Da ponovim još jedanput, pravila vlasnika treba da postoje u pravilima vlasnika možemo da odredimo da bude jednoglasno, da kada treba da glasamo, da odlučujemo o tako važnim stvarima kao što jeste uzimanje kredita, da to bude jednoglasno. Ako se ne naprave pravila vlasnika, kao što vi kažete, onda stanari, odnosno vlasnici stanova pristaju na član 44. kada govorimo o upravljanju i održavanju zgrade. Ili mislite da to nikako ne treba da bude regulisano i da stalno imamo neki vakum u tom delu koji je vrlo važan.
A što se tiče moja četiri sprata, jeste, živim u zgadi od četiri sprata i ne znam kako vi to znate, ali dobro.

Stvarno ne znam o čemu vi govorite. Dakle, to što vi govorite, možda zanimljivo zvuči, ali nije tako. U članu, mislim u nekom od 60. daje se mogućnost kako može da se upravo ulaže, odnosno odakle može sve da se finansiraju radovi u zgradi. Niko ovde nikome ne nameće. Uvodi se samo red. Zašto stalno polazite od te neke teorije zavere, mi ćemo sada nekome nešto da nametnemo, pa zar ne mislite da treba konačno da sredimo te naše zgrade, da to zaista liči kao i u svakoj državi na ovom svetu, a ne samo kod nas da bude na ovaj način urađeno.
Pri tome, prvi put se zakonom tačno pretpostavlja da je moguće da imate i bespovratnu pomoć, da lokalne samouprave mogu da ulažu, da mogu, naravno imaju mogućnosti da uzmu kredit ako su zainteresovani za tako nešto. Energetska efikasnost koju pominjete. Pa, to je za dobrobit svih nas koji živimo u zgradamo. Da li je tako? Zato što je to mogućnost da smanjimo naše troškove ukoliko budemo učinili nešto da nam zgrade budu efikasne, odnosno energetske efikasne i milion načina ima kako to možemo da finansiramo. Hajde jednom pročitajte, pokušajte da zaboravite da li vas snimaju kamere, da li ćete se pojavljivati ispred građana, nego pogledajte da li je to dobro za građane da napravimo ovakav jedan zakon ili i dalje stojite iza toga da to ne valja.

Ne znam koji je sat rasprave i koji je amandman u kome stalno govorite da će profesionalni upravnici biti članovi SNS. Ja vas upravo pitam da mi kažete gde gledate, kako to znate, pomozite mi da znam i ja. Volela bih da znam način kako vi dolazite do tih saznanja i kako znate da niko neće hteti da radi taj posao. Dajte, prosvetlite nas sve, objasnite nam. Svaki put vas to pitam i nikako da dobijem odgovor od vas, bilo bi možda onda mnogo jednostavnije neke stvari raditi, kada bismo znali sve to šta će nam se desiti, kako vi kažete.
Zakon je vrlo jasan. Zakon je zaista do detalja propisao šta sve treba da se uradi, koji su kriterijumi i zašto imamo i upravnika i profesionalnog upravnika, odnosno prinudnog ukoliko u roku od mesec dana ne izaberemo svog upravnika zgrade. Zakon ne poznaje teorije zavere, zakon ne poznaje rekla-kazala, zakon ne poznaje kristalne kugle, ništa od toga zakon ne poznaje.
Zakon je jasan, zakon se sprovodi, ali bih volela da znam. Možda bi mi to značilo.

I dalje mi niste odgovorili na to pitanje. Da li je neukusno i kažete - vrlo je neukusno da vam ja to kažem.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Neumesno.)
Neumesno, izvinjavam se.
Ja sve vreme ne želim da se vraćam na period, neću, trudim se maksimalno da pričam isključivo o zakonu i da govorim o tome šta će se raditi i na koji način. Da li zaista mislite da je umesno da vi iz DS nama pričate kako se dolazi do posla? Konkretno, čak i vi. Jeste li na nekom konkursu možda dobili posao kod Pajtića? Ne razumem, šta? Pa, nemojte da nam govorite, zato što ni jedan jedini, da se izrazim bolje, gotovo ni jedan jedini član DS nije izabran nigde na konkursu u vaše vreme. Nemojte da mi govorite, zato što u to vaše vreme, da ga tako nazovemo, nije postojao ni zakon koji to reguliše.
Znači, sve vreme pokušavam da vam ne objašnjavam kako ste davali poslove. E, mi nismo takvi. Ja razumem da vi polazite od te iste mantre da to sigurno radi i SNS, ali to nije tako i to je proverljivo. Dakle, možete da pogledate u ministarstvima, možete da pogledate po tim ugovorima, kako vi kažete, po uslugama po ugovorima, odnosno ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Pa, pogledajte, to su javno dostupni podaci. Evo, ja ću da vam dam sve ugovore iz ministarstva koje ja vodim.
Dakle, ljudi se primaju po tome kako znaju da rade svoj posao, a ne da li su član ove ili one političke partije. Razumem da imate taj trag iz prošlosti, ali hajde malo pokušajte da razmišljate da nisu svi baš kao što ste vi. Razlikuju se neke stvari. Zato vas stalno pitam, koju kuglu gledate? Ja gledam ono što se zove budućnost.
I još jedna stvar, kada bi vas čovek slušao sve ovo vreme, on bi pomislio da građani Srbije i da SNS nije dobila preko 50% glasova na izborima, ljudi bi pomislili da ovde nema ni 10% u SNS glasova građana Srbije. Pa, da vas izvestim još jednom, nije tako i to što govorite zaista se ne slaže sa onim što jeste realno stanje. Imate svoju percepciju, u redu, vaša stvar, ali to nije realnost.

To što vi predlažete zaista ne bi bilo moguće. To bi značilo da profesionalni upravnik može gotovo da ulazi u stan, odnosno da proverava da li se stan koristi u nameni u kojoj treba, da li tu živi porodica, fizičko lice ili tako nešto. To je zaista, bar onako kako smo mi dobili amandman. Ako vi imate neki drugi predlog i želite to bolje da objasnite, onda ajde da čujemo.

Nekako, vi opet, kako se vama čini da će da bude i opet nam projektujete kako će to da izgleda.Postoje određene procedure kada se uopšte zakon predlaže na Vladi. Postoji procedura od javnih rasprava, dakle, prvo radne grupe, koja je sastavljena ne samo od članova ministarstva, nego i od ljudi sa raznih fakulteta, civilnog sektora itd, pa se priprema zakon, pa se ide na javne rasprave, pa se nakon javnih rasprava i mnogih komentara koje se u javnim raspravama dobijaju, koji su jako dobri i kvalitetni, to stavlja unutar zakona, pa treba da dođemo na sednicu Vlade. Da bi došli uopšte na sednicu Vlade, zakon mora da dobije mišljenje mnogih ministarstava.
U ovom slučaju, zbog važnosti zakona, ovaj zakon je dobio mišljenje 27 institucije najvažnijih u ovoj zemlji. Znači, one sve verovatno nemaju pojma po vama i po vama verovatno i Poverenik takođe nema pojma, zbog toga što ovo što sada vi govorite, dakle, ovaj zakon, Nacrt ovog zakona je prihvaćen i od Poverenika. Neverovatna je ta selektivnost u vašem razmišljanju. Kad vam ne odgovara nešto, u tom slučaju onda koristite Poverenika. Kad vam nešto odgovara da diskutujete, onda to mišljenje više nije važno. Nekako ipak moramo da poštujemo ono što se zove procedura, zakon, koji je, ponavljam još jednom, nema kugle, nema ničega, sve je jasno napisano.
Profesionalni upravni ili upravnik treba da zna ko živi u stanu kao što svi mi kao stanari treba da znamo ko su komšije samo zbog jedne stvari, zbog upravljanja, dakle, zbog toga da ti ljudi budu u skupštini i zbog održavanja zgrade. Vi možete da puštate filmove kakve god hoćete, ja još jednom govorim, vratimo se u okvire zakona. Zakon je vrlo jasan.

Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, poslanice, građani Srbije, pred vama je danas osam predloga zakona koji se odnose, pre svega, na sektor transporta, bilo da je u pitanju vazdušni saobraćaj, drumski, železnički saobraćaj je direktno ili indirektno vezano takođe za transport. Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, kao i ukidanje viza, zakon o stanovanju, vezan za sektor građevinarstva i komunalnim delatnostima.
Pokušaću da budem najkraća i da objasnim šta je to zbog čega je Vlada Republike Srbije zajedno sa svim ministarstvima ove zakone predložila parlamentu na usvajanje.
Zakon o potvrđivanju multilateralnog sporazuma o komercijalnim pravima u vanrednom vazdušnom prevozu, to je inače sporazum koji je usvojen još 1956. godine, usvojile su ga četiri države: Francuska, Belgija, Luksemburg i Švajcarska. Koliko je bio važan za razvoj vazdušnog saobraćaja pokazuje podatak da je danas 21 zemlja potpisnica tog sporazuma. Naša intencija jeste da to bude i Srbija.
Suština sporazuma o kome ćemo danas razgovarati odnosi se na jedan uzak deo vanrednog javnog avio-prevoza, pre svega avio-taksi, prevoz vazduhoplovima, dakle, do šest sedišta, hitni medicinski letovi, zatim letovi za neka izdvojena područja. Omogućava se dakle svim onim koji potpišu ovaj sporazum, svim avio-prevoznicima koji obavljaju ovakvu vrstu prevoza, da mogu da vrše prevoz bez posebnog odobrenja. Ovaj sporazum je usklađen sa svim dokumentima naših vazduhoplovnih vlasti, ali isto tako sa direktivama i dokumentima evropskih vazduhoplovnih vlasti.
Drugi sporazum jeste sporazum između naše vlade i UN o Centralnoj kancelariji projekta trans-evropske železnice. Srbija, odnosno Beograd će biti domaćin Centralne kancelarije Trans-evropske železnice. Mislim da je to veoma važno za našu zemlju, budući da Srbija, pre svega ima odličan položaj koji se trudimo da upravo kroz razvoj infrastrukture i dalje razvijamo.
U tom smislu je naša situacija da ćemo biti domaćini koja je potvrđena u aprilu 2015. godine, vrlo važna. Ovaj sporazum koji je ispred vas, pre svega, tretira određene tehničke detalje našeg predsedavanja koji se odnose na sve ono što mora jedna kancelarija da ima u trenutku kada bude predsedavala ovako vrlo važnim projektom Trans-evorpske železnice. Podsetiću vas samo da 1992. godine je Srbija i još 16 zemalja potpisala ovaj sporazum sa UN.
Treći zakon je zakon o izmenama i dopunama Zakona o javno privatnom partnerstvu i koncesijama, prvi put u Srbiji donet 2011. godine, bilo je određenih izmena, jer onako kako je život tekao i kako su se videli određeni problemi, tako se jednostavno i zakon uređivao da bude još bolji, da bude naravno u skladu sa svim evropskim direktivama.
Imali smo određene izmene i u martu mesecu ove godine, ali ono što mi danas radimo o izmenama i dopunama ovog zakona jeste da, pre svega, još više povećamo sigurnost cele procedure i celog procesa. Za vašu informaciju, ukupno je Komisija za javno-privatno partnerstvo, koju je Vlada Srbije osnovala 2012. godine, usvojila 41 predlog projekata javno-privatnog partnerstva i koncesija, 27 su javno-privatno partnerstvo, 14 su koncesije, a 17 ugovora je do sada potpisano.
Uopšte, ovaj zakon treba da nam zaista omogući da nekako smanjimo taj raspon koji postoji između velike želje i tražnje za jednom dobrom infrastrukturom, naročito u lokalnim samoupravama, a sa druge strane, često sa nemogućnošću da za tu infrastrukturu imamo određene izvore finansiranja i da zaista uspemo da napravimo takvu infrastrukturu. Zato se ovaj vid, kao neki novi vid, izvora finansiranja i koristi sa tom razlikom, što kada pogledate projekte koji su odobreni i realizaciju tih projekata, odnosno ugovora koji su zaista potpisani, onda to nije dovoljan broj. Dakle, nama mnogo više treba privatno-javnog partnerstva, nego što ga imamo do sada.
Ovaj zakon, izmene ovog zakona, takođe, pojašnjavaju se, ovom prilikom, i posebni oblici koncesija, dakle, koncesija za javne radove i koncesija za javne usluge. Takođe, videćete u članovima, verujem da ste već prethodno na odboru imali prilike da to komentarišete, a to je da se pravi tačna razlika između javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije i bez. Ova razlika je bila uglavnom tretirana kroz neke druge zakone, a sada se nalazi unutar ovog Predloga zakona.
Sledeći zakon jeste Zakon o upravljanju aerodromima. Mislim da je donošenjem i nadam se donošenjem i usvajanjem ovog zakona u parlamentu konačno zaokružena ta jedna slika u vazdušnom saobraćaju, kada govorimo o kompletnom vazdušnom saobraćaju, zato što smo nedavno, kada kažem nedavno, u prethodnom sastavu parlamenta, usvojili Zakon o vazdušnom saobraćaju koji jeste tretirao sistem bezbednosti i obezbeđivanja vazdušne plovidbe. Kada su u pitanju aerodromi, uređivao je pitanja koja se odnose na vrstu aerodroma, namenu itd.
Ovaj Zakon o upravljanju aerodromima po prvi put praktično tretira vrlo jasno delatnost upravljanja aerodroma kao opšti interes, i to je jako važno, imajući u vidu da, kada pogledate naš vazdušni transport i kada pogledate šta je sve Srbija uradila u prethodne dve godine, onda je potpuno jasno da se nekako vazdušni transport govoto izdvaja u odnosu na sve druge vidove transporta i da smo mi u tom smislu zaista već sada uređeni po svim standardima EU, što je za nas važno da imamo evropske standarde da bi mogli da se razvijamo.
Sa druge strane, ne zaboravite da je samo pre dve godine, broj putnika na aerodromu „Nikola Tesla“ bio ispod dva miliona, a da mi danas govorimo već o 4,8 miliona putnika na aerodromu „Nikola Tesla“. Dakle, taj trend postoji i uopšte naš položaj, položaj našeg aerodroma daje mogućnost da se aerodrom dalje razvija.
Sa druge strane, takođe, na teritoriji Republike Srbije ima oko 30-ak malih aerodroma. Ne malih po svom izgledu, nego po kapacitetu, odnosno broju prevezenih putnika i to su: Morava, Kraljevo, Ponikve, Vršac, Novi Sad, Bor, Subotica, Zrenjanin, Kikinda, Mitrovica, Lisičiji Jarak, Smederevo, Kostolac, Valjevo, Paraćin, Čačak, Trstenik itd. Sve su to aerodromi koji mogu da se koriste. Neki za upravljanje nekim sportskim uslugama, a neki opet samo za određene prevoze, ali su to svakako aerodromi koje mi u određenim fazama i u strateškim pravcima nećemo ostaviti baš sa strane, nego ćemo voditi računa o njima.
Naredni zakona koji se danas nalazi ispred vas jeste Zakon o transportu opasne robe. Mi smo u oblasti transporta, uopšte i kada govorimo i o drumskom, železničkom saobraćaju, vodnom saobraćaju, puno zakona doneli, i o prevozu robe i o prevozu putnika. Ovo je vrlo važna oblast o kojoj moramo da vodimo računa, a to je Zakon o transportu opasne robe, koji praktično definiše vrlo jasno uslove obavljanja unutrašnjeg i međunarodnog transporta opasne robe u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju. Sa druge strane, takođe jasno definiše sve one uslove i obaveze koje moraju da imaju svi oni koji se uopšte bave ovakvom vrstom transporta.
Ovaj zakon je potpuno transponovao Direktivu Evropskog parlamenta i Saveta o kopnenom transportu opasne robe, što je osnovni razlog, između ostalog, zbog čega smo želeli da razgovaramo i da donesemo ovakav jedan zakon. Sa druge strane, ovaj zakon je nekako brana ka sivoj ekonomiji koja svakako postoji i ne možemo reći da ne postoji u transportu, ali se zaista sa svakim zakonom koji mi donosimo polako i smanjuje.
Takođe, Zakon o transportu opasne robe institucionalno menja jednu od organizacija. Pre određenog broja godina ustanovljena je Uprava za transport opasnog otpada. Ova Uprava prestaje da postoji donošenjem ovog zakona i kompletna delatnost se prebacuje u okvire Ministarstva saobraćaja. Mislimo da je to mnogo efikasnije. Mislimo da će se, u tom smislu, sektor za transport opasne robe baviti samo i isključivo tim specifičnim poslovima, a da će praktično sve one druge poslove, kojima se takođe bavila Uprava, dakle, finansijske, javne nabavke, računovodstvo… Toga prosto više neće biti, jer to će raditi u samom Sekretarijatu Ministarstva.
Vrlo važan zakon koji je probudio dosta komentara jeste Zakon o stanovanju i održavanju zgrada. Ovo je zakon koji, rekla bih, dotiče svakog građanina u Srbiji zato što svi negde živimo, stanovima ili kućama, i prosto je nemoguće da nismo zainteresovani za sve odredbe koje tretira ovaj zakon.
Prvi put, rekla bih, nakon puno, puno godina i mnogo zakona koji su donošeni, čak tri zakona koji tretiraju, na neki način, ovu oblast, a to su Zakon o stanovanju, Zakon o održavanju stambenih zgrada i Zakon o socijalnom stanovanju, mi stavljamo pred vas poslanike jedan zakon koji pokušava da obezbedi uslove da govorimo, jednog trenutka, o održivom načinu stanovanja, a koji takođe daje osnove da naredne godine, 2017. godine, konačno Republika Srbija ima svoju Strategiju stambene politike, da imamo Akcioni plan, da znamo tačno u kom smeru se praktično razvijamo kada govorimo o stanovanju, da obezbedimo onaj minimum održavanja koji mora da postoji u svakoj zgradi, da vodimo računa, jer to je sada postalo pitanje bezbednosti ljudi, zato što imamo situacije koje nam donose ozbiljne probleme kada govorimo o održavanju samih zgrada, ali sa druge strane daje i osnovu da počnemo da razmišljamo potpuno drugačije na temu energetske efikasnosti.
Gotovo 90% stambenih zgrada i kuća je napravljeno bez uvažavanja standarda energetske efikasnosti i to jeste problem sa stanovišta onih koji naravno žive u svojim stanovima i troškova koje imaju, ali sa druge strane i sa stanovišta države, jer treba racionalnije da se ponašamo u odnosu na energiju.
Ovaj zakon po prvi put vrlo detaljno definiše odnos prema stanovanju, pre svega, prema socijalnom stanovanju, zatim tačno definiše grupe koje imaju problem i koje se pojavljuju, u tom smislu, kao korisnici socijalnih stanova. Po prvi put, vi ćete u zakonu naći žrtve porodičnog i partnerskog nasilja. Isto tako i beskućnike i sve druge grupe.
Ono što su važne činjenice u ovom zakonu, a koje su budile puno komentara, pa ću ja na početku vrlo kratko da ih kažem, a posle ćemo u raspravi, verovatno, da ih dodatno objašnjavamo, jeste da smo mi sve vreme, prethodnih godina, izdvajali određeni novac za održavanje zgrada. Često ili prečesto nam se dešavalo da ne znamo da li se taj novac, odnosno kakva je struktura tog novca, da li zaista u rezultatu mi dobijemo održavanje zgrade. U isto vreme smo imali situacije da padaju fasade, da ne rade liftovi, da imamo milion problema koji nam se dešavaju u zgradama.
Kada govorimo sa stanovišta troškova, ovde nema novih troškova u odnosu na ono što mi već izdvajamo kao stanari određenih stambenih objekata.
Vrlo je važno da konačno znamo kako i na koji način se upravlja stanovima i stambenim objektima, ko je odgovoran u našim zgradama, da nam upravo ne padne fasada i da nekoga ne ubije, jer smo imali takvih slučajeva u prethodnih 10 godina. Dakle, jasno su propisana prava i obaveze.
Drugo, pojava profesionalnih upravnika koja je, takođe, naišla na dosta otpora, rekla bih, upravo sa one strane koja ne želi red. Dakle, u zgradama mogu i ne moraju, dakle, nisu obavezni da postoje profesionalni upravnici. U drugim državama oko nas i u EU oni su uglavnom obavezni. Ovde je to izbor stanara. Dakle, ukoliko stanari u svojoj stambenoj jedinici izaberu svog tzv. ranijeg predsednika kućnog saveta, sada upravnika zgrade, onda će on biti taj koji će voditi računa, u skladu sa ovim zakonom koji jasnije definiše prava i obaveze, dakle, šta će i na koji način će se upravljati zgradom.
Ukoliko stanari ne žele da imaju svog komšiju za predsednika svoje jedinice, oni će zajedno sa Privrednom komorom, izabrati nekoga ko će upravljati na taj način zagradom. Takođe, pitanje prinudne uprave postoji samo u onim zgradama gde stanari ne mogu da se dogovore ko će zaista da upravlja održavanjem zgrade, ko je taj ko će da vodi računa o našem novcu koji mi izdvojimo i za koji treba praktično da dobijemo određenu uslugu, a pre svega minimalno održavanje u skladu sa principima bezbednosti.
Lokalna samouprava, dakle ne stanari, nego lokalna samouprava je ta koja će izabrati, nadam se, uvek, ako toga uopšte bude, na jedan određeni rok prinudnog upravnika, koga će, takođe, izabrati zajedno da Privrednom komorom. Prinudni upravnici moraju da polože određene ispite, da imaju svoje licence itd., da bi uopšte mogli time da se bave.
Vrlo važan deo ovog zakona po prvi put nakon dosta decenija rešava pitanje zaštićenih stanara i vlasnika stanova. Njihovi interesi su potpuno suprotstavljeni, naravno svo ovo vreme i nije bilo lako razgovarati sa jednima i sa drugima, i pokušati da nađemo ono što je najpravedniji način da ovo pitanje rešimo, jer kad tad, ovo pitanje mora da se reši. Takođe, sve zemlje oko nas su ovo pitanje rešile. Mi smo to nekako stalno stavljali sa strane. Dat je jedan ozbiljan rok, od deset godina, lokalnim samoupravama da reše ovo pitanje. Najveći broj tih stanova se upravo nalazi, odnosno tih stanara se nalazi na teritoriji Beograda, i to u centru Beograda.
Sledeći zakon koji je jednako važan kao i ovaj i kao svi koje sam do sada pominjala, jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima. Često se susrećemo sa problemima. Prvo šta su zaista komunalne delatnosti? Da li lokalne samouprave imaju novca da zaista sprovode svoju komunalnu delatnosti? Kako se finansiraju? Sa druge strane, da li zaista dobijamo kvalitetnu uslugu koja nam je potrebna, ako govorimo o komunalnim delatnostima.
Ovaj zakon je mnogo detaljnije precizirao i definisao šta su komunalne delatnosti. U nekim oblastima je vrlo jasno uveden princip konkurentnosti, takođe ovaj zakon obezbeđuje, na taj način, mogućnost da se mnogo stabilnije finansiraju komunalne delatnosti. Ono što mislim da je važno, po prvi put u ovom zakonu postoji, pre svega, mišljenje, i uvažava se mišljenje korisnika, to znači građana, o kvalitetu određene komunalne delatnosti. Najmanje jedanputa godišnje, a bilo bi dobro da to bude i malo češće.
Zakoni koji su ispred vas, verujem da ćemo danas, i koliko god je potrebno, o svakom od ovih zakona razgovarati, o svakom članu zakona za koji smatrate da možda nije dovoljno jasan, ili za koji imate predlog da bude još bolji, ali mislim da svaki od ovih zakona daje mogućnost, prvo, da podignemo kvalitet života građana Srbije na mnogo viši nivo, jer to je naš posao i da uspostavimo jasna pravila, jasne kriterijume, u svakoj oblasti koju ovi zakoni, koje sam do sada pomenula, diraju. Hvala vam.

Prvo želim da vam se zahvalim na diskusiji i na svim pitanjima i nedoumicama koje ste izneli i da vam se, naravno, zahvalim na tome što ćete ove predloge zakona podržati.
Sada ću pokušati da odgovorim na sve ono što ste postavili kao pitanje.
Prvo, vezano za izmene i dopune Zakona o javnom privatnom partnerstvu, već sada postoji registar javnih ugovora. Dakle, nijedan ugovor se ne drži negde sa strane i možete ih videti, koliko ja znam, na portalu javnih nabavki. Ukoliko možda svi mislimo da u nekom trenutku to nije dovoljno, pitanje je samo sad kapaciteta, možemo možda da razgovaramo i sa Agencijom za privredne registre, ali svakako ti ugovori postoje, mogu da se vide i vodi se registar, što je na kraju krajeva propisano i zakonom.
Da li je to dobro? Evo predloga možda za razmišljanje vezano za samu Agenciju za privredne registre. Mislim i slažem se sa vama da je veoma važno da se razmišlja uvek, ne samo kada su u pitanju veliki projekti, nego upravo i kada je u pitanju manja vrednost projekata i lokalnih samouprava, da se i ovaj vid finansiranja koristi. Pokazalo se prosto da u tom smislu imamo mnogo konkurentniju cenu, da je mnogo efikasnije sprovođenje određenog projekta i da, na kraju krajeva, lokalna samouprava dobije ono što joj je zaista i potrebno.
Mislim, takođe, da ste potpuno u pravu oko informisanosti. Ozbiljno je, takođe, pitanje u mnogim lokalnim samoupravama i kapaciteta, da li jedno javno privatno partnerstvo zaista može od početka do kraja da se realizuje. U tom smislu, ja mislim da svi zajedno, Ministarstvo i Komisija, treba da pomažemo da bi takvi projekti prosto zaživeli, da bi ljudi videli da je to realno i moguće i da postoje projekti koji bez problema mogu da idu u javno privatno partnerstvo.
Što se tiče ovog drugog zakona, Zakona o stanovanju, krenuću od najupečatljivije stvari, a to su privatni izvršitelji. Ovaj zakon ni u jednom svom predlogu, ni u jednom svom prednacrtu, a da ne govorim o predlogu koji je došao na Vladu, nikada nije imao ni jednu reč, odnosno dve reči – privatni izvršitelj. Nigde se to nije pominjalo i ne postoji uopšte njihova mogućnost da se po ovom zakonu pojave. Dakle, ni u jednom članu ovog zakona.
Da krenem sada redom. Održavanje zgrada, sami ste rekli, kroz sve vreme dok ste uopšte govorili o ovome nekoliko puta ste pominjali kakvi smo mi, koliko smo nemarni i kakve situacije imamo u zgradama i šta nam se sve to dešava iz raznih razloga prethodnih najmanje deset i više godina. Neodržavanje zgrada zaista dovodi do velikih šteta, ali je činjenica da nam se poslednjih godina dešavaju čak i smrtni slučajevi i da nikada nismo seli i videli kako ćemo to da rešavamo, ne samo po pitanju toga ko je na kraju odgovoran, ali kada nastane šteta i kad se izgubi ljudski život zbog toga što zgrade nisu održavane, onda je to još teže pitanje.
Podsetiću vas, recimo, imate situaciju u martu 2015. godine, to je bilo prošle godine, od pada fasade u Makedonskoj ulici, koja pri tome nije imala formiranu skupštinu stanara, a vlasnici stanova nisu prijavili problem sa fasadom koja je bila dotrajala, povređen je petnaestogodišnji dečak. Ima puno primera koje smo živeli praktično prethodnih godina.
Dakle, upravnici zgrada mogu i ne moraju da postoje ukoliko su u pitanju profesionalni upravnici, ali upravnici zgrada kao predsednici skupštine stanara, kako smo ih ranije zvali, su neophodni da postoji. Dan danas, u većem broj zgrada ih nema, upravo zbog toga što stanari ne mogu da se dogovore ko je taj ko će da ih okuplja. Makar zgrada bila mala, sa malim brojem stanara ili sa velikim brojem stanara.
Kada govorimo o prinudnom upravniku. Da, njega daje lokalna samouprava. Visinu naknade, dakle, kada je u pitanju prinudni upravnik ili kad su u pitanju, na primer, stanari koji koriste socijalne stanove ili diskriminisane grupe ili svi oni koji ne mogu da plaćaju, određuje tačno lokalna samouprava. Upravo zbog toga da prinudni upravnik ne bi imao neku drugu cenu koja bi posle onemogućila da se obavlja taj posao.
Privredna komora Srbije je dužna prvo da napravi obuku. Mi ćemo imati u naredna tri do četiri meseca podzakonski akt koji će tačno i jasno definisati koliko traje obuka, šta se to i ko se sve obučava da bi uopšte mogao da bude upravnik, dakle profesionalni upravnik, da zatim, nakon te obuke polaganja određenog ispita i dobijanje licence. Dakle, taj deo naknade određuje sama lokalna samouprava, kada je u pitanju privatni upravnik.
Kada je u pitanju profesionalni upravnik koji će stanari da odluče i da kažu da jednostavno neće svog predsednika, neće svog člana praktično stambene zajednice nego hoće nekog profesionalnog upravnika koji će da vodi računa i da upravlja održavanjem zgrade, u tom slučaju ta cena, prvo to je ugovorno odnos koji će se napraviti između licenciranog profesionalnog upravnika i skupštine stanara i u tom smislu će se oni dogovoriti o ceni.
Procene koje smo mi radili, praveći ovaj zakon koji između ostalog je već godinu i po dana se radi i pravi, jeste da je to taj iznos između 200 do 350 dinara. Može da bude i manji. To ćemo videti kad počne stvar da funkcioniše i kada budemo u realnom životu videli kako će izgledati ti ugovori koji se budu pravili.
Dalje, pitali ste ko njih kontroliše? Oni su dužni, pre svega, da podnose izveštaj skupštini stanara. Skupština stanara je ta koja će reći da li je zadovoljna sa svojim profesionalnim upravnikom ili nije i svakog trenutka moći da prekine svoj odnos sa profesionalnim upravnikom. Prema tome, konačno će sami stanari određivati da li neko dobro vodi njihovo, odnosno upravlja održavanjem zgrade ili ne.
Kada ste govorili o raznim poslovima koje će on da radi. Predviđeno je zakonom da se koriste tri ponude. Dakle, moraju da budu za svaki posao date tri ponude i u odnosu na to da se onda bira ona koja je najpovoljnija. I, opet će odluku donositi u skladu sa prioritetima koje će doneti sama skupština stanara.
Kod evidencije podstanara. Pitali ste šta interesuje uopšte profesionalnog upravnika kada imamo podstanare? Samo, dakle, zašto nas zanima da li ima podstanara ili nema podstanara, samo da vidimo ko će da plaća praktično održavanje pod jedan, i pod dva ko će da učestvuje u upravljanju. Dakle, ko će u skupštini stanara da glasa za, recimo, plan toga šta ćemo da radimo u narednih, ne znam, pet, šest meseci ili godinu dana. Dakle, ko će da učestvuje u upravljanju. Samo sa tog stanovišta profesionalnog upravnika zanima da li je vlasnik stana tu ili je podstanar. Samo po dva osnova možete da posmatrate stvar kada govorimo o zakupcima, odnosno vlasnicima. Ili možete da koristite stan po pravu vlasništva ili po osnovu zakupa, ali zakup može da bude bez naknade. Kada govorite o studentima, prijateljima, rođacima, itd, mora da postoji određeni dokument koji će reći da to jeste zakup ali bez naknade, nula dinara, jer je to činjenično stanje ili neka druga vrsta zakupa koja je sa naknadom.
Zatim, ko plaća održavanje, to mislim da sam odgovorila. Šteta, mislim da je to takođe važno. U zavisnosti od toga koja je vrsta štete, štetu će plaćati praktično stambena zajednica ili vlasnik stana u zavisnosti od toga šta je šteta. Razne su vrste šteta koje mogu da nastanu.
I jedna važna stvar, mislim da ste tu čitali možda neki od prednacrta kada ste rekli – centralni registar stambenih zajednica vodi RGZ, dakle Republički geodetski zavod i mislim da je to mnogo bolje rešenje od nekih rešenja koja su bila ranije predlog. Iako nije u domenu ovog zakona i ne tretira uopšte ovaj zakon, prorez na imovinu koji ste pominjali, tih 50% umanjenja. Ukoliko je zakup celog stana ili cele kuće, onda tog umanjenja svakako nema bez obzira da li je taj zakup sa naknadom ili bez naknade. Ukoliko je zakup dela stana ili dela kuće, e onda može sa poreskom upravnom da se govori o nekom umanjenju. Nadam se da sam delom odgovorila.

Hvala vam na diskusiji.
Čini mi se da je vrlo važno da nekoliko stvari, posebno, možda, dodatno objasnim, jer mislim da su vrlo značajne. Kada govorimo o Zakonu o komunalnim delatnostima, vrlo je važan jedan deo koji se odnosi na pogrebne usluge. Inače, pre toga, ovaj zakon je od 27. novembra do 17. decembra 2015. godine bio u javnoj raspravi kao zakon o stanovanju itd, i u jednoj kasnijoj velikoj objedinjenoj javnoj raspravi u Privrednoj komori Srbije, konsultovali smo za određene, rekla bih, teme, delove zakona za koje je bilo dosta komentara, pa i komentara oko pogrebnih usluga i Evropsku komisiju, i na osnovu toga smo onda napravili razgraničenje između samog procesa sahranjivanja i pogrebnih delatnosti. U smislu da kod sahranjivanja mogu da se pojave i privatnici, s tim što će to određivati sama lokalna samouprava. Dakle, u tom smislu smo pokušali da napravimo balans.
Što se tiče pogrebne delatnosti, da li je to prevoz, hladnjača, itd, onda će to određivati samo tržište. Mislimo da smo u tom smislu uspeli da napravimo određeni odnos da upravo i jedne i druge, odnosno pre svega i privatni pogrebnici, od kojih smo imali jako puno komentara upravo u ovoj oblasti, da nađemo jedno zajedničko rešenje, kojim ćemo, pre svega na kraju, imati kvalitet, ali i voditi računa o celom procesu.
Kod inspekcijskog nadzora, uopšte rada inspekcije, ovim zakonom je mnogo detaljnije, tačno određeno, same definisane komunalne delatnosti i na koji način, mnogo je preciznije definisano nego i u jednom prethodnom zakonu. Imamo
naravno, postoje određene situacije sa kojima se susrećemo i za koje moramo da nađemo rešenje i u narednom periodu. Na primer pitanje vodovoda, i ono što danas često u određenim delovima Srbije postoji, a to je da je mesna zajednica, svojim samodoprinosima, ljudi su gradili vodovode itd, u isto vreme sada npr. komunalna preduzeća ne žele da prihvate te vodovode u svoj sistem, i onda imamo situaciju da niko ne može na pravi način da iskontroliše, a to je toliko važno za zdravlje i život građana. To je nešto što sa lokalnim samoupravama moramo naći rešenje, jer pre svega, mesna zajednica nije ni pravno lice koje može time da se bavi, a da ne govorim upravo o onom najvažnijem, a to je kvalitet usluge, bezbednosti zdravlja ljudi.
Takođe, oko samog Zakona o stanovanju i tih članova koje smo, gde smo prihvatili amandman naše poslaničke grupe, znači članovi 152, 153. i 154, svakako neće biti u Predlogu zakona o stanovanju. Ideja jeste, odnosno namera je bila da se zaista omogući i pomogne onim ljudima koji su, odnosno porodicama onih ljudi koji su bili na ratištima i koji su izgubili svoje živote ili su ranjeni. Međutim, i moj stav jeste bio da to nije na pravi način, adekvatan način definisano. Mi imamo 170 takvih situacija i to će morati na drugi način da se reguliše. Tako da ova tri člana zakona svakako neće biti u Zakonu o stanovanju.
Kada ste pominjali profesionalne upravnike, samo jedna informacija, oni sada npr. već postoje u Novom Sadu, negde između 50 i 60% stambenih zgrada ima upravnike. Mi smo sada ono što postoji, praktično, uveli u sam sistem i u zakon. Ta cena koju sam pominjala i koja se pominje, jeste upravo npr. iz onoga što mi vidimo u Samom Novom Sadu, onda smo napravili određene analize. Onog trenutka kada se pojavi tržište na celoj teritoriji Srbije, verovatno da ta cena može da bude i niža, kada govorimo o naknadi koju će dobijati sami profesionalni upravnici.
Vala vam još jednom na diskusiji, ako sam nešto preskočila, vi ćete me dodatno pitati.

Prvo, razumem naravno da predsednički kandidat Dveri drži predpredsednički govor, ali ja bih volela da se mi zaista vratimo na same zakone. Takođe, iz svega što ste rekli, ja bih rekla da vi u stvari podržavate sve ove zakone, ali vas je negde sramota da to kažete. Dobro, i to mogu da razumem.
Prvo, kada govorite o zakonima koje ćete podržati zvanično, onda treba da vas informišem da upravo Zakon o prevozu robe jeste transponovao sve direktive i Evropskog parlamenta i Saveta Evrope i zato mi je baš drago što se u stvari pridružujete tom jatu evrofanatika, kako nas zovete, zato što je ovaj zakon zaista važan upravo za prevoz opasne robe.
Ne raspolažete, nažalost, pravim podacima. Zbog toga i pre svega zbog građana Srbije, kada govorite o tome da je naša saobraćajna infrastruktura loša, onda tu treba da znate da u saobraćajnu infrastrukturu, pored železničkog saobraćaja, spadaju i drumski i vodni i vazdušni saobraćaj. Po svim svetskim i međunarodnim kriterijumima, daleko od toga da je to baš tako loše.
Kada govorite o prevozu opasne robe, da, mi smo, rekla bih, Vlada koja je posle jedno 20 godina konačno krenula da izmešta npr. prugu koja prolazi kroz centar Niša za teretni saobraćaj, baš zbog toga da se ne bi prevozio opasni teret, odnosno opasna roba kroz centar grada.
Drugo, mislim da je vrlo važno da vam kažem da nema ni jedne centralne ispostave u bilo kojoj državi koja diktira Vladi Republike Srbije šta je to javni interes, ni Brisel, ni Moskva, ni Peking, ni Vašington, nego ova Vlada radi u interesu građana Srbije. Svi zakoni koji se danas nalaze pred poslanicima i pred građanima Srbije su zakoni koji uvode određeni red, jer je važno da imamo red u zemlji u kojoj živimo.
Mislim takođe da kada govorite o uplivu u privatnost, Zakon o stanovanju itd, ne, mi samo treba da vodimo računa i da održavamo naše zgrade, da se nijedno dete ne bi povredilo. Dakle, to je suština u stvari Zakona o stanovanju, jer očito nismo bili u stanju u prethodnih 20 godina da to radimo na pravi način.
Kada govorite da ovi zakoni nisu prošli javnu raspravu, govorite pre svega neistinu. Zakon o stanovanju je prošao javne rasprave: Beograd 18. novembar 2015, Novi Sad 20. novembar 2015, Vršac 25. novembar 2015, Subotica 27. novembar, Čačak 30. novembar, vaš Čačak, nadam se da ste bili, Niš 4. decembar, Valjevo 7. decembar. Krajnja, ona poslednja javna rasprava je bila u Privrednoj komori Srbije. Sve što su bili komentari svih institucija, fizičkih lica, seli smo, razgovarali i sve što je moglo mi smo u te zakone zaista i stavili, da bi zakoni bili kompletni, jer kada se svi složimo oko njih, onda ćemo ih, naravno, još bolje implementirati.
Zatim, greškom ste se izrazili, samo da vas informišem, nije to „pravilnik vlasnika“ nego su to „pravila vlasnika“ i upravo kroz to, i drago mi je da vam se to dopada, zato što to takođe znači, jer to je u jednom drugom delu vrlo važno za ovaj zakon, vi ovaj zakon stvarno i podržavate.
Ovo su najkraće crtice na koje sam htela da odgovorim. Zaista sve drugo predstavlja vaš izborni govor, tako da na to ne bih odgovarala.
(Boško Obradović: Replika.)

Najlepše vam hvala, ne samo na tome što ćete podržati predlog ovih zakona, nego na razumevanju zakona i posebno bih se tu zadržala na delu Zakona o stanovanju koji ste pomenuli, a to je kućni red.
U članu 76, to je naziv, dakle, kućnog reda. Mi smo već određeno vreme dobijali mnogo komentara građana Srbije o tome da postoje problemi koji se odnose na kućni red u stambenim objektima i zgradama. Baš zbog toga i na osnovu svih njihovih pritužbi nastao je praktično član 76. ovog zakona koji kaže da lokalna samouprava je ta koja će svojom odlukom o opštim pravilima kućnog reda napraviti dokument koji treba da omogući vlasnicima stanova da imaju mir, tačnije da im ne remeti mir u korišćenju stanova.
Drugo što želim samo da dodam, a to je vezano za Zakon o aerodromima. Naš interes, interes Vlade jeste da pokušamo da sve aerodrome stavimo u funkciju. Uspeli smo to sa aerodromom Niš, radimo na uspostavljanju ugovornog odnosa između Ministarstva odbrane i Privrednog društva aerodromi Srbije, vezano za aerodrom u Kraljevu. Pokušavamo, što nije jednostavno, vezano je za aerodrom „Ponikve“, zbog toga što je potrebno zaista dosta uložiti da bi taj aerodrom mogao da funkcioniše na pravi način. Mi jesmo kao Vlada, pre svega aerodrom „Nikola Tesla“ je uložio 50 miliona da bismo napravili, da bismo sredili praktično samu zgradu i da radimo na samoj ogradi kod aerodroma „Ponikve“, ali je još mnogo potrebno i oko pristupnog puta i oko svega toga. Bez obzira na to, još uvek se u „Ponikvama“ održavaju određeni, naravno neredovni saobraćaj se može videti na aerodromu „Ponikve“, ali to je daleko od onoga što jeste naš interes. Zato je i formirano, recimo, preduzeće Aerodromi Srbije da probamo sve te aerodrome da nekako pomognemo, jer smo svesni da ukoliko nam je jedan od strateških ciljeva i razvoj turizma itd, onda je naš interes da svi ti mali aerodromi normalno funkcionišu.
Tako da, hvala vam još jednom što ćete glasati za predloge ovih zakona.

Evo, ovako. Toliko toga ste rekli, ali negde i razumem svu tu kritiku, zato što sve to što ste vi rekli u stvari ste vi radili u nekom periodu kada ste bili na vlasti, obećavali, a niste davali rezultate.
Svaka stvar, ali bukvalno svaka stvar koju ste pomenuli, svaka kritika, ja ću ići od jedne do druge, je nešto ste vi primenjivali u praksi.
Dakle, po svakom zakonu, kod vas su se zakoni donosili tako što ste ispred ove skupštinske sale, konkretno Zakon o komunalnim poslovima, delatnostima 2011. godine menjali, ispred sale ste menjali članove o pogrebnim uslugama koje mi sada ispravljamo i omogućavamo da se na jedan normalan način da delatnost sprovodi.
Dakle, dajem vam samo jedan primer.
„Ponikve“, pošto je to bilo poslednje što ste pomenuli. To što je obećao Aleksandar Vučić na predizbornom mitingu u Užicu, on je to ostvario. Direktorat civilnog vazduhoplovstva je „Ponikvama“ dao dozvolu za neredovni saobraćaj koji se danas obavlja sa „Ponikvama“, ali mi nismo zadovoljni neredovnim saobraćajem, mi hoćemo redovan saobraćaj, mi hoćemo više od toga, mi hoćemo da uredimo „Ponikve“ tako da imamo redovan saobraćaj kao što ga imamo na Aerodromu Niš. Prema tome, obećanje koje je dao, obećanje je i ispunio. I ono što smo rekli pre četiri godine, pet, kako god vi govorili, koliko god godina, mi ispunjavamo.
Aerodrom „Morava“ pravi ugovor trenutno sa preduzećem „Aerodromi Srbije“ zato što smo želeli na jednom mestu da imamo sve aerodrome. Nismo želeli da radimo to što ste vi radili u prethodnom periodu, da svuda imate nešto, a ništa praktično uređeno i onda kada ništa nije urađeno, sve je moguće. Ovde mora da postoji red zato smo prvo formirali preduzeće.
Znači, aerodrom je privredno društvo „Aerodromi Srbije“. Tom privrednom društvu nalaze se svi tzv. mali aerodromi. Kroz to preduzeće pravi se sada ugovor sa Ministarstvom odbrane da bi aerodrom bio mešovito, civilni aerodrom u Kraljevu, i da bi zaista mogli da govorimo o tome da taj aerodrom može da funkcioniše. Dakle, da li kasnimo nekoliko meseci? To je tačno, kasnimo, ali će konačno da funkcioniše taj aerodrom.
Drugo, da se vratim samo od početka kako ste govorili. Hitan postupak, zakon je kaže po hitnom postupku da se ispuni forma i to je praksa u prethodnom periodu. Ne, nego zakone koje ste donosili su toliko imali rupa unutar tih zakona da svakog trenutka ste u svakom zakonu kroz te rupe tzv. koje ste pravili u zakonima imali smo javašluk, problem. Na kraju krajeva kod Zakona o stanovanju kroz tri zakona koje ste doneli imali smo ozbiljne probleme održavanja zgrade, imali smo smrtne slučajeve, imali smo povredu dece, zato što nismo imali uređen Zakon o stanovanju. Mogli ste to da uradite. Zašto? Prethodnih 10 godina mogao je da se donese jedan korektan Zakon o stanovanju koji bi pomagao građanima Srbije, jer je on nama svima preko potreban.
Govorite o istinskoj reformi javnih preduzeća. Istinska reforma javnih preduzeća, ja mislim da bi vi najmanje smeli o tome da govorite. Železnice su prvi put, i ne zato što to kaže ministar saobraćaja, ne što to kaže Vlada Republike Srbije, nego zato što to kažu sve svetske međunarodne institucije.
„Železnice Srbije“ u prethodne dve godine su javno preduzeće koje je krenulo istinski, realno u reforme. Od podele delatnosti do otvaranja tržišta, u ovom parlamentu smo donosili Zakon o otvaranju železničkog tržišta, od toga da se po prvi put, oni krediti koje su uzimale vaše partije, sada se različito zovu, ali ste tada bili jedna politička partija, 2006, 2008. godine da li su ti krediti bili AIB ili od IBRD, sasvim je svejedno, ni jedan jedini kredit niste realizovali. Ova Vlada je realizovala.
Modernizovano je 120 kilometara pruga, to jeste malo, ali je za vaše vreme bilo nula. Dakle, nula se realizovalo. Znači, kada govorimo o reformama javnih preduzeća, samo da budemo malo precizniji zato što „Železnice“ imaju manje subvencije danas i to nije, kako ste rekli bacanje novca građana Srbije za subvencije.
Subvencije su i prošle i ove godine manje za po milijardu kada govorimo o železničkim preduzećima za plate. Isto tako unutar tog iznosa se nalazi i iznos za korišćenje kredita koji su uzimani da bi mogli da ih koristimo i da bi mogli da imamo i nove vozove i novu mrežu.
Zatim, kažete kod komunalnih delatnosti jednu stvar koja je meni prosto neverovatna. Sve je paušalno, vi nemate nigde konkretan predlog da kažete u Zakonu o komunalnim delatnostima dajte da poboljšamo nešto da zaista imamo uslugu koja će biti kvalitetnija. Taj zakon koji ste vi donosili, koji ste menjali ovde ispred vrata Skupštine, o komunalnim delatnostima 2011. godine, nigde nije jasno precizirao šta su zaista komunalne delatnosti, kako da imamo stabilno finansiranje komunalnih delatnosti. Pošto znamo da ste vodili jednu lokalnu samoupravu, pretpostavljam da znate kako je to u praksi izgledalo.
Naš najveći problem u lokalnim samoupravama je upravo pitanje komunalnih delatnosti, nemanje novca za tu infrastrukturu. Ovaj zakon to treba da popravi. Ovaj zakon treba da napravi uslove da imamo stabilno finansiranje, ali ovaj zakon je uveo nešto što nikada ranije nije bilo, a to je građani sami mogu da kažu da li je kvalitet te usluge dobar i šta treba da promenimo da bi ta komunalna delatnost bila bolja, odnosno pružala uslugu boljeg kvaliteta.
Što se tiče čl. 152, 153. i 154. Zakona o stanovanju, ja sam ovde rekla da je prihvaćen amandman poslaničke grupe SNS da se ta tri člana sklone. Kažem i danas kao što sam rekla i odmah, istog trenutka kada se pojavio nije dobro i na nespretan način je napisano. Namera je bila jedna i mi imamo dokumentaciju o kojim porodicama se radi, šta smo želeli da rešimo, nažalost nije dobro napisano i sklonjeno je iz zakona zato što nećemo ni jednog trenutka, niko u ovoj Vladi ne želi da ima bilo kakav dokument ili zakon koji neće biti jasan, jer ako nije jasan ne možemo ni da ga realizujemo.
Govorite o političkom zapošljavanju, govorite o upravnicima koji će sigurno da budu neki funkcioneri. Pod broj jedan nikakvi funkcioneri nisu, pod broj dva, profesionalni upravnici mogu da budu svi koji imaju određene uslove u smislu obrazovanja, ko prođe obuku, ko dobije licencu itd. Ovo je kupoprodajni odnos, odnosno ugovorni odnos između stanara i između profesionalnog upravnika. Znači, radi tržište i u tom njihovom odnosu ne vidim nikakvo političko zapošljavanje.
Ali, potpuno mi je jasno zašto ste to rekli, zbog toga što se dobro svi sećamo da kada je napravljena tj. formirana tzv. komunalna policija u Beogradu i drugim gradovima, to je bilo za vreme DS. Ako je neko zapošljavan u komunalnoj policiji grada Beograda to je bila isključivo i samo DS. To mogu da potvrdim, postoje dokumenta za to.
Znači, shvatam razmišljanje, ali neke se stvari ipak menjaju. Nema političkog zapošljavanja, trebaju nam profesionalni upravnici da zaista imamo normalno i na pravi način održavanje naših zgrada.
Za aerodrom sam pokušala, nadam se dala osnovne informacije o aerodromima i ovom zakonu.
Rekli ste u jednom trenutku da neko nešto krije, da neko nešto hoće da uradi oko aerodroma, aerodromski kompleksi i kažete eto, desiće se otvaranje hotela. Mislim da je odlično. Ako ste putovali, a sigurna sam da jeste onda ste videli da je to potpuno normalna stvar da unutar aerodromskih kompleksa imate razne hotele, imate tržne centre i da pokušate da praktično sve te ljude koji dolaze na aerodrom i koji se četo zadržavaju i po nekoliko sati zbog toga što imaju neke druge letove, da ih zadržite tu. Ako ništa drugo, da u vašoj sopstvenoj zemlji potroše taj novac i da to ostane u našoj zemlji.
Dakle, ne vidim nikakav problem sa tim da na našem aerodromu jednog dana imamo i neke hotele. Šta je tu problem? Zašto se to smatra nečim što se radi tajno itd? Ovaj zakon upotpunjuje kompletan zakonodavni okvir kada govorimo o vazdušnom transportu i bio je važan zato što prvi put definiše neke stvari koje do sada Zakon o vazdušnom saobraćaju nije uradila.
Takođe, pominjete i pravite priču oko toga da je ovaj zakon praktično zakon o privatizaciji aerodroma. Molim vas, prvo pročitajte naslov zakona, zatim još jednom sve članove. Ovo nije zakon o privatizaciji aerodroma, ovo je zakon koji jasno uređuje delatnost upravljanja aerodromom koja nije bila definisana ni jednim prethodnim zakonom.
Samo da kažem još jednu stvar, Ministarstvo rudarstva ne znam kakve veze ima sa Beograd-Budimpešta. Modernizacija pruge Beograd-Budimpešta je jedan ozbiljan, veliki projekat, najveći u ovom regionu. Njegova vrednost kada govorimo samo sa srpske strane, dakle, od Beograda pa do granice sa Mađarskom je blizu milijardu evra. Mi smo kao država, kao Vlada Republike Srbije zajedno sa Kinom i zajedno sa Vladom Mađarske napravili trojni sporazum. Unutar toga se nalaze određene deonice za koje sa srpske strane pravimo dokumentaciju. Ta dokumentacija je napravljena i za ono za šta je napravljena mi smo potpisali komercijalni ugovor sada u Rigi, a to je Beograd-Stara Pazova. Od Stare Pazove do Novog Sada to finansiramo iz ruskog kredita koji je već ranije uzet i za šta se takođe završava dokumentacija i za šta se pravi tunel i vijadukt. Znači, to je nešto što postoji.
Od dokumentacije koju Ministarstvo daje i ne možete reći da nije dobijena, zato što smo je dali, mislim da nam je tražio i Zaštitnik građana i Poverenik i svi živi, svakome dajemo ono što je u našoj nadležnosti. Dakle, komercijalni ugovor svakog trenutka možete da dobijete. Ugovor o finansiranju daje drugo ministarstvo koje se zove Ministarstvo finansija, zatražite i dobićete ga. Dakle, tu nema tajni. Naš interes jeste da završimo i da imamo Beograd-Budimpešta.
Kada govorimo o radovima na tunelu i vijaduktu, oni će početi sigurno ove godine. Mislim da sam odgovorila na sve.

Meni je žao što vi niste mogli da se suzdržite i da sačekate da dođe DS. Ja sam ovde posmatrala celu poslaničku grupu ispred koje je poslanik govorio, ali vratićemo se i na taj kredibilitet i na DS, imajući u vidu da od najvećeg broja vaših amandmana najveći broj je briše se. Ali, dobro, o tome ćemo pričati kada budete vi.
Samo da odgovorim vezano za povlačenje zakona, jer mislim da je to važno. Zakon o stanovanju je napravljen i rađeno je na njemu godinu dana i prošao je sedam javnih rasprava. Kada je proglašen praktično početak izborne kampanje, kako je to inače običaj, svi zakoni koji su se našli, koji su prošli sednicu Vlade i našli se u parlamentu, oni su nakon toga ponovo vraćeni. Kada je formirana Vlada, onda se ponovo s tim zakonima krenu. Znači, nije zakon vraćen zato što nešto nije bilo dobro, nego je takva bila procedura.
Drugo, pošto ste pomenuli takođe Železnice i 400 kilometara pruga, moram da kažem da je velika šteta što prethodnih 15 godina tih 400 kilometara pruga nisu imale ni jedan jedini voz, nije se na njima saobraćalo uopšte, a u isto vreme Železnice Srbije su plaćale razne doprinose lokalnim samoupravama, možda sam pogrešila, da li doprinos ili neka naknada, ali svakako su plaćali i pravili određene troškove, a da su te pruge uglavnom zarasle u travu i nije bilo ni interesa ni putnika na njima. Bilo je jasno da su praktično trebale davno da se zatvore.
Znači, ono što mi, između ostalog, radimo, mi sređujemo jednu zapuštenu kuću koja jeste bila zapuštena prethodnih 20-ak godina.
Kada govorite o pet godina toga da smo na vlasti, potpuno ste u pravu, koliko god da je, četiri, pet itd, ali nije lako popraviti sve brljotine i sve probleme koji su pravljeni prethodnih 12 godina, a bogami u nekim situacijama kada govorimo o Zakonu o stanovanju nekoliko decenija.

Ja verujem da je to vaša priroda, ali, ponekada me stvarno uplašite koliko vičete. Nadam se da to nije bilo prema meni.
Nema razloga da budem frustrirana opozicijom, moj zadatak jeste da ovde kao predlagač zakona pokušam da na svaku kritiku ili razmišljanje ili komentar, bilo kog poslanika, bilo pozicije ili opozicije, dam odgovor koji je adekvatan i u skladu sa zakonom i da objasnim ako nešto nije bilo dovoljno dobro objašnjeno.
Isto tako, ne mislim da bilo ko bilo kome treba da drži predavanje, pa makar bili i poslanici ministrima, niti ministri poslanicima. Ali, to je moj stav.
Meni se čini da je vaše izlaganje bilo dosta konfuzno. Ja sam izvukla nekoliko stvari za koje smatram da su bile najvažnije i koje bih želela da objasnim.
Moj zadatak je da kažem ono što jeste zakon. Ovo zaista nije zakon o privatizaciji, ali daleko od toga da onemogućava nekoga da, recimo, izgradi, kao što ste vi dali primer, neki privatni heliodrom itd. Znači, to postoji, to nije nikakav problem i to može da uradi, ko god je za tako nešto zaista i zainteresovan.
Drugo, kada govorite o tome šta je problem sa privatizacijom bilo kog aerodroma - nije problem, ali, još nismo došli do tog stepena. Dakle, nismo još uvek o tome razgovarali. Vlada Republike Srbije jeste angažovala savetnika koji treba da izanalizira stanje, recimo, na Aerodromu Nikola Tesla i da ponudi sve moguće opcije oko toga kako i na koji način da omogućimo da se taj aerodrom na dalje razvija i da taj trend rasta koji Aerodrom Nikola Tesla ima zaista možemo da pratimo i u narednom periodu.
Saglasna sam sa vama za jedan trenutak, to je bila, recimo, 2003. ili 2004. godina, kada je Aerodrom Nikola Tesla mogao da bude kargo, i to je velika šteta što nije urađeno. Ali, to je bilo, čini mi se, više zbog nekih drugih interesa unutar Vlade, mislim da su se tu neki bivši ministri pojavljivali u odnosima i to je šteta. To je zaista šteta, jer je to tada Beograd trebalo da iskoristi.
Ali, isto tako ću vas podsetiti da je 2008. godine jedan od direktora aerodroma kroz određene zakone pokušao da privatizuje aerodrom, onako, na brzinu, i drago mi je što više nije direktor, jer bi to na taj način zaista bilo pogrešno. Na sreću, mi imamo aerodrom koji se sada razvija i imamo mogućnost da učinimo dobru stvar, ako pričamo o Aerodromu Nikola Tesla, ali, da vidimo sve varijante i da vidimo šta je najbolje za Srbiju i da se u tom smislu u narednom periodu i ponašamo.
Ovde ste pominjali prenormiran zakon o stanovanju i da je to problem u najavi. Prvo, skupštine stanara su i sada već pravna lica u delu koji se tiče održavanja zgrade. Dakle, to već postoji. Da li je to negde zaživelo ili nije, u većini zgrada nije i zaista imamo problem u održavanju zgrada. Ja bih ipak pustila da u narednom periodu, a to je, pošto ja planiram na svaka tri meseca da pred odborom prikažem šta su efekti svakog zakona koje je ovo ministarstvo donelo, jer mi se nekada čini da se ne znaju koji su efekti, imali smo, možda jedino vidljive, o kojima stalno pričamo, efekte Zakona o planiranju i izgradnji, ali su i svi drugi zakoni dali svoj efekat, dakle, da vidimo zakon po onome što smo gledali u praksi, po onome što smo gledali u ostalim državama. Mi smo sigurni da ovaj zakon može da donese samo dobro i da mi možemo zaista da uvedemo red u oblast stanovanja i da konačno možemo da napravimo uslove da definišemo i stambenu politiku i ono što se zove budućnost stambenih odnosa.
Ne mogu a da ne odgovorim na jednu stvar koja se tiče železnice. Niste u pravu, slažem se ja da je železnica uništavana možda dve, tri, četiri decenije, ali ću vam isto tako reći da od 2000. godine, znači, 2004, 2006. i 2008. godina, su godine kada je najveći broj kredita uziman upravo za modernizaciju železnice, i to su najviše uzimani krediti od Evropske investicione banke, recimo Gilje-Ćuprija, na primer, ili od Evropske banke za obnovu i razvoj. Ja sam postala ministar saobraćaja 2014. godine. Te, 2014. godine, još uvek, nijedan od tih kredita od IBRD-a i taj od AIB nije ni krenuo da se realizuje. Prema tome, nemojte da govorite o tome da li je DS od 2000. godine urušavala železnicu. Ne, ona se samo priključila urušavanju železnice koje je trajalo tri decenije. I to je zaista tako, zato što ako je postojao novac, on je morao da se iskoristi i mi danas ne bi pričali o samo 100 kilometara modernizovane pruge.
Što se tiče zakona, na početku ste rekli, spojili smo zakone koji nemaju veze jedan sa drugim. Ne bih se složila sa vama. Ti zakoni jesu vezani i tretiraju oblast transporta saobraćaja i važni su da se donesu, kao što su važna i podzakonska akta koja mi moramo što pre da donesemo, da bismo prosto mogli te zakone zaista i da primenimo.
Ne bih vam odgovarala na neke političke stvari koje ste pokušavali da provučete sve vreme kroz vaš govor. Pokušala sam da kažem, dakle, Vlada Republike Srbije hoće da uredi odnose, naročito kada govorimo o aerodromima i o mogućnosti da imamo bilo strateške partnere, bilo da razmišljamo o tome kako ćemo dalje aerodrom da razvijamo, ne samo „Nikolu Teslu“, nego i sve druge aerodrome. Postoji mogućnost i dan danas, svakog trenutka, da bilo ko ko je zainteresovan može da sagradi, odnosno da napravi neki privatni aerodrom.
Kada govorimo o tome ko upravlja aerodromima i da li je Vlada Srbije protiv tajkuna koji treba u nekom trenutku da upravljaju javnim preduzećem, da, ja jesam protiv svih onih koji su na neobičan način stekli bogatstvo i sada odjednom treba da postanu direktori nekih javnih preduzeća. Ja mislim da je to loše, što ne znači da neko ne može da me demantuje i da to bude drugačije. To je prosto moj stav. Ako imate dodatna pitanje vezano za zakone, ja ću odgovoriti.

Samo jedna mala opaska. Rekli ste, zapisala sam, ne možemo da živimo u skladu sa zakonom, vezano za Zakon o stanovanju. Odmah vas demantujem. Zakon o planiranju i izgradnji koji je donet, svi ovde kada smo branili taj zakon i kada smo govorili o građevinskim dozvolama, prvo u roku od 28 dana na šalterskom sistemu, a zatim od 1. januara 2016. o elektronskoj građevinskoj dozvoli, ne znam ko je mislio i verovao, isto tako se govorilo, to nikad ne može da se sprovede u praksi, to se nikada neće desiti, a mi smo zahvaljujući tome danas u prvih 10 zemalja u svetu po reformama upravo u toj oblasti. Sprovodi se i daju se elektronske građevinske dozvole i prosek davanja elektronske građevinske dozvole u Srbiji je sedam dana, lokacijskih uslova 14 dana. Znači, možemo. Zašto stalno moramo da govorimo da nešto ne možemo? Možemo da uradimo zgrade, i to može, verujte, da izgleda potpuno drugačije u odnosu na ono kako izgleda danas.