Poštovani poslaniče, potpuno ste u pravu da treba da znamo ko šta radi, ali takođe i da treba da imamo predstavu o tome i šta tu investitore čeka kada dođu u Srbiju. Ono što je pre pola sata objavljeno, jeste da je Srbija u prvih top deset zemalja sveta na duing biznis listi po broju reformi, brzini reformi koje je sprovela. To znači – Srbija je na 47. mestu u ukupnom rangu, ali nosi obeležje top deset zemalja sveta, gleda se 190 zemalja.
Srbija je za dve godine prešla 150 zemalja u izdavanju građevinskih dozvola, u plaćanju poreza i u registraciji imovine. Ali, da se vratimo sad na Šabac i na teme koje ste konkretno izneli.
Krenuću prvo od centralizacije, odnosno decentralizacije. Reći ću vam samo, pre svega, radi javnosti, a to je da 2010. godine je zakonom uređeno postojanje Agencije za luke i savetnik grada Šapca današnji je čovek koji je učestvovao u definisanju članova tog zakona. I on se zalagao za tu vrstu centralizacije. Tako da, možda prvo da se nekako sa njim dogovorite, pitate šta je bio razlog.
Druga stvar, kada govorite o Šapcu, prvo, mi smo strategijom predvideli, između ostalog, da Šabac bude međunarodna luka, to znači daleko od toga da ova država nema koncept i ne zna kuda ide, pogotovo kada su u pitanju lučke delatnosti.
Drugo, privatni investitor kojeg vi pominjete je bio u Ministarstvu, zajedno sa gradonačelnikom Šapca i bilo bi jako dobro kada bi privatni investitor iz Češke ponudio još nešto osim pretovara opasne robe. Pod velikim znakom pitanja je da li je uopšte moguće vršiti takav pretovar opasne robe. To je ono što nama predlaže investitor iz Češke, budući da imamo i određene zakone o zaštiti životne sredine. To je, naravno, prebačeno i privatnom investitoru iz Češke i gradonačelniku Šapca. Dodatno je traženo da nam dostave katastarske parcele i sve kako to vidi grad Šabac da može da sprovede. Do današnjeg dana mi nismo dobili apsolutno ni jednu jedinu rečenicu. Ali, dobro zvuči kada u novinama izađe i priča u medijima kako država ništa neće da radi ni Ministarstvo, a evo, grad Šabac je pun ideja i informacije o novim investitorima.
Dakle, dajte da budemo malo sinhronizovani u tom delu, zato što sve što se uradi u Šapcu ili bilo kom drugom gradu u Srbiji, dobro je za celu Srbiju i niko ne pravi apsolutno nikakvu razliku.
Drugo, kada pominjete priču oko koncesije, postoji jako puno detalja kada se uopšte pravi i uređuje jedna koncesija. Vrata Ministarstva su uvek bila otvorena. Kao što smo za luku pričali, pričamo i za sve drugo.
Nekoliko puta ste pomenuli i ja ću ponovo da se vratim na to, da investitori koji dolaze ovde imaju problem bilo sa dozvolama, bilo sa tim da država ne radi svoj posao. Država danas, Vlada Republike Srbije i u situacijama kada lokalne samouprave imaju poteškoće od dokumentacije, pa nadalje, država je ta koja sufinansira i pomaže i radi. Znači, naš interes jeste da investicije postoje, da ljudi dolaze, da ovde ulažu i da rade, pa vas najlepše molim, ako se nismo dobro razumeli, dajte da inoviramo ponovo sastanke na tu temu.
(Dušan Petrović, s mesta: Replika.)

Gospodine poslaniče, samo nekoliko pojašnjenja.
Kada govorite, iako to nije baš tema dnevnog reda, ali hajde da to shvatimo kao deo saobraćaja, pa da ipak posmatramo kao da jeste tema dnevnog reda, onda bi pre moglo da se pita – a šta se to radilo u Trsteniku i okolini kada govorimo o ulaganju u lokalne puteve? Ja koliko znam, uglavnom je finansiranje tih puteva radila država kroz JP „Putevi Srbije“.
Drugo, kada govorite o koridorima, moravski koridor će da se radi. Vi znate da je to investicija od pola milijarde evra. Ali, isto tako, treba da vas podsetim da praktično do 2012. odnosno 2013. godine se godišnje gradilo otprilike autoputeva između 15 i 30 kilometara. Možete da komentarišete da je nešto i polovično, da se otvara malo ovo, malo ono, kako kažete, ali rezultati kažu nešto sasvim drugo i ljudi koji putuju, ako ništa drugo, mogu da vide taj put. I svaki put koji smo napravili i uradili, i 270 mostova koje smo uradili za prethodne dve i po godine i 100 kilometara autoputeva i 192 kilometra rehabilitovanog puta samo prošle godine i dodatnih 100 kilometara i ovaj put o kojem se toliko priča Ljig-Preljina, koji ćemo uskoro otvoriti. Pozivam vas sve da dođete da vidite kako to izgleda.
Dakle, to je sve što ova Vlada radi. Prema tome, sve ono što se nije radilo prethodnih 20, 30 godina, gde su se razni političari utrkivali u priči, ljudi pre svega sa kojima ste vi radili, danas je neko drugo vreme. Danas se političari utrkuju, tu ste potpuno u pravu, i mi se utrkujemo ko će pre da završi posao i ko će pre da otvori, recimo, niški aerodrom, pa da od hiljadu putnika, koliko je bilo na niškom aerodromu pre dve i po godine, mi na današnji dan beležimo 76.000 putnika, do kraja godine 100.000 putnika, sledeće godine 200.000 putnika.
Potpuno ste u pravu, potpuno se slažem sa vama. Istina je ta, utrkujemo se da budemo brži, da budemo efikasniji. Utrkujemo se da završimo sve koridore koje neki pre nas nisu završili, jer je to dobro za Srbiju, jer je to dobro za građane Srbije. Uopšte ne moram da govorim ko to nije završavao. Svi ovde znaju. Ali, mi ćemo sve to uraditi i završiti.
Kad pominjete aerodrome, to mi je vrlo zanimljivo, to je odlično. Rekla sam vam za Niš. Pominjete Ponikve. Vlada Republike Srbije je u Ponikve uložila novac i završava poslove, ono što je ostalo da se uradi, deo je vezan za samu ogradu. Vlada Republike Srbije, koju vodi Aleksandar Vučić, nijedna vlada pre ove Vlade nije jedan jedini dinar uložila u Ponikve, npr. Prema tome, otvorićemo i Ponikve.
Kada govorimo o Lađevcima, činjenica je da smo mi krenuli da pravimo, da napravimo razliku, odnosno da napravimo taj aerodrom da bude civilni, da bude vojni. On je sada vojni. Postoji potreba da se produži pista. Gledamo na način kako ćemo to da isfinansiramo, zato što je važno za taj kraj, zato što smo svesni šta bi to značilo samom kraju. Ali, svaki pomak koji se napravio u transportu u bilo kojoj oblasti, da li je drumski saobraćaj, da li je vazdušni saobraćaj, da li pričamo o vodnom transportu, o železničkom transportu, hteli vi to da priznate ili ne, jeste uradila ova Vlada. Na kraju krajeva, uradili smo sve za građane Srbije.
Možda ne bi bilo loše da pogledate šta radimo, pa možda nešto iz svega ovoga što mi radimo jednog dana i vi naučite.
(Miroslav Aleksić: Replika.)

Gospodine poslaniče DS, toliko ste toga ispričali, kao i svaki put i kako god pokušam da napišem svaku vašu rečenicu u svakoj nađem bar 70% netačnog i 30% neznanja. Ali, dobro zato sam ja tu da objasnim ovo sve što ste vi sve rekli, ne zbog vas, pošto nisam sigurna da tu mogu da popravim stvar, ali zbog građana Srbije koji možda ovog trenutka slušaju vas i mogu da pomisle, kojim slučajem, da ste vi našu zemlju ostavili u divnom stanju, razvijenu, sa puno autoputeva, sa puno aerodroma, sa puno putnika, a u stvari građani Srbije se sećaju vrlo dobro kako je to izgledalo, a i mi koji smo u Vladi Republike Srbije već nekoliko godina vrlo dobro znamo kakvom ste se matematikom bavili, pošto ste matematiku pominjali dok ste govorili.
Tako ste dobro to radili da ste nam ostavili dugove, probleme, i naravno da krenem od aerodroma, tog Niškog aerodroma i vaših ljudi za koje kažete kako su jako puno uložili. Meni samo nije jasna jedna stvar kako ste nešto dobro uradili na aerodromu Niš, 2004. godine vam je popravljena pista, pa šta ste radili do 2014? Kako je moguće da do 2014. godine, dok mi nismo došli niste imali više od 50 putnika? Dakle, nešto se tu ipak desilo.
Sada ja ne znam da li je to nesposobnost vašeg gradonačelnika ili niste imali želje, ali ste zato i te kako davali milion evra „Montenegru“ da bi tu leteo. Isto tako ste činili, zaista ja mislim, strašan presedan što ste iz budžeta grada Niša dodatno davali novac i zaista napravili ogromne deficite baš zato što ste finansirali nešto u šta praktično ni sami očito niste verovali ili je tu postojao neki drugi interes.
U svakom slučaju građani Srbije danas mogu da vide da od 2014. godine u prvoj godini, dakle 2015. godini mi smo već imali 30 hiljada putnika zahvaljujući ulaganju Vlade Republike Srbije, direktora Aerodroma „Nikola Tesla“ i kao što sam rekla do kraja ove godine 100 hiljada putnika. Izvinite, to nije rezultat vašeg gradonačelnika, nego Vlade Republike Srbije koju vodi Aleksandar Vučić.
Drugo, pominjete takođe jednog gradonačelnika grada Užica, za kojeg kažete navodno kako je uložio u Aerodrom „Ponikve“. Evo da građani vrlo dobro znaju kako izgleda ulaganje u Aerodrom „Ponikve“, dakle da računamo da je on sve to uradio što vi kažete onda nam nije jasno kako je moguće da Vlada Republike Srbije ulaže u zgradu, jer da smo želeli da dođemo na Aerodrom „Ponikve“ u vreme gradonačelnika tog kojeg vi pominjete u Užicu, onda bismo mogli da dođemo vazdušnom linijom otprilike da dođemo i da odemo, a ne bismo mogli ni gde da dođemo zato što nije bilo ni zgrade na tom aerodromu. Danas postoji zgrada, završava se ograda i ja verujem da ćemo mi vrlo brzo Aerodrom „Ponikve“ zaista privesti pravoj nameni. Za sada već idu mali avioni do sedam mesta.
Kada pominjete Aerodrom „Nikola Tesla“ i kada uopšte pominjete „Er Srbiju“ i uopšte celu tu priču, meni je žao što ima toliko emocija koje su tako negativne i to je stvarno šteta zato što ja mislim da nekako emocije moramo da ostavimo sa strane i da treba da gledamo samo rezultate, brojeve i ono što je zaista urađeno.
Želim da vas podsetim da u trenutku kada je došlo do konačno privatizacije JAT, koji ste vi navodno, kada kažem vi mislim pre svega na sve one koji su vladali u to vreme, DS pa ko god je bio, činjenica je da ste imali najmanje pet strateških privatizacionih savetnika JAT, da je pravljeno pet studija, da se nikada nijedna nije realizovala, a da mi svi vrlo dobro znamo kako je izgledalo putovati JAT.
U trenutku kada je izvršena privatizacija JAT broj putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“ je bio 2,2 miliona. Ja vam kažem da u 2016. godini mi očekujemo petmilionitog putnika.
Pošto ste pominjali dobit, to je možda još bolji podatak. Dakle, dobit 2013. godine Aerodroma „Nikola Tesla“ je bila oko milion evra, 2014. godine je bila 28, 2015. godine 27, 2016. godine se očekuje 28. Morate priznati da je ogromna razlika između jedan i 28.
Prema tome, kada govorite o kompanijama koje smo izgubili, nešto ste pominjali broj kompanija koje smo izgubili, nijedna kompanija nije otišla za prethodne dve godine sa Aerodroma „Nikola Tesla“ jer onog trenutka kako raste „Er Srbija“ tako rastu i druge kompanije.
Druga stvar, znajte vrlo dobro, jedini aerodrom u regionu koji ima potencijal rasta jeste upravo Aerodrom „Nikola Tesla“, zahvaljujući sve ovo što smo mi do sada radili.
Tako da svaka stvar koju ste rekli ima u stvari jednu emociju nažalost ne tako lepu, a suštinski nema nijednu pravu istinu, pošto se pozivate na istinu, ovo su istine, ovo su fakti, ovo su podaci.
Dalje, sa druge strane nije mi jasno, zaista mi je žao što nijednom trenutka niste pomenuli zakon. Mislila sam da ste imali dovoljno vremena da bar pročitate ovaj zakon koji se nalazi ispred vas, ali dobro, možda u pojedinostima bude bilo vremena, do utorka.
Što se tiče „Beograda na vodi“, takođe ste ga pomenuli, moram da vam kažem da meni nikada neće biti jasno – zašto ste protiv toga da se nešto uredi, da imate šetalište, da postoje zgrade, da se prodaju nekretnine? Doduše, moguće je i pretpostavljam u vašem slučaju da ste vi veoma zadovoljni što će tržište nekretnina da raste. Pretpostavljam da je to za vas u redu. Pretpostavljam takođe da se vi u svemu tome najviše radujete, tržištu nekretnina i meni je takođe drago da tržište nekretnina takođe raste, ali mi je isto tako drago što to znači da postoji potreba i tražnja za stanovima. To vi bolje znate od mene. Izvinjavam se, ovaj deo znate bolje, sigurno i daćemo u tom smislu imati bolji razvoj Beograda i cele Srbije.
Šteta je biti protiv takvih projekata. Moj predlog vama kada su takvi projekti u pitanju, kada je u pitanju „Er Srbija“, Aerodrom „Nikola Tesla“, gde vidite dobit, to je dobitna kombinacija, kada vidite „Beograd na vodi“ da ne budete protiv, nego da pokušate da shvatite da je to dobro za sve, pa jednog dana možda se vi upravo budete hvalili „Beogradom na vodi“.

Gospodine poslaniče DS, kad, tad mi ćemo šetati tim šetalištem i uživati u divnom pogledu, tamo gde je „Beograd na vodi“, kad, tad.
Što se tiče krivične prijave, da, ona je odbačena, da znaju građani Srbije, a što se tiče nekoliko milijardi evra, citiram vas, nisam sigurna da vi uopšte znate o kojim ciframa vi govorite, pa bih volela zaista nekada da čujem tu vašu strukturu od milijardu ili nekoliko milijardi evra. Dakle, volela bih da saberete sve te milijarde o kojima pričate ili možda da se malo setimo ili polazite od onoga što je radila vaša stranka prethodnih, boga mi, od 2000. godina pa nadalje, kada govorimo o milijardama, o privatizacijama i o svemu.
Znači, „Beograd na vodi“ je jedan ozbiljan projekat koji se radi i pravi i vrlo je važan, ne samo za glavni grad, važan je za Srbiju, važan je i za našu građevinsku industriju. Pitali ste za građevinsku industriju, reći ću vam da u trenutku pre nego što je formirana Vlada udeo građevinske industrije u DBP je bio oko 3,5%, danas je 5,7%, a treba da bude više, bar 7%. Svi podaci koje vam govorim govore o rezultatima rada ove Vlade. Bili bi sigurno mnogo bolji da ste vi u prethodnih 10,15 godina zaista iskreno radili u interesu ove zemlje.
Nažalost, niste, niste više na vlasti, kažnjeni ste zbog toga, ali zato, molim vas, ako ništa drugo, za početak pročitajte zakone, za početak se informišite, pa onda da razgovaramo zaista ozbiljno. Ovo za mene deluje, kako da vam kažem, bez ikakvih jasnih smernica.
„Beograd na vodi“ je najbolji projekat koji mi trenutno radimo i vi to znate.
Izvinjavam se, samo još jednu rečenicu da završim. Pomenuli ste da se Aerodrom Niš radi i zahvaljujete se, jer se radi od 1989. godine. Bilo bi stvarno fantastično da ste sve to završili i da zaista nismo morali ni da 2014. godine ulažemo u od obezbeđenja, pa nadalje, i da imamo tek nakon tih ulaganja 75.000 putnika. Od 1989. do 2014. godine nije uložen nijedan deo onog novca koji je bio potreban da bi aerodrom radio. Suština aerodroma je valjda da funkcioniše, a ne da pričate kako ste se jako borili za taj aerodrom, puno ste ulagali, a na kraju aerodrom nije radio.
Aerodrom danas radi i vrlo dobro znam svaki dinar oko aerodroma, jer je to posebno oblast koja me interesuje, baš zbog toga što stalno slušam priče i za Ponikve i za Niš i za neke druge aerodrome po Srbiji kako se u njih ne ulaže. Jedina Vlada koja je sela i napravila spisak aerodroma i znala u šta i u koji aerodrom ulaže, jeste Vlada Republike Srbije koju vodi Aleksandar Vučić. Ne sviđa vam se, ali to je istina.

Zahvaljujem.
Poštovana poslanice, nekoliko samo reči, a to je da zakon svakako zabranjuje konverziju na lučkom zemljištu, što pretpostavljam da treba da ste videli, da znate.
Kada govorite da će se kroz ovaj zakon tek povećati i pojačati korupcija i kada govorite da smo hteli da zaobiđemo određena pravna sredstva, mislim da niste u pravu. Naprotiv, mi smo hteli da izbegnemo da ministarstvo bude drugostepeni organ i zbog toga smo stavili Upravni sud, jer mislimo da nije dobro da ministarstvo bude drugostepeni organ.
Drugo, kada pominjete lučke naknade, onda želim da vas informišem da se lučke naknade naplaćuju od 2013. godine, da je stepen naplate 98%, tek toliko da vidite kako to privreda nije prihvatila te lučke naknade ili nije mogla da prihvati, a prihod u budžetu je 1,6 miliona evra.
Drago mi je iz svega što ste rekli da se zalažete za investicije, pominjali ste i strane investicije. Mislim da je to dobro, imajući u vidu da nije baš bilo nekih investicija nekad davno, da ih sada ima mnogo više, ali kada pominjete Luku Beograd, onda treba da znate da je upravo za vreme mandata Vlade Aleksandra Vučića krenulo da se rešava sudski, odnosno krivično i sudski, pitanje Luke Beograd, pa se setite i gospodina Bubala i sve dalje kako je krenuo postupak. To se nije dešavalo u periodu pre toga.
Ovaj zakon treba, naprotiv, da pomogne da se uredi lučka delatnost. Takođe, ono što je veoma važno, a to je da infrastruktura, zemljište, ponavljam još jednom, jesu u javnoj svojini Republike Srbije i ne mogu da budu predmet nikakve konverzije kada govorimo, pre svega, o zemljištu. Hvala.

Samo ću kratko.
Centar je formiran, podzakonska akta su doneta, kao i za sve zakone koje smo do sada doneli, u roku. Dakle, sve je završeno.

Poštovana poslanice SRS, samo nekoliko stvari da pojasnimo, možda to bude dovoljno. Ako ne, onda u pojedinostima kada budemo pričali.

Pre svega, kada govorite uopšte o rekama, rekli ste Dunav, Sava i Tisa i na tom početku ste rekli – verovatno je i za to ili nije za to zaslužan Aleksandar Vučić. Pa vidite, za ovo što će uskoro, mislim 21. novembra da bude potpisan sporazum između Srbije i Mađarske, Tisa će postati međudržavna otvorena reka za brodove svih zastava. Do sada je to bilo samo za brodove mađarske zastave i srpske zastave. Moram da vam kažem – jeste, upravo zaslugom Aleksandra Vučića i odnosa koji postoje sa Mađarskom.

Drugo, kada govorite ovde, rekli ste već kvalifikacije da je loš zakon itd, ja tu ne bih da komentarišem, nije se on menjao pet puta, nego tri puta, kada govorite da se radi privatizacija Luke Novi Sad da bi se namestilo nekoj nemačkoj kompaniji, a od mene tražite konkretne podatke, ja zaista ne mogu da odgovorim na rečenicu – namešteno za nemačke kompanije, jer ne znam ni šta znači to. Dakle, sprovodi se privatizacije Luke Novi Sad. Očekujemo pismo o namerama, sve je javno i sve će biti javno.

Ono na šta sam ja posebno ponosna, to je da, za razliku od svih prethodnih vlada, ova Vlada ne prodaje lučko područje, odnosno nikada ne mogu postati vlasnici zemljišta ili te infrastrukture i, dodatno, taj ko bude vršio lučku delatnost recimo u Novom Sadu, on će potpisati i ugovor o investicijama koje su potrebne da bi Luka Novi Sad zaista mogla da postane mnogo efikasnija, bolja i da bi bilo mnogo više robe koja se utovara ili istovara iz te luke.

Bavite se kabinetom koji vodim, u redu, može. Niko nije dobio otkaz zbog toga što je neko loše radio. Niko nije loše radio, mnogo se radi u kabinetu koji ja vodim, jer to su tri resora. Dakle, to je infrastruktura, građevina i saobraćaj, to je „Aj duing“ biznis lista i rodna ravnopravnost itd. i Romi, ali ono što je bilo zaista potrebno, bilo je potrebno kroz to imati još više, još svežije energije, svežijih ljudi. Samo to je bio razlog i dodatno, pored jednog inženjera koji je postojao, sada ih ima malo više u kabinetu, jer se pokazala potreba za ljudima koji su te struke, a ja nisam inženjer, a potrebno mi je da imam informacije o tome.

Dalje, da se vratim sada na zakon. Rekli ste, između ostalog, oko samih lučkih naknada. Tu sada imamo mali problem, jer mi se čini da mešate dve stvari, a uopšte nemaju veze jedna sa drugom. Dakle, jedno su lučke naknade koje naplaćuje Agencija za luke i nalaze se u budžetu Agencije za luke i koriste se za reinvestiranje u samim lukama, a drugo je Direkcija za plovne puteve, koja se bavi potpuno drugim poslovima i nikakve veze te lučke naknade nemaju sa ovim što radi Direkcija.

Drugo, Direkcija za plovne puteve pored rečnog informacionog sistema ima zadatak, kao što znate, da se bavi projektovanjem, izvođenjem tog tehničkog održavanja, koje ste pomenuli, i nadzorom. Sada kažete, između ostalog, zašto se taj novac vraća tehničko održavanje, kada oni to neće raditi? Pa, zato što moraju da sprovedu pre svega javnu nabavku, jer tehničko održavanje neće niko dobiti u četiri oka, niti će nekom biti namešteno, kako ste vi sada nešto pominjali oko Luke Novi Sad, nego postoji tender i one kompanije koje budu ispunile te uslove dobiće mogućnost da obavljaju tehničko održavanje. Baš zbog toga što jeste postojao monopol i što stvari nisu bile efikasne, tehničko održavanje će vršiti neko ko na tom javnom pozivu bude ponudio najbolje uslove.

Pomenuli ste kapetanije, taj Bajić koga ste pomenuli, sada su mi rekli, ja ne znam, mi vodimo i disciplinski postupak protiv njega. Raspitaću se i za ovaj drugi deo i recimo do utorka, kada budemo imali raspravu u pojedinostima, informisaću oko toga.

Samo mala dopuna, pošto sam čekala informaciju.
Dakle, povučene su sve dozvole za motorne čamce, pošto vas to zanima. Sve dozvole za motorne čamce su povučene.
Što se tiče toga da li smo mi svi Aleksandar Vučić i to, ja nemam problem sa tim. Stvar je u tome šta u životu radite i šta ste u životu uradili i koliko imate iskustva iz svega. Meni je zadovoljstvo da to radim. Nemam problem da mi neko kaže da li sam ja Aleksandar Vučić ili nisam. Ne znam zašto to vama smeta. Šta je problem, samo mi to nije jasno. Dakle, da, jesmo, mi smo Vlada koju vodi Aleksandar Vučić. On je premijer te Vlade, kao što su nekada bile neke druge vlade i kao što su bili neki drugi ljudi koji su vodili te vlade. Mislim da je to u redu. Naročito je dobro kada pravite dobar rezultat, onda vam je to tek posebno drago.

Hvala lepo.
Svrha donošenje ovog zakona, kao što sam rekla, između ostalog, jeste da u oblasti tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih plovnih puteva imamo zaista veću efikasnost i da to putem javnog poziva ili tendera otvorimo i za druge kompanije.
Vi ste postavili pitanje – kako znamo da će privatne kompanije koje dobiju taj posao biti bolje? Ja zaista ne znam da li će privatne kompanije dobiti taj posao i niko sada ovde ne može da zna da li će dobiti privatne ili će dobiti državne kompanije, ali je jedno sigurno, a to je da će biti javni poziv, potpuno pregledno, da će se oni koji mogu da ispune uslove javiti i da ćemo sigurno dobiti mnogo bolje uslove, kvalitetnije tehničko održavanje koje nam je zaista veoma važno.
S druge strane, to ne znači da država izlazi iz svojih nadležnosti, kako ste rekli. Daleko od toga, država je tu da napravi uslove, država je tu da napravi projekte, država je tu da vrši nadzor, a nemamo nikakav problem da oni koji mogu da ispune uslove, bilo da su državna ili privatna preduzeća, da dobiju taj posao. Prema tome, niko danas ovde ne može da kaže da će taj posao isključivo raditi privatne kompanije.
Takođe, zašto smo se vezali za najrazvijenije, pa vezali smo se upravo, dakle, vezujemo se za one koji su najbolji. Holandija je na prvom mestu po razvijenosti svoje lučke delatnosti i logično je valjda da se vežemo za one koji to rade na najbolji način. To su recimo, Holandija, Nemačka itd. Dakle, najrazvijenije zemlje. Sa Kinom ne možemo u tom smislu da se poredimo, iako izuzetno poštujem i smatram da su vrlo važni i naši odnosi sa Kinom i sve ono što radimo sa kineskom državom je od ogromnog značaja u infrastrukturi, ali konkretno ovde, kada govorimo, oni nemaju ta iskustva sa drugim vrstama kompanije, sa drugom vrstom vlasništva da bismo sa njima mogli u tom smislu konsultujemo i radimo.
Veliki bački kanal, koji pominjete, se nalazi u nadležnosti „Voda Vojvodine“ i vrlo mi je drago što je vlast promenjena i što imamo jednu potpuno drugačiju Vladu i sigurna sam, jer znam situaciju u Velikom bačkom kanalu, da će to i te kako početi da se rešava što pre, jer to jeste ozbiljan problem, iako je u nadležnosti Vojvodine, za celu zemlju. Hvala.

Mislim, izvinjavam se, sad moram da kažem, ja mogu nekad i da razumem zašto vam se ne odgovara, zato što vi u jednoj rečenici pomešate pet stvari. Ali, hajde ovako. Znači, rekli ste, citiram vas, da se Direkcija predaje u ruke određenih privatnih kompanija koje će dobiti na tenderu.
Znači, to zaista pre svega, ne znam, ne razumem izjavu. Niti se nešto predaje u ruke, niti se Direkcija predaje u ruke. Direkcija postoji, postojaće i dalje i te kako će raditi. Svi ti ljudi koji su u Direkciji obavljaće svoj posao tako što će se baviti, ponavljam još jedom i rečnim informacionim sistemom i projektovanjem i pre svega nadzorom. Dakle, tehničko održavanje, pustićemo da kroz javni poziv, eventualno učestvuju druge i privatne i državne kompanije koje to mogu da rade kvalitetnije i bolje nego što to danas može da radi sama Direkcija, budući da oprema sa kojom Direkcija raspolaže, jeste zaista veoma zastarela.
Prema tome, neke druge državne kompanije, pomenula sam bila „PIN“ ili neke druge privatne kompanije koje to mogu da urade na bolji i efikasniji način, ukoliko budu na javnom pozivu i tenderu dobile posao, zašto taj posao ne bi radile? To ne znači da Direkcija ne postoji i da se gasi, ili da se predaje nekome Direkcija u ruke. Mislim, to zaista nije tačno.
Zatim, takođe ste rekli, oko novca za održavanje. Toliko novca koliko imamo sada za održavanje, dakle, nešto više od 150 miliona, odnosno moguće oko 180 miliona, biće dakle dato i biće predmet tehničkog održavanja onih koji na javnom pozivu, tenderu, pregledno budu dobili taj posao. Ponavljam još jednom, oprema sa kojom neke druge kompanije raspolažu je mnogo bolja i kvalitetnija nego što je trenutno oprema same Direkcije i za sada je to toliko.

Prvo da vam se zahvalim na čestitki za Duing biznis listu, to je zasluga zaista ove Vlade i velikog rada mnogo ministarstava.
Kada pominjete rang nekih drugih država, da vas podsetim da je rang Srbije u trenutku kada je formirana Vlada Aleksandra Vučića 2014. godine, bili smo 91. zemlja od 186, koje su se tada gledale. Sve ove zemlje koje ste pomenuli u regionu su bile najmanje 30, 40 i 50 mesta na boljim mestima nego Srbija. Dakle, tako smo počeli. Počeli smo u situaciji koju ste nam vi ostavili, kada je Makedonija već bila 12, Hrvatska je bila mislim četrdeset i neka, itd i sve te zemlje koje ste sada pomenuli.
Srbija je, dakle za dve godine uspela da, samo u građevinskim dozvolama bude bolja od 150 zemalja, od sadašnjih 190 koje se gledaju. Tako da, da, jeste, ovo je rezultat ove Vlade i rezultat reformi koje se sprovode.
Kada govorite o privatizaciji Luke Novi Sad, verovatno polazite od svega onoga što je radila DS nekada, pa ne možete da se otmete tom utisku i tom načinu privatizacije, pa mislite kako je nešto uređeno unapred i kako će se na taj način izvršiti privatizacija. Privatizacija Luke Novi Sad je javna, pregledna i transparentna. Nema privatizacije zemljišta, nema privatizacije infrastrukture, postojaće ugovori o ulaganju u Luci Novi Sad i to će da bude jedna modernija i razvijenija luka nego što je danas, zato što je to interes države Srbije, a ne interesi kojekakvi privatni, koji su postojali u nekom vašem periodu.
Da li sam ja vas ubedila ili nisam, manje je važno od onoga što vide građani Srbije svaki dan kako radi i funkcioniše ova Vlada. Hvala vam lepo na svemu što ste rekli do sada.

Stvarno ne znam koji ste vi budžet čitali, ovaj budžet za 2016. ili možda neki budžeti tamo 2004, 2005. ili 2006. godine?
Dakle, ovaj budžet za 2016. godinu i to što ste vi rekli, da se izrazim najnežnije što mogu prema vama, to je da ništa niste u pravu i da ništa nije tačno od onoga što ste rekli. Ali, da krenemo posebno sa gostom uvaženim koji je danas bio ovde u parlamentu i šta je uvaženi gost rekao o radu ove Vlade, ove reformske Vlade.
Između ostalog je rekao – Vlada je nastavila sa ambicioznim, privrednim i strukturnim reformama koje će doprineti boljem poslovnom okruženju, omogućiti rast, veću konkurentnost i nova radna mesta. Ohrabrujući rezultati se već vide. To kaže Hanes Han za rad Vlade Republike Srbije koju vodi Aleksandar Vučić. Impresioniran je humanim odnosom Srbije prema izbeglicama itd. Znači, ono što ste rekli, niste dobro rekli.
Drugo, kada govorite o stanju infrastrukture, samo da vas podsetim, znači, 90 kilometara auto-puta ove godine, a 90 naredne godine. To je sve ono što nije bilo nijedne od prethodnih godina. Zato vas molim da još jednom pogledate naslov budžeta koji čitate, da li je to za 2016. ili je to za neke druge godine.
(Marko Đurišić, s mesta: Vreme.)
Izvinjavam se.

Dragi poslaniče, hvala na tome što ćete podržati budžet koji je danas ispred vas.
Potpuno ste u pravu, Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture ove godine ima mnogo veći budžet nego prethodne, sa 21 milijarde koliko je bilo za 2015. godinu, mi danas izlazimo pred vas sa 32 milijarde dinara budžeta, koji je vrlo jasno određen i najvećim delom naravno za kapitalne investicije, odnosno infrastrukturne projekte koji su od ogromnog značaja i direktno utiču na privredni rast naše zemlje, na BDP.
Imamo i rekla bih, dobre pokazatelje iz 2015. godine, građevinarstvo je uticalo na rast BDP sa 0,8% u 2015. godini. Udeo uopšte građevinarstva u BDP je povećan sa 3,6% na 4,2%, znači radilo se i radi se i gradi se.
Pominjali ste putnu infrastrukturu, jedan deo se odnosi na Koridor 10 i na Koridor 11. Koridor 10 se zaista radi ubrzano, mi smo otkočili sve kredite i sledeće godine 2016. godine, mi ćemo otvoriti i ne samo otvoriti nego i završiti 90,7 kilometara auto-puta na Koridoru 10. Naravno i na Koridoru 11 završava se deonica Ljig-Preljina 36,5 kilometara će biti otvoreno i moći će da se vozi tim putem i to mnogo brže u odnosu na plan. Plan je bio avgust 2016. godine, a po sadašnjoj dinamici izvođenja radova to će biti između maja i juna meseca.
U Kini se dosta razgovaralo o nastavku izgradnje Koridora 11. između ostalog, Koridor 11 ušao je u evropsku mrežu koridora. Znači, mi smo odlučili pored Koridora 10, Koridor 11 je nešto što jeste prioritet Vlade. Nismo se još uvek opredelili za tačan i jasan model finansiranja. Ono što imamo kao informaciju, odnosno ono što mi analiziramo jeste šta je najpovoljnije za državu. Pitanje je da li će koncesija biti izbor, ali svakako ćemo ga raditi.
Surčin-Obrenovac, vodimo razgovore i pregovore da se krene sa gradnjom 2017. godine, kao i obilaznica oko Beograda. Ono što mislim da je takođe važno, pomenuli ste jedan problem koji u startu jeste problem, ali neće biti više problem, a to je pitanje rehabilitacije 1100 kilometara puta, vezano za kredit koji smo upravo ovde odbranili i odobrili, kredit Svetske banke i IBRD i države Srbije od 400 miliona. Po prvi put se radi po modelu projektu izgradnje. Normalno kada je nešto po prvi put može da se dese određeni problemi sa projektnim kućama, odnosno sa brojem projektnih kuća koje mogu da izađu u susret tako zahtevnim stvarima, ali moram da vam kažem da su napravljeni ugovori i ugovoreni sa domaćim kompanijama za 60 kilometara puta, a da će naredne godine biti rehabilitovano 190 kilometara puta, upravo po ovom principu projekta izgradnje.
Nismo za to da se vratimo na posebno projektovanje, posebno izgradnju, mislimo da je ovo mnogo efikasnije, ali prosto nam je trebao period da se uhodamo i tu smo imali veliku pomoć i same Svetske banke. Već je završen deo puta osam i po kilometara Aranđelovac-Krčevac koji će sledeće nedelje sa svim stajalištima, sa proširenjem puta, to je recimo prvi ugovor koji je već završen.
Posebno bih još jednu stvar napomenula, a to je da pored toga što smo insistirali i što smo se trudili da otkočimo sve kredite, maksimalno smo se trudili i u 2015. godini, a to ćemo raditi u 2016. godini, da uključimo domaće kompanije, da domaće kompanije što više učestvuju na javnim pozivima, tenderima, da se udružuju i da budu glavni izvođači. Mi možemo da se pohvalimo da na Koridoru 10, na deonici Srpska kuća – Levosoje imamo grupu konzorcijum domaćih izvođača. Možemo da se pohvalimo i novim infrastrukturnim projektom izgradnjom mosta Bratunac – Ljubovija, gde su opet domaći izvođači glavni izvođači.
Dakle, to je jedan od načina koji može da pomogne da podignemo našu privredu. I, evo, ja za sad toliko. Hvala.

Pre svega zbog javnosti i zbog građana Srbije da objasnimo nekoliko stvari, zbog toga što vaše konstatacije koje se tiču izmene i dopune zakona, a vezano za Beograd na vodi, pokazuju rekla bih nepoznavanje i prošlih, ali i sadašnjih zakonskih propisa. Dakle, faze gradnje su postojale i po prošlim i po sadašnjem Zakonu o planiranju i izgradnji.
Ono što jeste nešto što dozvoljavamo ovim izmenama i dopunama zakona jeste pre svega posebna građevinska dozvola za pripremne radove, i to samo za objekat preko 30 hiljada metara kvadratnih i to se odnosi pre svega za kulu koja će se graditi. Morate priznati da nije do sada izgrađena nijedna u regionu visine od 168 metara i da je neophodno da se unutar tih pripremnih radova ispitaju određene stvari i da se postave šipovi, da se vrše dalja ispitivanja. To je nešto što se ne radi na svim drugim objektima i to je razlog zbog čega pravimo izmenu i dopunu zakona.
Ali, ono što je meni neverovatno bilo dok ste govorili, to je možda čak i osnovni razlog zašto sam se javila, pored ovog dodatnog objašnjenja, a to je što pominjete reči bezvlašće, skrivene namere, podmetanje itd. Govorite i, recimo, o procentu nezaposlenosti. Samo da vas podsetim, a pre svega građane Srbije, Republički zavod za statistiku je beležio pre godinu i po dana, kada je formirana ova Vlada, nezaposlenost od preko 24%, a danas je 16,7%. To je zvanična državna institucija.
Drugo, rekli ste takođe jednu rečenicu sa kojom se slažem. Rekli ste ovako – jedna od stvari koja se ceni u politici i ekonomiji jeste dobro planiranje. Potpuno ste u pravu. Onda takođe treba da se setimo da je ovo prva Vlada posle deset i više godina koja nije imala nijedan rebalans budžeta, za razliku od svih vlada u kojima ste vi bili, gde ste godišnje imali i po tri, četiri ili pet rebalansa budžeta. To je to vaše dobro planiranje koje vas je dovelo u stalne rebalanse budžeta.
Zatim, napravili ste jednu ozbiljnu grešku, po meni, u brojanju, zabrojali ste se. Rekli ste da ova Vlada četiri godine vlada i da smo mi četiri godine u Vladi. Da vas podsetim, SNS je ušla u Vladu 27. jula 2012. godine, to je nešto više od tri godine, a daleko od toga da je četiri godine.
Dodatno, kada pominjete i pokazujete, kao što je rekao i ministar Vujović, nevericu, ja mislim da svako od nas ima određene reference. Ova Vlada je za godinu i po dana pokazala da može da uradi i da sve što je planirala može i da realizuje. To su naše reference. Ono što smo mi uradili za godinu i po dana, dakle, ne za tri i po, nego za godinu i po dana, dakle, koliko puteva, koliko pruga, fiskalna konsolidacija, aranžman sa MMF-om iz predostrožnosti, Duing biznis lista, to su naše reference. Dakle, naše reference nam daju za pravo da možemo danas da stavimo ovakav budžet pred vas i pred građane Srbije i da kažemo – sve ovo što smo stavili od kapitalnih investicija, pa na dalje, mi ćemo realizovati, jer smo iza sebe već ostavili jedan pozitivan pre svega privredni rast.
Podsetiću građane Srbije i poslanike da je ova Vlada počela da funkcioniše i da radi u trenutku kada je bio planiran negativan privredni rast, a da mi danas, godinu i po dana nakon formiranja ove Vlade, beležimo pozitivan privredni rast, što ne govorimo samo mi nego i sve svetske institucije. Hvala.

Uvek se iznenadim kada čujem, sada posle toliko godina DS koja nam priča o tome kako treba da se izvrši proces ozakonjenja, a deset godina je dozvoljavala da se izgradi, praktično, gotovo milion i po nelegalno izgrađenih objekata. To je za mene veliko iznenađenje.
Naravno, vrlo sam zadovoljna ukoliko ste konačno počeli da razmišljate kako ovaj problem da se reši. Za vašu informaciju ova Vlada će taj problem rešiti, problem koji ste vi napravili, problem onih koji su se praktično bogatili na tome što su građevinske dozvole davali za pet, sedam i deset godina ili što ih nisu davali uopšte i problem koji ste vi proizveli, a to je da mi danas u ovoj Skupštini raspravljamo o milion i po nelegalno izgrađenih objekata umesto da radimo neke druge stvari, neke druge zakone mi rešavamo brljotine prethodnih godina vaše vlasti.
Ovaj zakon je pravljen pre svega za obične građane. Ovaj zakon će pomoći svakom običnom građaninu koji se trudio i pokušavao da gradi i radi na legalan način, a to nije mogao da uradi upravo zbog svega onoga što ste vi u prethodnom periodu radili. Pomoći će, dakle, Vlastimiru da legalizuje kuću u Kaluđerici, Nadi da legalizuje, odnosno da ozakoni svoju kuću u nekom drugom gradu. Pomoći će zaista običnim građanima Srbije.
Na kraju, možda ovo sve i nije loše kako se vi iz DS ponašate, jer je to znak koliko brinete ili ne brinete o običnim građanima. Mislim da ste vi to pokazali upravo i sa ovim što sada govorite, a naročito sa onim što ste radili prethodnih deset godina.