ćemo možda ostaviti termoelektrane, i koliko ćemo godišnje mi kao država, morati da platimo, jer mi smo deo ovog sistema, deo smo Evrope, imamo određene obaveze i ne možemo biti negde sa strane.
Da li je normalno i da li će za nas biti prihvatljivo da platimo milijardu evra na neke razne takse, umesto tih milijardu evra, da uložimo u neki drugi kapacitet, koji će nam omogućiti da budemo energetski bezbedni?
Dakle, tek smo na početku, ovo je okvir o kojem razgovaramo, kada govorimo već o tome kako će izgledati naša energetska politika, što ne znači da se neke stvari neće pomerati.
Godine, o kojima pričamo su sigurno do 2050. godine.
Hvala.

Hvala.
Ja ne gledam tako na naš odnos sa Evropom, niti sa EU. Ja mislim da standardi koje želimo da postignemo mogu samo da budu dodatna šansa.
Te milijarde koje sam pominjala, nisu milijarde koje će nas ostaviti bez posla ili smanjiti naš BDP nego su milijarde koje će se uložiti u nove investicije, otvoriti nova radna mesta i učiniti nas svakako razvijenijim.
O tome da li smo energetskom sektoru deo Evrope onda kada smo formirali zajednički energetsku zajednicu, jesmo, ali onda kada ništa prethodnih šest godina nismo uradili na otvaranju Poglavlja XV, onda nismo.
Dakle, sad o tome zašto neke stvari nismo uradili mislim da je to sve već iza nas, ali verujem da i te kako Zelena agenda i zelena energetika mogu da budu šansa za naš privredni razvoj, zato i slažem se sa vama postepeno i polako vezano za termo, ali isto tako u odnosu na investicije, tu moramo da budemo efikasni i brzi. Jer, to jeste naša šansa kao što su nam šanse bile u ostalim resorima gde smo ulagali milijarde ili, recimo "Srbija 2025", tako je isto sada velika šansa u energetskom sektoru da napravimo jedan investicioni bum i time ovu zemlju podignemo mnogo brže kada govorimo u smislu privrednog razvoja.
Izvinjavam se što sam ponovo odgovarala.

Zahvaljujem na brizi i na svemu što ste rekli. Ne treba da brinete za elektromontere, ako neka ima svoje mesto i nikad ih nema dovoljno, onda su to upravo elektromonteri, bili u „Pro Tentu“, bili u Elektroprivredi Srbije ili bili u Elektrodistribuciji Srbije.
Dakle, to pitanje je rešeno. Tako je, mi smo odvojili Elektroprivredu Srbije, napravili smo dva preduzeća, u jednom se nalazi proizvodnja a u drugom se nalazi distributivni sistem i mislimo da će na taj način ta preduzeća još efikasnije da posluju.
Ono zbog čega sam se javila jeste da se ne stekne pogrešan utisak i da ne odemo odavde a da ponesemo možda neku dilemu. Dilema je – elektroprivreda Srbije i samodovoljnost u proizvodnji električne energije. Dakle, ne postoji nijedan jedini razlog, ni danas ni za 10 i ko zna koliko godina, da Elektroprivreda Srbije ide u bilo kakvu privatizaciju. To je pod broj jedan, pošto ste u jednom trenutku na početku pominjali da ne dođe do sličnih stvari, itd.
Druga stvar – ne postoji nijedan jedini razlog da Srbija ne proizvodi dovoljne količine električne energije iz sopstvenih izvora. To znači da ih ne proizvodi neko drugi za nas ili da uvozimo tu električnu energiju.
Treća stvar koja je važna –Elektroprivreda Srbije mora pod hitno da se osposobi da bude mnogo efikasnija, zato što je samo „Kapeks“ Elektroprivrede Srbije ispod troškova amortizacije ovog preduzeća, zato što ovo preduzeće jako, jako dugo mereno, godinama, gotovo decenijama, nije gradilo nove kapacitete. Znači, mi svi, kroz sve ovo što sada radimo, i kroz novi investicioni plan, moramo da ulažemo u nove kapacitete, zato što u jednom trenutku, možda neke 2012. ili 2013. godine cena električne energije na berzi je bila vrlo niska. Ali, kako vreme prolazi, to više tako biti neće. Postoje neki drugi troškovi koji moraju da se plate. Prema tome, treća vrlo važna stvar za EPS jeste efikasnost i svakako ulaganje u nove kapacitete.
Jedan mali primer, kad već govorimo o termoelektranama ili recimo hidroelektranama. Danas, ako želimo da napravimo termoelektranu, najmoderniju, najsavremeniju, kako se to već kaže, sa ultra super kritičnom tehnologijom, ona bi nas od 600 megavata koštala četiri i po milijarde evra. Danas, ako želimo da gradimo novi Đerdap 3, reverzibilnu hidroelektranu, mnogo bolje nego obična hidroelektrana, 600 megavata plus 600, dakle 1.200 megavata, to nas košta do milijarde evra. To je ako govorimo malo i o finansijama i o ekonomiji.
Ono što je već jedan poslanik rekao i ono o čemu pričamo, priča o termoelektranama je priča u procesu i to je vreme koje je potrebno za tako nešto, a za to vreme mi moramo da osposobimo i naše preduzeće koje mora biti jako da može da funkcioniše, i jednu i drugu u elektroenergetskom sektoru, nove kapacitete i zelenu energiju.
I samo još jedna stvar, pomenuli ste zamenu stolarije. Imam i tu informaciju, ali smo mi predvideli zakonom da neće građani ići i nabavljati po firmama, nego ćemo prvo imati javni poziv, odnosno tender za one kompanije i spisak onih kompanija koje će raditi i obezbeđivati tu stolariju. Prema tome, te cene mogu da podignu koliko god hoće, ali od njih se svakako onda neće nabavljati stolarija kojom ćemo raditi zamenu i podizati energetsku efikasnost. Hvala.

Kada govorimo o ljudskim resursima, ja se tu sa vama potpuno slažem. Bila sam zaposlena u EPS 1998, 1999, 2000. godine itd. i odlično znam kakvu struku ima Srbija u elektroenergetici i samo ta struka je mogla 1999. godine da za 15 minuta dobijemo električnu energiju kada su nas gađali grafitnim bombama. Da nije bilo te struke koja je svuda bila nakon toga poznata po svetu mi struju ne bi imali mesec dana. Tako da sa strukom se potpuno slažem.
Ono na čemu moramo svi zajedno da radimo, a na čemu mi se čini da nismo radili, jeste kako vodimo računa o toj struci i ko je gde i kako zaposlen. Pomenuli ste „Protent“. Mi danas u EPS zajedno sa Elektrodistribucijom Srbije i svim zavisnim preduzećima brojimo 41.500 radnika.
Nije problem da imamo veliki broj radnika. Pitanje je tačno odnosa tih radnika, pitanje je za koliko zavisna preduzeća iznajmljuju svoju radnu snagu matičnom preduzeću, pitanje je koliko ima administracije, koliko istinski ima onih koji su nam potrebni da vode ta preduzeća. To je nešto sa čime će se sama EPS u vremenu ispred nas suočiti, a mi moramo kao država i kao ljudi koji smo odgovorni da vodimo računa o tome, jer od toga zavisi takođe stabilnost našeg elektroenergetskog sistema. Ljudski resursi su broj jedan. Ako njih budemo izgubili, slažem se sa vama, nema EPS-a. Ali sa druge strane, mi smo odgovorni za to kako izgleda sama struktura u EPS i moramo da povedemo računa u narednom periodu. Nadam se da se sa tim slažete. Hvala.

Ja sam optimista bez obzira na sve ovo što ste vi rekli da će da bude teško i naporno i sa distribucijama, lokalnim distribucijama, a i vezano za same jedinice lokalnih samouprava, zato što negde mislim da, odnosno ne da negde mislim nego znam, da naš nacionalni interes jeste pitanje povećanja energetske efikasnosti i mi ćemo zajedno raditi sa jedinicama lokalnih samouprava. One koje ove godine to nemaju u budžetu zato što prosto nisu mogle pretpostaviti tako nešto, moraće da planiraju u svom budžetu naredne godine, zato što moramo da znamo šta su nam prioriteti. Šta je to što u stvari želimo.
Ako je državi jedan od najvažnijih prioriteta da podigne energetsku efikasnost, jer to svakako znači da pokušamo da smanjimo to što četiri puta više energije trošimo od zemalja EU i da to praktično znači kao da želimo da uštedimo proizvodnju jedne elektrane godišnje, onda ćemo to zajednički raditi sa onim jedinicama lokalne samouprave koje jesu negde na klackalici, ako govorimo dakle, o njihovim prihodima.
Druga stvar vezano za lokalne distribucije, u samom zakonu stoji obaveza, dakle, lokalnih distribucija da moraju, znači u zakonu je upisano, da moraju da pojednostave proceduru sklapanja ugovora sa malim proizvođačima obnovljvih izvora energije. To naravno neće biti tako što će oni sami raditi, nego će svakako imati nas iz ministarstva i u dogovoru sa nama će se ta pojednostavljena procedura i napraviti.
Podsetiću da to i razumem zašto to komentarišete. Recimo, na Dujing biznis lista mi i dalje imamo priključenje električne energije kod distributivnog sistema da traje 150 dana što je nedopustivo. Dakle, naš cilj jeste da to bude pedeset dana i to sad radimo između ostalog sa Elektrodistribucijom Srbije. Mislim da ćemo u tome uspeti.
Dakle, pokušali smo da kroz ovaj zakon, kad govorimo o prozumerima, odnosno proizvođačima i potrošačima električne energije i toplotne energije i solarnih panela da budemo jako jasni u koracima i veoma jednostavni. Izrada projekta, zatim odobrenje o radovima, dakle, ne građevinska dozvola, jer da tražimo građevinsku dozvolu onda bi to trajao duže i nakon toga ugovor sa distribucijom koju omogućava u stvari tu brzinu. Ono na šta ćemo mi obratiti pažnju jeste na svaki ovaj korak, a posebno upravo ovo što ste vi sada rekli.
Zaista jesam optimista, ako smo kao država mogli da uradimo mnogo toga od elektronskih građevinskih dozvola do digitalizacije gotovo u svim sferama, sigurna sam da ćemo ovde isto tako da budemo efikasni i aktivni kao i što smo bili u svim drugim stvarima. Hvala.

Da, situacija nije jednostavna ni za jednog jedinog korisnika koji trenutno nema električnu energiju. Na teritoriji Srbije, tri i po miliona je potrošača električne energije. Trenutno u ovom momentu, devet i po hiljada korisnika nema redovno napajanje električnom energijom.
Nakon prvih nepogoda može se reći da 80% jeste popravljeno. Desile su se dodatne nepogode, ali to je nešto što je trenutno stanje. Ekipe su zaista na terenu, ali nepogode nisu jedini razlog zašto nam se to dešava.
Daću samo jedan podatak, a to je da na teritoriji Republike Srbije se nalazi recimo, što ne postoji nigde ni u jednoj zemlji oko nas, milion i 300 hiljada drvenih bandera. Najveći deo tih drvenih bandera nalazi se upravo u onim delovima Srbije koji su trenutno ugroženi kada govorimo o napajanju električne energije, negde oko 400 hiljada je tih bandera u Srbiji.
Dakle, govorim o tome da mnogo više kao Vlada ćemo kontrolisati EPS, sada već ODS i ono što je njihov prvi i jedini zadatak jeste konstantno održavanje distributivne mreže. To nije bilo na najbolji mogući način.
Dakle, dešava se, dešavalo se, nepogode nisu neka nepoznata stvar, ni ovde ni bilo gde u Evropi i svetu, ali svakako najveći problem jeste dugotrajan ostanak bez napajanja električne energije. Ona sela i ona mesta koja imaju takvu situaciju, dakle, delovi i oko Novog Pazara i Kuršumlije i tako dalje, EPS, odnosno ODS je obezbedio i agregate, sve što može, zato što sada kada biste videli na šta liče ti dalekovodi onda bi vam bilo jasno da je apsolutno nemoguće popraviti za tih nekoliko dana ili nedelju dana.
Mi se iskreno nadamo da će doći do normalizacije u napajanju električnom energijom u narednih pet do šest dana ukoliko ostane trenutno ovako kako jeste kada govorimo o samim vremenskim nepogodama, a učinićemo sve da u narednih četiri ili pet godina, znači govorim ceo distributivni sistem se uloži najmanje 350 miliona evra, samo u distributivni sistem da do ovoga ne bi dolazilo. Hvala.

U pravu ste. Vezano za amandman koji je Vlada Srbije prihvatila u Zakonu o planiranju i izgradnji, da bismo samo precizirali još jedanput dodatno, prvo se i u Nacrtu zakona ne pominju nigde i ne kažu eksplicite malih hidroelektrane, ali da ne bi bilo nikakve zabune i da ljudi ne bi prosto mislili da se izmene zakona prave zbog toga, nego smo u amandmanu prihvatili upravo amandman SNS, da su u pitanju isključivo postrojenja na biomasu u sklopu poljoprivrednih gazdinstava, tako da mislim da tu stvarno zabune nema.
Što se tiče auto-puta i brze saobraćajnice „vožd Karađorđe“, da budemo jasni, ove godine će se raditi idejni projekat, ali tako što još uvek imamo dve mogućnosti i dve varijante.
Da li će sve biti auto-put ili će biti delova gde će biti auto-put, a delova gde će biti brza saobraćajnica, dakle još uvek nije kompletno napravljena karta tačno kuda će ići auto-put – brza saobraćajnica „vožd Karađorđe“ i u svakom slučaju takav projekat je mnogo širi projekat od ovoga što ste vi sada pomenuli. Mi znamo, imamo svu dokumentaciju iz ranijih perioda i mislim da je bolje uvek nekako gledati, ako smo sada sposobni i finansijski u budžetu, da možemo da razmišljamo o većim projektima i da time zadovoljimo potrebe većeg broja građana Srbije, onda smo se nekako za to i opredelili za auto-put, brzu saobraćajnicu „vožd Karađorđe“.
Što se tiče projekta onog velikog, kojeg smo branili ovde u Skupštini, a to su krediti Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke i budžeta Republike Srbije, u pitanju je hiljadu kilometara puteva, to su uglavnom magistralni putevi na teritoriji Republike Srbije i mogu da kažem da je negde taj kredit iskorišćen oko 50% i to ne greškom ili problemima „Puteva Srbije“ ili Vlade Srbije, nego jednostavno ozbiljno, prvo problemima sa projektantskim kućama, prvo je tu nastajao problem, projektantske kuće koje se ili nisu javljale ili kada su se javljale na javne pozive, onda nisu mogle da ispune sve uslove, pa se zbog toga još uvek neki kilometri nisu završili.
Konkretno kada pričate o deonici Topola 2 – Kragujevac, deonice gde je došlo na kraju do raskida ugovora, pre svega, o projektovanju i pošto se dešavalo nekoliko puta to, ta deonica je onda isključena, jer smo krenuli da radimo sve ono drugo što je takođe na samom spisku, jer smo mi praktično na ovoj deonici, dakle, trpimo mi, izgubili ozbiljno vreme, zbog toga što smo imali problem sa projektantskim kućama i bilo bi divno kada bi to bila jedina deonica gde smo imali takve probleme.
Bilo je mnogo deonica unutar ovog kredita gde smo imali te probleme, međutim, budući da taj projekat se delom, negde ipak ide svojim tokom, ne dovoljno brzim, mi iz tog razloga započinjemo i za lokalne puteve novi projekat pet hiljada kilometara puteva, gde će praktično Ministarstvo da bude investitor u realizaciji tog projekta i onda će ta kontrola izgledati potpuno drugačije, a mislim da nekada mora da bude bolja, nego što je bila na ovom projektu, što ste vi rekli.
I upravo, deonice koje ste pomenuli, između ostalog stavljena je i ovde u novi projekat od pet hiljada kilometara puteva.

Poštovani poslaniče Jokiću, jeste pričali smo mnogo puta tome.
Dakle, pista je zemljana, mesta nema. Ako bismo zaista želeli da napravimo to što vi mislite da treba da se napravi onda bismo to morali uraditi na drugom mestu, a ne tom gde je sada ta zemljana pista.
Ali, ono što je dobro za sve, to je da pre četiri, pet godina niko nije govorio o malim aerodromima, mi sada imamo preduzeća „Aerodromi Srbije“, dakle, pored Niša, Kraljeva, Srebrnog jezera, Kruševca, Ponikvi koji se već nalaze unutar tog preduzeća, biće i Borski aerodrom, dakle, ima mogućnosti. Nije više problem u tome da li mi imamo sredstava da ulažemo u male aerodrome, stvar je strategije gde su oni zaista potrebni, zašta su tačno potrebni i naravno nakon toga onda i ulaganje.
Dakle, nisam sigurna da toj pista o kojoj vi sada govorite, da njoj tu nije baš mesto. Ako budemo dalje razvijali i razgovarali o tome promenićemo mesto i onda će Valjevo pored izlaska na auto-put koji počinjemo da radimo u martu, Valjevo-Iverak deonica se radi, razgovaraćemo i o mogućnosti i potrebi za neki mali aerodrom.

Dobro, ja slušam zaista već jedno dobra tri sata vašu političku partiju, predstavnike vaše političke partije sa standardnom pričom, sa kojom idete decenijama. Uglavnom i u 90% slučajeva samo laži, laži, laži. Vrlo biram reči, ne kažem ne istine, nego kažem laži, zato što i vi jako dobro znate da lažete.
Dakle, ono što ste radili pre dva dana i govorili ovo što govorite danas i o tome kako ja izgledam i čime se bavim, da li sam lopov, kriminalac i ta doza i taj stepen, pre svega nevaspitanja, naravno, ne očekujem da se vi lepo ponašate i vaspitano, jer je to kućno vaspitanje i to treba neko drugi da vas nauči. Ne očekujem naravno ni da recitujete Prevera, zato što je to opet stvar obrazovanja, ali i te kako očekujem da, ako je danas rasprava o amandmanima koju je Vlada Republike Srbije usvojila ili odbija, onda pretpostavljam da treba da pričam o njima. No, ja sam uvek tema, moje ime se izgovara 1000 puta, pa evo, samo ću sada da se javim, na ono što kažu i što su govorili radikali tri dana i nemam nameru više uopšte da vam odgovaram zato što je to jedna..
Potpuno, svaka stvar koju ste izgovorili za mene, moj privatni život, moj poslovni život, moju karijeru, svaka stvar koju ste rekli je laž. Dakle, sve što ste izgovarali mesecima je laž. Vaša politička partija to radi decenijama i svi znamo kako ste prolazili. Na kraju krajeva, znamo i koliko procenata sada imate podrške građana, mnogo manje u odnosu na ono što sedite sada u parlamentu.
Zbog ljudi koji su vas glasali, moja obaveza je da kažem šta je to sve laž koju vi, predstavnici te političke partije, izgovarate danima, mesecima, godinama u ovom parlamentu. Dakle, da krenemo, pošto ste navikli jedino da radite, a to je da lažete.
Hajmo sa tom pričom o Moravskom koridoru. Hajmo sa tom pričom da smo ja i američki ambasador ukrali 300 miliona evra, jer je, navodno, kineska kompanija ponudila za 500 miliona evra. Radi javnosti, poštovana politička partijo, lažete, zato što ne postoji nijedan jedini papir, nijedan jedini sporazum, nijedan jedini ugovor, nijedna jedina ponuda kineske kompanije koja kaže da oni mogu da neki posao, taj konkretni posao, da urade za 500 miliona. Naprotiv, postoji papir gde kažu da ne mogu da urade za taj iznos. Znači, slagali ste i lažete da sam ja uzela 300 miliona evra na izgradnji Moravskog koridora. Dakle, nema 300 miliona evra, pošto neki predstavnici vaše političke partije kažu - gde je 300 miliona evra. Pa, evo, da vam kažem - slagali ste.
Sledeća laž. Lažete da sam ja špijun, američki, britanski, šta vam već padne na pamet. Kako se probudite tog jutra - ja sam špijun. I građani i građanke ove zemlje slušaju godinama da me nazivate špijunom. Dokažite slobodno, postoje institucije. Ja špijun nisam, ali vi lažete da sam ja špijun.
Govorite o tome da ja treba da idem u zatvor, da sam lopov, itd. Nemam nikakve veze sa tim što je v.d. direktor jednog preduzeća primio mito i eno ga tamo gde mu je mesto. Lažete, zato što je advokat tog istog čoveka vrlo jasno rekao da niti moje ime, niti bilo kog člana moje porodice, nije pomenuto od početka do kraja. A vi dovoljno znate, isto tako…
(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)
Izvinjavam se, ja slušam tri sata ove stvari i moje je da zbog građana Srbije odgovorim kako jeste.
Znači, govorite mi sa mesta - lopužo, vičete mi da li sam normalna, građani Srbije neka čuju.

Onda ćemo da radimo do ponoći ili još 500 dana, ali moje je da odgovorim na užasne optužbe koje ja ovde slušam.
Samo još jedna rečenica i završiću, zato što ja više neću da odgovaram ovoj političkoj partiji.
Sledeća stvar. Mene ne traži ni jedan sud. Vas traže sudovi. Mene i moju porodicu sudovi ne traže. Verujem da ćete doći tamo gde vam je mesto.
Sve što ste vi do sada izgovorili o mom radu je laž. O tome da ja uzimam novac je laž. Podnesite sve moguće prijave i krivične prijave, ja vas pozivam i ohrabrujem da to uradite. Imamo institucije, rekli ste da njima verujete. I ja verujem institucijama, neka to provere.
Ali, zbog građana Srbije, želim da vam kažem da te inspiracije koje imate na moje ime i na to što ja radim, i dalje ne može da izbriše nijedan jedini kilometar puta za koji sam ja odgovorna i zadužena u Vladi Republike Srbije. I preko 500 kilometara pruga. Ne može niko da izbriše.
Možete me napadati, za mene je svaka stvar koju vi budete izgovorili na dalje radikalska laž. Neću vam odgovoriti više nijednom na sve uvrede koje mi upućujete s mesta, kada nemate hrabrosti da uzmete mikrofon, nego s mesta mi govorite jako ružne, nevaspitane i primitivne stvari.
Nastavite to da radite, radili ste to i pre 20 godina, izvlačili pištolje na studente, slobodno, ja vam više neću odgovoriti. Znači, za mene je priča sa vama završena.

Hvala na tome što ste rekli. To je pre svega podrška radu Vlade Republike Srbije i ministarstvu koje vodim. Mislim da je Niš strateški veoma važan, odnosno mi u Vladi mislimo da je strateški veoma važan i to je bio jedan od razloga zašto smo toliko ulagali i u aerodrom Niš, ali isto tako i u prugu, ne samo obilaznu prugu, nego pre svega prugu Niš-Dimitrovgrad i naravno završetak Koridora 10 koji je toliko značajan.
Oni koji se bave lažima, oni će se u lažima udaviti, ali ono što je važno za nas, za Srbiju, jeste da idemo napred i da nastavimo to da radimo. Što se putarina tiče, rešeno je pitanje putarina. One su takođe značajne zato što je to novac koji koristimo za održavanje autoputeve pre svega i zbog toga što mi danas zaista beležimo neverovatan skok broja automobila koji prolazi Koridorom 10. To je zato što je ovo ministarstvo, ova Vlada i naš predsednik napravili sve ovo čime mi danas možemo da se ponosimo.
Znate šta, od 34 miliona automobila koliko ih je bilo pre nekoliko godina na Koridoru 10, blizu 60 miliona sa koliko je završena 2019. godina, govori da se u Srbiji i te kako radi. Ko to hoće da vidi, ko neće to je stvar svakog pojedinca, ali ono što je takođe važno, šta god se pričalo i koliko god se ljudi vređali koji obavljaju određene javne funkcije, činjenica jeste da rezultati jesu jedino merilo bilo čijeg rada.
Hvala.

Vrlo rado.
Kao što smo sve ono što smo obećali i završili, u ovom delu, baš konkretno taj put se nalazi u novom projektu "Pet hiljada kilometara puteva" koji će se raditi od ove godine. Ali, da ne bude zabune. Ove godine se radi uglavnom projektno-tehnička dokumentacija i evo ga ovde, dakle, sledeće godine će biti radovi a ove godine ide dokumentacija.
Ono što je za vas važno, mi u martu mesecu počinjemo da radimo auto-put Valjevo-Iverak i to je ono što se radi u tom kraju. Hvala.

Čekajte da ovo sklonim, ovo nije moj broj.
Dakle, mi smo počeli da radimo brzu prugu Beograd – Budimpešta i ona će da bude na 200 kilometara na sat. Dakle, radi se na Prvoj sekciji, na Drugoj sekciji, Beograd – Stara Pazova, Stara Pazova – Novi Sad, a od marta meseca počinju radovi na deonici Novi Sad, pa sve gore, do granice.
U isto vreme krenuli smo da radimo Projektnu tehničku dokumentaciju upravo za ovu deonicu za koju ste vi i pitali, Beograd – Niš – Preševo. Beograd – Niš će biti brzina, dakle još uvek se razmatra da li 160 kilometara na sat, dakle ne 130, nego 160 kilometara na sat, ili 200 kilometara na sat.
U toku ove godine treba da se donese odluka, verovatno negde tu već do maja meseca i onda bi sledeće godine mogli da radimo na ugovoru o finansiranju.
Deonica od Niša do Preševa je deonica kojom ćemo ići 120 kilometara na sat. Za nas je to svakako važno zato što cela ta pruga Koridora 10 za nas je važna, a pre svega za kargo transport, naravno važno je i za putnički, ali kargo transport je nešto što je prioritet.
Dakle, realno je očekivati da sledeće godine možemo da imao Ugovor o finansiranju i da mogu da počnu radovi zato što bi ove godine i delom početka sledeće godine, praktično završavana dokumentacija.
I mislim da je to za Srbiju jednako važno kao i svaki auto-put koji smo završili zato što ako hoćemo uopšte da razvijamo naš tranzitni saobraćaj onda je to upravo taj Koridor 10, dakle, koji ide sa severa ka jugu i povezuje nas, na kraju krajeva, sa vrlo važnom lukom u Grčkoj.

Samo mala dopuna.
Dakle, u našem investicionom planu 2025 nalazi se pruga Beograd-Niš, Niš-Preševo. Mi pitamo struku. Struka još uvek daje svoje preliminarne procene za Beograd-Niš. Nije sporno da bi mi svi želeli 200 kilometara na sat, ali je vrednost te investicije ogromna i prilična je razlika između 200 kilometara i 160 kilometara.
Ono što je sigurno, to je da je težak teren tek od Niša ka Preševu i ta deonica će iz tih razloga gotovo jednako koštati kao i Beograd-Niš, ali će svakako biti manja kilometraža. Znači, bliži smo odluci Beograd-Niš 200 kilometara, Niš-Preševo 130 kilometara. Hvala.