Prvo, ovako, kada kažete …
(Saša Radulović: Replika.)
Molim vas, nemojte samo da pobegnete, jer bih htela da vam odgovorim na sve ono što ste tražili…
(Saša Radulović: Neću nigde da pobegnem. Replika, predsedavajući.)
Znači, molim vas da se zadržite…
(Saša Radulović: Replika.)
… da zamolimo gospodina Radulovića da ostane ovde. Molim vas ostanite da vam objasnimo, pošto to ne znate, jer ovo nisu stečajni upravnici, nego profesionalni upravnici. To je razlika.
(Saša Radulović: Replika.)
Molim vas, gospodine Raduloviću, ostanite u sali da vam objasnim.
(Saša Radulović: Replika.)
Zašto nećete da ostanete u sali?

Hvala.
(Saša Radulović: Strah od replike.)
A da me pustite, gospodine Raduloviću, da vam odgovorim na pitanje.
(Saša Radulović: Ja imam pravo da govorim.)

Ne želim da se mešam, ali zaista nije u redu da vi kažete bilo kome ovde - sram vas bilo. Dozvolite da vam barem odgovorim na mnogo reči koje ste izgovorili o ovom zakonu. Pri tome, ne zbog vas, nego pre svega zbog građana Srbije, jer ne bih volela ni jednog trenutka da pomisle da je sve u haosu, kako vi kažete, da je sve zgurano itd.
Ono što je jako važno jeste da ste pomešali pojmove. Dakle, stečajni upravnik nije isto kao profesionalni upravnik u zgradama. Vi profesionalne upravnike posmatrate kao stečajne upravnike. Znači, ovde nije u pitanju nikakav biznis, niko neće zaraditi stotine miliona dinara, kao što ste vi kao stečajni upravnik. Ovde su profesionalni upravnici koji treba da nam pomognu da nam zgrade budu uređene.
Pomešali ste u još jednoj stvari. Profesionalni upravnici, istina je, polažu ispit, kao što treba da polažu i stečajni upravnici, ali malo ozbiljniji ispit od onog jednog koji ste vi položili u jednom danu i postali stečajni upravnik. Dakle, to je velika razlika, pa bih molila da još jednom pogledate zakon, pa da onda komentarišete. Nema ovde nikakvih vila, zgrada, ni DIPOS-a, ni ničega u ovom zakonu. Nije bilo ni u članu 152, 153. i 154. Odnosilo se na porodice poginulih policajaca i ranjenih policajaca u ratnim dejstvima…
(Saša Radulović: Kako možete toliko da lažete?)

Za ovo što sam ja rekla postoje dokazi, kao što postoje dokazi vezano za posao stečajnog upravnika, ali i sve ono što će biti uređeno ovim zakonom, ponavljam još jednom, nije stečajni upravnik, nego profesionalni upravnik. Potpuna razlika u odnosu na ono što ste vi radili i bogami ono što ste radili nalazi se očito na sudu, što nisam ni znala, i to je stvarno strašno.
Drugo, govorite o partokratiji kažete – zašto Privredna komora Srbije, paradržavna institucija?
Privredna komora Srbije je jedna ozbiljna institucija, i mi smo usvojili i zakon koji omogućava da Privredna komora Srbije, zajedno sa privrednicima stvara ambijent da se radi. Normalno je, valjda, da upravo tu se održe obuke. Sve ono što vi niste prošli kao stečajni upravnik, ovi profesionalni ovde za zgrade će morati da prođu i da dobiju licence da bi uopšte mogli da rade ovakav posao.
Govorite takođe, u vašem zakonu, da je to naravno potpuno neprihvatljivo za vas, i to je vaša stvar, imate puno pravo da ne glasate ili da budete protiv, ali ne možete da govorite da će ovaj zakon dovesti do haosa među građanima Srbije, i zbog toga je moja obaveza da kažem, da ono što ste rekli nije tačno, i da vas zamolim da bar pogledate zakon, pošto u odnosu na sve što ste rekli, rekla bih da vi zakon niste ni čitali.
Kada govorim o zaštićenim stanarima. Da, posao je trebao da se završi do 2000. godine. Neke Vlade ga nisu završile, mi, kao što sve završavamo, završićemo i ovaj posao koji se tiče odnosa između zaštićenih stanara i vlasnika stanova. Hvala.

Hvala na komentarima, ali niste podneli nijedan amandman. Ako imate toliko dilema i predloga, žao mi je što to onda niste uradili da razmotrimo te amandmane. Na ovaj Zakon o stanovanju niste podneli nijedan amandman, možda ste o drugim zakonima, ali ja pričam o ovom.
Hajde da krenemo od zaštićenih stanara. Ja razumem da vi posmatrate tu sad samo jednu stranu, a to su zaštićeni stanari, ali obaveza države i Vlade jeste da posmatra i jednu i drugu stranu, i vlasnike stanova i zaštićene stanare. Svi se slažemo, desilo se nekada, ali sada je mogućnost i način da to jednom zauvek rešimo. Dakle, dali smo rok od 10 godina, dali smo mogućnost da se nađe adekvatan stan, tačno su propisani kriterijumi za tako nešto i to piše u članu 90, da sad ne čitam ovde koji su to kriterijumi. To svakako neće značiti na konkretnom primeru, kako vi kažete, da će neko iz centra, recimo sa Terazija, da ode u Ovču, ili kako ste već rekli. Svakako će se voditi računa o tome, ali to takođe ne znači da će dobiti stan u samom centru na Terazijama.
Dakle, postoje neki kriterijumi koji će usloviti to kako će lokalna samouprava, recimo u ovom slučaju Grad Beograd koji ima najviše takvih zaštićenih stanara, ukupno ih je 1.490, a Beograd ih ima npr. 1.100 itd, znači, Grad Beograd će napraviti program, dužan je da napravi plan i program i da se to lepo usvoji na Skupštini grada i da krene polako da rešava ta pitanja.
Drugo, kada ovde pominjete oko toga da li jedinice lokalne samouprave, da li je Grad Beograd, prvo, vi znate da jedinica lokalne samouprave jeste i opština i grad itd. Kada govorimo konkretno o Gradu Beogradu, Grad Beograd je to uredio svojim statutom. Naravno da on može da poveri neke delatnosti i opštinama, ali je Grad Beograd taj koji će, npr. u prinudne uprave, biti taj koji će, ako ne poveri taj posao, svakako jedinicama tipa Voždovac, Stari Grad, itd. eventualno dodeliti prinudne upravnike, ukoliko npr. za tim bude postojala potreba.
Znači, stvar je grada i statuta kako će da uredi svoje odnose. To može nama da se sviđa ili ne sviđa, ali onda morate da budete deo Skupštine grada i da utičete na neku drugačiju vrstu odluke. Skupština Grada Beograda je smatrala, odnosno donoseći statut je smatrao da ovo radi na najbolji mogući način, jer će tako jednostavno da reši ozbiljne i goruće probleme koji svakako postoje u gradu, a koji se polako iz dana u dan rešavaju.
Jedna glavna poruka iz svega jeste da niko neće ostati bez stana, odnosno bez krova nad glavom. Mislim da je to važno da se kaže još jedanputa, prosto da neko ne bi mislio da će zaštićeni stanari ostati bez stanova, da vlasnici stanova neće dobiti svoje stanove, ili da će neko kroz delovanje upravnika itd. takođe imati, ono što smo imali prepodne u raspravi, prinudne izvršitelje. Znači, toga nema. Hvala.

Ja zaista ne znam zašto bi bio problem da i lokalne samouprave, gradovi i država pomognu u sređivanju fasada. Ja mislim da to samo svi možemo da pozdravimo i da podržimo. Da li je tako?
Ovaj zakon, ništa niko ne radi svojevoljno. Postoje određene, vi ste pomenuli jednu opštinu i javni poziv i veliki broj stambenih jedinica praktično predstavnika koji su se javili da se fasada uredi. Ono što je bila suština u tome, pošto sam ja tražila informaciju, videćemo do detalja, jeste da se gledalo šta je najurgentnije ili najhitnije. Baš zato, u odnosu sada, recimo, na usvajanje ovakvog jednog zakona, mi ćemo imati situaciju da hitnim radovima mora da se bavi jedinica lokalne samouprave, odnosno grad, a oni podrazumevaju i one fasade gde zaista postoje ozbiljni problemi.
Kada govorite o građevinskim inspektorima, mi imamo zabranu zapošljavanja, to je tačno, ali postoje zaista gradovi u Srbiji koji imaju jednog i imali smo čak dva grada koji nije imao nijednog građevinskog inspektora. To smo u međuvremenu rešili. Moje mišljenje je da treba da ih ima više i potpuno sam saglasna, kao što Zakonom o ozakonjenju smo omogućili da se na samom sprovođenju zakona zaposle ljudi na određeno vreme sa Nacionalne službe za zapošljavanje, dakle, ne ni na jedan drugi način, tako verujem da u narednom periodu, ako hoćemo stvarno da implementiramo sve zakone i da stvarno imamo rezultate zakona, mi moramo da imamo mnogo više ljudi u inspekcijama, pa i građevinskoj inspekciji.
Kada pominjete, inače, objekat na Ledinama, onda da, to je bilo i vaše poslaničko pitanje i vi ste dobili odgovor od Ministarstva, ali samo radi javnosti da se zna, Zakon o ozakonjenju, pošto tu ima dosta licemerja, možda čak, da se ne naljutite, i vaše političke partije, Zakon o ozakonjenju je pre svega napravljen upravo da pomogne onim ljudima koji su dolazili iz drugih krajeva tadašnje Jugoslavije, u trenucima koji jesu bili jako teški, i nastanjivali se u određenim delovima naše zemlje u okolini Beograda da im pomogne da mogu da ozakone svoje objekte, svoje kuće koje su gradili, zbog toga što oni drugog doma nemaju.
Ali, objekat koji vi pominjete, taj koji je građevinski inspektor s Novog Beograda dao rešenje o rušenju, je objekat koji je počeo da se gradi nakon donošenja zakona, znači nakon novembra 2015. godine. Samo da napravimo razliku, da ne stavljamo neke stvari u isti koš, pošto po nekim raznim izjavama se pojavljuje kako Ministarstvo hoće, pod znacima navoda, da ne zvuči sada ovo ružno što ću reći, „jadnim ljudima koji su došli da ruši objekte“. Ne, naprotiv, mi njima hoćemo da ozakonimo objekte, ali oni koji su gradili posle novembra 2015. godine ne mogu da ozakone svoje objekte nakon donošenja Zakona o ozakonjenju. Samo malo objašnjenje, vezano za vašu rečenicu oko Ledina.

Hvala.
Poštovani gospodine Manojloviću, hvala vam što ste se dotakli zakona koji je jako važan, o kome se manje govori a to je Zakon o komunalnim delatnostima.
Naravno, vi ste izneli određene primere. Mislim da je puno takvih primera na teritoriji cele Srbije, gde mi imamo potpuno urušena komunalna preduzeća baš zbog toga što su se u nekom prethodnom periodu predsednici opština ponašali kao neke gazde tim preduzećima, umesto da su ulagali u razvoj tih preduzeća. Onda imamo situaciju da je nastao veoma veliki broj dugova u raznim komunalnim preduzećima, a to je toliko važno za građane svakog grada, svake opštine i Vlada Republike Srbije na čelu sa gospodinom Vučićem, mi smo sve te dugove zbog građana Srbije platili. To nisu mali dugovi lokalnih samouprava za vodu, za smeće, za raznorazne stvari, ali nije stvar u tome što smo to platili, mi sada moramo da učinimo sve da podignemo komunalna preduzeća, da ona zaista mogu kvalitetno da daju, odnosno da ispunjavaju svoju delatnost i da daju kvalitetne usluge. I to nije lak proces, budući da su najmanje 10 godina uništavana.
Setite se, između ostalog, ranije i toplana i preduzeća koja se bave vodovodom i kanalizacijom, bilo je svega na teritoriji Srbije. Hvala vam što ste stavili akcenat na taj zakon, jer ja mislim da je ovaj zakon vrlo važan, ali nekako ga je Zakon o stanovanju malo poklopio. Hvala.

Mislim, potpuno je normalno, vaše je pravo, da imate ne samo puno kritika, nego da budete potpuno protiv zakona koji Vlada Republike Srbije je usvojila na svojoj sednici i to na osnovu 27 pozitivnih mišljenja, i to čak mišljenja onih institucija gde nismo ni imali obavezu da imamo mišljenja, i da budete protiv zakona koji je godinu i po dana negde u proceduri, godinu i po dana se pravi i da budete protiv zakona koji je prošao najmanje sedam javnih rasprava gde smo zaista slali zakon na sve moguće adrese, upravo u želji da dobijemo što više komentara. To je vaše potpuno pravo.
Ono zbog čega sada reagujem jeste da ako neko plaši građane ovim zakonom, onda ste to upravo vi iz DS, jer vodite kampanju protiv zakona govoreći ljudima da će da im ulaze privatni izvršitelji u stanove, da će neko da ih špijunira, da će neko da ih potkazuje, kako kažete, itd, što apsolutno nema nikakve veze ni sa jednim jedinim članom ovog zakona. To ste radili i na nekim drugim zakonima, i to ste radili u nekim drugim situacijama, ali ovde sada konkretno govorimo o Zakonu o stanovanju.
Dakle, sve što ste izgovorili, prvo da će zaštićeni stanari da budu ponovo…, kako vi kažete, ponovo se čini nepravda prema zaštićenim stanarima. Razumem da želite da ostavite utisak prema zaštićenim stanarima, ali naprotiv, moram da kažem ono što je trebalo da se uradi davno i do 2000. i posle 2000. godine, što nije urađeno, ovaj Predlog zakona, verujem kada bude bio usvojen će sigurno rešiti.
Drugo, govorite o kojekakvim političkim organima. Čak i ne razumem šta govorite. Ovaj zakon ako se pročita, čak i da stavimo sa vašim političkim programom, kako god to da gledate, prosto je neverovatno da možete da čitate da unutar ovog zakona postoje neki politički organi i da će prinudni upravnici ili profesionalni upravnici, biti bilo kakvi politički organi. To zaista nije tačno.
Takođe, govorite o zloupotrebama koje su moguće. Pominjete članove, i vidite, kao DS, vile i DIPOS u ovom zakonu. Niti u ovom zakonu ima, niti je bilo u članovima 152, 153, 154, apsolutno nema veze, ta tri člana nemaju nikakve dodirne tačke sa vilama i DIPOS-om. DIPOS-om upravlja Republička direkcija za imovinu, dakle nema nikakve veze sa ovim zakonom. Čak ni ta tri člana koja ste vi pominjali, i objašnjavali koliko se brinete za građane, jer evo neko je hteo da nešto stavi u zakon.
Da vas podsetim, uredba na osnovu koje je radna grupa želela da stavi ta tri člana, je uredba, između ostalog, doneta 2002. godine i obnovljena 2009. godine. To nisu godine kada je SNS bila na vlasti, a jedina namera je bila, podvlačim, da se reši pitanje porodica čiji su članovi poginuli na ratištu ili su ranjeni, i mogu da vam dostavim spisak tih porodica i tih ljudi iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ja ću uvek da ponovim i nemam problem, po deseti put, da, nespretno je napisano i zbog toga je povučeno. Ponavljam još jednom radi istine, nema nikakve veze sa DIPOS-ovim vilama, što vi naravno znate, ali je to odlično da se kaže, sad kad to građani gledaju, da misle kako smo mi nešto želeli da uradimo. Ne, mi se time ne bavimo. Ponavljam još jednom, vile, zgrade, kuće i DIPOS, nalaze se u ingerenciji Republičke agencije za imovinu i nemaju veze sa ovim zakonom.
Ponavljam još jednu stvar, vrlo važnu, a to je vezano za špijuniranje i potkazivanje. Nemojte, zaista nemojte da unosite nemir tamo gde nema potrebe, gde nema ni jednog razloga, gde apsolutno nije tačno. Ja zaista ne znam kako vi možete da smatrate, da li vi mislite da sada predsednik kućnog saveta špijunira svoje članove u zgradi ili ih potkazuje? Dakle, to neće raditi ni, eventualno ukoliko stanari zgrade, vlasnici stanova, odluče da imaju profesionalnog upravnika, što nije obaveza nego je mogućnost, to neće ni on moći da radi. On je tu da pomogne da se upravlja tom zgradom. Samo to i ništa drugo.
Pomenuli ste Šabića, ponavljam još jednom, 27 pozitivnih mišljenja. Ovaj zakon ne bi bio na sednici Vlade da je Poverenik, gospodin Šabić, imao negativno mišljenje. Ni ovaj, ni bilo koji drugi zakon koji smo mi predložili. Gospodin Šabić je pogledao zakon pa je dao određene sugestije, mi smo to prepravili u odnosu na sugestije gospodina Šabića, dobili novo mišljenje od gospodina Šabića koje je potpuno pozitivno i postoji i može da se vidi, i može da se stavi na sajt da bi se videlo. Ni ovaj ni bilo koji drugi zakon. Tako da, kada govorite nešto, u redu, neke stvari možda niste znali, ali sa druge strane, još jednom podvlačim, nemojte da vodite kampanju koja plaši građane. Ja razumem da ste protiv, to je skroz u redu, ali nemojte da plašite građane zato što to nije korektno i pre svega, nije ni politički korektno, ako ćemo tako da kažemo, a nije ni korektno prema građanima Srbije. Hvala.

Apsolutno se ne mešam i nikad se nisam, niti ću se mešati u kampanje bilo koje političke kampanje, osim svoje, a daleko od toga da se mešam u kampanju DS. Ali, imam stav. Kao što poslanica, ili kao što vi ili bilo ko drugi ima stav, dozvolite da ja imam stav ili ne smem da imam stav. Da, moj stav je da plašite građane Srbije, ne mene, ja stojim ovde pored zakona, ja ću da pričam svaki dan o zakonu i svako od nas će o tome da govori, ali plašite građane Srbije sa pričom koja apsolutno ne postoji, nikada ni jednog trenutka nije postojala ni u pred nacrtu ovo zakona.
Moje mišljenje je da plašite, možda vi time nekoga hrabrite, ja ne znam, ali to je moj stav da vi plašite i dozvolite samo da kažem svoje mišljenje. Sigurna sam da se nećete ljutiti za moj stav.

Vrlo kratko.
Prvo informacije mogu da budu tačne i mogu da budu lažne. Nažalost informacije koje puštate o ovom zakonu su lažne i ja to moram da kažem.
Drugo, za mene građani nikad nisu neki građani, to su građani i građanke Republike Srbije, veoma ih poštujem, jer sam ja takođe građanka Republike Srbije i imam pravo i stav da to kažem.
Kada govorite o tome da je modernizacija, da je sve uređeno, da su takve bile kampanje, onda ne znam zašto su nam takve fasade i zašto nam se dešava nam fasade padaju kada je to sve tako bilo divno u prethodnih 15 godina. Nije, ali zato smo tu da to popravimo i nema razloga da govorimo ono što ne stoji u zakonu.
Po zakonu je vrlo sve jasno i neke stvari koje govorite zaista nisu tačne, odnosno da kažem informacije su lažne, koje puštate prema građanima Srbije. To sam rekla.

Nije napravljena nikakva greška. Dakle, pominjanje vazdušnog saobraćaja je u ovom zakonu bila potreba, budući da ova materija nije tretirana u Zakonu o vazdušnom saobraćaju. Mi ćemo to sigurno uraditi izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju. Dok to ne budemo uradili, biće u ovom zakonu. Inače, u vazdušnom saobraćaju se upotrebljava, odnosno primenjuje se i kao sporazum i to će biti implementirano kroz Zakon o vazdušnom saobraćaju, o izmenama i dopunama. Tako da, nije nikakva greška.
Kad pominjete radioaktivni materijal, tu je Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja, ona vodi računa o tome. Hvala.

Hvala vam na komentarima. Hvala na tome što ćete podržati ove zakone.
Vezano za Aerodrom u Jagodini koji se zove „Barutana“, mislim da se tu odvijaju letovi, znam za plan lokalne samouprave da proširite taj aerodrom. Ono što budemo mogli da pomognemo kroz preduzeće „Aerodromi Srbije“, to ćemo sigurno uraditi. Hvala.

Zahvaljujem na vašim komentarima.
Meni je drago kada vidim da se vi u stvari potpuno slažete sa DS i ovo što ste vi rekli se potpuno podudara sa komentarima DS. Dužna sam da nekoliko stvari samo kažem za koje niste u pravu.
Svaku odluku u jednom stambenom objektu donose pre svega vlasnici stanova, ne slušaju vlasnici stanova profesionalnog upravnika, nego je profesionalni upravnik tu da sluša vlasnike stanova i da pomogne u upravljanju zgradom.
Zatim, rekli ste jednu zaista neistinu, i potpuno ste u pravu da je to tako kao što ste rekli, što ću sada reći, da, to bi bilo protivustavno. Ali, nije tako. Rekli ste da vrši evidenciju podstanara radi dalje evidencije plaćanja poreza. Da je to tako, potpuno bih se složila sa vama, ali to nije posao profesionalnog upravnika i on to ne radi radi bilo kakve evidencije plaćanja poreza. Profesionalni upravnik treba da zna od vlasnika stana da li ima podstanara ili nema samo zbog jedne stvari, a to je ko će da plaća održavanje i ko će da učestvuje u upravljanju zgradom, dakle, ko će da se pojavljuje na tim skupštinama stanara i da glasa i dogovara sa određenim odlukama i određenim planovima i strategijama.
Zatim, ako se takođe, da rekli ste, ako se ne odazove, odnosno što stoji u Zakonu, da potpuno gubi pravo. Svaki sledeći put kada se pojavi, vlasnik stana ili neko koga je on ovlastio, recimo podstanar, da učestvuje u upravljanju zgradom, znači on će učestvovati na tim svim skupštinama stanara.
Nikakav kredit ne može da uzme profesionalni upravnik, ili hipoteku, ili šta god, bilo šta, a da to nije dogovoreno i da nije po ovlašćenju vlasnika stanova, odnosno skupštine stanara.
Dakle, još jednom ponavljam, profesionalni upravnik je ovde da pomogne i da sluša vlasnike stanara, samo u cilju, efikasnijeg održavanja i boljeg održavanja zgrada, a ne da on propisuje određene, ne znam, odluke da daje i da sami stanari treba da ih sprovode. To je bilo najkraće što sam mogla da odgovorim.

Ja se zaista izvinjavam što sam samo videla da se podudaraju argumentacije. Samo sam primetila da se podudaraju argumentacije DS i SRS, po pitanju profesionalnih upravnika i ništa više.
Da li ste isti ili niste? To vi najbolje znate. Ali, samo sam konstatovala, još jednom argumente koji su identični. Ništa drugo.

Da pojasnim nekoliko stvari pošto ili niste razumeli ili prosto ne kažete prave informacije. Da krenemo od tog kako vi kažete da smo hteli da „podmetnemo“ određene članove zakona u zakon o stanovanju. Koliko god da sam puta objasnila, objasniću još jedanput.
Ti članovi 152, 153. i 154. se vezuju za Uredbu o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih, zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini. E, sad, tu uredbu ste doneli upravo vi 2001/2002. godine. Zatim ste je potvrdili i dozvolili da se izvrši otkup stanova do 2007. godine. Dakle, svi oni koji su mogli, to su uradili. Uglavnom i u najvećem broju bliskiji vašoj vlasti. Onda ste odjednom to zabranili do 2009. godine, kada je ostao jedan broj stanova koji nisu mogli da se otkupe, a da nisu bili ti vaši politički, odnosno članovi vaših političkih partija.
Međutim, odmah sam rekla da ono za šta smo se mi vezali, što smo mi želeli da iskoristimo tu uredbu, bilo je zaista, i to nije nikakvo licemerje, bilo je zaista vezano za ljude koji su izgubili živote ili su ranjeni u ratovima, za šta sam rekla da postoji dokumentacija i papiri koje možemo da vam dostavimo. Samo da ne bude zabune, nije ništa SNS ili Vlada Republike Srbije stavila nešto, pa htela da podmetne. Ne, vi ste to radili. Dok ste vi bili na vlasti, vi ste tu uredbu doneli da biste to uradili. Svi vaši članovi političkih partija su te stanove otkupili.
Naš interes je bio da pomognemo onim ljudima koji su izgubili život, a ne da uradimo to što ste vi rekli. Ali, da ne bi bilo zabune, istog trenutka smo sklonili te članove, upravo da ne bi dolazili u situaciju da možda neko, kao i vi, to protumači na neki drugi način. Amandman je podnela SNS i ti članovi nisu sastavni deo ovog zakona.
Kada govorite o zaštićenim stanarima, prvo sve države oko nas su te probleme koji jesu i traju dugi niz godina rešile. Jedino mi nismo iako je postojao zakon koji je rekao prvo da se to reši do 2000. godine, a onda ako vam je bilo zaista tako stalo da brinete o zaštićenim stanarima, kako sada kažete, onda ste imali toliko prilike, od 2000. godine pa nadalje to da rešite. Nikada se niste usudili da razgovarate i da rešavate.
Drugo, niko ne kaže da će ti ljudi biti raseljeni, ne znam gde, van Beograda. Ne znam zaista da li jeste i šta jeste gospodin Vesić razgovarao sa zaštićenim stanarima, ja vam kažem šta su obaveze lokalne samouprave, odnosno u recimo, u ovom slučaju Grada Beograda koji će morati da napravi plan i u narednih 10 godina da nađe način kako će te ljude smestiti.
Ako vi smatrate da neko danas ko je dobio da koristi stan gde nije vlasnik, pre puno, puno godina i živi u centru, pominjem stalno te Terazije, Knez Mihajlovu, nije važno i koristi stan gde imamo dva zaštićena stanara, u stanu od 170 kvadrata, gde gotovo svih ovih godina gotovo da i ne plaća zakupninu, jer je ona jako niska, da treba upravo tu da dobije stan koji će onda otkupiti po pravilima koja su posle 1992. godine, zaista ne znam ko bi se sa tim složio.
Sa druge strane, vrlo je važno da se ispravi nepravda koja jeste postojala i ako svi to urade i sve države oko nas to urade, ne vidim razlog zašto Srbija to da ne uradi? Mi to jednom moramo uraditi, na najbolji mogući način. Niko ne kaže da su ti ljudi krivi. Niko ne kaže ni da su ljudi koji su vlasnici stanova krivi što praktično nisu u tom stanu gde su i vlasnici. Ovo je bilo održivo rešenje i za jednu i za drugu stranu. Mislim da ukoliko trebaju neki detalji o podacima i zakupninama itd. mi smo spremni da ih stavimo, ali to je bilo najodrživije rešenje da se tako izrazim.
Oko upravnika, ja stvarno ne bih više o tome da govorim. Profesionalni upravnici znaju šta im je posao. Nijednog trenutka nisu tu, ponoviću još jedanput da bilo kome šta naređuju nego da pomognu da se zgrade održavaju. Ne slažem sa uopšte ako kažete da će sve one skupštine stanara i sve one stambene zgrade koje su divno funkcionisale kako kažete, lepo funkcionisale do sada, da će sada odjednom imati problem, ne, naprotiv, divno, odlično, one koje su dobro funkcionisale nastaviće da dobru funkcionišu.
Nažalost imamo veliki broj stambenih objekata gde to nije slučaj, gde postoje ozbiljni problemi i sada ćemo nekako da unificiramo ceo taj način kako se upravlja pre svega zgradama i to je bila suština u tom delu koji se zove profesionalni upravnici koji mogu, a ne moraju da budu u samim stambenim jedinicama. Verujem da to može samo da nam uredi život u zgradama, a ne da nam napravi dodatne probleme. Hvala.