Kao da ste znali, jeste crno je na belo. Crno na belo. Znači, ovo je konzervacija bazilike rađena po svim standardima kako se radi konzerviranje i po svim fazama kako se radi konzerviranje bazilike, jedna, druga, ima ovde jedno 10 slika.
To što ste mi dostavili, kao Nova stranka, i rekli mi, naravno, za određene stvari, koje su se dešavale, i šta su radila određena fizička lica, to je stvar kulture i sramotno je, ali ne može se staviti u kontekst toga da država nije uradila ono što je po zakonu mogla, što je bilo celishodno, što je bilo najjefikasnije, što je bilo jedino moguće. To su dve različite stvari u odnosu na ovo što sam mogla da vidim.
Dakle, ovi dokazi o tome kako je konzervirana bazilika su dostupni, javni su i nisu urađeni niti protivzakonito, niti je bazilika zatrpana, kako kažete, nego konzervirana i to je moj odgovor. Dostaviću vam ove papire nakon sednice.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Kada smo radili na Predlogu ovog zakona nismo ga radili sa, nego smo ga upravo radili u saradnji sa svim udruženjima, odnosno predstavnicima transportnih preduzeća i izdavanje dozvola uređeno je uredbom iz nekoliko razloga, pri tome je vrlo jasno definisano kako se daju, odnosno kako se dolazi do određenih dozvola, koje su naravno, pre svega, kritične dozvole.
Moram prvo da priznam da dozvola nije bilo uopšte, a praktično avgusta prošle godine nije mogla da se dobije ni jedna dozvola, zato što sama uredba nije bila dobra, i tu ste u pravu, nije bila na najbolji način niti definisana, niti su iz nje mogli zaista da budu zaštićena transportna preduzeća. Redefinisana je uredba i tom uredbom i novim pravilima, praktično, koja smo uspostavili prošle godine, ja sam to rekla kada smo razmatrali zakon u načelu, mi smo došli u situaciju kada nam je vraćeno preko 60 hiljada neiskorišćenih dozvola.
Znači, uveli smo red, uveli smo jasna pravila, jasne kriterijume, a kriterijumi po uredbi, između ostalog, naravno da jeste i dugogodišnji rad samih transportnih preduzeća, njihova istorija, kvalitet njihovog voznog parka, broj njihovih vozila, koeficijent iskorišćenja i njihovih dozvola, a i samog rada. Prema tome, dovoljno je uredbom to urediti.
Sa druge strane, takođe je činjenica da sama delatnost transporta je dinamičan i ukoliko bismo tako nešto stavili u zakon, sami sebe bi na neki način vezali zbog samog perioda, odnosno zbog budućnosti, odnosno od budućeg rada transportnih preduzeća.
Verujte, dovoljno su zaštićeni, baš zato smo uradili ovaj zakon da bismo omogućili i transportnim preduzećima da rade, a sa druge strane i da država od toga ima korist kakvu treba da ima i u razvoju transporta, ali i u onim drugim delovima. Nažalost ne možemo da prihvatimo vaš amandman.

Još jednom kažem, apsolutno mislim da je nedopustivo da se prihvati amandman, uredba je sasvim dovoljna za takav način raspodele stranih međunarodnih dozvola, zbog još jedne vrlo značajne stvari, ona vam takođe piše u obrazloženju, ali vrlo jasno piše da zakonom ne možete da garantujete istovetni obim posla svake naredne godine niti u jednoj delatnosti, pa ni u delatnosti transporta.
Šta bi to značilo da u svakoj delatnosti zakonom garantujete da će neko da obavlja taj posao u određenom iznosu? Što je prosto nedopustivo.
Sa druge strane, u uredbi koja je postojala ranije nije bilo rokova. Mogle su dozvole da se uzimaju, da se drže godinama, da se ne iskorišćavaju.
Promenjena uredba je vrlo efikasna. Dakle, dozvole se dobijaju i moraju efikasno da se koriste. Znači, poštuje se mogućnost stečene dozvole. Ona mora da se koristi. Da ne govorim o tome da smo naravno promenili pravilnikom i način dodele 3% dozvola. Ja uopšte sada više čak i hajde da ne govorimo više o periodu do prošle godine, do avgusta meseca, nego o jednoj jasnoj uredbi koja ima jasne kriterijume i ovo što ste vi predložili razumem razlog zašto se predložili, ali sa druge strane sve je sadržano u uredbi, vrlo je jasno i ono kako poslujemo sada kada govorimo o izdavanju međunarodnih dozvola ne govorimo o vraćenim dozvolama nego o načinu kako se sada dozvole koriste i vraćaju. Govorim i u prilog da je uredba ne samo dobra, nego da je sasvim dovoljna kada govorimo sa stanovišta i samih transportnih preduzeća.

Vezano za amandman, pre svega zbog građana Srbije a i zbog svih ostalih poslanika. Jeste ovo jedan od amandmana koji je prihvaćen, a ono što je prihvaćeno i promenjeno u članu 40. zakona, a u odnosu na amandman koji ste vi stavili, jeste upravo u članu 40. stav 5. nakon reči: „u Republici Srbiji“ dodaje se zapeta. Dakle, mi smo dodali tu zapetu i to je razlog zašto je ovaj amandman prihvaćen. Nije jedini ove vrste. Većina amandmana koja je došla od narodnih poslanika su tehničke prirode. Hvala lepo, ali da se samo zna šta je bila priroda amandmana.
Što se tiče i hrasta i bazilike, ja snosim potpunu odgovornost i zadovoljna sam što su ti problemi rešeni, nakon više od dve godine nerešavanja. Drago mi je što se nastavlja rad na autoputevima, drago mi je što ćemo rešiti pitanje kamenorezačke radnje i drago mi je što ćemo imati i Koridor 10 i Koridor 11. To jeste u interesu razvoja ove zemlje.

Mi smo saglasni sa ovim amandmanom.

Moram da ponovim nekoliko stvari iz načelne rasprave, ali i dodam još nekoliko stvari.
Kada smo stavljali ovakav član u zakon, odnosno kada smo ga predlagali i stavili godinu 1993, jeste ja sam govorila da je to naravno iz Međunarodnog sporazuma Interbus i već sada ovim članom zakona mi ćemo isključiti iz saobraćaja 25%.
Kad sa predlogom amandmana, odnosno ukoliko bi prihvatili vaš amandman mi bi isključili, mislim da ste vi to dobili u obrazloženju, mi bi isključili preko 50% od ukupnog broja autobusa u Srbiji. Znači, ukoliko bi prihvatili vaš amandman i naravno da jeste na prvom mestu bezbednost, ali naravno i uslovi privrede i druga stvar niko ne može, pogotovo autobusi, toliko je rigorozna kontrola što se tiče ispravnosti autobusa, to je u nadležnosti MUP, ali kao što znate tehnički pregled mora da se prođe i to je ono što je najvažnije da bi pričali o samoj bezbednosti.
Nisam sigurna da bi vaš amandman pomogao niti povećanoj bezbednosti, niti bi povećao mogućnost da se razvija transportna privreda u oblasti drumskog saobraćaja i nadam se da bi se tu razumeli, i ovde mi dodaju, ali ja sam to već rekla u načelnoj raspravi, da ne govorimo o tome koliko bismo onda otvorili tržište, znači, za ulaza nekih drugih stranih kompanija, ali, priznajte zašto ne bismo dozvolili da naše transportne kompanije rade ovde koliko god je to moguće, ukoliko su tehnički ispravni.
Dakle, već ovim članom zakona isključujemo 25%, prihvatanjem vašeg amandmana 50% transportnih preduzeća, odnosno autobusa bi bilo isključeno iz saobraćaja. Pedeset posto.

Da, vrlo kratka.
Molim vas samo da ne mešamo pitanje bezbednosti i da ne govorimo o bezbednosti u drumskom saobraćaju, da će ona biti ugrožena ukoliko je stavljena granica 1993. godine zato što se bezbednost pogotovo autobusa utvrđuje samo i isključivo i jedino na osnovu tehničkog pregleda koji je veoma, veoma strog, da ne kažem restriktivan.
Dakle, ako je nešto u ovom zakonu vrlo važno, to jeste bezbednost na prvom mestu.

Mislila sam da je dovoljno obrazloženje, ali onda kada ste pomenuli pre svega lokalne samouprave, jer ja se slažem sa vama da mora da se održi pre svega kontinuitet pružanja usluga, pogotovo kada govorimo o uslugama prevoza, to je ono što jeste najvažnije. Realnost je pokazala ozbiljne probleme kada imamo zakup. Mislim u obrazloženju svi to imate. Ali, ono što treba da znate kao informaciju, od ukupnog broja autobuskih stanica njih je 127, 8% je u zakupu.
Kako će rešiti sad tih 8%? Rešiće tako što mogu da osnuju svoje društvo kapitala, odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću jer verujte da je to mnogo bolji i efikasniji način da se obezbedi kontinuitet usluga nego da ostane zakup, zbog toga što sporovi koji su postojali između vlasnika i zakupaca su na kraju dovodili do toga da usluge nisu izvršene i da su na kraju krajnji korisnici u stvari najviše trpeli. To je bio razlog zašto nismo dozvolili zakup, a sa druge strane po ovom procentu je jasno da to nije pretežno u lokalnim samoupravama, nego da govorimo o 8% autobuskih stanica koje su u zakupu.

Hvala lepo.
Mi prihvatamo ovaj amandman.

Da, prihvatam.

Zahvaljujem. Prihvatamo amandman.

Zahvaljujem prihvatam amandman.

Nema nikakvih problema.
Ono što je važno vezano za Zlatibor i PK „Zlatibor“ i Opštinu Čajetina i insinuacije da je došlo do povrede državnog, odnosno javnog interesa, dakle informacija koju sam dala, a sada ću da je ponovim, pre svega pred građanima Srbije. Dakle, šteta nije naneta i šteta nije ni mogla da bude naneta. Između ostalog, i pet predmeta koji se pominju još uvek nisu konačni predmeti i to je ono što jeste važno.
Sa druge strane, određene informacije, nadzor nad katastrom je takođe učinjen i biće učinjen nadzor nad svim ostalim katastrima u Srbiji, zato što je potpuno jasno da postoje određeni problemi u katastrima u lokalnim samoupravama. Dodatne informacije do kojih smo došli prosleđene su tužilaštvu i policiji i verujem da će javnost biti obaveštena.
Ono što takođe mislim da je ovog trenutka važno, a pošto ste pominjali obećanja, ja bih vam samo rekla da sve ono što je premijer u svom ekspozeu obećao pre godinu dana, to smo i realizovali i neke stvari čak i mnogo brže, čak ne očekujući da ćemo uspeti da zaista jedno posrnulo finansijsko stanje podignemo na noge, a mi smo to uradili. Dakle, kada bismo počeli da govorimo o resorima i o tome možemo, onda bismo videli da se deset puta više gradi, onda bismo videli da su doneti zakoni koji nisu godinama donošeni. Prema tome, spremni smo da razgovaramo o svakom obećanju ponaosob.
Još jedna informacija za koju možda ne znate. Samo ove godine, od januara meseca mi smo usvojili 94 zakona i to su sve važni zakoni. Prošle godine smo usvojili 194 zakona i primenjujemo ih. Ti zakoni žive, što mislim da je najvažnije. Hvala.

Budući da nisu preneta sredstva, odnosno budući da nije formirano preduzeće za održavanje puteva u Vojvodini…
(Nenad Čanak s mesta: Od kojih para?)
… ja sam bila fina i sačekala sam da vi pitate, pa sada vi pustite mene da ja kažem, a vi posle slobodno me ponovo pitajte.
Dakle, održavanje puteva u Vojvodini kao i u celoj Srbiji radiće javno preduzeće „Putevi Srbije“ iz sredstava javnog preduzeća „Puteva Srbije“.
Da problema u bezbednosti, odnosno pre svega u ne održavanim putevima ima, tu ste potpuno u pravu, ne samo u Vojvodini nego i u celoj Srbiji. Da smo prethodnu godinu mnogo više novca potrošili na rehabilitacije i na popravke od poplava i to je tačno. Prema tome, sve što radimo u celoj Srbiji radimo, pre svega, i u Vojvodini.
Što se tiče Fruškogorskog koridora, pre dve nedelje raspisan je javni poziv za projektno tehničku dokumentaciju. Mi očekujemo da dokumentacija bude gotova najkasnije do marta meseca sledeće godine. Sve što smo u pripremi radili, radili smo upravo sa pokrajinskim sekretarijatom oko projektno-tehničke dokumentacije i naše očekivanje da ćemo od naredne godine, sredinom godine početi rad na Fruškogorskom koridoru.
Kako ćemo ga finansirati i koji model finansiranja će biti kod Fruškogorskog koridora, to je nešto o čemu tek sada treba da se razgovara. Sada tek radimo projektno tehničku dokumentaciju koju nemam kompletnu.
Dakle, u toku narednih nekoliko meseci ili kako god, do kraja marta, pričaćemo i o modelu finansiranja i izgradnje. Za sada, model finansiranja nije još uvek definisan.

Sa zadovoljstvom ću da odgovorim, mada pitanje niste postavili.
Zakon o konverziji je zakon koji je ispravka zakona koji ste vi pravili pre nekoliko godina i koji su zaista potpuno zaustavili građevinsku industriju, naročito svih onih kupaca nakon privatizacije i stečaja. Znate da je to bio razlog zašto smo morali da popravljamo zakone i zbog čega svi oni koji, pogotovo kupci koji se bave proizvodnjom, nisu mogli da praktično nastave da grade na svom zemljištu, jer su jedino imali pravo korišćenja. Ispravkom vaših zakona i, dakle na osnovu i Odluke Ustavnog suda, donet je i napravljen, odnosno pripremljen Zakon o konverziji koji je skraćeno nazvan Zakon o konverziji, odnosno Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravu svojine ili pravo zakupa. Zakon je dugi niz meseci bio i u javnoj raspravi, dobio je sva pozitivna mišljenja svih institucija, ne samo Evropske komisije, kada govorimo o tome, nego i svih saveta stranih investitora, komora, naših investitora, naše domaće javnosti, usvojen na Vladi i na moje zadovoljstvo je usvojen i u parlamentu Srbije.
Ovaj zakon treba da omogući, naravno, sa jedne strane i prihode budžetu. Polovina će ići, naravno, budžetu Srbije, druga polovina Agenciji za restituciju, ali svakako treba da omogući da počne da se gradi u Srbiji, da se ili plati naknada na zemljište, dakle kada ulazi u svojinu, ili da se ide u zakup.
Često se pominje između ostalog jedan primer, a to je Luka Beograd, pa da odmah još jednom kažem platiće, naravno, tržišnu vrednost. Prvo će se odrediti lučko područje, to će uraditi ova Vlada, a nakon toga će se platiti tržišna vrednost naknade da bi se uopšte došlo u svojinu nad građevinskim zemljištem.
Dakle, još jednom da ponovim, ovaj zakon samo treba da pomogne da pored Zakona o planiranju i izgradnji u Srbiji konačno počne još više da se gradi. Vaše insinuacije da se neće ostvariti prihodi jednaki su insinuacijama koje ste imali kada smo usvajali Zakon o planiranju i izgradnji kada ste takođe rekli da se nikada neće desiti da se građevinske dozvole daju za manje od mesec dana, a Bogami taj zakon i te kako živi i nema lokalne samouprave koja ne primenjuje Zakon o planiranju i izgradnji. To se odnosi i na ovaj Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine. Hvala.