Pretpostavljam kada kažete prenormirani da mislite na previše detaljni, itd. Odmah da vam kažem da će baš zbog toga biti manje podzakonskih akata koji će biti gotovi u narednih sedam do osam meseci. Neka će biti za mesec, dva, a neka će biti u narednih sedam do osam meseci usvojena.
Na kraju, pozivam vas da za tri meseca, odnosno za šest meseci da vidimo kako taj zakon zaista funkcioniše. Iskreno se nadam da ćete se složiti sa mnom da ćemo u tom trenutku imati određene rezultate.
Što se tiče Novog Pazara, znači, Zakon o planiranju i izgradnji funkcioniše. Ono što je problem Novog Pazara jesu planovi, zaštitni pojasevi, zaštitna područja i verujem da ćemo uspeti i taj problem zajednički da rešimo. Nema nerešivih problema i nema zakona koji ne može da se zaista realizuje i implementira u praksi, ako mi to hoćemo i vi to znate. Pitanje je hoćemo, a mi hoćemo.

Hvala vam na komentarima.
I ja isto mislim da bi trebalo da se dogovaramo i da u tom smislu i živimo u našim stambenim objektima, ali život nas tu baš prilično demantuje, pogotovu kada je u pitanju, koliko god da ti objekti bili, imali mali broj stanara, dešavaju se problemi.
Ne treba da budete zabrinuti vezano za ovaj zakon, ni vi, ni građani Srbije. Ovaj zakon je na jedan pregledan i jasan način napravio, pokušava da napravi uslove da jednom uvedemo red, zaista u oblast stambene politike. I sami ste pričali da konačno znamo i kada govorimo o socijalnim stanovima i o svim drugim, da znamo kojim putem idemo.
Niko neće imati ključ od vašeg stana i to nigde i ne stoji. Ukoliko vi sami nekom svom to ne date, ali suštinski niko neće imati ključ od vašeg stana. Ono što je osnovno pitanje svih jesu upravo ti profesionalni upravnici. Ja se potpuno slažem sa vama da mora da postoji i jasan izveštaj o tome da nije bilo, da to lice koje će biti profesionalni upravnik, nije osuđivan.
Amandman koji ste vi dali tehnički je neispravan, ali sada smo ovde razgovarali da kroz odbor obavezno napravimo jedan takav amandman, jer to jeste važno i treba da se nađe u tom delu.
Vezano za osobe sa invaliditetom, nekoliko amandmana smo prihvatili. Ne znam da li je vaša poslanička grupa ili druga, ali upravo u tom delu gde treba malo bolje to da definišemo kako zaista ne bi imali tu bilo kakvih problema.
Što se tiče profesionalnih upravnika, oni danas već postoje. Najviše ih ima, kao što sam rekla, u Novom Sadu, 50 do 60 stambenih zgrada ima već upravnike. Mi smo ih sada stavili u okrilje zakona, ali oni de fakto postoje. Verovatno će se u tom smislu, nakon ovog zakona pojavljivati i na teritoriji Srbije.
Govorili ste o šteti, govorili ste o tome ko će ući u stan, niko neće imati ključ. Jedino ko može da uđe to je vatrogasna ekipa ili policija sa građevinskim inspektorom u nekoj situaciji, ali to zaista nema, nije situacija, odnosno nije ovo što propisuje Zakon o stanovanju.
Kada govorimo o rešavanju tog dugogodišnjeg problema zaštićenih stanara da, oni će imati mogućnost kada u narednom periodu lokalne samouprave obezbede adekvatno mesto odnosno adekvatne stanove, gde će oni stanovati u periodu od deset godina, oni će, naravno, imati mogućnost, kao što su nekad neki imali upravo po tom zakonu da te stanove i otkupe.
Socijalne karte koje ste pomenuli, ministar Vulin je najavio pravljenje socijalnih karata i to će pomoći u svim, rekla bih, sferama i u svim resorima našeg društva da imamo jednu jasnu sliku i da upravo na osnovu toga onda možemo da pravimo planove šta radimo dalje. Hvala lepo.

Hvala.
Hvala vam na pitanjima. Možda upravo da krenem od ove uprave. Delatnost uprave se prosto vraća u nadležnost Ministarstva saobraćaja, i to kroz poseban sektor, gde ćemo se, upravo ovako kako ste i vi sugerisali, najstručnije baviti delatnošću koja jeste prevoz opasnog tereta, a sve ono drugo što nije delatnost prevoza opasne robe, naravno, neće biti u sektoru Ministarstva saobraćaja. Ti ljudi koji rade, dakle, ta struka koja taj posao radi, će raditi ali u sektoru, baš zato što smo potpuno svesni važnosti ovakvog zakona, odnosno važnosti da vodimo računa o ovako važnoj temi.
Drugo, ogroman broj pritužbi je upravo bio pre svega privrede, ne samo na način sprovođenja ispita koje ste vi pomenuli, koji će nastaviti i dalje da se sprovode, ali će to biti u Ministarstvu, ne samo iz Srbije, nego i iz drugih država koje ste pomenuli. Ogroman broj pritužbi je upravo bio i na rad same inspekcije. Budući da mislimo da na ovaj način ćemo to da radimo efikasnije i bolje i stručnije, to je osnovni razlog zašto praktično delatnost Uprave za prevoz opasnog tereta prebacujemo u sektor Ministarstva. Možemo mi to da zovemo centralizacijom, ali mi prosto mislimo da tako važne stvari ne mogu da budu negde rasute sa strane, nego moraju da budu pod budnim okom upravo Ministarstva.
Dalje, vezano za zakon koji pominjete, mislim, u svakom zakonu i na svakoj temi moguće je napraviti čitavu priču koja uopšte ne mora da bude ni blizu, koja će možda imati jednu reč tačnu, a sve drugo neće biti vezano nimalo za zakon. Tako se i ovde stvara priča. Kao što smo imali priču da su tuneli, ne znam, niski, a nisu niski, pa smo se objašnjavali. Svaki dan sam objašnjavala da nije tako i nijednog trenutka nisu bili niski. Tako i sad imamo situaciju da oko profesionalnih upravnika se misli kako će oni sada da stoje iza nas, da budu tu, da prate ko dolazi, ko odlazi iz zgrade. Ne. Sve odluke u svakoj zgradi donose vlasnici stanova. Profesionalni upravnik, ukoliko zgrada izabere profesionalnog upravnika, tu je da pomogne da se bolje upravlja novcem koji već izdvajamo. Na kraju krajeva, evo vam primer. Ako izdvajamo novac i plaćamo, na primer Infostan, postoji jedan deo tamo koji se odnosi upravo na održavanje zgrade.
Pa, valjda moramo da znamo jesmo li dobili uslugu, jel ta usluga kvalitetna ili nije. Na kraju krajeva, vremenom će se na tržištu pojavljivati i neke druge firme kod kojih ćemo možda moći da održavamo naš stan, možda to neće biti Infostan, nego neka druga firma. Dakle, moramo da imamo nekoga, da li je to naš komšija koji je do sada bio predsednik skupštine stanara ili ćemo kao zgrada odlučiti da imamo nekog drugog sa strane, to je opet odluka vlasnika stanova, ali niti će oni imati ključeve, niti će nas oni pratiti, špijunirati, ništa od toga. Oni su tu da pomognu da zaista konačno i jednom uvedemo red u održavanje naših zgrada.
Pomenuli ste lokalne samouprave koje će angažovati prinudne upravnike. Da, ali će one određivati naknadu, upravo zbog toga da prinudni upravnici ne bi imali neke druge svoje cene. Vrlo važan deo i jeste energetska efikasnost i kako će to da se finansira. Po prvi put u ovom zakonu o stanovanju energetska efikasnost, odnosno podizanje energetske efikasnosti u zgradarstvu se tretira kao javni interes. To znači da može da postoji i potpuno ili delimično sufinansiranje, da li je to od strane države ili neke druge institucije, ali to je jedan od načina kako vidimo da možemo da popravimo ono što se zove pre svega neracionalna potrošnja energije u zgradarstvu. To bi bilo najosnovnije što sam želela da vam kažem. Hvala.

Razumem da vi predložite iz protesta na 158 članova Zakona o stanovanju 158 amandmana briše se. To mogu da razumem. Ne verujem baš da to građani razumeju kojima je interes da čuju postoji li neka dodatna ideja koja može da popravi zakon i učini ga boljim i kvalitetnijim.
Kada kažete da nema dijaloga, ja ću vam odmah reći da smo mi, kao Vlada, kroz ove amandmane, mnoge koje smo dobijali od opozicionih političkih partija, usvajali amandmane koji su zaista doprineli da imamo bolji Zakon o stanovanju i to je za mene dijalog, jer je bilo dosta takvih amandmana koje smo usvojili i kod socijalnog stanovanja, gotovo u svakom delu.
Što se tiče dijaloga sa vama, nažalost, kod vas su svi amandmani briše se i tu onda dijaloga nema.
Na ovu vašu načelnu raspravu, koja jeste po meni načelna, da li mi sebi možemo ili ne možemo da priuštimo, i te kako sebi možemo da priuštimo jasne zakone, zakone koji imaju tačno utvrđene kriterijume od toga da će Ministarstvo voditi računa o prevozu opasne robe, zato što je to jako važno, jer nebrojen veliki broj agencija, uprava, kancelarija koji se osnivao prethodnih 15-ak godina nije nam doneo svuda, u svakoj dobre rezultate.
Imamo iskustva sa Agencijom za prostorno planiranje koja je, kao agencija ukinuta, ali unutar Ministarstva imamo Sektor za prostorno planiranje, a to je bilo izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Prema tome, mislila sam zaista da po svakom zakonu ponovo govorim, ali bih zaista rekla da nema dijaloga sa vaše strane, pa ću to iskoristiti kada budem odgovarala nekoj drugoj poslaničkoj grupi, a ne vama.

Imali ste puno vremena od 2000. godine da utvrdite sve skupštine stanara. Odgovoriću vam. Znači, ni jedan zakon koji ste definisali nije, nažalost, mogao da napravi spisak stanara. Donošenjem ovog zakona, koji spaja tri zakona iz oblasti stanovanja, Srbija će konačno imati i spisak skupština stanara, odnosno broj skupština stanara i dodatno imaće održavane zgrade.
Imali ste, ne dovoljno samo vremena za to, vremena da nikada ne dođe do ove situacije da čitam da padaju fasade i da umiru deca. Toliko ste imali vremena za svih 12 godina koliko ste bili na vlasti, direktno, indirektno, kako god, i niste to uradili.
Što se tiče vaše borbe, to vrlo poštujem i zato mi je jako žao što Zakon o stanovanju, gde po prvi put imamo, recimo, žrtve porodičnog i partnerskog nasilja prepoznate u određenoj vrsti socijalne pomoći za korišćenje socijalnih stanova. Na primer, i za taj član zakona ste napisali – briše se. Ta borba o kojoj vi pričate nekako se ne vidi na delu koji se zove Zakon o stanovanju.
Ovaj zakon, pre svega, građanima treba da pomogne da žive u normalnim održavanim zgradama i da svi konačno znamo odgovore na sva pitanja koja nismo mogli da dobijemo dok su neki drugi bili na vlasti.

Hvala lepo.
Prvo da vas ispravim, ministarstvo u Vladi Republike Srbije koje trenutno ja vodim, a danas sam kao ministar tog ministarstva, zove se Ministarstvo građevinarstvo, saobraćaja i infrastrukture, a ne ministarstvo građevinarstva i prostornog planiranja.
(Radomir Milojičić: To je jako važno.)
Da, to je jako važno.
(Radomir Milojičić: Jako je važno, najvažnije.)
Jeste, to je važno zato što je ovo Vlada koja sada ima svoj sastav, a kada bude bila možda neka druga vlada onda će ona možda da nazove svoja ministarstva drugim imenom.
Dalje, kada govorite o tome kako počinje objašnjenje Zakona o stanovanju, kažete – lirski smo se izrazili. Sve što ste nabrojali jesu standardi, evropski standardi vezani za kvalitet stanovanja i svega onoga što svaki zakon o stanovanju u jednoj ozbiljnoj i modernoj državi treba da sadrži.
Nepravde koje pominjete, moram da ih objasnim, pre svega zbog građana Srbije, a to je da krenemo prvo sa upravnicima pa ćemo doći do zaštićenih stanara. Govorite o nadležnostima upravnika i zašto se deli ta nadležnost upravnika, odnosno onih upravnika koji će biti izabrani od same skupštine stanara, dakle od članova same zgrade ili vlasnika stanova, oni ne dobijaju nikakvu nadoknadu dok profesionalni upravnici koji ispune određene uslove, imaju obuku u Privrednoj komori, samim tim i licencu i eventualno ukoliko to želi određeni stambeni objekat, postaju profesionalni upravnici u tom stambenom objektu. Dakle, mogu i ne moraju, nije obavezno.
Takođe, rekli ste da će se ovim vršiti dodatna poreska kontrola. Zna se ko vrši poresku kontrolu, to su inspektori poreske uprave, to svakako ne radi i nije ni delokrug rada ovog zakona, niti to rade profesionalni upravnici.
Govorite o odnosu između zaštićenih stanara i vlasnika. Pre svega, da svima bude jasno, a i građanima Srbije koji često slušaju ta dva pojma – zaštićeni stanari i vlasnici, zaštićeni stanari dugi niz godina, gotovo 70 godina i nešto manje žive u stanovima kojima nisu vlasnici, dakle, žive u stanovima gde imaju vrlo male zakupnine i to je prosto nepravedno i nefer u odnosu na one koji jesu istinski vlasnici tih stanova. Govorimo, pre svega, o stanovima i zgradama u centralnim gradskim zonama, u tom vremenu, u tom periodu kada su dobijali te stanove, a to je bio pre svega Beograd i nešto malo nekih drugih gradova.
Prošle godine smo doneli zakon da evidentiramo, da uopšte znamo koji je to broj stanova gde postoje zaštićeni stanari i vlasnici i taj zakon nam je dao evidenciju da ukupan broj stanova zakupaca na neodređeno vreme na teritoriji naše zemlje je 1.489, od čega je 1.402 u Beogradu, i to centralnoj gradskoj zoni, znači, ona prva zona, Terazije itd.
Naš interes, koliko god suprotstavljeni interesi i jedne i druge strane bili, jeste da pokušamo da nađemo neki zajednički imenitelj, da pomognemo i onima koji jesu vlasnici stanova, da dobiju i da se vrate u svoje stanove, ali, isto tako, da oni koji su zakupci u nekom periodu, koji jeste period od 10 godina, dobiju adekvatan stan, koji takođe mogu da otkupe, kao što su svi građani ili većina građana Srbije otkupljivala po nekim zakonima prethodnim po vrlo povoljnim cenama.
Kada govorite o tome da je diskriminatorski odnos i da je zakupnina koju će sada zakupci plaćati neprimerena i da tu razliku treba da plati država, Vlada Republike Srbije, a i ja kao resorni ministar, smatramo da ne možemo sa svim stvarima stalno opterećivati državu. Ovo je najbolji način da to rešimo na drugi, na način koji je predložen zakon.
Ali, zbog javnosti, primer jednog stana, na primer, u Knez Mihajlovoj ulici od 76 metara kvadratnih, zaštićen stanar koji je dobio na korišćenje taj stan u Knez Mihajlovoj ulici, u centralnoj gradskoj zoni, danas plaća, u skladu sa trenutno važećim zakonom, zakupninu od 9.000 dinara. Nacrtom zakona koji danas raspravljamo, on će je plaćati 18.000 dinara i biti u procesu da lokalna samouprava, grad Beograd, obezbedi adekvatan stan koji će on kasnije moći da otkupljuje. Kada bismo posmatrali tržišnu vrednost zakupnine, kada bi taj stan bio na tržištu, odnosno kada bi se plaćalo po tržišnim cenama zakupnina, taj iznos bi bio najmanje 49.000 dinara. Dakle, u prethodnih 50, 60 godina, stanari koji su zaštićeni stanari su, morate priznati, ne govorimo više sada ni čijom, da li greškom, krivicom itd, ali su defakto imali i te kakve koristi od toga što se zove život u centralnim gradskim zonama po vrlo, vrlo niskim zakupninama.
Kako god to bilo iza nas, to je situacija koja mora da se reši. Način koji mi mislimo da je najpravedniji jeste da damo mogućnost lokalnim samoupravama da to reše. Vodili smo se, takođe, jedino i isključivo standardima u stanovanju koji postoje. To znači da se tačno znaju stanovi koje će zaštićeni stanari, kako ih danas nazivamo, dobiti od lokalne samouprave – osnova je 30 metara kvadratnih plus 15 metara kvadratnih za člana domaćinstva, znači, tročlano domaćinstvo će imati 60 metara kvadratnih stan, koji će imati kao mogućnost rok od 40 godina, da ga otkupi i da postane njegovo vlasništvo. Kada govorite o tome do kad će živeti ti ljudi, oni imaju svoje naslednike i ti naslednici takođe imaju pravo na te stanove. Danas, pak, imamo situaciju da se u stanovima gde žive zaštićeni stanari, koji nisu vlasnici stanova, nalaze ljudi od jednog ili dva člana domaćinstva na po 150, 200 i više metara kvadratnih. Ne bih se ja sa vama složila da je u pitanju diskriminacija, nego pokušaj da konačno jednom rešimo i taj problem koji dira, praktično, i jedne i druge.
Rekli ste da je državna prinuda to što smo stavili da je pitanje energetske efikasnosti jako važno i da moramo da učinimo sve zajedno i da to često ne može da uradi samo lokalna samouprava ili samo stambena jedinica, da moramo da povećamo energetsku efikasnost i to tako što smo energetsku efikasnost posmatrali kroz zakon kao javni interes, omogućavajući da sufinansiranje, povećanje energetske efikasnosti sada mogu da pomognu i država ali i sve druge institucije i organi.
Što se tiče socijalnog stanovanja i tog tzv. fantomskog člana, kako ga vi nazivate, što uopšte ne razumem, prvi put u ovom zakonu, i to je ono gde smo se takođe konsultovali sa Evropskom komisijom, prvi put u ovom zakonu u Srbiji mi imamo tačno podeljeno i jasno određeno upravo sam postupak i proces raseljavanja. Nama se to često dešava, recimo, kada su u pitanju romske porodice, imamo problem i sa beskućnicima, ali, takođe i prvi put u tom članu mi imamo obuhvaćeno u skladu sa svim evropskim standardima, evropskim poveljama, Međunarodnom poveljom o poštovanju ljudskih prava, dakle, nijednu stvar ovde nismo stavili što je protiv ili što nije obuhvatilo tako važne povelje o zaštiti ljudskih prava, jer nam je bilo stalo da imamo tako nešto u ovom zakonu, jer to upravo često ume da bude problem.
Kada gledate taj član 78, onda morate da ga čitate od početka, gde se jako lepo u prvoj rečenici kaže: „Iseljenje lica iz objekta koji je izgrađen suprotno zakonu kojim se uređuje planiranje prostora i izgradnje objekata i koji se nalazi na zemljištu u svojini drugog fizičkog ili pravnog lica“, dakle, odnosi se, pre svega, na takve vrste objekata, ide u taj proces iseljavanja, koji je vrlo jasno, do tančina određen. I rekla bih da je to mnogo bolje nego da nije definisano tako jasno kako smo mi želeli da bude.
Mislim da su to osnovne zamerke koje ste dali na zakon, govoreći o nepravdama. Naše mišljenje jeste da ovaj zakon, naprotiv, konačno uvodi red i konačno rešava decenijske nepravde koje su postojale i omogućava da imamo jednu stabilnu stambenu politiku koju do sada, nažalost, nismo imali.

Da počnem od toga kako vi vidite u ovom zakonu, ne piše u zakonu, ali vidite te prinudne izvršitelje. U ovom zakonu vidim nešto sasvim drugo. Vidim jasne odredbe koje će nam omogućiti da imao uredne, čiste zgrade, liftove koji rade, fasade koje su sređene, okrečene, i uopšte jednu normalnu sliku, kakvu uopšte treba da imamo u svim stambenim objektima, i to je ono što stoji kao rezultat članova ovog zakona, a zaista se ne samo ne pominje, nego ni u kakvom predlogu tako nešto ne postoji.
Drugo, vi kažete da mi malo nešto menjamo ove zakone, zbog nekih raznoraznih tako interesa, to se ovako provlači. Ovi zakoni su važni, ponavljam još jedanput i ponoviću koliko god puta da treba, da napravimo red i uspostavimo sistem i da učinimo, pogotovu kad recimo govorimo o izmenama i dopunama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, da učinimo da sam proces sprovođenja koncesija ili javno-privatnog partnerstva bude još jasniji i da obezbedimo veću sigurnost. Najveću moguću sigurnost koju možemo, ako možemo to da uradimo, a ovim zakonom to možemo.
Takođe, kažete da kod Zakona o upravljanju aerodromima, da se on odnosi samo na dva aerodroma, na Aerodrom „Nikola Tesla“ i na Niš. Ne, ovaj zakon se odnosi na sve, ali ono što nije bilo, i da je moglo da bude to sve urađeno pod Zakonom o vazdušnom saobraćaju, odmah da vam kažem – ne, zato što sama delatnost upravljanja aerodromima, nije precizno bila definisana Zakonom o vazdušnom saobraćaju. Mi hoćemo da sve ono što je u ovoj oblasti, a naročito delatnost upravljanja aerodroma, zaista bude najprecizniji moguće uređena, baš zbog svih mogućih potencijalnih budućih poslova vezanih za same aerodrome.
Razlika između ova dva aerodroma i ostalih aerodroma svakako postoji, zato što ova prva dva aerodroma „Nikola Tesla“ i Niš imaju redovni saobraćaj, ovi drugi aerodromi nemaju redovnih saobraćaja. Naš interes jeste da pokušamo da što veći broj aerodroma podignemo, da se tako izrazim, da na njima može da se obavlja određeni saobraćaj. Sada je to na Ponikama, kao što sam rekla, neredovan, nadamo se da ćemo uspeti taj problem da rešimo, pa će na Ponikama da bude redovan saobraćaj. Ali ne samo na njemu, nego i na ostalim manjim aerodromima.
Takođe ste rekli da usvajanjem tog zakona o aerodromima, praktično će se ulagati samo, potencijalno, će se ulagati dodatno u „Nikolu Teslu“ i Niš, a evo, neće se recimo ulagati u Valjevo. Opet vam kažem, naša intencija u strategiji vazdušnog saobraćaja, u strategiji saobraćaja ove Vlade, u Zakonu o vazdušnom saobraćaju, ovim zakonom o aerodromima, jeste upravo cilj da sve aerodrome koje imamo, koji postoje, koji su mogli da se koriste, a nisu, da pokušamo da privedemo njihovoj nameni, koliko god je to moguće, jer određena interesovanja, pre svega korisnika, svakako postoje.
Drugo, Aerodrom „Nikola Tesla“ povećava broj putnika, to je tačno i negde smo na granici kapaciteta. Prema tome, ako se nastavi ovaj trend, a sve projekcije kažu da hoće, onda mi moramo da razmišljamo o tome da ćemo u Aerodrom „Nikolu Teslu“ morati mnogo, mnogo više novca da ulažemo nego što je to bio slučaj do sada. Dakle, da postoje razmišljanja i mi moramo da budemo spremni u zakonodavnom okviru za bilo kakvu vrstu takvih razmišljanja, kako bismo se dalje razvijali. Ne da dođemo do jedne crte i da tu negde i ostanemo.
Takođe, govorite da ste upravo vi ukazivali, i da nemate ništa protiv bilo kakvih privatizacija, videćemo kako će izgledati i kako ćemo pokušati da podižemo kapacitet Aerodroma „Nikola Tesla“. Za sada, mi samo, još jednom ponavljam, imamo savetnika, razgovaramo i očekujemo sve potencijalne, moguće varijante da podignemo nivo kapaciteta Aerodroma „Nikola Tesla“, zato što, kao što ste i sami rekli, od dva miliona putnika koliko je bilo pre 2013. godine, mi smo sada na 4,87 miliona putnika. To je ogroman napredak i ogroman rast. Prema tome, moramo misliti strateški o tome kako će to izgledati u budućnosti.
Ne bih da govorim o tome da li ste vi govorili o uređenju, o sistemu i svemu prethodne dve decenije, sećam se nekih drugih stvari koje je govorila vaša politička partija, ali neću ih sada komentarisati. Hvala.

Malo pojašnjenje oko broja zaposlenih na aerodromu. Da, u pravu ste, primili smo 623 radnika koji su nažalost devet do dvanaest godina radili na Aerodromu „Nikola Tesla“ preko omladinske zadruge. Dakle, radili su poslove koji predstavljaju osnovnu delatnost aerodroma.
Dakle počev od bezbednosti, itd, preko omladinske zadruge su ih držali sve te godine, a bili su sastavni deo radnika aerodroma. Dakle, bilo je neophodno da tu postoji, znali su svoj posao. Ja mislim da je to strašno što su na taj način držani radnici deset do dvanaest godina, preko raznoraznih omladinskih zadruga, da praktično nisu normalno mogli da funkcionišu i uz to obrazloženje pred Vladom Republike Srbije, mi smo na predlog aerodroma i predloga ovog Ministarstva te ljude primili.
Oni nisu jedini. Mi imamo još takvih radnika i gledaćemo u narednom periodu da ono što je osnovna delatnost aerodroma, da ti ljudi imaju normalno zaposlenje, a mislim da ćemo se tu svi složiti da je to prosto osnovna delatnost i da je to važno. To nisu neki ljudi koji su primljeni po kojekakvim raznim političkim urgencijama, nego ljudi koji su tu radili dvanaest godina. Hvala.

Hvala vam na komentarima i na tome što ćemo gledati kako se, nadam se, ovi zakoni budu implementirali i realizovali u praksi. Hvala vam i što ste pomenuli takođe sve ono što je rekla Komisija za zaštitu konkurencije, kao i sve institucije koje su dobile ove zakone na mišljenje.
I jedan i drugi Zakon o stanovanju i komunalnim delatnostima preko godinu dana je prošao sve javne rasprave i bilo je puno prilika da se čuju mnogi komentari, da sve što je moguće zaista bude ubačeno u ovaj zakon, sa osnovnim ciljem da se uvede red i da građani Srbiji imaju jedan bolji, viši kvalitet životnog standarda. To je ono u stvari čemu svi težimo.
Posebno je važan Zakon o aerodromima i hvala vam što ste pomenuli pre svega rezultate Vlade Republike Srbije vezano za vazdušni saobraćaj, naročito za aerodrom „Nikola Tesla“ i za postojanje Er Srbije.
Nekoliko podataka koji su vrlo značajni, koji govore u prilog tome da mi treba da nastavimo dalje da se bavimo time kako će dalje da raste aerodrom „Nikola Tesla“, jesu podaci koji kažu da je, između ostalog, samo 2014. u odnosu na 2013. godinu rast prihoda aerodroma „Nikola Tesla“ bio 47% i da od nekih tridesetak ili nešto manje od 30 destinacija koje su postojale u periodu pre 2013. godine, mi danas govorimo o 57 destinacija.
Pomenuli ste direktan let za SAD, koji je vrlo važan sa nekoliko stanovišta. Ne samo sa stanovišta razvoja vazdušnog saobraćaja i ne samo sa stanovišta prihoda i svega onoga što treba da ostvarimo, nego pre svega je vrlo važan i u odnosu na političku stabilnost i političke odnose koje Srbija ima sa SAD.
Ono što nas očekuje vrlo brzo u narednom periodu, jeste i direktan let ka Narodnoj Republici Kini i to je ono što je za nas takođe veoma značajno.
Vrlo značajan deo zbog čega smo toliko fokusirani uopšte na vazdušni saobraćaj jesu prihodi kompletne vazdušne delatnosti. Dakle, to se ne odnosi samo na aerodrom „Nikola Tesla“, na Er Srbiju, itd, nego i na SMATS direktorat i sve ostale avio kompanije. Taj prihod je samo između 2014. i 2013. godine porastao za 51%, a između 2015. i 2014. godine za preko 10%. Znači, prosto postoji trend rasta prihoda koji jasno govori svakoj ozbiljnoj Vladi, a mi jesmo ozbiljna Vlada, da u narednom periodu moramo da se posvetimo daljem ulaganju u razvoj aerodroma.
Hvala vam još jednom na svim komentarima koje ste dali. Hvala.

Što se tiče aerodroma u Sjenici, on ima fantastičan položaj i pretpostavljam da je to jedan od razloga zašto ste ga sada pomenuli, pošto je 60 kilometara udaljen i od Novog Pazara i od Tutina i od Raške. Ovaj zakon koji treba i nadam se da ćemo usvojiti, Zakon o aerodromima, daje mogućnost da razvijamo sve aerodrome, ne samo velike, nego i male aerodrome. Ono što kod Sjenice mora prvo da se uradi, to je da moraju da se sklone sve posledice od bombardovanja koje su postojale, ali ono što je takođe moja poruka, sve možemo uraditi, ali sve mora biti u skladu sa zakonom. Odnosi se, dakle, i na ovu temu, a i na drugu temu koju ste pomenuli u svom izlaganju.

Moram da vam priznam, negde ste me zabrinuli time što ćete da podržite zakon, ali pozitivno je i hvala vam na tome, negde vas nisam baš najbolje razumela, a negde ste me i nasmejali. Ja ću da probam kroz sve to da prođem, pa da dam odgovor, pre svega zbog građana Srbije.
Da krenemo od ovog poslednjeg – stanovanja i toga kako ćemo izgubiti izbore. Da li ćemo izgubiti ili nećemo izgubiti izbore, građani Srbije će glasati o tome. Ja se iskreno nadam da, kao što su i do sada videli koliko napora, truda i energije ulažemo u to da uredimo Srbiju i da imamo rast, da se razvijamo, i to može da se vidi i to nisu bajke i nisu priče, verujem da će situacija biti povoljna. Ali, ostavimo nekim novim izborima da daju odgovor na to.
Pitanje vezano za koncesije i za Zakon o aerodromima. Mislim da to javnost zna, ja ću sada da ponovim, mi se još uvek, kao Vlada Republike Srbije, nismo opredelili prvo uopšte u kom smeru ćemo da idemo, kada govorio o daljem razvoju aerodroma, zato što smo u međuvremenu raspisali poziv i dobili svog savetnika sa kojim radimo, na osnovu svih detaljnih analiza koje postoje na aerodromu, zatim svih aerodroma u našem okruženju, toga što mi kao država želimo da postignemo, kada govorimo o razvoju Aerodroma „Nikola Tesla“ i tek ako se budemo opredelili da li na koncesiju ili na neki drugi oblik, nakon toga, dakle, javno, kod nas je sve javno i pregledno, dakle, odlukom Vlade, javno, nakon toga će se pripremati tenderska dokumentacija za eventualno neki vid da li je to koncesija ili šta god to bilo.
Dakle, mi trenutno kroz komisiju koju je formirala Vlada Republike Srbije, sa svim ministrima, sa savetnikom, sa svim drugim institucijama, razgovaramo o tome šta je najbolji put za Aerodrom „Nikola Tesla“, a definitivno mi moramo da donesemo određene odluke kada je u pitanju budući razvoj „Nikole Tesle“, ulaganje u „Nikolu Teslu“, povećanje njegovih kapaciteta.
Mala samo opaska, vezano za Niš. Sve je to lepo što su avioni sletali, to je odlično, samo da vam kažem da je samo za jednu godinu u Nišu sletelo pet puta više aviona nego od trenutka kada je niški aerodrom uopšte napravljen, odnosno obnovljen od strane norveške vlade.
Dalje, pomenuli ste takođe ovu, neko ih zove obilaznice, ja to zovem izmeštanje pruge iz centra Niša, pre svega za teretni saobraćaj. Počela je eksproprijacija, dakle, uređene su i budžetom za 2017. godinu su izdvojene pare za eksproprijaciju. Mi imamo zajedničku grupu sa gradom Nišom, mi krećemo u 2017. godini sa eksproprijacijom. U međuvremenu smo razgovarali i sa Evropskom investicionom bankom i sa Svetskom bankom i napravili dogovor, dakle, postoje dokumenta koja mogu da se vide, o finansiranju izmeštanja pruge za teretni saobraćaj iz centra Niša. Konačno, eto, bez obzira što ste i vi pričali, što su mnogi pričali, ja i pričam, ali se trudim da to i realizujem.
Što se tiče, još jedanputa, stanovanja, upravnici su tu da nam pomognu i ne mogu nikako da budu ni po kakvoj političkoj igrariji imenovani, budući da je u pitanju zaista ugovorni odnos između upravnika i stambene zajednice, odnosno stambenog objekta. Hvala.
(Zoran Živković: Replika.)

Nekoliko samo komentara. Da počnem prvo od zakona, vezano za koji smo prihvatili amandman poslaničke grupe SNS, a to je da članovi 152, 153. i 154. budu sklonjeni iz tog Predloga zakona. To nije bio pritisak javnosti, jer verujte mogla sam, odnosno mogli smo svi kao Vlada da ostavimo takve članove, ali je naše mišljenje u odnosu na sve ono što smo i pre ovog zakona pripremali da upravo sve bude jasno u pregledu i da svima bude jasno šta kroz određeni zakon ili član zakona radimo. Ovo nije bilo jasno i nije bilo dobro definisano i ja sam to nekoliko puta rekla i nemam problem nikada da kažem kad prosto negde smatram da nismo na pravi način sproveli onu našu ideju. Naša ideja je bila potpuno drugačija i vezana je bila za porodice nastradalih policajaca ili ranjenih policajaca.
Dalje, inače da vas informišem, od vaših 56 podnetih amandmana 16 amandmana je prihvaćeno, pogotovo oni amandmani koji su bili vezani za Zakon o stanovanju. Zato mi u tom smislu nije jasno, kada sada komentarišete da li smo mi vas ubedili ili nismo, da li će da privatizuje aerodrom ili neće, Zakon o aerodromima koji je danas ispred vas je vrlo jasan. On unutar sebe, čl. 16. i 17, prvo definiše da se jasno mora doneti nacionalni program rada razvoja aerodroma. Dakle, ovaj zakon ne govori o tome da se sada vrši privatizacija aerodroma. Ono što sam rekla i ranije, ukoliko se budemo odlučili, ova Vlada to radi jasno, pregledno i transparentno. Sve odluke Vlade, osim one koje su pod oznakom poverljivosti, mogu da se vide i o njima se zna. Kada budemo odlučivali i dolazili u situaciju uopšte da na osnovu nekoliko varijanti odlučujemo kako idemo dalje strateški sa aerodromom „Nikola Tesla“, javnost će o tome da zna.
Sve što se bude radilo bilo da je u pitanju strateško partnerstvo ili koncesija biće na transparentan, jasan način predstavljeno i biće uređeno i određeno, dakle, konkursom, dokumentacijom i javnim pozivom za takav proces. Dakle, ništa neće biti urađeno na drugi način.
Nekad ranije mnoge stvari su se očito tako radile, ali da se sada ne vraćamo u tu davnu prošlost. Kada govorite o tome da je sve ovo namešteno, da zbog toga postoje neki podobni investitori i manje podobni investitori, znate šta, status naš ove dve godine na Duing biznis listi, to što smo u top deset reformatora upravo po uslovima poslovanja, ocene nam daju investitori, a ne daju institucije neke, govori da vi niste baš u pravu, nego da mi maksimalno činimo da upravo uredimo ambijent za investitore i da nema to da li je neko podoban ili je manje podoban investitor, nego pre svega postoje interesi naše zemlje, naši planovi, naše strategije koje mi pokušavamo da sprovedemo tako što dolaze investitori i ulažu kod nas. Niste u pravu da svi drugi, ne znam, nešto idu brže, a da mi idemo sporije.
Naprotiv, i kad su u pitanju strane direktne investicije, a i kad je u pitanju rast aerodroma i broj putnika na aerodromima, i pre 10 godina je rastao broj putnika na svim aerodromima, samo nije na našim, i pre 10 godina su se svuda aerodromi mnogo brže i više razvijali samo nije naš, ni „Nikola Tesla“ ni Niš. O Nišu neću ni da govorim. Dakle, 2014. godine niški aerodrom je imao ispod 1000 ili 1.500 putnika. Danas mi pričamo o 100 hiljada putnika. Danas mi pričamo o 2017. godini kao 200 hiljada putnika. Znači, ipak se nešto uradilo.
Naravno, sa vaše pozicije opozicije vi imate vaš komentar, ali moja dužnost je da kažem i obaveza da niste u pravu kada govorite o tome da mi sada kaskamo. Naprotiv, mislim da smo pokušali bar u određenim resorima u saobraćaju da uhvatimo taj korak i da smo sada mnogo bolji u odnosu na ceo region, a rekla sam status naš na Duing biznis listi, i to gde smo sada, pokazuje da sam u pravu. Hvala.

Šta ispriča poslanik za tako kratko vreme. Sve ovo što ste vi ispričali do sada, sve to je radila Demokratska stranka 12 godina, sve. Znači, vi ste pravili tendere za unapred poznate kupce i to što mi danas najveći broj privatizacija zovemo pljačkaškim, nažalost, zovemo ih zato što ste ih vi sprovodili, nije ih sprovodila ni SNS, ni Aleksandar Vučić. Znači, pravili ste prvo tendere za unapred poznate kupce. To je radila Demokratska stranka. Zatim ste, ono što sam već jednom rekla, a ponoviću, pa zato sada ljudi imaju strah kada hoćemo da uvedemo zaista jedan pregledan red, u komunalnoj policiji zapošljavali članove DS i vaših satelita, koji god oni bili. Zbog toga ste na ivici cenzusa i zbog toga vi kao politička partija imate problem. Prema tome, to kad govorite o koncesijama, zapošljavanju SNS-a, mi to ne radimo.
Još nešto da vam kažem, vas su građani kaznili. Građani Srbije su na poslednjim izborima pokazali da nakon prve Vlade u kojoj je bila SNS, imali smo parlamentarne izbore i, koliko ja znam, osvojili smo više od 50%. To je bilo mišljenje građana Srbije o politici Aleksandra Vučića i SNS, a mišljenje građana Srbije o vašoj politici je da ste vi i dan danas na ivici cenzusa. To je istina.
Konkretan problem koji ste izneli, dva puta je inspekcija pisala prekršajne prijave. Već godinu i po dana se na sudu nalazi taj slučaj. Dakle, ono što je sada, to je u domenu pravosuđa. Građevinski inspektori, uopšte inspekcija Ministarstva i vodnog saobraćaja je izašla i izdala zatvaranje dva puta gradilišta i dva puta podigla prekršajnu prijavu, u skladu sa svim važećim propisima i zakonima.

Potpuno ste u pravu. Evo, sada ću da odgovorim taksativno po svim ovim tačkama koje je poslanik rekao.
Dakle, kaže ovako – pripremate koncesiju i ovaj zakon o upravljanju i koncesija pripremaju se zbog toga da biste napravili neke zakulisne radnje i prodali aerodrom nekom vašem tajkunu koji vas finansira iz SNS. Moj odgovor taksativan je: ne, mi to ne radimo, to je nekada radila DS i tako prodavala preduzeća u Srbiji.
Druga tačka je bila zapošljavanje članova SNS kao upravnika stambenih jedinica. Odgovor je – ne, mi to ne radimo, to je radila DS, zapošljavajući svoje aktiviste, pre svega u komunalnoj policiji, a bogami i na svim drugim mestima.
Treće pitanje je bilo pitanje pristaništa i uopšte Smedereva, na šta je dobijen jasan odgovor da ova Vlada koristi sve instrumente koje može da koristi da zaustavi sve moguće probleme koji se pojavljuju, a oni se de fakto pojavljuju kada govorimo u tom delu pristaništa i uopšte u tom delu Smedereva.
Dalje, pitanje je bilo za bespravnu gradnju. Moj odgovor je – zakon će se uvek poštovati, svaki zakon, pogotovo onaj zakon koji smo doneli da rešimo deset godina bespravne gradnje kojom se bavila pre svega DS.
Ja potpuno razumem da niste mogli da donosite kvalitetnije zakone zato što ste se bavili upravo gradnjom i izgradnjom i traženjem najboljih lokacija po celoj Srbiji kako biste zarađivali novac. To je u redu i to je vaše pravo, ali ja vam kažem šta radi danas Vlada i čime se danas Vlada bavi.
Što se tiče mog članstva u bilo kojoj političkoj partiji, da, ja imam 26 godina radnog staža, da ja sam bila član G17 plus do 2005. godine, nakon čega sam izašla iz stranke i nisam bila ni u jednoj političkoj partiji do 2010. godine, kada sam došla da radim sa Aleksandrom Vučićem i čast mi je da budem u Vladi u kojoj je on predsednik Vlade, zato što rezultati ove Vlade ne mogu da se mere ni sa jednim rezultatom Vlade DS, recimo i od perioda od 2004. godine, kada je Boris Tadić bio predsednik države i obavljao očito deset funkcija, svih mogućih, od premijera pa do svih ostalih. Hvala.
(Radoslav Milojičić: Replika.)

Gospodine Markoviću, hvala vam na komentaru vezano za zakon, zato što i naša dilema je bila da li je to bila namera prethodnih vlada ili je to bilo nemanje hrabrosti ili je to bilo nemanje želje da urede ovako važnu oblast stanovanja. Nikad mi neće biti jasno zašto neko smatra da je uvreda ako pomenemo ono što se stvarno dešavalo u prethodnom periodu i te sumnjive privatizacije, gde baš nećemo reći da nije bilo uopšte DS-a.
No, kroz ovaj zakon o stanovanju, mi smo pokušali da napravimo takav sistem da kroz strategiju stambene politike koju ćemo usvojiti naredne godine nikad više ne dođemo u situaciju da ne znamo gde je 70 stanova i da nemamo ne 70, nego jedan, da nemamo dokumentaciju o stanovima po svim lokalnim samoupravama, a samim tim i na nivou države. Hvala što ste pokrenuli to pitanje, ovo je vrlo važno za našu zemlju. Hvala.