Izvinjavam se, znači, nama će zakon da prođe. Nama zakoni ne prolaze. Mi zakone pravimo zajedno sa svim partnerima, dakle, sve direkcije koje su vezane u bilo kom smislu za ovaj zakon su učestvovale u pravljenju zakona. Nakon svih tih rasprava, znači, na sednici Vlade, parlamenta itd. i baš zbog toga što nam zakoni ne prolaze po nečijim privatnim i ličnim interesima nego u interesima države Srbije i građana Srbije, zato se ti zakoni zaista i primenjuju, za razliku od onih svih pre nas koji su zakone donosili očito za svoje džepove.

Razumem neke frustracije poslanice koja je pričala o svom amandmanu. Ja sam tu pre svega da govorim o zakonu, ako treba neka pomoć ili objašnjenje oko zakona, vrlo rado. Čini mi se da možda niste imali priliku da vidite da postoji takođe i Pravilnik o jedinstvenoj metodologiji izrade svih podzakonskih akata, pod jedan, pod dva, da vašim predlogom amandmana ste dali prosto mogućnost da se pravi mnogo više podzakonskih akata, što mi mislimo da nije potrebno i to smo vam takođe u obrazloženju dali.
Ono što mislim da možda prosto nije jasno od samog početka, to jeste pitanje privatizacije koju ste vi pominjali. Privatizacija Luke Novi Sad je pre svega i pregledna i transparentna, kako danas svi govore tim izrazom, tako da ništa ne može da se desi što bi bilo protivzakonito. Vi ćete imati priliku svaki korak koji se dešava unutar procesa privatizacije Luke Novi Sad da vidite i da naravno sa svim vašim komentarima, nadam se, naravno, korektnim komentarima, reagujete.
Kada ste pominjali reč „nameštanje“ i neka mračna vremena, pa da, ja i dalje smatram da ta mračna vremena više ne mogu da se vrate. To su vremena u kojima ste vi ostali. Neki drugi su isplivali i uradili mnogo više za ovu zemlju nego u tim mračnim vremenima. Vrlo mi je drago zbog ljudi koji su vrlo kvalitetni, koji danas više nisu u toj politici mračnih vremena, a koja zaista jeste bila teška po sve građane Srbije. Ne znam da li je bila teška po vas ili po vašeg predsednika stranke koga nikada ne vidim ni na jednoj raspravi kada su zakoni u pitanju ili je to možda odnos prema određenom ministru ili ministarki. Žao mi je što je vas ostavio da branite zakon, a pre toga, naravno, nikad direktno napao opet člana Vlade, to jest mene.
U svakom slučaju, verujem da se mračna vremena neće vratiti. Nadam se da ćemo zakon usvojiti. Nadam se da ćete imati prilike da vidite kako će biti privatizovana Luka Novi Sad.

Nadam se da ćete, bez obzira na sve frustracije koje postoje, jednog trenutka ipak reći – ovo je urađeno, a ovo nije urađeno.
Što se tiče političkih angažmana, moje biografije, ona je vrlo javna, ja sam njome zadovoljna. Nikada mi nije problem da nosim bilo kome torbu ko radi neke dobre stvari za sopstvenu zemlju. Hvala.

Dakle, da kažem jedan deo koji je vrlo važan, a vezan, još jedanput da ponovim, za pitanje privatizacije luke Novi Sad. Mi očekujemo da se taj proces završi do početka, odnosno do kraja prvog kvartala naredne godine. Mislim, da je takođe važno da znamo da je ovaj zakon zajedno sa setom zakona iz oblasti vodnog saobraćaja neophodan i važan da bismo mogli da dalje razvijamo i ulažemo pre svega u vodni saobraćaj.
Ono što mislim da je takođe vrlo značajno pogotovo kada su u pitanju amandmani vaše stranke, jeste da jedno je pitanje nadzora za koje vi tražite da mora da bude isključivo u nadležnosti Direkcije, a druga je mogućnost koja je data u skladu sa zakonom, a to je da može i da ne mora.
Nekako, nadam se da ćemo imati malo kvalitetniju raspravu po amandmanima. Meni je jako žao, ne želim da sekiram vašeg predsednika stranke, tako da ne bih više o tome komentarisala. A što se tiče bilo kakve vrste uvrede na vaš račun nije nijednog trenutka bila niti sam ja vaše ime pomenula i žao mi je ako ste se u tom smislu pronašli, ali zaista se nadam…
(Vjerica Radeta, s mesta: Nisam se ja pronašla, nego si ti rekla poslanica.)
Ne znam, možda ste vi navikli da uvek razgovarate u isto vreme sa nekim, ja ću uredno da sačekam da vi kažete.
(Vjerica Radeta, s mesta: Valjda si koncentrisana.)
Pa, ja sada imam reč, pa kad ja završim vi slobodno opletite. Dakle, nisam nijednog trenutka vas imenom pomenula, ako ste se vi našli u toj kategoriji frustriranih, opet mi je žao, ali dakle, zakon je zaista nešto što je važno za ovu zemlju, a najmanje je bitno vaše i moje stanje u tom smislu.

Hvala lepo.
Nekoliko objašnjenja. Prvo, potpuno ste u pravu. Član je isti osim što se menja vreme. Dakle, imamo odloženu primenu na 1.1.2018. godine. Razlog zašto je to tako jeste što se nije stiglo niti od strane „Elektroprivrede“, niti od „Toplana“ da se urede pristaništa za sopstvene potrebe u prethodnom periodu. Problemi su postojali kod tih preduzeća pre svega u odnosu na projektno-tehničku dokumentaciju itd. Mi nismo želeli da usvajanjem ovog zakona u novembru mesecu ostavimo rok 1. januar 2017. godine jer bi to dovelo do situacije da treba da prekinemo lanac snabdevanja i da imamo problem pre svega sa samim „Toplanama“. To je razlog zašto u ovom članu stoji odložena primena na 1. januar 2018. godine.
Dakle, ništa se ne prikriva. Sve lepo stoji, sve lepo piše. To su razlozi koji jesu opravdani i mogu da se pokažu. Ne znam da li je to nekome normalno ili nije, ali je to činjenica.
Drugo, da budem nekako potpuno iskrena, meni je mnogo draže da mogu da nasmejem kolege, odnosno koleginicu iz SRS nego da možda, ne daj Bože, bacim neku kletvu na mene iz vaše stranke ili da dođe do toga da se čupaju mikrofoni, tako da mi je drago ako vas je ovo nasmejalo, a biće mi još draže da 1.1.2018. godine sve pobrojane „Toplane“ i „Elektroprivreda Srbije“ imaju pristaništa za sopstvene potrebe i da tu nemamo više nikakvih problema.

Samo da vam pojasnim malo, malo sam se iznenadila, zato sam pomno slušala.
Prvo smo se iznenadili predlogom vašeg amandmana i zaista smo dugo gledali, jer znam iz vaše biografije kao turističkog vodiča, znam da vi brinete o stranim turistima, ali sam se iznenadila u jednoj drugoj stvari, a to je da SRS se u stvari zalaže ovim amandmanom sledeće, da plastično objasnimo građanima Srbije. Dakle, da dođe ovde jedna strana firma, da plovi brodom pod, recimo, američkom zastavom, a da obavlja privrednu delatnost ovde. To se, srpski rečeno, zove izbegavanje poreza u našoj zemlji. Da, to smo onemogućili ovim zakonom, ne mogu da dođu, da imaju ovde brod sa američkom zastavom, a da obavljaju privrednu delatnost u Srbiji.
Tako da sada, ne znam ko kako funkcioniše, možda vi imate neke druge tesne veze sa američkom ambasada, ja nemam i mislim da ovo nije u interesu građana Srbije i srpske države da ovakve stvari omogući, kao i vaš predlog da praktično, da opet znaju svi poslanici i građani Srbije, da od dva stava jednog člana taj član podelimo i napravimo dva člana po jedan stav, što smo mi smatrali, bez obzira koliko smo pomno čitali i gledali da li možemo da izađemo u susret SRS, shvatili da to ipak nije u interesu Republike Srbije.

Samo malo pojašnjenje. Znam da ima jako puno pravnika pored vas pa bi možda bilo dobro da ih pitate, dakle, i razumem da vi niste to najbolje razumeli. Stav 1. koji ste pročitali poslanicima i građanima Srbije odnosi se na brodove u međunarodnom prevozu, a ne na te jahte koje vi pominjete. Samo toliko.

Naravno da brodovi moraju da imaju obezbeđenje. To nije samo naše mišljenje, to je pre svega i preporuka Dunavske komisije, ne samo u našoj zemlji, nego kroz sve države koje se tiču samih preporuka Dunavske komisije.
Da li je to dodatno opterećenje za brodare, delom se tu slažem. Rekla sam i kada je bila rasprava u načelu, ali pre svega je za dobrobit brodarskih kompanija.
Niko ništa tu ne prikriva, stalno imate tu neku teoriju zavere, i kada ste se prethodno javili i sada. Ovaj zakon upravo treba da obezbedi veću sigurnost i sigurno bolju efikasnost. Pošto je bio još jedan poslanik iz DS koji je govorio o tome da se mi sistemski razlikujemo i da DS ne dozvoljava i ne slaže se sa tim da privatne firme dobijaju poslove, stvarno ne znam gde u zakonu stoji da će to biti privatne firme.
Ono što je potpuno jasno, biće javni pozivi, tenderi, pregledni procesi i niko ne kaže da moraju da budu privatne firme, pretpostavljam da vi više znate nego mi.
Kada kažete da se sistemski razlikujemo, meni je to potpuno jasno, itekako se sistemski razlikujemo, vama nije smetalo i ni jednog trenutka niste odreagovali na strašne, katastrofalne privatizacije luka koje su se dešavale pre svega za vreme vladavine DS, a sad nam govorite o tome da nećete da se privatne firme bave održavanjem plovnih puteva. To prosto nikako ni ide jedno sa drugim, ali svejedno. Srbija je mogla i naše luke su mogle, Srbija pre svega je mogla da bude logistički centar, da se nije to izdešavalo sa privatizacijom luka što se desilo. Zato ćemo vam na primeru privatizacije Luke Novi Sad pokazati kako stvari treba da funkcionišu i kako institucije rade i kako sistem postoji. Toliko.

Poštovani predsedavajući, dragi poslanici i poslanice, danas ispred vas nalaze se dva predloga zakona. Jedan je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i drugi je Predlog zakona Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje.
Pre nego što krenem da govorim o oba ova predloga zakona, sa nadom naravno da ćemo imati dobru raspravu i da ukoliko postoji mogućnost bude bilo i konstruktivnih predloga koje ćemo sigurno uvrstiti u ove predloge zakona, želim da vas informišem da u prethodnih nekoliko godina, dakle iz vremena prethodne Vlade koju je formirao Aleksandar Vučić i ove nove Vlade koju smo formirali, kada govorimo o oblasti saobraćaja možemo slobodno reći da svaki vid saobraćaja, dakle, od vodnog, drumskog, vazdušnog i železničkog saobraćaja je zaista u jednom usponu sa trendom povećanja kako prevoza putnika tako isto i same mreže.
Transportna politika koju vodi Vlada Republike Srbije daje zaista rezultate i mi možemo danas da govorimo o brojkama, ne samo o broju izgrađenih kilometara autoputeva, ali možemo da govorimo i o broju sporazuma koje smo potpisali o vazdušnom saobraćaju ili recimo o tome šta smo sve učinili kada govorimo o samom vodnom transportu.
Transportna politika i uopšte saobraćajna politika jeste zaista baza privrednog razvoja zemlje i ako posmatramo prethodni period, prethodnih nekoliko godina, učešće uopšte saobraćaja i telekomunikacija u društvenom bruto proizvodu se kretao negde oko 5,1%. Naš cilj ka kojem idemo jeste da 2025. godine to učešće bude sigurno 15%, 2030. godine 20% u društveno bruto proizvodu.
Svesni smo i pretpostavljam i vi da sve ono što se uradi u transportnoj politici, odnosno u oblasti transporta direktno se odražava, ne samo na privredni razvoj, nego na ravnomeran regionalni razvoj, na kvalitet životnog standarda, odnosno na bolji život građana i odražava se na trgovinu, odražava se na povećanje tih tzv. tranzitnih prihoda koje Srbija može da ima i treba da ima budući da je položaj Srbije takav da joj to omogućava. Ono što je možda, rekla bih, najvažnije ovog trenutka i ne samo ovog, to je – povećava zaposlenost našeg stanovništva.
Srbija, dakle, ima odličan položaj. Kada govorimo o svakom vidu transporta, kroz Srbiju prolaze vrlo važni koridori, od Koridora 10, koridora ka Crnoj Gori koji mi nazivamo Koridor 11, zatim Koridora 4, Koridora 7 koji je vrlo važan, a to je Rajna-Dunav plovni put. To su koridori koje mi maksimalno želimo da iskoristimo. Kada govorim da iskoristimo, to znači da budemo nezaobilazna ruta od istoka ka zapadu, od severa ka jugu kada govorimo o samom transportu.
Takođe, naš cilj jeste tzv. integrisani, odnosno integrisana vrsta saobraćaja, a to je da imamo povezane sve vidove saobraćaja, a ne samo da razvijamo jedan vid saobraćaja ili da se baziramo na tome da strateški razvijamo samo jedan vid saobraćaja.
Kada govorimo o, pre svega, vodnom transportu, zbog čega smo između ostalog danas ovde vezujući se za ovaj Predlog zakona, želim da vas informišem da kroz Srbiju postoji 1.600 kilometara plovnih puteva. U pitanju su reke Dunav, Sava, Tisa i Kanal Dunav-Tisa-Dunav.
U našoj strategiji koja jeste prerađena, između ostalog i naš akcioni plan jasno su definisani ciljevi koje želimo da ostvarimo. Jedan od tih ciljeva jeste pre svega da povećamo promet brodovima. Trenutno je, podaci bar tako kažu, 2016. godine je prevezeno 8,3 miliona tona na plovnim putevima. Očekujemo do kraja 2016. godine da to bude 9,6 miliona tona.
Posebno pominjem ovaj podatak zbog toga što u prethodnim akcionim planovima od pre tri ili četiri godine smatralo se da će 9,6 miliona tona da bude prevezeno plovnim putevima tek 2020. godine. Mi smo danas u 2016. godini i uspeli smo da dođemo do tog nivoa.
Zatim naredni cilj jeste da se povećaju prihodi u brodarstvu, potom da se poveća broj pristajanja brodova, kao i naravno da se poveća izvoz i uvoz preko naših luka. Luke predstavljaju nekako, rekli bismo, pored plovnih puteva najvažniji deo transportnog plovnog puta i čini nam se da u prethodnom periodu nije bilo dovoljno ne samo ulaganja i investicija, nego nije se dovoljno radilo kada govorimo uopšte o razvoju samih luka.
Verujem da zakon koji je ispred vas, o kojem ćemo govoriti, itekako može da pomogne da govorimo pre svega o samoj lučkoj delatnosti, o tome šta država želi da uradi kada su u pitanju luke, odnosno lučka delatnost.
Zakon koji je ispred vas treba da nam omogući da mnogo brže razvijamo vodni transport, da se borimo, odnosno da nam bude instrument da smanjimo sivu ekonomiju koja svakako postoji u svakom vidu saobraćaja, pa postoji nažalost i u vodnom saobraćaju.
Omogućiće nam sigurno da ukinemo monopol koji imamo kada govorimo o poslovima tehničkog održavanja međunarodnih tokova, da obezbedimo i stvorimo uslove da privatni sektor takođe može da učestvuje u tehničkom održavanju.
To ne radimo napamet, to radimo zajedno, odnosno ne zajedno, nego po ugledu na sve one zemlje koje su uspele upravo da lučku delatnost izdignu kao delatnost od vitalnog i strateškog interesa. U pitanju su i Nemačka i Austrija i neke druge države o čijim iskustvima možemo da razgovaramo. Dakle, isto tako, da nam bude instrument da možemo da se borimo protiv sive ekonomije, piratstva, krađe i svih nezakonitih radnji sa kojima se susrećemo ako govorimo o vodnom transportu, došli smo u situaciju da kroz ovaj zakon možemo da se uskladimo sa još jednim zakonom koji je u prethodnom periodu bio donet, a zove se Zakon o privatnom obezbeđenju.
Posebna tačka ka kojoj posebno insistiramo kroz ovaj zakon jeste da napravimo jednake kriterijume i da uredimo poslovanje luka i jednake kriterijume za sve unutar obavljanja lučke delatnosti.
Ono što je posebno važno kada se govori o lukama, luke su, pre svega, imaju status opšteg dobra. Prema tome, lučka područja koja će se proglašavati u zavisnosti od određenih uslova koje luke treba da ispune, a to su i infrastruktura i zemljište, su u vlasništvu, dakle, u javnoj svojini Republike Srbije. Mislim da je to jako važno i da je ovaj zakon bio donet mnogo, mnogo ranije, onda se ne bi dešavalo da imamo razne privatizacije luka koje nam nisu donele ono što u stvari treba da donesu, a to je zaista da se neko bavi lučkom delatnošću i da možemo danas da govorimo o ogromnim količinama robe koja se utovara ili pretovara kroz luke. Nažalost, situacija je potpuno bila drugačija. Ovaj zakon treba da nam omogući i omogućiće, ukoliko ga budete usvoji, da uspostavimo jedan red u onome što se zove izvođenje lučkih delatnosti.
Mi ćemo, naravno, u toku današnjeg dana i kada bude bio dan za amandmane razgovarati o svakom delu ovog zakona. Molim vas da sve što smatrate da je konstruktivno, pomognete, ukoliko imate predloge da ovaj zakon bude još bolji.
Što se tiče Zakona o vazdušnom saobraćaju između Republike Srbije i Koreje, reći ću vam samo da u prethodne dve godine Vlada Republike Srbije je potpisala više sporazuma nego što je potpisano sporazuma o vazdušnom saobraćaju od 1990. godine. Dakle, od 90 sporazuma o vazdušnom saobraćaju koje imamo, 30 sporazuma je potpisano u prethodne dve i po godine. Rezultati u vazdušnom saobraćaju, uopšte kada posmatramo sve vidove saobraćaja, možemo slobodno reći da je vazdušni saobraćaj po svim evropskim standardima i da je na neki način vazdušni saobraćaj član već Evropske unije sa svim našim institucijama, od direktorata Aerodroma „Nikola Tesla“. Takođe, da vas informišem da očekujemo ove godine petomilionititog putnika, pre tri godine bilo je 2,2 miliona putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“.
Prema tome, hvala vam što ste saslušali i očekujem da rasprava bude vrlo konstruktivna i, naravno, na sva pitanja koja imate vezano za luke, lučku delatnost, održavanje plovnih puteva, zatim vazdušni saobraćaj i sve druge vidove saobraćaja, tu sam. Hvala.

Hvala vam.
Poštovana poslanice, nekoliko samo pojašnjenja, ovaj zakon je naravno prošao javnu raspravu i to u PKS razgovaralo se takođe i sa svim grupacijama koje su zakon podržale, to je jedno. Drugo, naravno da se i te kako razgovaralo i sa Direkcijom za vodne puteve. Daleko od toga da ne bi bilo zabune zbog građana Srbije, Direkcija za vodne puteve se ne gasi. Direkcija za vodne puteve već odavno počinje da radi kao što znate i sam rečni informacioni sistem, što je takođe vrlo važno.
Sa druge strane, Direkcija za vodne puteve će nastaviti da radi oblast projektovanja i oblast nadzora koja je jako važna, kada govorimo o tehničkom održavanju međunarodni i međudržavnih vodnih puteva. Do sada je situacija izgledala drugačije. Dakle, Direkcija jedna kuća, Direkcija za vodne puteve je radila projektovanje, radila je izvođenje i radila je nadzor. Priznaćete da to nije baš nekako normalno, da tako kaže, sa druge strane Direkcija za vodne puteve nije imala već dužni niz godina dovoljno finansijskih sredstava da bi zaista mogla na pravi način da se bavi tehničkih održavanjem međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva.
To je jedan od razloga zašto smo se opredelili da ukinemo monopol i dozvolimo i privatnom sektoru da se time bavi i to upravo po ugledu na one države koje su vrlo razvijene. Takav sistem imate u Holandiji, Nemačkoj, Austriji, mislim još negde u Belgiji. Dakle, priznaćete da Holandija nije baš zemlja koja nema tako ogromna iskustva u vodnom transportu, oni su nam na neki način bili reperi.
Zemlje koje su zadržale ovaj sistem kakav je kod nas, jesu recimo, Rumunija, Bugarska. Mi smatramo da ovo ipak može da nam donese bolje tehničko održavanje, a kada govorimo o samim uštedama i o novcu koji Direkcija za vodne puteve je koristila, dakle, ukoliko ovaj zakon budemo usvojili onda možemo reći da oko 250 hiljada evra, da će biti manje potrošeno jer će se ići u neka rashodovana i neke plate.
Ono čime će se baviti dalje Direkcija, ponavljam još jednom, jeste projektovanje, održavanje i jeste nadzor koji će sprovoditi nakon sprovedenih tendera, javnih poziva gde će biti izbrani oni koji mogu da vrše tehničko održavanje. Dakle, Direkcija za vodne puteve će nakon toga vršiti nadzor plus rečni informacioni sistem koji ona već u nekom delu sprovodi.
Dalje, ono što mislim da je takođe važno zbog svih, a to je Luka Novi Sad. Uopšte u prethodnom periodu luke koje su privatizovane na raznorazne načine su očito bile privatizovane u najvećem delu, u najvećem broju, ne zbog toga da bi se obavljala lučka delatnost, neko zato što je neko želeo da dođe do zemljišta ili do određene infrastrukture, a pre svega do zemljišta. Tako da, ono što mi želimo da postignemo i što postižemo i upravo onako kako je rekao bivši ministar privrede gospodin Sertić, to je da ono što je javna svojina, a to je infrastruktura i zemljište, jeste javna svojina i ne može da bude vlasništvo nekog novog, dakle, ko će da putem privatizacije postati, odnosno obavljati, biti lučki operater, ili obavljati lučku delatnost.
Dakle, Luka Novi Sad, raspisana je privatizacija, pre toga, oktobra meseca ove godine je Vlada Srbije donela odluku o lučkom području, dakle o infrastrukturi i zemljištu koji su sada u javnoj svojini. Još uvek čekamo razna pisma o namerama i naravno da ćemo i te kako javnost Srbije obavestiti onog trenutka kada do konačnosti samog procesa bude došlo.
Ono što je potreba, recimo, Luke Novi Sad u budućnosti jeste da se u Luku Novi Sad mora uložiti, najmanje 20 miliona evra, ukoliko želimo zaista da iskoristimo ovo što vi kažete odličan položaj koji ta luka ima, a morate takođe priznati da kada neko prikaže dobit od samo šest miliona dinara na takvom mestu, sa takvim mogućnostima, onda je to veoma malo. Mi hoćemo da pomognemo da ta luka funkcioniše i da se lučka delatnost obavlja i da ima mnogo više posla nego što je bilo do sada. Očito je da ćemo, ili bar se nadamo, po svim procenama da ćemo to uspeti ovim procesom privatizacije.
Jedan deo zakona za koji ste rekli, pomoć žrtvama itd. u brodarstvu, za taj deo postoje tačno evropski standardi, odnosno zahtev EU da moramo da se uskladimo sa određenim standardima. Dakle, mi smo to uradili u najboljoj mogućoj praksi svih zemalja koji se time bave. Kada govorimo o celom zakonu, on je naravno usklađen sa standardima EU. I sve što se radi u Ministarstvu saobraćaja, uopšte u oblasti transporta, nijedan zakon nismo stavili pred poslanike, pred parlament, koji nije u skladu sa evropskim standardima. Ako sam nešto slučajno propustila, izvinjavam se.

Dakle, nekoliko stvari bih želela da pojasnim, gospodinu Obradoviću, rekla bih čak na momente duhovitom poslaniku.
Prvo, ja ne mogu da se utrkujem sa gospodinom Obradovićem. On je i zvanični predsednički kandidat Dveri od 30. septembra 2016. godine. Čestitam vam na tome.
Ali, ono što je vrlo važno vezano za ovaj zakon, gde mislim i čini mi se da niste možda najbolje razumeli, što takođe mogu da razumem, jer kao diplomirani filolog možda sa nekim pojmovima ne stojite najbolje, pa ja želim da vam objasnim.
Mi ovde ne govorimo niokakvom davanju i prodaji vodnih puteva, mi govorimo o održavanju. Dakle, velika je razlika između onoga što se zove održavanje međunarodnih i međudržavnim plovnih puteva i bilo kakva vrsta vlasništva nad tim.
Direkcija koju vi pominjete je odlična direkcija. Ona se nalazi u sastavu Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture. Direkcija nastavlja da radi. Nijednog trenutka neće biti ugašena, niti će biti promenjen bilo ko u upravljačkom i rukovodnom delu same Direkcije. Ona se već izvesno vreme bavi rečnim informacionim sistemima koji su veoma važni, koje koristi nekoliko institucija u našoj zemlji, a to su i carina i policija i samo Ministarstvo.
Dakle, svakog trenutka, svaki brod koji se nalazi na Dunavu ili na Savi, svakog trenutka znamo odakle je krenuo, gde ide, koliko ljudi je na tom brodu, šta taj brod prevozi i to je zaista veoma važno kada uopšte govorimo o vodnom transportu.
Jedan deo samog posla, za koji smatramo da nema dovoljno nikada novca, a to je samoodržavanje, tehničko održavanje međunarodnih i međudržavnih plovnih puteva, time će se baviti nakon javnog poziva, tendera, u koji ja verujem, iako vi kažete da ko u ovoj zemlji u to veruje, ja verujem u zakone koje donosimo, i verujem da se zakoni sprovode i za mene nema transparentnijeg i preglednijeg načina da izaberete najboljeg koji može da se bavi održavanjem, a to je putem tendera.
Projektovanje šta treba da se uradi i nadzor nakon toga kada to neko radi radiće ova Direkcija. Prema tome, možemo samo da dobijemo na kvalitetu tehničkog održavanja plovnih puteva i vodnih puteva, i mislim da je to važno, i na brzini, a da ne govorimo o jednoj činjenici a to je da Direkcija nije bila u stanju zbog starosti svoje opreme, a reći ću vam da je starost između 35 i 40 godina brodova koje ima, da zaista to uradi na najkvalitetniji mogući način.
Kada govorite o tome da postoji mogućnost da to negde ode, ne znam u neke druge ruke, kako ih vi pominjete, reći ću vam da najbolja specijalizovana kompanija koja možda može to da radi jeste PIM. Ona je državna. Dakle, niste u pravu u tom delu kada govorite da neko sa namerom kroz ovaj zakon želi da nešto uzme od države, pa nekom drugom da, pa će neko da zaradi, a ništa nećemo dobiti.
Ako razmišljamo o tome hoćemo li tržište ili ne, da, mi želimo tržište tamo gde ono može da nam pomogne da imamo efikasniju i kvalitetniju uslugu. Sigurno je da postoje drugi delovi koji su uvek prirodni monopoli i uvek će ostati vlasništvo države. Dakle, toga imate i u energetici i u infrastrukturi, i kod gasovoda i kod transporta itd. Ovde govorimo samo o održavanju, ni o čemu drugom. Hvala.

Pažljivo sam vas slušala i nekoliko stvari mislim da je vrlo važno na koje treba da odgovorim vama, a naravno i građanima da se ne bi stekao drugačiji pogrešan, pre svega, utisak.
Kada ste govorili uopšte o samo Direkciji, o održavanju, govorili ste, pominjali ste i poplave, mislim da morate da napravite razliku. Ušli ste jednim delom potpuno u vodnu privredu i sve one koji se bave onim što se zove odbrana od poplava, a potpuno drugi segment, naravno, blizu je i srodno je, ali drugi segment jeste sama Direkcija i održavanje plovnih tokova međunarodnih i međudržavnih. Dakle, odbrana od poplava nije delatnost Direkcije koju smo pominjali. Vrlo je važno da je to tzv. kako vi zovete derogiranje poslova Direkcije. Apsolutno nije tačno. Direkcija danas radi, rekla bih, još ozbiljnije poslove.
Treća važna stvar kada govorimo uopšte o poslovima Direkcije, kada pominjete, a da će tenderom dobiti privatne kompanije, ja ne razumem to. Dakle, ne postoji privatno i državno na tenderu. Na tenderu ili na javom pozivu javljaju se svi koji mogu ovaj posao da obave, a da li su to državne ili privatne kompanije, za mene je manje važno od onoga šta su uslovi tendera i šta te kompanije treba da ponude i da dobiju kada govorimo pre svega o samom održavanju.
Ono što ćemo mi ovim dobiti jeste sigurno i brže i kvalitetnije i efikasnije tehničko održavanje plovnih puteva, međudržavnih i međunarodnih.
Dalje, uopšte i kada se razmišlja u državi šta želimo da uradimo kada govorimo uopšte o vodnom saobraćaju i plovnim putevima, jeste da vidimo tačno šta ko u ovim delatnostima radi, čega je ko nosilac, šta može da bude bolje i efikasnije, ne razmišljajući o tome kada izlazimo na tender da li će to dobiti privatna ili državna kompanija. Ja sam pomenula jednu državnu koja je takođe jako dobra.
Kada pominjete priču oko toga, meni nije jasna jedna stvar. Kada pričate o fizičkom obezbeđenju, i uopšte o obezbeđenju, prvo, mislim da ste trebali pažljivo da pročitate Zakon o privatnom obezbeđenju, jer tamo tačno piše - brodovi i luke. Mi smo uskladili ovaj zakon, između ostalog, i sa tim zakonom. Zar ne mislite da je normalno da postoji obezbeđenje kada govorimo i o lukama i o brodovima? To bi bilo isto kao da živite u stanu i da su vam vrata potpuno otvorena, da nikada ne zaključate ta vrata. Sigurno ih zaključavate. Važno je da postoji, baš zato što imamo razne situacije koje nam se dešavaju i koje su nam se dešavale u prethodnom periodu, kada govorimo uopšte o obezbeđenju.
Drugo, Dunavska komisija je naložila, između ostalog, dala preporuku, pardon, svim državama da su dužne da se bave obezbeđenjem, odnosno da propišu obezbeđenje i brodova i samih luka.
Drugo, kada pominjete uopšte novac, vi kažete – nema novca pa se zbog toga direkcija time neće baviti. Ne, mi samo smatramo da je vrlo važno da se bavi i projektovanjem i nadzorom, a da ovo možemo da uradimo bolje i efikasnije na ovaj način. Ali, isto tako, postoje određene kritične tačke, kada govorimo o plovnim putevima, ima ih samo u jednom delu od Beograda ka Bezdanu 12 ili 15 itd, to se npr. sređuje zajedno sredstvima EU. Nekih 15 miliona evra će biti uloženo u ono što se zove sređivanje kritičnih tačaka koje su kritične već duže vreme.
Vrlo važan deo jeste Luka Novi Sad, odnosno važna oblast koju vi pominjete i čini mi se da tu isto ima nekih nerazumevanja. Ja mislim da smo mi pokazali da ništa ne radimo na – majke mi. A, meni se upravo čini da vi hoćete, kada govorimo o samoj lučkoj delatnosti, da hoćete upravo da prenosimo sa kolena na koleno pravo da neko obavlja lučku delatnost. Dakle, kada neko dobije pravo da obavi lučku delatnost, on mora da ispuni određene obaveze i kriterijume. Ne dolazi u ministarstvo, dolazi u Agenciju za luke, koju ste vi osnovali, nezavisno telo, koja je dužna da da sve ono što je neophodno da bi neko uopšte dobio mogućnost da obavlja lučku delatnost prema uslovima koji tog trenutka postoje.
Kada govorimo o privatizaciji Luke Novi Sad, biće potpisan i ugovor o tome kako će se koristiti infrastruktura, koliko će se uložiti, u kom periodu itd. Ukoliko dođe kasnije do neke promene vlasništva, odnosno promene, i samim tim mora da dođe do novog prava za obavljanje lučke delatnosti, zato što uslovi, pre svega, mogu da budu potpuno drugačiji. I prirodno je da svaki put moramo da proverimo, i upravo ono što nam se dešavalo u prethodnih 10 i više godina, kada govorimo o privatizacijama luka, jeste zato što je radio ko je šta hteo i nije se znao uopšte sistem i nebrojeno puta smo dobili od EU mnogo pisama, mnogo kritika, upravo na to što nismo uredili obavljanje lučke delatnosti.
Kada pominjete kineski „Hestil“, da, neće moći da umanje svoju naknadu. Neće moći, zato što bi time, i nikakav sporazum neće moći da utiče na to da se umanji naknada. Naknada je onolika kolika je propisana i takva će ostati, zato što bi to značilo direktno tzv. državnu pomoć. To bi takođe značilo da urušavamo naš Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a to znate sigurno da nećemo, zato što smo mi opredeljeni ka evropskim standardima i ka ulasku u EU.
Ono što je suština ovog zakona nije da li će direkcija obavljati ovaj deo posla ili onaj deo posla, nego ono je suština ovog zakona jeste da pomaže da se uredi obavljanje lučke delatnosti i da konačno znamo ko su nosioci svake oblasti.
Čini mi se da je šteta što ovaj zakon nije donet mnogo pre, jer neke stvari koje vi sad pominjete strašno liče na period kada su privatizovane neke luke poput Luke Beograd, pa kada je bilo na – majke mi, obavljaću lučku delatnost, a nikada se lučka delatnost tu nije obavljala. Ovde će se tačno znati šta je lučko područje u vlasništvu, u javnoj svojini je države, dakle, to je infrastruktura i zemljište, na osnovu toga država je ta, kao što je rekla jedna od poslanica, koja će strateški opredeliti šta radimo sa lukama. Ali, zašto da se ne pojave operateri koji mogu da omoguće da imamo više pretovara, više istovara i da ova država zarađuje i zapošljava ljude? To je suština ovog zakona.

Hvala na mišljenju pre svega o zakonu i na određenim sugestijama. Svaki amandman koji zaista može da unapredi kvalitet zakona će biti prihvaćen, doduše iz iskustva sa vašom poslaničkom grupom kod vas je sve ili ništa, tako da ćemo videti.
Nekoliko stvari koje ste rekli, čini mi se da bi trebalo da pojasnimo, pogotovo kada govorimo o obavezama brodara vezano za bezbednost. Maločas sam rekla da je i sama Dunavska komisija preporučila da mora da postoji sistem obezbeđenja na brodovima. To nikako ne znači ova priča o aikidu ili džudu, simpatično zvuči ali je potpuno netačna. To znači da se ide na obuku u MUP da bi se dobile licence i da bi se uopšte znalo kako se pravi plan obezbeđenja i sigurnosti. To je o pojmu same zaštite.
Vrlo je važno, vi ste pomenuli određeno mesto sidrište, nije u pitanju samo sidrište, u pitanju je luka, da li ima ograde, nema ograde itd. Dakle sve mora da bude čuvano. Ono što se u stvari želi postići i što jeste i preporuka Dunavske komisije i što mi vidimo iz realnog života da treba da se postigne jeste ta koordinacija između rečne policije, između obezbeđenja na brodu, između kapetanija. Dakle to je ono što moramo da imamo da tako kažem slobodnim jezikom rečeno uvezano i naravno tog obezbeđenja na samom brodu kao što sam rekao.
Dakle mi ćemo sigurno ostati pri tom članu koji se tiče obaveze brodara da imaju obezbeđenje, mislim da je to u interesu brodara. Zato smo između ostalog i stavili. Ne mislimo samo mi, to misli četrnaest zemalja Dunavske komisije.
Drugo, pomenuli ste i sam zakon i donošenje zakona po hitnom postupku i pomenuli ste jedan datum. Ovaj datum 31.12.2018. godine se odnosi samo na sigurnosnu zaštitu. Dakle, ne odnosi se na druge delove zakona. U tom smislu nama je vrlo važno i u interesu da se ovaj zakon usvoji i da ga što pre primenjujemo.
Ono što mislim da ste takođe pominjali, a to su zaposleni u samoj direkciji, pominjem još jednom da jedan deo njih već radi na rečnom informacionom sistemu, ali od konkretno zaposlenih koji rade na ovim poslovima, neki odlaze u penziju, njih četvoro, dvoje verovatno dolazi u ministarstvo, a postoji mogućnost da dvoje ljudi bude višak. No, o tome ćemo tek razgovarati.
U svakom slučaju interes ovog zakona kao što sam rekla jeste da uredi delatnost, da pomogne da određeno obavljanje delatnosti bude efikasnije i to je razlog zašto se ovaj zakon našao ponovo ispred vas. Još jedna stvar, kada ste pominjali brod koji ulazi na našu teritoriju itd, da li treba da ima obezbeđenje ili ne, to da li će postojati obaveza da brodari imaju obezbeđenje, pa je recimo kada ukrajinski brod uđe na našu teritoriju neće biti obaveza Srbije da ima obezbeđenje, nego će Ukrajina tražiti od svog brodara da mora da ima to obezbeđenje. Kao što sam rekla to su određene preporuke već sada u svim drugim državama, pa i u našoj državi.
Što se tiče dela oko goriva i ovog primera koji ste sami dali za Beograd, biće brod na brod dakle, neće biti ta pumpa i to je uređeno uredbom MUP-a. Što se tiče raznih pomoći, subvencija itd. našim brodarima tu su dve stvari važne. Jedna je zašto naši recimo, vlasnici brodova, kada govorim o privrednim subjektima, bave se privredom i odlaze pod tuđim zastavama ili pod zastavama drugih država, to je pre svega zbog toga što je tamo mnogo veće tržište nego što je kod nas, a kada govorimo o pomoći brodarima u smislu da razvijaju tu delatnost to je nešto što mislim da treba, na čemu treba da radimo, a nisam sigurna da smo u prethodnom periodu u tome mnogo uspeli i tu se potpuno slažem sa vama. Hvala.

Biću vrlo kratka, pošto ste nekoliko puta pomenuli dve stvari koje nisu tačne. Jedna je da postoje članovi zakona koji imaju odloženu primenu do ulaska u EU, to nije tačno. Drugo je da se delatnost nadzora daje drugom, svakako je delatnost nadzora direkcije. Ono što mi definitivno hoćemo jeste delatnost održavanja bude efikasnija i bolja.
Pošto ste nekoliko puta pomenuli kako ste jako puno amandmana dali vrlo konstruktivnih, kako ste rekli, da popravite zakon, prosto, da upoznam poslanike da su to amandmani od 1. člana do poslednjeg - briše se, briše se, briše se i meni je baš žao što nisam mogla i što nemam priliku da vidim tu konstruktivnost na delu.
Što se tiče Ministarstva saobraćaja, građevinarstva, infrastrukture, ono je otvoreno, možete doći, tražiti bilo koju informaciju o svakome iz ovog ministarstva, dobićete sve. Možete doći da vidite. Na kraju krajeva, vi to vrlo dobro, verovatno znate, kako se formiraju kabineti, bili ste i ministar trgovine u nekom drugom vremenu. Nadam se da se to vreme neće ponoviti. Hvala vam.
(Zoran Krasić, s mesta: Replika.)

Poštovana poslanice, hvala na komentarima. Odgovori na nekoliko pitanja koja ste postavili, jedno se tiče nove luke u Beogradu. Mi smo u procesu, u 2017. godini će se raditi projektno-tehnička dokumentacija. Ne može se očekivati izgradnja te luke pre kraja 2018. godine, budući da ćemo se pre toga baviti izborom koncesionara.
Kada govorimo o fondovima EU koji su nam važni za ove kritične sektore koje sam pominjala, 15 miliona evra, odnosno plus tri, 18 miliona evra za brodsku prevodnicu očekuje se negde 40% od vrednosti, dakle, takođe još 10 miliona evra.
Na pitanje o putničkom pristaništu u Zemunu, verovatno znate da 2015. godine bio tender za izbor operatera. Taj tender nije uspeo. Sada se priprema novi tender, odnosno priprema ga Agencija i očekujemo za mesec dana da taj tender vidimo.
Ono što je ste važno jeste upravo ta investicija vezano za Luku Beograd, koja je vrlo značajna upravo zbog povezivanja i sa ostalim vidovima saobraćaja.
Ja mislim da je to za sada dovoljno. Hvala.