Izjašnjavam se da prihvatamo amandman.

Izjašnjavam se da prihvatamo amandman.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, drage poslanice i poslanici, ispred vas je danas pet zakona: Zakon o zakonjenju objekata, izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru, Zakon o radnom vremenu posede vozila u drumskom prevozu i tahografima, Zakon o trgovačkom brodarstvu, Zakon o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacija i dva sporazuma.

Nadam se da će današnja rasprava da bude konstruktivna, da ćemo kao i uvek jedni drugima da pomognemo da zakoni i nacrti zakona budu još bolji. Ja ću krenuti pre svega sa Zakonom o ozakonjenju objekata.

Do današnjeg dana i danas važeći, imali smo pet zakona o tzv. legalizaciji objekata. Nažalost, nije od tih zakona nije doneo rezultat, a to je da se smanji broj nelegalno izgrađenih objekata, nego svaki od zakona za posledicu i za rezultat imao je sve veći broj nelegalno izgrađenih objekata i danas ih u Srbiji ima najmanje 1,5 miliona.

U želji da završimo i da rešimo ovo pitanje, da rešimo ovaj problem koji je veliki, pre svega problem za same građane Srbije, ali i za državu Srbiju, Vlada Srbije je na svojoj sednici usvojila Nacrt ovog zakona o ozakonjenju, koji treba da nam pomogne da u narednom najkraćem vremenskom periodu ozakonimo sve što se ozakoniti po zakonu može, odnosno po postojećem zakonu ozakoniti.

Zašto to radimo? Zato što je svaka treća zgrada danas u Srbiji nelegalno izgrađena, zato što u tom smislu ne postoji jasan upis u katastar, zato što nema tržišta nekretnina i zato što hoćemo da građani konačno imaju papir sa onim što su izgradili ili u čemu žive.

Od milion i po nelegalno objekata, preko 85% su porodične kuće i stanovi. To znači da to nisu komercijalni objekti, nego su to kuće i stanovi koji su građeni u prethodnih 18 godina.

Po jednom od zakona iz 2003. godine nelegalna gradnja je krivično delo. U odlučivanju da li ćemo da krenemo na jedan rez koji se zove podizanje krivičnih prijava protiv milion i po građana Srbije ili da nađemo način kako da rešimo ovo pitanje, mi smo se opredelili upravo za ovaj zakon.

U toku rasprave ćemo verovatno govoriti šta su sve bili razlozi zašto su ljudi gradili nelegalno. Ja ću danas reći šta je cilj ovog zakona. U javnom interesu mi želimo da zaista ozakonimo ono što se zakonom može ozakoniti. To znači, između ostalog, da smanjimo i cenu ozakonjenja, jer to jeste bio jedan od ozbiljnih problema, ali isto tako i da smanjimo administraciju i birokratiju koja jeste postojala u trenutku kada ste želeli da krenete po važećim ali i po prethodnim zakonima u proces legalizacije.

Pet zakona nam je donelo za rezultat milion i po nelegalno izgrađenih objekata, a ovaj zakon pretpostavlja sledeće: da onog trenutka kada zakon bude usvojen, za vašu informaciju, mi smo se potrudili da ovaj zakon nema podzakonska akta, da ovaj zakon stupa na snagu osam dana nakon usvajanja i da istog trenutka možemo da krenemo da sprovodimo, odnosno da realizujemo i implementramo ovaj zakon u praksi, odnosno da istog trenutka lokalne samouprave, gradovi, država, krenu u ozakonjenje.

Taksa je najniža moguća. Država neće ovim zakonom zaraditi. Država, odnosno pre svega budžeti lokalnih samouprava u odnosu na ovaj zakon i budžet Republike Srbije ostvariće prihod od 10 milijardi dinara koji će 60% biti dat lokalnim samoupravama da ulože u proces infrastrukture. Ali, država će ovim pitanjem rešiti konačno, pre svega, svojinsku evidenciju na teritoriji Srbije i omogućiti građanima, što jeste najvažniji cilj ovog zakona, da imaju svoje vlasničke papire.

Dakle, taksa se drastično smanjujem. Do 100 m2 taksa će iznositi 5.000 dinara i ona je ista da li ste gradili u Beogradu ili nekom drugom manjem ili većem gradu, do 200 m2 15.000 dinara, do 300 m2 20.000 dinara, preko 300 m2 50.000 dinara. Kada govorimo o komercijalnim objektima, kojih naravno ima, ali ne u većinskom broju, do 500 m2 250.000 dinara, do 1.000 m2 pola miliona, do 1.500 m2 milion, a preko 1.500 m2 tri miliona dinara.

Pored toga, svi oni koji su predali svoje zahteve za legalizaciju, a njih ima 750.000 hiljada, oni će onog momenta kada zakon praktično bude bio usvojen moći da krenu u proces ozakonjenja tako što će platiti samo taksu, budući da su već dali i predali dokumentaciju.

Drugi deo građana i pravnih lica koji nije predao nijedan dokument, a njih je takođe preko 750.000 dinara, po nekim našim prvim procenama, oni će pored takse koju će platiti, morati da dostave jedan izveštaj o zatečenom stanju objekta, koji radi projektni biro, odnosno inženjeri sa licencama.

Taj izveštaj je sastavni deo ovog zakona i trudili smo se da taj izveštaj sadrži najosnovnije i najvažnije podatke, koji su neophodni da bismo mogli da završimo proces ozakonjenja. Pored snimka izvedenog stanja, tu se nalazi izjava vlasnika nezakonito izgrađenog objekta, jer to jesu nezakonito izgrađeni objekti, da prihvata eventualni rizik korišćenja objekta, s obzirom na tu minimalnu tehničku dokumentaciju koju mi od njega tražimo.

Takođe, nakon usvajanja ovog zakona, uradiće se satelitski snimak cele teritorije Srbije i to će biti korektivni faktor za građevinsku inspekciju koja kreće i koja izlazi na teren. Sve što se bude izgradilo nakon usvajanja ovog zakona, a urađeno je bez građevinske dozvole, neće moći da bude ozakonjeno i biće rušeno.

Takođe, želim da vam naglasim tačno šta je to predmet ozakonjenja ovog zakona, pre svega, objekti izgrađeni bez građevinske dozvole, sa ili bez objekata koji su u funkciji glavnog objekta, odnosno radovi po članu 145. zakona, zatim, objekti koji su u stepenu završenosti propisani ovim zakonom, objekti za koje je podnet zahtev za legalizaciju, objekti koji su na popisu građevinske inspekcijske, objekti za koje nije okončan postupak upisa prava svojine po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine, objekti na kojima je upisano pravo svojine u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine, objekti koji se mogu uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti, objekti za koje vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu, izveštaj o zatečenom stanju sa elaboratom geodetskih radova, plati taksu, to je ovaj izveštaj koji sam spomenula.

Šta nije predmet ozakonjenja ovog Zakona? Pre svega, objekti koji su izgrađeni na selu do 1968. godine, objekti sa privremenom građevinskom dozvolom, objekti koji se koriste bez upotrebne dozvole, objekti izgrađeni na nepovoljnom tlu, močvarnom tlu itd. od materijala koji ne obezbeđuju trajnost, na površinama javne namene, u zaštićenom prirodnom ili kulturnom dobru. Objekti izgrađeni posle satelitskog snimka nikako nisu predmet, dakle ovog ozakonjenja, objekti za koje i u postupku legalizacije doneto pravosnažno rešenje kojim se zahtev odbija, dakle ako je bilo po nekom od prethodnih zakona.

Mi smo, naravno, vezano za ovaj zakon vrlo otvoreni i spremni da, u koliko možemo, ga još poboljšamo, da to zajednički uradimo u toku današnje rasprave, kao i kroz amandmane. Podsećam još jedanput, cilj ovog zakona jeste da konačno rešimo pitanje koje nije rešeno prethodnih 18 godina.

Drugi zakon koji je ispred vas jeste Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Ovaj zakon je poslednji put menjan 2009. godine. Mnogo toga se promenilo od 2009. godine do danas i ovaj zakon treba da nam omogući da, zaista poboljšamo uslove poslovanja, odnosno da krenemo u proces reformisanja i reorganizacije samog Republičkog geodetskog zavoda, odnosno Katastra.

Ne možemo da govorimo o reformama u građevinarstvu ukoliko nemamo uređen katastar i jedna od osnova da bismo zaista uredili katastar, jesu izmene i dopune ovog zakona.

Ono što je novina, u ovim izmenama i dopunama jeste svakako vreme, što je važno za građane Srbije, koje je potrebno da bi došlo do upisa u katastar. To je u današnje vreme najmanje 60 dana. Svetska banka beleži čak i 90 dana, po ovom zakonu biće sedam dana.

Dodatno, ovaj zakon treba da se, naravno, uskladi, odnosno ovim izmenama i dopunama zakona vršimo usklađivanje i sa postojećim Zakonom o planiranju i izgradnji. Nama je u interesu da od 1. januara ove godine, kao što znate, krenemo na elektronsku građevinsku dozvolu, a da bismo to mogli da uradimo jedan od uslova jesu i izmene ovog zakona.

Nadalje potpuno pojednostavljujemo postupak. Katastar je bitna karika u lancu boljih uslova poslovanja i elektronske građevinske dozvole i svega što budemo radili u narednom periodu i, naravno, da ne govorim, svaki ovaj zakon se usklađuje sa propisima i direktivama EU.

Treći zakon koji je ispred vas jeste Zakon o radnim vremenima posade vozila u drumskom prevozu i tahografima. Ovo je nov zakon. Ovaj zakon uvodi radno vreme, pauze i odmore posade vozila, vreme upravljanje vozilima, sve uslove koji se tiču tahografskih listića i tahografskih kartica i kao vozila u koja moraju da budu ugrađeni tahografi.

Takođe, ono što je novina za ovaj zakon jeste što propisuje jednaka pravila za posadu vozila koji obavljaju međunarodni prevoz, kao i posadu za vozila koji obavljaju prevoz na teritoriji Republike Srbije. Takođe, ovim zakonom smo štitili, odnosno štitimo prava članova posade u smislu njihovog radnog vremena, pauza, odmora, dnevnog i nedeljnog, pre svega, odmora.

Naredni zakon koji je ispred vas jeste zakon o trgovačkom brodarstvu. Podsetiću vas da je poslednji put ovakav zakon, ne baš ovakav, napravljen 1977. godine. Dakle, posle 40 godina smo pred vama sa ovim zakonom.

U isto vreme, želim kao uvod da kažem da smo u toku prošle godine vrlo važna sistemska dokumenta doneli, a vezani su za vodni saobraćaj, Strategiju vodnog saobraćaja od 2015. do 2025. godine zajedno sa Akcionim planom. Izmenjena su dva sistemska zakona i ovaj zakon je vrlo značajan zato što ovaj zakon, između ostalog, uvodi licenciranje vozara. Uspostaviće se, takođe, baza i javni registar licenciranih vozara. Po prvi put, nakon 40 godina, definišu se i uvode se uslovi za pristup tržištu obavljanja delatnosti u vodnom transportu.

Ispred vas je još jedan zakon, a to je Zakon o prijavljivanju, evidentiranju zakupaca u stanovima svojini građana i zadužbina i fondacija. Poslednja evidencija o ovakvim stanovima postoji iz 1995. godine. Cilj ovog zakona jeste da prikupimo relevantne podatke i dokumenta na osnovu kojih bismo mogli da rešimo pitanje svih onih koji se nalaze u stanovima zadužbina i fondacija. Podaci koji postoje iz 1995. godine nisu dovoljni, jer nije dovoljno samo utvrditi broj lica koji ostvaruju pravo, nego pre svega utvrditi veličinu postojećih stanova.

Možemo govoriti kada budemo bili u načelnoj raspravi, u pojedinostima, vezano za ovaj zakon. Mi imamo podatke, ali oni su iz 1995. godine o tome koji je to broj stanova u vlasništvu građana, koji je broj stanova u vlasništvu zadužbina i ovaj zakon zaista treba da nam pomogne da bude baza kako bismo rešavali ova pitanja.

Zemlje oko nas su to rešavale na različite načine, ali sve su krenule kao mi što sada krećemo, a to znači u prikupljanje podataka, evidenciju i određenu bazu podataka.

Ovo su zakoni koji su ispred vas, a ispred vas su i dva sporazuma. Jedan od njih je i Sporazum sa BiH vezano za jedan vrlo važan projekat mosta Bratunac – Ljubovija i, naravno, pravljenje zajedničkog graničnog prelaza. Ministarstvo građevinarstva je pripremilo plansku dokumentaciju, kroz javni poziv imenovan je izvođač radova, počela se gradnja mosta. Mi smo ovaj sporazum dogovorili januara meseca ove godine i iskreno se nadam da ćete za ovakav sporazum, kao i za ove zakone, glasati.

Još jedanput, pozivam vas da, vezano za svaki od ovih zakona, date sva vaša mišljenja i predloge kako bi ovi zakoni bili još bolji. Iskreno se nadam, takođe, da ćete za ove zakone glasati. Hvala.

Prvo da vam se zahvalim na vašim predlozima i volji da ovaj zakon, nadam se, usvojimo i pre svega realizujemo jer je to ono što je važno za građane Srbije i da vam odgovorim na nekoliko pitanja.

Kada govorimo o prihodu koji će se ostvariti od ovog zakona, tu ste potpuno u pravu i ekonomski tim je predložio da to bude 70% za lokalne samouprave, a 30% za budžet Srbije, budući da će lokalne samouprave zaista sprovoditi zakon uz monitoring ministarstva i onda će to tako i da bude, ali ne tako što će novac trošiti na plate, nego tako što će novac pre svega trošiti za uređenje infrastrukture u lokalnoj samoupravi.

Drugo pitanje je pitanje građevinskih inspektora. Svi predsednici i gradonačelnici u Srbiji su već određeno vreme u kontaktu sa ministarstvom. Dobili su nalog da pojačaju rad svojih inspekcija, pre svega građevinske inspekcije i pored toga što će inspektor praviti pre svega rešenje, postoji mogućnost da se obrazuje komisija koja izlazi na teren. Dakle, nije to samo taj građevinski inspektor koji treba da se pojavi, nego i čitave komisije koje same lokalne samouprave u zavisnosti od broja ljudi i svoje strukture mogu da organizuju.

Vrlo je važno pitanje spratnosti i mi smo prihvatili, prihvatićemo jedan od amandmana gde dozvoljavamo lokalnoj samoupravi da u odnosu na urbanističke zone sama utvrdi koja je to spratnost koju će ovim zakonom prihvatiti po zonama i u obavezi su lokalne samouprave da u roku od 30 dana od dana kada zakon bude stupio na snagu donesu jedan opšti akt kojim će to rešiti upravo zbog toga što na osnovu, između ostalog, puno komentara koji su ovakvi kako ste i vi sada rekli, a tiču se pitanja spratnosti.

Na samom početku ste govorili o pravednosti. Ovaj zakon je delimično pravedan i potpuno se slažem sa mnogim kritikama koje idu u tom smeru, ali sa druge strane nije postojao drugi način da se ovaj problem reši i kada govorimo o objektima, ponavljam još jedanput, 85% su porodične kuće i stanovi, a sve drugo jesu komercijalni objekti, ali su oni zaista u manjem procentu u ovoj strukturi.

Želeli smo da brzo, jeftino i bez mnogo procedura koje su očito bile problem u prethodnom periodu, jer nije milion i po ljudi bahatih, nego je bilo objektivnih faktora koji su uslovili da se pojavi određeni broj, veliki nelegalno izgrađenih objekata.

Tu bih se otprilike zadržala. Ukoliko imate dodatna pitanja, odgovoriću.

Poštovana poslanice, vama i vašoj poslaničkoj grupi zahvaljujem na komentarima i na amandmanima, videli smo ih, razgovaraćemo o njima.

Želim da pojasnim nekoliko stvari koje ste vi ovde pomenuli. Pre svega, pretpostavljam da ćemo se svi složiti da su postojeći zakoni, a jeste ih bilo pet, bili potpuno administrativno, finansijski, birokratski, kako god, neprimenljivi u praksi. Zbog toga imamo milion i po nelegalno izgrađenih objekata. Ono što jeste razlika između ovog zakona i svih prethodnih zakona jeste što ovde nema dobrovoljnosti i ovde nema razmišljanja onoga ko je gradio na nelegalan način da li hoće ili neće da se ozakoni. Dakle, država ovde preuzima stvari u svoje ruke i država završava ovaj posao. Zbog toga i kažemo da je ovaj zakon u javnom interesu jer hoćemo da rešimo ovo pitanje što brže, što kraće i što jeftinije.

Ono što vi pominjete kao aboliciju za one koji su gradili na nelegalan način, postojao je drugi način. Drugi način je poznat. Pre svega, drugi način znači da srušimo milion i po nelegalno izgrađenih objekata, pored toga što bi napravili ozbiljan problem za sve građane Srbije jer 85%, rekla sam, su porodične kuće i stanovi, to bi nas dodatno koštalo, po proceni, oko deset milijardi evra, a treće, mislim da to ne bi bilo rešenje, i naravno, da te ljude još pri tome zatvorimo, odnosno stavimo u zatvor. Je li tako? Takvi su sadašnji zakoni. Drugi način je bio, za koji se Vlada opredelila, upravo da nađemo način da konačno završimo sa tom pričom i da ovo bude poslednji zakon u tom smislu.

Nekoliko važnih napomena, kada govorite o tome gde ne može da se gradi. Rekli ste – vikend i porodične kuće za odmor, odnosi se isključivo i samo na nacionalne parkove, što je jasno i napisano u članu zakona. Dakle, u prvom stepenu zaštite nema gradnje uopšte.

Mi smo to pokazali time što je Ministarstvo u prethodnom periodu, recimo Perućac ili tako dalje, krenuli smo i srušilo takve vikend kuće i porodične kuće za odmor.

Ovaj izraz „vikend“ i „porodične kuće za odmor“ uzet je iz Zakona o zaštiti prirode, član 35. gde tačno stoji takav izraz, pa smo taj izraz i iskoristili i stavili u ove zakone, jer se tiče nacionalnih parkova.

Ono što je dozvoljeno, dozvoljeno je u drugom stepenu zaštite samo upravo za vikend i porodične kuće. Dakle, opet govorimo o nacionalnim parkovima. Recimo imate primer, daću jedan od primera – Gružansko jezero. Drugi stepen zaštite kod Gružanskog jezera kreće kilometar od Gružanskog jezera. Smatrali smo da u tom periodu od kilometar pa na dalje, možemo da dozvolimo da postoje vikend i porodične kuće za odmor.

Potpuno druga priča je ovo kada govorite o upravljačima, to nikako ne može da bude društvo ovog ili onog, na teritoriji Beograda, to samo mogu biti „Beogradvode“ i „Srbijavode“, ali isto tako u odnosu na Zakon o vodama, koji tačno definiše šta je zaštitni pojas vodotoka gde nema i nikada ne može, ni po prethodnom ni po sadašnjem, još uvek važećem, a ni po ovom zakonu da se gradi, a to je da zaštitni pojas vodotoka 10 odnosno 50 metara od vodotoka. I, ne postoji zakon kojim to može da se tumači na drugačiji način. Samo da pojasnim taj deo.

Drugi deo odnosi se na one koji jesu predali dokumentaciju za legalizaciju po ovim zakonima i za njih praktično jedina obaveza u narednom periodu jeste, kao što sam rekla, plaćanje takse i sprovođenje ozakonjenja, a drugih i ovih 800.000 za koje će praktično da se vrši popis. Mi očekujemo da će građevinska inspekcija sada da popiše tih oko 800.000 novih objekata.

Pominjali ste satelitski snimak i rezoluciju. Rezolucija našeg satelitskog snimka za gradove biće 30 cm. Potrudićemo se da zaista na najbolji mogući način kroz ovaj zakon, rešimo to pitanje da ne bude slučajno nekih grešaka. Upravo ste dali jedan od primera.

Takođe, za javnost, kada govorimo o taksama koje jesu niske, ali recimo, koliko su puta niske. Ako govorimo o porodičnim kućama i stanovima, one su do 500 puta niske, ali kada govorimo o komercijalnim objektima, one su 30 puta manje nego što su bile po prethodnim zakonima. Dakle, rukovodili smo se time da svi mogu praktično da ovaj zakon, odnosno da mi možemo da ga realizujemo, a svi mogu da ga podnesu i da konačno, kao što sam rekla, završimo sa ovim pitanjem. Hvala lepo.

Zahvaljujem na vašim komentarima.

Da vam pojasnim još jedanput. Ovaj član 33. koji ste vi pominjali, vezano za vikend i porodične kuće za odmor, pojasnićemo, odnosno dodaćemo ako treba još nešto, odnosi se isključivo i samo za drugi stepen zaštite, nikako u prvom nema ništa. Prvi stepen zaštite, to su prirodna dobra, dakle, i to želimo da sačuvamo, a u drugom stepenu zaštite ništa drugo ne može da bude sagrađeno osim tih vikend kuća. Znači, to su prirodna dobra i nacionalni parkovi. Dala sam primer Gružanskog jezera i kilometar od je drugi stepen zaštite. Mislim da je to možda najvažnije.

Takođe, da znate, prema sadašnjim procenama, da krenemo i da nastavimo ovim tokom da vršimo legalizaciju po postojećem zakonu, procene su da taj proces ne bi mogao da se završi, a da nema daljeg povećanja nelegalno izgrađenih objekata, najmanje 20-25 godina. Ovo je zakon koji je bio iznuđen, na neki način, kako bismo zaista ovaj problem rešili.

Takođe, još jedan važan deo, vezano za ovaj Zakon o evidentiranju. Zašto smo doneli zakon, a zašto nismo doneli uredbu? Pre svega, zbog toga što nismo imali ovlašćenja da donesemo uredbu, budući da ne postoji ni jedan drugi zakon koji nam daje mogućnost da napravimo uredbu. Pitanje rešavanja tih stanova uopšte, kada izvršimo evidenciju, dobijemo dokumenta itd, naravno, da moramo da rešavamo i Zakonom o stanovanju će biti definisan način kako ćemo rešiti. Trenutno ukupan broj takvih zakupaca je 3.979 prema onome što imamo iz 1995. godine. To znači da nemamo još uvek pravu evidenciju. Naravno, ima ih najviše u Novom Sadu i Beogradu. Mislim da bih se ovde zadržala. Hvala.

Hvala na vašim komentarima. Malo me čudi, znam da ste advokat, pa verujem da vrlo dobro umete da čitate i tumačite zakon, pa ću krenuti od jedne insinuacije vezane za jedan član zakona, 33, a vezan za vikend kuće, itd. Jedno je priča o nacionalnim parkovima, drugo je priča o vodotokovima i ni u jednom ni u drugom slučaju nema gradnje.
Takođe, kada govorite da se nekome izlazi u susret ili da je ovo neki politički zakon, predizborni zakon, ne, ovo je zakon koji treba da reši milion i po nelegalno izgrađenih objekata koji nisu nastali za vreme vladavine SNS, nego, vi to vrlo dobro znate, u prethodnih 18 godina, a naročito u periodu od 2000. godine pa na ovamo. Mi ćemo ovim zakonom rešiti pitanje nelegalno izgrađenih objekata koje ste vi dozvolili vašim zakonima da budu nelegalno izgrađeni objekti. Ljudi moraju da dobiju svoje vlasničke listove, problem mora da se reši i ovo nije ozakonjenje nekih budućih potencijalno nelegalno izgrađenih objekata, jer takvih biti neće. Ne postoji ni jedan više razlog da građevinsku dozvolu u Srbiji ne dobijete sa vašim projektom u roku manjem od mesec dana, a od 1. januara i elektronski. Dakle, neće biti tih problema, ali mi moramo da rešimo problem, kao što sam rekla, milion i po nelegalno izgrađenih objekata.
Kada govorite o tome da je to možda uvod, kako ste rekli, u korupciju, stvarno mislim da vi kao poslanička grupa najmanje treba o tome da govorite, jer se potpuno sa vama slažem. Mnogo je bilo korupcije u prethodnom periodu, pogotovo od 2000. godine, u oblasti građevinarstva. Zbog toga ni jedan vaš zakon nije prvo omogućio da se građevinske dozvole dobijaju na vreme, pa su ljudi radili i gradili nelegalno zato što su ih čekali godinama, a sa druge strane, svi zakoni koje ste donosili u parlament Srbije, a koji su se ticali procesa legalizacije, samo su povećavali broj nelegalno izgrađenih objekata, umesto da su ih smanjivali. Mi ćemo tu da stavimo tačku. Ovaj zakon će to da reši. Ovaj zakon je primenjiv. Pravljen je upravo na osnovu kompletnog razgovora i kompletnog stanja sa onima koji jesu gradili nelegalno, jer je bilo jako mnogo objektivnih faktora koji su uslovili da bude veliki broj nelegalno izgrađenih objekata.
Drugo, kada govorite o toj dokumentaciji, pominjali ste dokumentaciju, radiće je projektni biroi. Ta dokumentacija sa onom izjavom, da, jeste, vrlo je važna izjava. To su ljudi koji već sada žive u svojim porodičnim kućama i stanovima. Budući da skraćujemo proceduru, budući da predajemo izveštaj o izvedenom stanju, prirodno je da treba da potpišu izjavu o eventualnoj budućoj mogućoj šteti.
Dakle, sledeća stvar koju ste pomenuli, koja je meni bila potpuno nelogična je ta spratnost. To povezujete sa tim da nekome činimo uslugu. Ponavljam još jedanput - kome ste činili usluge prethodnih 10 godina kada ste dozvoljavali da se pašnjaci prebacuju u građevinske parcele, kada ste dozvoljavali da članovi vaše poslaničke grupe grade i kupuju na tim pašnjacima, posle toga prevedenim u građevinsko zemljište? Dakle, to su usluge koje ste vi činili.
Mi sada treba to da rešimo. Ako mislite, kao poslanička grupa, da treba da srušimo milion i po nelegalno izgrađenih objekata, ja se ne slažem. Ne treba da ih srušimo. Treba da završimo, treba da ih uvedemo u red i treba da ih ozakonimo i treba da imamo mogućnost da, pre svega znamo šta imamo na teritoriji Srbije. Nakon toga, da imamo sasvim sigurno prihode od poreza na imovinu koji sada treba da se plate, ali to nije bilo u prethodnom periodu i da imamo konačno završenu priču sa tim da neko uopšte kreće u proces da gradi, a da nema građevinsku dozvolu.
Rekli ste da je ovaj Zakon nepravičan. Razlika u taksama, a tiče se iznosa taksi, razlika u taksama je 30 prema 500 puta, 500 puta je za građane i porodične kuće, dakle za one koji žive u svojim stanovima i porodičnim kućama, 30 puta je manja za komercijalne objekte.
Kada govorite da se tu čine usluge investitorima itd, ti investitori su te svoje stanove prodali, u tim stanovima žive ljudi koji sada treba i na njih je svedeno to da treba da izvrše proces legalizacije iako, naravno vi i ja znamo da je to trebao da uradi investitor. Dakle, ovaj zakon omogućava da kratko i brzo rešimo pitanje nelegalno izgrađenih objekata, ponavljam onih koji su izgrađeni u prethodnih 10 godina.
Lokalne samouprave i građevinski inspektori, pa pravo je pitanje možda baš za vas. Zašto nema građevinskih inspektora u prethodnih 10 godina u lokalnim samoupravama? Zašto se sve činilo da ih nema? Zbog toga što je bilo odlično da lokalne samouprave nemaju građevinske inspektore koji neće izaći na teren i koji neće u trenutku kada su trebali da reaguju, da reaguju i zbog toga imamo situaciju milion i po nelegalno izgrađenih objekata.
Prihodi od ovog zakona, 70% idu lokalnim samoupravama. Od tog novca lokalne samouprave su dužne da, upravo ulože u infrastrukturu, odnosno da podignu tu infrastrukturu koju ste pominjali, kada pominjete između ostalog vodovod, kanalizaciju itd, u većini lokalnih samouprava to već postoji, ali bez obzira prihod od ovog zakona ide upravo većim delom lokalnoj samoupravi, jer smo mi svesni da je lokalna samouprava ta koja će ovaj zakon realizovati, naravno zajedno sa Ministarstvom.
Moram da vam kažem, sa lokalnim samoupravama treba raditi. Ako je zakon o planiranju i izgradnji zaživeo i ako zakon o planiranju i izgradnji danas beleži uspeh, u smislu da već sada imamo povećan broj izvedenih radova za 70% u septembru u odnosu na prethodni septembar, onda verujte zaživeće i ovaj zakon.
Još jedanput, smo da napomenem, da ne bude zabune, ovaj je zakon koji rešava brljotine iz prethodnog perioda i to ne brljotine od jednog meseca, jedne godine, nego brljotine koje su posebno bile vidljive od 2000. godine pa na ovamo. Ovo je poslednji zakon koji se odnosi na ozakonjenje, ovaj zakon se razlikuje od svih prethodnih, zato što nema dobrovoljnosti, ovaj zakon sprovodi država i država će rešiti i te probleme, koje ste pre svega moram da priznam, bez obzira koliko ne volite da se vraćamo na to šta ste radili, koji ste, pre svega vi iz DS stvarali u prethodnom periodu. Hvala.

Želim da vam se zahvalim na tome što ćete podržati ovaj zakon, da vam dam informaciju da u Beogradu trenutno ima zahteva 248.382, da je za poslednjih godinu i po dana rešeno 8.352 predmeta, u prethodnih pet godina 17. Znači, nerešeno je 230.000 predmeta i to je jedan od razloga, dakle ne Beograd, nego cela Srbija, ali to je jedan od razloga gde želimo da podvučemo crtu.
Uskoro će Beograd imati i PGR i sa Zakonom o planiranju i izgradnji, zaista više neće biti ni jednog jedinog razloga da bilo gradi na nelegalan način, ali crta mora da se podvuče i ovaj problem mora da se reši. To je bio razlog zašto smo između ostalog, naglašavam ovaj zakon napravili u javnom interesu i taj termin koristimo, jer hoćemo da država na najbrži mogući način najjeftinije, bez procedura sprovede ovaj proces. Hvala vam što ćete podržati zakon.

Hvala vama na komentarima.
Da ponovim, član 5, dodatno ćemo pojasniti još jednom za sve, nema uopšte gradnje u prvom stepenu zaštite. U drugom stepenu zaštite su moguće samo vikend i porodične kuće za odmor, govorim o parkovima prirode.
Kada govorite o rušenju i kada govorite da niste čvrsto uvereni da ovaj zakon može da se implementira i realizuje, ja jesam. Sve što je ovo Ministarstvo od zakona predložilo, ono zaista te zakone i implementira. Dokaz za to jeste Zakon o planiranju i izgradnji. On danas ima svoje rezultate. Kada smo u decembru mesecu prošle godine pričali o tome, isto je ovde bila rasprava i rekli ste – nikada se neće desiti i nema šanse da će biti, odnosno neće biti moguće da se građevinske dozvole izdaju za manje od mesec dana, pa smo u tome uspeli.
Imamo zaista rezultate koji mogu da se vide i najnoviji podaci kažu, recimo, da prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u septembru 2015. godine izdato je 929 građevinskih dozvola, što je za 17,3% više nego u septembru prethodne godine. Sa 2.882 dozvole, ovo je najbolji treći kvartal u poslednjih osam godina i drugi najbolji septembar u tom periodu, itd.
Dakle, moguće je da se zakoni implementiraju, realizuju i zato smo i radili ovaj zakon možda duže nego što smo planirali, ali smo ga radili upravo sa ciljem da on sigurno može da se primeni u praksi.
Kada govorite o rušenju, takođe, da vas podsetim, ovo je prvo Ministarstvo koje je svoj posao ozbiljno shvatilo i izdvojilo novac i za rušenje, i ovo je, rekla bih, jedino ministarstvo u prethodnih 10 godina koje je sve ono što se, recimo, nalazi, a što je u nadležnosti rada ministarstva, a kada govorimo o rušenju nelegalno izgrađenih objekata i sprovodi.
Rušili smo objekte na Tari, odnosno Perućac, Golija, Đerdap, sledeće nedelje Kopaonik i Uvac. Mi prosto sprovodimo zakon, i to će raditi lokalne samouprave zajedno. Kontrolu će vršiti Ministarstvo. Ima dovoljno kapaciteta i u lokalnim samoupravama, jer su uspeli da sprovedu i da sprovode Zakon o planiranju i izgradnji. Neće biti nikakvog razloga, niti problema da sprovode i ovaj zakon.
U pravu ste, u zakonu će se naći amandman gde tačno 70% novca koji dolazi od zakona biće namenski određen i biće za unapređenje infrastrukture tih lokalnih samouprava, kao što će biti i za ovaj drugi stepen zaštite.
Kada ste govorili o onom delu koji se odnosi na stanove i na zgrade, svakako da će inspektor konstatovati nemogućnost rušenja ukoliko imamo stanove u jednoj zgradi, i ako neko ne želi da se ozakoni, on to mora da konstatuje, a sa druge strane ćemo imati, naravno, sa naše strane ćemo propisati naplatu većeg poreza na imovinu.
Dalje, ako sam nešto preskočila, vi ćete me podsetiti. Ali, pretpostavljam da ćete i vi vašim amandmanima, koje ćemo pogledati i predložiti, sve ovo što ste vi rekli predložiti amandmanima, pa ćemo zajedno da pogledamo sve što možemo da prihvatimo da zakon bude bolji, mi ćemo to sigurno, kao i uvek do sada, uraditi. Hvala.

Ne toliko zbog vas, koliko zbog građana Srbije za koje je, pre svega ovaj zakon i napravljen, jer je napravljen da u interesu građana Srbije u javnom interesu, za razliku od tih prethodnih zakona koje ste pominjali, koji nisu imali taj javni interes i koji su pravljeni, a sada ćemo videti i zašto su pravljeni, na koji način i ko je u stvari uzeo pare donoseći raznorazne zakone po imenu i prezimenu.
Pre nego što ja krenem na to da vam prvo kažem jednu stvar, a to je da ova Vlada i Srpska napredna stranka ne dele ljude na vaše i naše i ne dele na ove i one. Srpska napredna stranka i ova Vlada vode računa o svim građanima Srbije. Ovaj zakon je u interesu svih građana Srbije.
Da podsetim milion i po nelegalno izgrađenih objekata, 85% su porodične kuće i stanovi.
Moje pitanje u stvari za vas jeste - izvinite, a vi ste ih pustili da nelegalno grade? Ta nelegalna gradnja nije nastala od kada je SNS na vlasti, nego prethodnih 18 godina, a posebno sa velikim rastom od 2000. godine pa na dalje. Vi ste donosili zakone, na osnovu kojih mi sada imamo milion i po nelegalno izgrađenih objekata. Što ih niste sprečili? Zašto niste uhapsili vlasnike milion i po nelegalno izgrađenih objekata? Zašto niste primenili zakon koji ste vi doneli, a jedan od autora tog zakona je vaš ministar u senci, koliko se ja sećam? Zašto niste primenili zakon? Zašto 10 godina niste primenjivali zakon? Zašto ste dozvoljavali u svakoj lokalnoj samoupravi da gotovo ne postoji ni jedan građevinski inspektor baš zato što ste puštali lokalne moćnike i vaše predsednike opština da po tim lokalnim samoupravama rade, a da za rezultat danas imamo milion i po nelegalno izgrađenih objekata?
Izvinite, a ko je onda uzeo pare tih 10 godina kada se gradilo nelegalno? Srpska napredna stranka ili DS, odnosno predstavnici vaše stranke kada su donosili takve zakone i imamo ovakvu situaciju koju danas imamo? To su činjenice. Milion i po nelegalno izgrađenih objekata je, nažalost, ili kako god vi to tumačili, nastalo za vaše vreme i za vreme tih pet zakona. Ovaj zakon se razlikuje od tih prethodnih zakona. Naš interes jeste da problem rešimo i mi ćemo zaista problem rešiti.
Što se tiče ljudi koji pišu zakone, prvo, mi smo Vlada koja kada piše zakon i svaki zakon koji je ovo ministarstvo predložilo parlamentu i parlament usvojio, bio je pre svega u javnoj raspravi. Naše zakone pišu i profesori i članovi radnih grupa. Naše zakone ne piše jedna, dve ili tri osobe, nego veliki broj ljudi. Svi su naši zakoni u javnim raspravama. Ali, nešto da znate, za zakon je odgovoran onaj ko ga predlaže, pre svega ministar u ime ministarstva. Ja sam kao ministar dala osnovne smernice šta treba da rešimo. Ja odgovaram za ovaj zakon, a upravo sa vašim državnim službenicima, sa ljudima koje ste vi imenovali, a koje mi nismo sklonili iz naših ministarstava, da, taj zakon je urađen. Kao što nismo sklonili nikoga ni iz pravosudnih organa, pa sad radimo. Dakle, ne možete da govorite na taj način.
Vraćam se ponovo na pitanje - zašto niste uhapsili milion i po vlasnika nelegalno izgrađenih objekata? Zašto niste primenili zakone koje ste vi donosili? Zato što vam je to odgovaralo. Zato što je neko upravo, u pravu ste, tada uzimao novac da bi bilo nelegalne gradnje, a mi ćemo to da prekinemo.
Kada govorite o građevinskoj mafiji, potpuno ste u pravu. Znate li kad je nastala? Posle 2000. godine. Kada govorite o poljoprivrednom zemljištu, fantastično, hajde da malo pričamo o pašnjacima prvog reda u centru Beograda, koji su odjedanput preinačeni u građevinsko zemljište gde su vaši poslanici, vaš poslanik gradio sa nekim drugim ljudima. Sve ih poznajete.
Prema tome, građevinska mafija jeste postojala i sigurno da još uvek postoji, ali sigurno na mnogo manjem nivou nego što je to bilo u vaše vreme. Izborićemo se sa tim, zato što smo prvo doneli Zakon o planiranju i izgradnji, protiv kojeg ste bili zato što vam je verovatno odgovaralo da se građevinske dozvole daju za 200, 300, 400, 500, 1.000 dana. To vam je odgovaralo zato što je neko drugi imao korist od toga.
Doneli smo i Zakon o konverziji, da rešimo nešto što se nije godinama rešavalo. Donećemo, nadam se, i ovaj zakon i rešiti pitanje nelegalno izgrađenih objekata i smanjiti upravo sve ono što se zove korupcija, jer to pokazuje i govori, ne samo ovo što ja sada kažem, nego i sve svetske međunarodne institucije. Prema tome, pitanje je za vas – a šta ste, gospodo, radili prethodnih gotovo 15 godina?

Ja bih vas ipak pozvala da glasate za ovaj Predlog zakona, zato što je ovaj Predlog zakona u interesu građana Srbije, a ja verujem da svi poslanici ovde žele da rade u interesu građana Srbije.
Daću nekoliko objašnjenja. Sto puta sam ponovila, ponoviću i sto prvi, drugi, treći, koliko god je potrebno, da ćemo mi svakako precizirati odredbe koje su nesporne, a rekla bih da ste nešto pomešali. Jedno su nacionalni parkovi i jedno su parkovi prirode prvog i drugog stepena, koji se pominju u ovom članu 5, a drugo je zaštitni pojas vodotoka. Ni u jednoj ni u drugoj varijanti nema gradnje i nema ozakonjenja ni po svim vašim zakonima, ni po postojećem koji trenutno postoji, a ni po ovom, po kojem se nadam da ćemo ga ovde u parlamentu usvojiti.
Kada govorimo o inspekciji, rok je da se izvrši popis 12 meseci. Mi kao Vlada i ovo Ministarstvo, pre svega, kada smo doneli Zakon o planiranju i izgradnji, nismo ostavili lokalne samouprave sa strane. Mi radimo zajedno sa njima, i nastavićemo to da radimo u implementaciji ovog zakona. Neće biti prepušteni sami sebi i imaće dovoljno kapaciteta da ovaj zakon realizuju. Ovo je samo prvi korak da usvojimo zakon, a drugi jednako važan korak jeste da se taj zakon primeni u praksi. I naravno, naša će biti odgovornost, dakle, pre svega mene kao ministra, da se zakon primeni u praksi, kao što je vaša odgovornost 1,5 miliona neizgrađenih objekata. Ja vam kažem, mi ćemo taj posao rešiti. Hvala.

Samo da odgovorim vezano za pomoćne objekte. Puno je pitanja na tu temu. Pomoćni objekti mogu da se ozakonjuju, ozakonićemo ih ili kao posebne ili uz glavni objekat, a taksa je pet hiljada dinara.

Na samom kraju prvo želim da se zahvalim svim poslanicima i poslanicama na jednoj vrlo konstruktivnoj raspravi, ali i da poručim građanima Srbije da zakon o ozakonjenju o kojem smo danas raspravljali u načelu, a u četvrtak ćemo raspravljati u pojedinostima i iskreno se nadam da će parlament usvojiti ovaj predlog zakona, dakle, ovim zakonom mi rešavamo pitanje milion i po nelegalno izgrađenih objekata.
Veoma mi je žao, pretpostavljam i većini građana Srbije, što smo došli uopšte u situaciju da treba da imamo takav problem sa milion i po nelegalno izgrađenih objekata i što smo došli u situaciju da su nas neke prethodne vlade, čiji poslanici danas sede ovde u parlamentu a predstavljaju opoziciju, dovele u situaciju da milion i po nelegalno izgrađenih objekata postoji u Srbiji, da građani u većini slučajeva nisu mogli da dođu do svojih građevinskih dozvola jer je to nekome odgovaralo da ne daju i ne izdaju građevinske dozvole i sasvim sigurno je bilo jako puno korupcije upravo u tom sistemu u kojem su se dozvole čekale i po nekoliko godina, u kojem nije bilo planova, u kojem su pašnjaci prebacivani u građevinsko zemljište itd.
Ali, mi smo danas ovde sa predlogom zakona koji je napravila ova Vlada koju pre svega vodi SNS, želeći i mislimo da možemo da rešimo problem i da pomognemo građanima Srbije, dakle, svima, da postanu vlasnici svojih objekata, svojih stanova, porodičnih kuća, da na osnovu toga mogu takođe da uđu i na tržište nekretnina, ali da budu registrovani, da možda sutra upravo sa tim svojim stanovima školuju svoju decu, a da sa druge strane, kao država, uvedemo red i da konačno više nikada ne bude ni jedan jedini metar kvadratni koji je napravljen bez građevinske dozvole.
Uspeli smo sa građevinskim dozvolama, uspeli smo sa tim da građevinske dozvole dajemo za manje od mesec dana, uspećemo i da od 1. januara imamo elektronske građevinske dozvole, sve zemlje u okruženju ih već imaju. Žao mi je što to prethodne vlade nisu uradile u prethodnom periodu, ali mi smo uradili i uradićemo. Tako ćemo isto uspeti da ozakonimo sve što može po zakonu da se zaista ozakoni i da građani imaju pre svega zadovoljenje sopstvenog interesa.
Iskreno se nadam da će i rasprava u pojedinostima biti jednako konstruktivna i, ukoliko treba, da ćemo ovaj zakon još više poboljšati za dobrobit pre svega građana Srbije. Hvala vam.

Mnogo toga ste rekli. Opet se čini da niste čitali zakon, ali razumem tu smo da objasnimo. Pre svega nema obaveza javnog prevoza za robu, to je tržišna kategorija imamo samo kod prevoza putnika. Vrlo jasno je rečeno da kod infrastrukture postoji sertifikat koji se tiče, odnosno odnosi se na celokupnu mrežu, a kod prevoza putnika imamo i licence i sertifikat. I, nekako, samo vi po meni ne treba da govorite o bezbednosti i o tome da li smo doveli u pitanje, pitanje bezbednosti u železnici zbog toga što smo mi nasledili železnicu. Da podsetim još jedanputa poslanike i građane Srbije, koja je išla 30 kilometara na sat sa vozovima starim preko 40 godina, sa mrežom starom u proseku preko 40 godina, i ako nešto nije bilo bezbedno nije bilo to bezbedno, a danas se železnička infrastruktura modernizuje, danas dolaze novi vozovi. Juče je upravo jedan od 21 „štedlerovog“ voza išao za Niš u svojoj probnoj vožnji.
Dalje, nikada ova Vlad nije rekla da je zakon iz 2013. godine loš. Dakle, ne znam gde ste to čuli, ali da mislimo da je bolje, pre svega, da ovaj zakon poboljšamo imajući u vidu da je ovo živa materija i da je ovo materija koja se stalno poboljšava i kako se poboljšava u EU ne vidim nijedan razlog zašto mi ne bismo takođe učinili najviše što možemo i poboljšali situaciju u transportu, pre svega u železničkom transportu. Možda za DS vreme stoji, ali što se tiče ove Vlade mi vreme ne gubimo i činimo zaista sve da podignemo železnicu na jedan viši nivo nego što je ona bila i kako smo nasledili, a tužno je, odnosno tužno smo je nasledili, a verujem da ćemo imati jednu potpunu, već i sada imamo jednu potpunu drugačiju i železničku infrastrukturu i preduzeća i same radnike pre svega koji tu rade.
Takođe, vrlo je zanimljivo…

Radi javnosti, samo da se zna, ono što smo prihvatali i inače znam da svaki amandman koji može da poboljša zakona, makar to bila i tačka, zarez, makar reči ili karakteristike još jedne osobine ili obrnuto, kako god, saglasna sam da se prihvati.
Ono što, za vašu informaciju, da tako je, nasledili smo jadnu železnicu od vas. Sada je već završeno 65 kilometara železničke pruge koja je modernizovana na prosečnih 120 kilometara na čas, sa onih 30, koliko je bilo kada ste bili vi. Inače, sada počinje i modernizacija na tri deonice na južnom delu Koridora 10 i za godinu dana mi ćemo modernizovati 130 kilometara železničke pruge, kojom će se ići prosečno 120 kilometara na sat.
Da, velika je razlika, samo za godinu i po dana. Nije dovoljno, ali će svakako biti još više u naredne dve, tri godine. Tako da, nemojte uopšte da se poredite sa onim što ste radili vi 10 godina i šta smo mi uradili za godinu i po dana. Da sam na vašem mestu tu bih ćutala, ali ako želite da budete konstruktivni, budite. Zbog toga smo i pogledali amandmane koje ste dali i zaista sve ono što smo mogli da prihvatimo, da bude još bolji zakon, mi smo prihvatili, kao što uvek i radimo.
To je razlika između ove Vlade i ove strane SNS i vas.