Ne znam zašto vas uznemiri to što ja samo napravim paralelu iz onoga šta ste vi radili, a šta radi Vlada Republike Srbije?
Samo bi pred građanima Srbije objasnila kako neke stvari nisu bile dobre i to što govorite o otkupljivanju stanova, posebno u periodu između 2007. i 2009. godine. Da, u pravu ste, 2009. godine ste ukinuli onda kada su svi vaši članovi otkupili stanove i to po bud zašto cenama.
Ovaj zakon, baš zato što smo smatrali da je nedovoljno precizan, baš zbog takvih komentara kao što ste sada rekli, mi smo ta tri člana sklonili iz zakona. Vrlo mi je žao da komentarišete tako nešto.
Da, naša namera jesu bili ljudi koji su zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, dakle njihove porodice gde su ili izgubili živote ili ranjeni.
Koliko god puta mi to budete rekli, ja ću vam odgovoriti ovako, zato što je namera bila časna, a ovo što vi radite govori u prilog onome što sam prethodno rekla.
Lepo je, naravno, što imate stav, ali, s druge strane, vaš stav ne samo da je pogrešan, nego zaista obmanjujete javnost i ponovo govorite o zakonu koji nije potpisao Tomislav Nikolić.
Da vas zamolim bar da pogledate. Nema veze, nebo i zemlja, taj zakon DIPOS, vile i kuće i zakon koji danas imamo ovde i ta tri člana koja tako zdušno pominjete, jer nemate nijedan drugi komentar na Zakon o stanovanju, jer nemate nijednu drugu kritiku na Zakon o stanovanju, jer svih deset ili ne znam koliko godina ste bili, od kada je Tadić bio predsednik države, dakle bili ste u mogućnosti da rešite i da uredite ovu oblast. Niste to uradili i sada govorite bez ijednog jedinog argumenta.
Ono što je važno za građane Srbije, niko neće ostati na ulici. Zaštićeni stanari neće ostati na ulici, pod pretpostavkom da su u pitanju penzioneri koji ne mogu da plate zakupninu, u ovom zakonu vrlo jasno stoji i piše subvencionisanje zakupnine za one koji to ne mogu da plate, znači, ukoliko postoji takva mogućnost koju ste vi sada kao primer izneli, vezano za zaštićene stanare. Nemojte da plašite građane. Prvo, niti će ko ostati bez krova, niti će ko biti na ulici, niti će profesionalni upravnici da ikoga špijuniraju, potkazuju, niti će profesionalni upravnici da definišu ono što treba da se radi u zgradi i koliko god puta da se budete javili i to rekli, ono što piše u zakonu je vrlo jasno, bez obzira koliko se vi trudili da u zakonu vidite nešto što apsolutno ne postoji. Toliko.
(Aleksandra Jerkov: Replika.)

Ono što želim da svakim svojim javljanjem pokažem jeste samo da konstatujem da se ne zaboravi, jer mislim da ne treba da se zaboravi.
Što se tiče pet godina vlasti i zakona koje smo mogli da menjamo, dajte kako ih menjamo. Recimo, doneli smo zakon kojim smo omogućili da danas imamo svi elektronsku građevinsku dozvolu, a u vaše vreme beše sedam, osam, devet godina. Što da ne kažemo, što da ne podsetimo građane Srbije samo da se ne zaboravi? Da se ne zaboravi isto tako da pitanje zaštićenih stanara, o kojem sada govorite sa toliko razumevanja, što je u redu, ja to razumem, ali imali ste vremena.
Još nešto da podsetim, ja se sećam, a vi kao da ste zaboravili, od 2004. go 2012. godine Boris Tadić je bio predsednik Republike Srbije. On beše predsednik DS. On možda sada nije u DS, ali za to vreme vi ste i te kako bili vlast. Nemojte da nam pričate o tome da ste bili opozicija, jer niste bili opozicija. Imali ste sve instrumente u ovoj državi da uredite i stambenu politiku, da nemamo više problem sa zaštićenim stanarima i sa vlasnicima stanova. Imali ste mogućnosti da istražite sve privatizacije. Imali ste mogućnosti da napravite investicioni ambijent. Imali ste toliko mogućnosti i niste to uradili.
Ono gde ja možda mogu da se žalim je šteta što mi sada to popravljamo što vi niste uradili, a mi nastavili dalje da nešto bude još bolje. Ovako mi moramo da rešavamo probleme koje vi niste rešili deset godina ne svuda, ali u određenim delovima da.
(Gordana Čomić: Replika.)

Što se tiče Zakona o komunalnim delatnostima i pogrebnicima, i pitanju ko će sada to da propiše, sve koliko kola, itd, tu vrstu podzakonskog akta, sva udruženja pogrebnika zajedno sa Ministarstvom će urediti napraviti takav podzakonski akti. Mislim, da nakon ovog zakona i dosta rasprava koje smo upravo sa njima imali, imamo, ne samo saglasnost, zajedničku oko toga kako ja važan taj podzakonski akt, i koliko su oni ovim zakonom zadovoljni, i to imamo pismeno od njih.
Rekli ste jednu stvar koju prosto moram da demantujem, a to je Zakon o stanovanju ograničava pravo građanima i da će se odnositi samo na, kako ste vi rekli, siromašne, građane itd. Prvo, nikome ne ograničava nikakvo pravo, drugo, ovaj zakon utiče na sve građane, jer smo svi zaista stanari, ali u smislu da pomaže da se zaista uredi upravljanje, pre svega zgrada. Samo toliko .

Samo dva pojašnjenja. To zemljište koje ste recimo pominjali, za redovnu upotrebu, članom 53. ovog zakona gde piše – nadležnost profesionalnih upravnika, stoji između ostalog i da se stara o održavanju zemljišta koji služi za redovnu upotrebu zgrade. Dakle, to je to zemljište ispred zgrade ili solitera koje ste pominjali.
Što se tiče onih koji nisu u stanju da plate svoje obaveze, ovim zakonom je upravo predviđena i stambena podrška, pošto je sasvim sigurno da će takvih slučajeva i biti. Hvala.

Evo, ovako.
Što se tiče prvog pitanja vezano za prinudnog upravnika ili primer tog solitera koji ste vi rekli ili bilo koje druge stambene jedinice, ukoliko stanari ne mogu da se dogovore, nadam se da će toga da bude što manje i da ćemo u jednom trenutku doći u situaciju da će se stanari uvek dogovoriti, pa imati ili svog nekog člana koji će im voditi upravljanje zgrade ili nekog koga će angažovati kao profesionalnog upravnika. Ali, ukoliko to nije slučaj, a često nije i upravo čak i više nije pitanje da li su zgrade sa velikim brojem stanova ili sa manjim, verujte i u manjim i većim imamo problem da se stanari dogovore ko će praktično da vodi računa o upravljanju zgradom. U tom slučaju lokalna samouprava kao što ste i sami rekli grad ili opština, imenuju prinudnog upravnika kojeg naravno uzimaju sa liste koju ima Privredna komora Srbije, koja ima licencu i sama lokalna samouprava predlaže, odnosno tačno ograničava visinu naknade za razliku recimo do profesionalnih upravnika koje može da izabere sama zgrada odnosno sama stambena jedinica gde će oni imati ugovorni odnos sa stanarima i videti kolika je naknada, to će odrediti pre svega tržište. Ali, ovo prvo, pošto je u pitanju prinudna naknada odrediće sama lokalna samouprava i taj prinudni upravnik će biti do onog trenutka dok se stanari ne budu dogovorili da li imaju svog člana ili biraju profesionalnog upravnika.
Što se tiče aerodroma „Lađevci“ neki su pričali o tome i otvarali ih, aerodrom „Lađevci“ trenutno je u procesu dogovora, ne dogovora odnosno sklapanja ugovora između Ministarstva odbrane i Privrednog društva Aerodromi Srbije. Aerodrom „Lađevci“, ja ga nisam otvarala, ja sam na tom aerodromu bila tri puta i svaki put najavila da ćemo mi jasno sprovesti proceduru i napraviti mešoviti aerodrom odnosno koji neće biti samo vojni, nego će biti civilni i vojni.
Dakle, kada se završi ugovor koji treba da prođe naravno i Vladu Republike Srbije tog trenutka imamo operatera i tog trenutka aerodrom „Lađevci“ može da radi. Dinamički, ja se stvarno nadam da je to samo pitanje sprovođenja i završetka pregovora administracije, ne može biti dugačko i nadam se da u roku od nekoliko meseci da ćemo moći da pričamo zaista o otvaranju.
Dakle, ja aerodrom nisam otvarala svaki put sam najavila i dalje najavljujem da ćemo ga realizovati i da ćemo imati konačno taj aerodrom zaista u onom kapacitetu kojem treba da imamo. Eto toliko.
(Dragan Vesović: Replika.)

Gospodine Linta, hvala još jednom što stavljamo ovu vrlo važnu temu i o njoj razgovaramo. Jesmo nekoliko puta smo se sastajali i vezano za 530 korisnika, ali ono što jeste problem nekoliko puta smo o tome razgovarali i bez obzira na svu našu dobru volju da omogućimo, dakle, da se otkupe ti stanovi, donator prosto ne dozvoljava da ti stanovi budu otkupljeni, nego insistira, a vi to sami ste i rekli, na tome da bude, da imamo isključivo i samo zakup.
Donator je inače Italijanska vlada, mi smo nekoliko puta kontaktirali Italijansku vladu, upisali itd. Međutim, u tom smislu nismo naišli na mogućnost da se ti stanovi otkupe. Ono što eventualno, možda postoji kao mogućnost o kojoj treba da razgovaramo, a da vidimo kako, jeste eventualno stambena podrška, pa da vidimo drugi način da rešimo pitanje 530 korisnika.
Što se tiče Pančeva, ja zaista ne znam za taj dopis, evo sada sam ovde razgovarala, videćemo, pa ćemo sesti za sto i u tom smislu razgovarati. A kada govorimo o DIPOS-u, ponovo upućujem na republičku Direkciju za imovinu, a ako je potrebno neko posredovanje, već zajednički da sednemo po temi Pančeva, recimo i ovo je, možemo to uvek uraditi i nadam se u nekom roku, bar jedan deo ovoga što se toliko godina čeka, pokušati i uspeti da rešimo. To je sve što ja mogu sada da kažem. Hvala.

Hvala vam što ste pomenuli ovih 700 kuća, t zato što nijedna neće biti srušena. One su bile pod aerodromom. Mi pomeramo tu graničnu liniju, tako nijedna od tih 700 kuća neće biti srušena ili neće ostati bez krova nad glavom.

Zaista ste u ovom vašem obraćanju pričali, prvo, najmanje o samom Predlogu zakona. Valjda niste imali dovoljno vremena, kako vi kažete, da to sve pročitate. Ali, ono što morate da znate, pre svega u zgrade moramo da ulažemo i moramo da ulažemo u održavanje tih zgrada, jer će, ako to ne budemo radili, one da se sruše, a kada se sruše postaćemo beskućnici, a mislim da to nije cilj.
Prema tome, zgrade moraju da se održavaju, mora da se upravlja tim održavanjem zgrada i apsolutno je netačna konstatacija da se prave neki dodatni nameti i da to građani neće moći da plate. Do sada svi oni, odnosno svi mi imamo obavezu plaćanja održavanja zgrada i svi oni koji su poštovali zakone i koji su poštovali, odnosno plaćali svoje obaveze, neće imati nikakvih problema, osim što ćemo sada da uredimo način na koji se vrši praktično upravljanje održavanjem zgrade. Dakle, nema novih opterećenja koja vi pominjete.
Kada pominjete stambene zajednice ili skupštine stanara, one su sada već pravna lica. Ali, po Zakonu o računovodstvu, član 4, one neće podnositi finansijske izveštaje, ali im je potrebno da ostanu pravna lica zbog svih drugih delatnosti, odnosno zbog svih drugih poslova koje će raditi.
Takođe, pominjete negde kratke rokove itd. Ja zaista mislim da ako bismo mi slušali to sad što vi govorite o kratkim rokovima, o tome da treba neke stvari raditi postepeno itd, onda mi se čini da nikada nećemo urediti ovu oblast. Dakle, mi tako ne funkcionišemo, mi hoćemo da stvari uređujemo. Snimili smo vrlo jasno stanje, bilo nam je potrebno dve godine da vidimo tačno kada govorimo o stanovanju gde smo danas i predložili smo ovaj zakon upravo u želji da stvorimo uslove da svi imaju stan.
Apsolutno je netačno da je bilo ko iz Ministarstva, pa i pomoćnika koju ste pomenuli rekla – pravo na stan nije kategorija koju poznaje EU. Naprotiv, ovaj zakon stvara uslove da svi, pre svega vremenom, rešavaju svoje stambeno pitanje, i oni koji danas ne mogu i nemaju, ali postoje drugi vidovi stambene podrške koji će im omogućiti da jednog dana imaju stan i da mogu kao i svi drugi građani da žive.
Takođe ste rekli jednu važnu stvar o tome da vama nije jasno kako mi to mislimo da uredimo, a ja vam sad kažem da je vrlo važno da uredimo pitanje stanovanja, jer ako to ne budemo završili, a sve vreme se pozivate na tekovine i na prava, onda mi se čini da nećemo moći da razgovaramo o svim drugim pravima. To stalno promicanje priče da li vam je to rečeno u Briselu, da li je to iz EU itd, sve to može simpatično da zvuči u nekoj kampanji, ali naš najveći partner jeste upravo EU. Nije nikakav problem, ako vi mislite u vašoj politici da treba potpuno da se prekine, onda to znači da sve firme koje ovde u ovoj državi postoje, da sve te firme koje zapošljavaju ovde ljude, da sve to što radimo u toj spoljnotrgovinskoj razmeni ne treba više da postoji i onda to treba lepo i jasno da se kaže.
Dakle, taj prvi deo što ste rekli, fino, to je vaš stav. Kada budete došli jednog dana na vlast, građani Srbije treba lepo da znaju da neće onda biti više ništa od tih kompanija koje su ovde otvorile radna mesta i da će ljudi ostati sigurno bez posla sa politikom koju vi predlažete. Samo da budemo skroz jasni do kraja šta to znači, u odnosu na ono što vi sada propagirate i govorite.

Zbog javnosti i zbog građana Srbije, nema novih nameta, a i to što govorite apsolutno nije tačno. Da, mi se trudimo da stvorimo uslove da svi imaju svoje stanove. Ponavljam – posebno oni ljudi koji su socijalno ugroženi. Ovaj zakon po prvi put vrlo jasno definiše i kriterijume ali i sve moguće grupe koje mogu da koriste socijalne stanove. Mislim da je to važno.
Da, možete vi reći da mi nismo Švajcarska, ali mi treba da se trudimo da budemo uređena i moderna država i učinićemo sve u tom smislu.
Kada govorite o komentaru mog kolege iz Srpske napredne stranke, onda treba da kažete vrlo jasno šta je on rekao. Dakle, i sa tim se ja slažem i to jeste politika Vlade. Da, mi idemo ka putu ka evropskim standardima, ali, u isto vreme, ne zanemarujemo odnose i sa Kinom, i sa Rusijom i sa SAD, i sa svim zemljama, jer mi smo previše mali da bismo se samo opredeljivali prema jednoj strani.
A ono što vi radite, vi kroz jednu zaista čistu demagogiju objašnjavate i pokazujete građanima da je ta Evropa grozna, a u isto vreme, naš je najveći partner, a vi ćete se okrenuti samo jednoj strani. Samo da bude jasno, politika Vlade je, politika Srpske napredne stranke je jasna i nismo slučajno dobili više od 50% glasova na poslednjim parlamentarnim izborima.

Prvo ćemo o aerodromima. Prvo, aerodromi nisu monopoli. Drugo, i ovaj aerodrom će ostati u državnom vlasništvu. Ukoliko se Vlada uopšte bude opredelila i išla eventualno na koncesije, to ne znači da se prodaje vlasništvo aerodroma.
Takođe, nije tačna informacija da su aerodromi svuda većinski u državnom vlasništvu. Apsolutno netačna informacija, pa sledeći put ako nemate informacije, da vam pošaljemo te informacije.
Zašto postoji potreba ulaganja u Aerodrom „Nikola Tesla“? Meni je jako drago da ste vi primetili koliko je ova vlada učinila od prethodne dve godine upravo na razvoju Aerodroma „Nikola Tesla“ i koliko je i broj putnika povećan i koliko je sada praktično Aerodrom „Nikola Tesla“ postao jedan regionalni hab kada govorimo o aerodromima i u odnosu na sve druge aerodrome u okruženju, kada se gledaju projekcije, ovo je jedini aerodrom koji ima trend rasta.
Prema tome, ako želimo dalje da aerodrom raste, odnosno da prihodi i broj putnika rastu, onda u aerodrom mora i da se ulaže. Te investicije se ne mere sa 10, 20, 30 miliona evra. Te investicije se mere sa stotinama miliona evra da bismo zaista mogli da govorimo o jednom razvijenom regionalnom aerodromu „Nikola Tesla“.
Prema tome, razmišljanje jedne ozbiljne Vlade Republike Srbije u kojoj se mi nalazimo jeste kako da omogućimo i kako da vidimo taj aerodrom ne za godinu, dve, nego za deset, dvadeset godina kako će on izgledati i koliko će ne samo prihoda donositi, odnosno koliko će imati povećanje prometa i broja putnika itd. To je razmišljanje zašto želimo da obezbedimo dodatne investicije, koje se mere stotinama miliona evra.
Dakle, da li ćemo doneti odluku, kako će ta odluka izgledati itd, to je nešto što je u vremenu ispred nas i svakako i sigurno da će svi biti upoznati sa takvim informacijama i sa takvim odlukama zato što je način na koji mi funkcionišemo javan, jasan i transparentan.
Takođe, mi nismo vlada koja će da priča samo neku priču i da vodi kampanju, mi smo vlada koja tačno i jasno radi svoj posao. Ovo što ste vi izgovarali su poluinformacije i poluistine koje zaista u prvom trenutku građanima mogu da izgledaju neverovatno, a onda kada se objasni i kada idemo do kraja u odnosu na ono što ste vi rekli, onda se shvati koliko to što vi govorite zaista prvo ne odgovara istini, a drugo, nažalost, ne štiti interese građana Srbije.
Drugo, spominjali ste broj ljudi u ministarstvu. Odmah da vam kažem, Sektor za vazdušni saobraćaj koji vodim ima pomoćnika i dvoje zaposlenih. To su ljudi koji rade na podzakonskim aktima. Dakle, samo radi vaše informacije.
Zatim ste spominjali saveznu vladu i moj rad u saveznoj vladi. Ja nikada nisam bila u saveznoj vladi, bila sam u Republičkoj Vladi 2004. godine i negde do sredine 2005. godine. Nakon toga sam bila savetnik za energetsku efikasnost. Tada je napravljen program energetske efikasnosti na aerodromu zbog toga što aerodrom troši jako mnogo energije u tom trenutku, ali sam sa aerodroma otišla onda kada je direktor postao Bojan Krišto.
Dalje, pomenuli ste, takođe, Zakon o stanovanju i uopšte zakone koje smo danas dali, da oni nisu u interesu građana Srbije i da građani Srbije nemaju dovoljno sredstava. Ponavljam još jednom zbog građana Srbije, ne zbog vas, zbog toga što ovo vama služi za kampanju, što je u redu, a ja sam član Vlade i vrlo sam odgovorna prema svim građanima Srbije, Zakon o stanovanju ne donosi nikakve nove namete u odnosu na ono što građani Srbije već sada plaćaju za održavanje zgrada. Zakon o stanovanju nikoga neće ostaviti bez stana. Zakon o stanovanju samo treba da nam pomogne da konačno definišemo našu stambenu politiku i da na Srbiju i na uslove za stanovanje gledamo na neki duši rok, a ne od danas do sutra, i to bi bilo sve. Hvala.

Samo malo pojašnjenje.
Vlada Republike Srbije i Srbija se ne odriče niti prihoda, niti poreza, kada govorimo o aerodromu, i to apsolutno nema nikakve veze sa bilo kakvom rečju koja se zove rasprodaja. Vi ste rekli rasprodaja.
Zašto se ulaže u aerodrom? Ja mislim da je to svakom građaninu jasno. Ako ne građaninu, onda svakom ekonomisti. Vas razumem, niste ekonomista. Ali, znači, ničega se ne odričemo i ne radimo to na neki način na koji su to nekad davno, ne tako davno u stvari, od 2000. godine često radilo.
Dakle, želimo da ulažemo dalje u aerodrom „Nikola Tesla“, hoćemo da se razvija i hoćemo da budemo najbolji aerodrom u regionu. Trenutno se nalazimo na trećem mestu, iza Budimpešte i Bukurešta, a hoćemo da budemo na prvom. To je razlog, a ne pričamo uopšte o privatizaciji, nego pričamo o stvaranju uslova da se ulaže u aerodrom. Videćemo, urediti i uraditi onako kako je najbolje i u interesu pre svega naše zemlje, jer mi smo Vlada Republike Srbije i radimo za našu zemlju. Hvala.

Pitali ste me – a kada će zakon da se primeni? Nadam se da će poslanici u parlamentu da izglasaju ovaj zakon, takođe će se završiti podzakonska akta i mi ćemo u 2017. godini već imati strategiju stambene politike, zajedno sa akcionim planom i znaćemo tačno kuda idemo kada govorimo o stambenoj politici. Nisam rekla da će se odmah dodeliti stanovi, ali sam rekla – po prvi put konačno ćemo stvoriti jasne uslove i kriterijume da rešavamo stambena pitanja, pošto je to do sada bilo kako je kome palo na pamet. Zato smo i imali tri zakona koja su tretirala tri različite oblasti i nigde nije sve bilo od početka do kraja rešeno kako je trebalo da bude.
Dakle, ko kako zamišlja zakon, možemo i vi i ja da ga zamišljamo na različite načine, ali zakon je vrlo jasan, ima vrlo jasne članove koji se primenjuju. Ja sam puno puta slušala da je nešto nemoguće, da nikad neće biti, da se nikad neće ostvariti. Ja tako ne posmatram stvari, niti ova Vlada tako posmatra stvari. Sve što smo planirali, mi smo realizovali, svaki plan koji je na trenutak možda delovao kao nemoguć, mi smo uspeli da realizujemo. Ne postoji ni jedan razlog da ne rešimo pitanje stambene politike, uređivanja, održavanja zgrada itd, na ovaj način na koji smo mi predložili Vladi, a sada i danas poslanicima u parlamentu.
Takođe ste pitali za lica koja imaju više stanova u zgradama, to je nešto što sam odmah bila zabeležila, da, oni će imati više glasova kada budu odlučivali, ali će u isto vreme imati više obaveza, zato što imaju više stanova. Ono što moram da podvučem još jedanputa, vlasnici stanova su ti koji donose sve odluke koje su bitne i važne. Kazne koje ste pomenuli, kazne su napisane u skladu sa Zakonom o prekršajima. Prema tome, ništa u ovom zakonu nije urađeno tako što je neko seo pa se igrao zakona, nego što su ozbiljni ljudi sedeli, godinu i po dana se radilo na ovom zakonu, baš zbog toga što znamo svi ovde koliko je ovaj zakon važan, dakle, koliko moramo da vodimo računa o svemu onome što imamo iz prošlosti, što nije rešeno, ali i o svemu onome što hoćemo da vidimo kada govorimo o stambenoj politici u budućnosti. Hvala.
(Sreto Perić: Replika.)

Hvala predsedniku Vlade što je odgovorio kada je poslanik Šešelj govorio o meni i o tzv. skandalu. Moja je prosto obaveza takođe da odgovorim. Prvo, ne postoje nikakvi dugovi, ni moji ni moje porodice, i svi podaci o tome su dostupni. Možete da ih dobijete do detalja, ukoliko eventualno nemate neke detalje.
Ali, s druge strane, moram da vam takođe kažem da ste vi poznati po mnogim uvredama i poniženjima, pogotovo prema ženama i prema meni. Mogu čak neke i da citiram, jer sam ovo sve vreme tražila po internetu. Nekako, to je meni, moram da priznam da mi to čak i prija da budem vaša meta, zato što kako god da me nazivate, da li sam kako kažete strani špijun, da me treba uhapsiti, šta sam još, američki špijun, pa zatim prostakluk tipa naticanje na vaše koplje, tako ste izjavili itd, dakle, slobodno. Ja vama želim sve najbolje. Iza mene će uvek ostajati rad i rezultati. Ova Vlada je, za vašu informaciju, 2015. godine završila 100 kilometara autoputa, 72 kilometara je rehabilitovala, 2016. godine 116,83 kilometra puta rehabilitovala, 197.
Ja sam deo ove Vlade, ponosna sam na to da budem deo ove Vlade i uvek ću se truditi da dam svoj maksimum u rezultatima koji ostaju iza mene. Sve što radim, sve može da se proveri. Hvala.

Moram da reagujem zbog toga što i kada smo imali raspravu u načelu i sada, koliko god vam objašnjavali da postoji razlika između onoga što je vodoprivreda i između onoga što je plovni put, vi nikako da to razumete. To su te različite stvari. Potpuno dve različite stvari.
Jedno je vodoprivreda, između ostalog u resoru Ministarstva poljoprivrede, ali da uopšte ne gledamo u čijem je resoru, tiče se uređenja obale i zaštite od poplave itd. Drugo je dubina plovnog puta i bezbednost tog plovnog puta. To su dve različite stvari.
Vi sve vreme pričate o vodoprivredi, to možda svesno ili nesvesno radite, neću ni da ulazim koji je razlog i pri tome naravno dajete jako puno pogrešnih, da ne kažem netačnih informacija, počev od tih poplava koje pominjete u 2014. godini.
Znači, samo malo da sednemo i da ako treba i ponovo da objašnjavamo, to su dve različite stvari. Tema ovog zakona nije vodoprivreda i nije obala i nije zaštita od poplava, nego dubina plovnog puta i bezbednost plovnog puta. Toliko.

Prvo, kada sam slušala vas, poštovana poslanice, na kraju, prosto sam i zapisivala šta ste govorili, čovek prosto ne zna šta ste vi sve rekli. Znači, od toga da sve što ste mogli da izmešate izmešali, izvinjavam se, moram tako da kažem, do toga da mi se čak čini da uopšte zakon ovaj čije amandmane danas razmatramo niste ni pogledali, jer da ste pogledali i da ste prisustvovali raspravi ili bar čuli raspravu u načelu onda ste mogli takođe da čujete da mi se ne bavimo pljačkaškim privatizacijama, da ovim zakonom zemljište u lukama ne može da se privatizuje, zemljište i infrastruktura. Ne znam koliko puta sam rekla, ali ja sam spremna uvek da ponovim, i ovo što sada govorim govorim pre svega zbog ljudi koji nas možda gledaju, a misle kako smo mi neka Vlada koja se time bavi, što nije tačno, dakle, zemljište ne može da se privatizuje. Tačno je određeno.
Drugo, rekli ste takođe maltene da ćemo na sredini plovnog puta da gradimo kulu i takve stvari. Znači, ja vas pozivam zajedno da se mi prošetamo kada sve to bude gotovo, a ja mislim da svi oni koji danas mogu da zamisle jedan plovni put, ako misle da će na sred plovnog puta da se gradi kula, mislim da se sada verovatno slatko smeju. Nego zbog vas, kao osobe koja je diplomirani inženjer arhitekture, zaista mislim da treba da poznajemo određene pojmove. Takođe ste pravili stalno istu priču oko vodoprivrede i oko poplava i oko onoga što se zove zaista dubina plovnog puta i uopšte sam plovni put i poslovi koje uopšte radi Direkcija za plovne puteve i odobrenja koja daje i koja se bavi od navigacije, gaza za brodove itd. Znači, ako treba ponovo da pričamo celom zakonu, hajde da pričamo, ali nemojte pred građane Srbije da iznosite stvari koje pre svega nisu tačne. Još jednom, izvinjavam se ali moram da iskoristim priliku, ja sam ovde čula takođe kako ćemo mi sada, kako je rekao prethodni poslanik pre vas, nama će zakon da prođe…