Izvinjavam se, ja moram da reagujemo samo na jednu stvar. Rekli ste – ili taj čovek ili žena. Pretpostavljam da je i žena čovek, samo to. Rekli ste – ili taj čovek ili žena; izvinjavam se, ja sam morala da odreagujem. Znači, žena je čovek.

Hvala.
Biću vrlo kratka. Što se tiče vašeg uporišta u biračkom telu, svako bira iluzije koje će da živi.

Samo još jednom da naglasimo, pod četiri član koji ste stavili, da je došlo do udesa, dakle dodajete 1, 2, 3. pa na 4. dodajete da je došlo do udesa ili ozbiljne nezgode domaćeg, da ponovimo, vojnog vazduhoplova koji je prevozio i civilna lica.
Znači, nije u nadležnosti ovog zakona nego je u nadležnosti Ministarstva odbrane i to smo nekoliko puta do sada rekli i to je jedini razlog zašto ovog ne može da bude sastavni deo ovog zakona.

Samo da podsetim da nije prihvaćen amandman kojim je predloženo da umesto mešovito civilno-vojne komisije imamo mešovito istražnu komisiju, pošto ste ovde kada ste objašnjavali zašto ne bismo radnu grupu promenili u istražnu komisiju, rekli – kad već možda imamo mešovito istražnu komisiju, onda da imamo samo istražnu.
Znači, nije prihvaćen taj amandman, a nije prihvaćen ni ovaj amandman, jer bi onda u celom zakonu to menjali. Ja sam tako razumela. Izvinjavam se ako sam pogrešno razumela.

Ovlašćeni predstavnici nadležnih organa, kao što ste rekli, za istraživanje udesa itd. koji mogu da učestvuju određuje ko će učestvovati, određuje glavni istražitelj po potrebi. Ukoliko on smatra da treba neko drugi da učestvuje, ako neki ovlašćeni predstavnik nadležnih organa treba da učestvuje u toj radnoj grupi on je taj koji će proceniti ko i da li uopšte treba da učestvuje i oni naravno moraju biti članovi radne grupe.
Oko nekog detaljnijeg protokola, to je ono što će se urediti u samom centru za istraživanja od udesa. Dakle, mislim da sam odgovorila. Ne?

Dve stvari. Prvo, postoji određena saradnja između dve države, u prvom trenutku, a između ostalog, podzakonskim aktom će biti definisan tačno način na koji će biti nadležni, dakle ovlašćeni predstavnici nadležnih organa uključeni u rad te radne grupe.

Da je vaš deo amandmana bio samo prvi deo, gde umesto reči „može“ stavljate „je dužan“, bilo bi prihvatljivo, meni se čini. Ovaj drugi deo je nešto što nije prihvatljivo.
Što se tiče samog obrazloženja, saglasna sa vama, nema veze sa onim što ste napisali.

Vezano za član 23, odnosno amandman, vrlo jasno piše da centar obavlja poslove istraživanja samostalno u članu 22. ili kada je to potrebno u saradnji sa drugim državnim organima i centar može da nadležnim pravosudnim organima, na njihov zahtev, pruži tehničku pomoć, dostavi informacije itd.
Prema tome, obavlja samostalno ili, kada je to potrebno, u saradnji sa drugim državnim organima. To je tema, rekla bih, i ovog amandmana. Dakle, centar utvrđuje uzroke. Centar je kapa praktično nad, i tako se i zove - centar za istraživanje udesa i niko ovde ne uvodi mnogo nekih instituta, kao što ste pominjali, komisije i radne grupe itd, nego vrlo jasno u zakonu piše ko šta radi, a centar je samostalan.
Ono što je jedan od prethodnika rekao, to je da će ovaj zakon da se popravlja, da neće biti podzakonskih akata, da nema novca i da će se menjati Zakon o ministarstvima, sve jedna i druga i treća stvar nisu tačne.

Kao član Vlade Republike Srbije, ne mogu da komentarišem da li vi zloupotrebljavate ili ne zloupotrebljavate vaše minute koje imate, ali pošto ste vi poslanik, ja ću shvatiti da ste vi postavili poslaničko pitanje i u pismenoj formi će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da odgovori na pitanje bazilike, koja nije, radi građana Srbije zatrpana, nego je konzervirana, i nije ni prva ni poslednja. Nadam se da će doći vreme kada ćemo moći na drugi način da je prikažemo, ali za sada je tako. Vi ćete u pisanoj formi dobiti informaciju o temi koju ste postavili kroz jedan drugačiji pristup, a to je kroz knjigu koju ste dali.

Ne zbog uvaženog poslanika, nego zbog građana Srbije pitanje bazilike je pitanje vrlo ozbiljno koje nije rešavano tri i po godine. Naravno i zbog loših projekata, odnosno ne odgovarajućih projekata. Nekada pre kada Vladu nije vodila SNS pitanje bazilike nije bilo njeno zatrpavanje. Bazilika je konzervirana i sačuvana za budućnost, a sa druge strane nastavljena je izgradnja auto puta. Srbiju je nažalost, nesređivanje, odnosno ne rešavanje problema bazilike i hrasta koštalo dnevno, ali dnevno dakle u prethodnih tri godine deset hiljada evra. O tome niko nije vodio računa. Mi smo problem rešili na najbolje mogući način u saradnji sa svim zvaničnim institucijama u ovoj zemlji zbog toga što instituciju u zemlji funkcionišu.
Tako da kada još jedanputa ponovim, bazilika nije zatrpana. Možda bi je neko zatrpavao ranije, ali mi smo je konzervirali i sačuvali. Mi smo jedna zemlja koja je bogata arheološkim nalazištima, pa i naš grad, gde danas jesmo, u Beogradu. Veliki deo Beograda jeste upravo izgrađen na arheološkim nalazištima. Jedan deo njih je takođe konzerviran.

Poštovani poslaniče, za vašu informaciju, postoje jasna pravila i kriterijumi koje su utvrdile vaše vlade, a ne Vlada u kojoj je bila SNS, a to je da postoje odbori u parlamentu Srbije kojima članovi Vlade, odnosno ministarstva podnose svoj izveštaje, brane svoje izveštaje i dostupni su da razgovaraju o svemu onome što rade unutar svog ministarstva. Tako i kao ministar energetike, tako i kao ministar sada saobraćaja, infrastrukture, odnosno građevinarstva, ja to i radim. Ako vi mislite da to nije dovoljno, kako ovde kažete, ja moram da vam kažem da ste ta pravila napravili upravo vi, odnosno vlade u kojima ste vi bili, a ne mi. Ako treba nešto da se menja, dajte inicijativu, pa ako poslanici prihvate, mi smo tu.
Dodatno članovi Vlade su uvek na raspolaganju i sve što radimo vrlo je javno i transparentno. Ova Vlada ne da nije neefikasna, ovo je jedna od najboljih vlada koju je Srbija imala. Ovo je Vlada koja ima najniži deficit u regionu. Ovo je Vlada koja ima najniži deficit sa zajedno tri još države EU, dakle najrazvijenije države. Ova Vlada je za godinu dana uradila ono što su retko koje vlade uradile u prethodnom periodu, od reformi u javnom sektoru, koje su pokrenute od restrukturiranja preduzeća, od na kraju krajeva resora koji ja vodim, dakle izgradnje puteva, koji jeste deset puta više nego što je bio. Ovo je Vlada koja je donela zakone koje nijedna prethodna nije želela da donese, počev od Zakona o radu, počev od medijskih zakona i Zakon o planiranju i izgradnji. To su zakoni koji se primenjuju i o svakom od tih zakona možemo da razgovaramo na svakoj sednici odbora koja bude bila u parlamentu, da pričamo, da vidimo da li postoje problemi, da li eventualno nešto treba da se menja.
Kada govorite najneefikasnija Vlada, zbog svih ostalih i zbog građana Srbije, dakle, to je autorski članak sa bloga Svetskog ekonomskog foruma. Dakle, to nije ni izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, tu nema kriterijuma, to nije lista Svetskog ekonomskog foruma. Pošto ste to pominjali još jednom kada smo imali zakon u načelu i sada, prosto nije tačno to što govorite.

Možda meni nije dozvoljeno opet kao članu Vlade da kažem koliko zloupotrebljavate ili koliko je ovo neozbiljno, da koristite i da se služite poluistinama. Ono što je istina iz ovoga što vi govorite jeste da je postojao vazduhoplov i da se desila nesreća, i to teška. Ali, sve drugo što ste rekli je potpuna laž. I vrlo nekorektno.
(Janko Veselinović, s mesta: Nisu čekale kamere?)
(Aleksandar Martinović, s mesta: A gde su pa čekale kamere?)
Ja sam član Vlade i imam situaciju gde možete da mi kažete da nemam pravo ovo da kažem, ali ja to moram da kažem zbog građana Srbije, ne zbog vas. Šta vi mislite, to je vaša stvar. Ali, građani Srbije će imati, na kraju krajeva, u narednom vremenskom periodu i izveštaj tužilaštva, itd. Ali, da govorite poluistinu, da govorite da je neko želeo da se slika, nema veze sa onim što je istina. Nažalost, imali smo tragediju, da se nikada ne ponovi. Ja se slažem da i ovaj zakon, s jedne strane, treba da pomogne da se nikada, naravno, uvek imamo uzrok i da znamo ne ko je kriv, nego šta trebamo sve da uradimo, takve stvari ne bi dešavale. Ali, govoriti poluistine, ja ne znam šta želite time da dobijete?

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, drage poslanice i poslanici, ispred vas su danas tri važna zakona, jedno je Sporazum o vazdušnom saobraćaju sa SAD.
Usvajanjem ovakvog jednog Sporazuma u parlamentu mi zaista stičemo pravo da obezbedimo direktne letove na relaciji Srbije i SAD. Poslednji takav let je bio maja 1992. godine, bio je još jedan pokušaj 2003. godine, ali taj sistem nije na najbolji način uspostavljen.
Tako da, Sporazum o vazdušnom saobraćaju sa SAD je dobar sporazum i nadam se da ćemo u raspravi to i potvrditi, ne samo privredno i ekonomski, nego pre svega i politički.
Drugi zakon ispred vas jeste zakon o izmenama Zakona o obligacionim i svojinsko-pravnim odnosima u vazdušnom saobraćaju, kojim smo pokušali da još bolje utvrdimo terminologiju iz postojećeg zakona koji ima oko 180 članova. Ovde se menja 11 članova u ovoj izmeni, da se naravno uskladimo dodatno sa direktivama EU, a sve u cilju da u stvari prava putnika uvek budu na prvom mestu i da to bude prioritet i u ovom zakonu. Direktorat će biti telo, jeste telo koje je nadležno za sprovođenje ovog zakona.
Treći, veoma važan zakon po prvi put u Srbiji jeste Predlog zakona o istraživanju nesreće u železničkom, vazdušnom i vodnom saobraćaju. Pitanje istraživanja nesreća u ova tri vida saobraćaja možemo pronaći u nekoliko zakona. Ovo je prvi put da je to sada objedinjeno u jednom zakonu i nadam se da u jednoj kvalitetnoj raspravi koju ćemo imati poslanici će ovaj zakon, odnosno predlog zakona prihvatiti. Između ostalog, prihvatanjem ovakvog zakona, predloga zakona koji možemo zajedno ovde unaprediti, završava se i prva faza sporazuma o jedinstvenom vazdušnom području. Na taj način Srbija je jedina zemlja u regionu koja će tu svoju prvu fazu ispuniti, jer je to sporazum koji se pravi, odnosno uspostavlja između EU i zemalja regiona.
Ono što je značajno za ovaj zakon, što bih ja posebno naglasila, jeste cilj zašto to radimo jednim zakonom i šta se to sve uspostavlja ovim zakonom. Pre svega, ovaj zakon, predlog zakona treba da nam omogući da utvrdimo jasne uzroke kada dođe do nesreća, bilo da su to nesreće u vazdušnom, železničkom ili vodnom saobraćaju, da na osnovu toga utvrdimo i određene preporuke šta je to sve potrebno uraditi kako do takvih nesreća više ne bi došlo, odnosno kako bi smo povećali bezbednost pre svega putnika, a sa druge strane kako bi smo svakako uticali i na smanjenje određenih troškova.
Za vašu informaciju, poslednje tri i po godine bilo je ukupno 2.180 raznih događaja, nezgoda ili udesa, stradalo je 150 ljudi kada govorimo o ova tri vida saobraćaja, a najveći naravno, najveći udarac za sve nas jeste gubitak ljudskog života, ali jednako, odnosno ne jednako nego dodatno uz to jesu i određeni troškovi koji se javljaju, a to je gubitak za Srbiju za ove tri i po godine u iznosu od 271 milion evra.
Ovaj zakon treba da, ovim zakonom i usvajanjem ovog zakona uspostaviće se centar za istraživanje nesreća i udesa, upravo centar koji će objediniti istraživanje za sva tri vida saobraćaja. Dakle, kao što sam rekla i za vazdušni i vodni saobraćaj i za železnički. U nekim zemljama EU postoje posebni centri za svaki od ovih vidova, znači za istraživanje nesreća. Mi smo se vodili idejom da možemo da budemo dovoljno ekonomični i efikasni da možemo da damo rezultat i ako imamo jedan centar, tako da je predlogom zakona predviđeno formiranje jednog centra za istraživanje nesreća i udesa.
Nadam se da ćemo danas i naravno kroz amandmane ako je moguće još i unaprediti ovaj zakon. Pretpostavljam da ćemo i u načelu i po amandmanima razgovarati o detaljima zakona, ali se isto tako nadam da će poslanici u ova naredna dva dana imati prilike da se ne samo detaljnije još upoznaju sa zakonom, dobiju odgovore od svih nas i nakon toga, naravno, ove zakone nadam se da će poslanici i usvojiti. Hvala.

Zahvaljujem na sugestijama, a naročito na pitanjima koja ste postavili. Krenuću od ovog poslednjeg zakona, Predloga zakona o istraživanju nesreća, vezano upravo za centar koji treba da se formira. Sve do momenta dok ne počne da funkcioniše, odnosno da se primenjuje ovaj zakon, naravno da svi drugi zakoni iz oblasti saobraćaja, dakle sad ne govorim uopšte o zakonima Ministarstva unutrašnjih poslova itd. koji se ni u kom smislu ne menjaju, sada govorim samo o zakonima iz oblasti saobraćaja, bilo iz oblasti železnice, bilo iz oblasti unutrašnje plovidbe, oni se menjaju i oni će jednog trenutka prestati da postoje u tom svom delu koje se tiče istraživanja nesreća, kada centar za istraživanje nesreća počne da funkcioniše. A on će početi da funkcioniše kad se završe upravo podzakonska akta o kojima vi govorite.
Moj stav je tu sličan kao i vaš za prethodne zakone, a to je da podzakonska akta, ukoliko je moguće, uvek treba da budu već spremna kada dolazi zakon u parlament. Zakon o planiranju i izgradnji mi smo uspeli već za tri meseca da završimo podzakonska akta, a onda ćemo, bez obzira što se pominju dve godine, mi smo se konsultovali i ovde će vezano za ovaj zakon podzakonska akta biti maksimalno, krajnji rok je godinu dana, zato što su akta vrlo ozbiljna. Mi smo do sada završili tri, u pripremi su samo tri podzakonska akta a ima ih deset i nisam sigurna da možemo da stignemo to da završimo u narednih još tri meseca. Ali, dakle, tek tog trenutka možemo da kažemo o zakonu koji se zaista primenjuje i gde centar za istraživanje nesreća može da radi svoj posao na pravi način.
Međutim, kada dođe do neke nesreće, kako ste već davali primer, hipotetički, tog trenutka operateri, bilo u železnici, bilo u vazdušnom, bilo u vodnom saobraćaju, obaveštavaju, pored MUP-a kojeg inače obaveštavaju, tog trenutka i glavnog istražitelja i zajedno se pojavljuju i deluju na terenu, odnosno obezbeđuju prostor itd. To će biti do sitnih detalja određeno, ali samo vezano za centar za istraživanje nesreća.
Ono što je važno i ono što se često meša, centar za istraživanje nesreća nije tu da utvrđuje krivca, nije tu da radi posao MUP-a, centar za istraživanje nesreća se bavi uzrokom, šta i zbog čega se desila određena nesreća, a na osnovu toga određenim preporukama i naredbama šta treba uraditi u narednom periodu. Onaj drugi deo posla u stvari radi MUP, tužilaštvo i već kako to pravila nalažu.
Sa vama se slažem takođe u jednom, vezano za samo funkcionisanje centra i kadrove u tom centru, i ljude koji će raditi u centru za istraživanje nesreća, da to moraju da budu ljudi od integriteta, sa velikim iskustvom, koji su u stanju da tri vrlo važne oblasti, dakle, unutar centra će postojati za svaku od oblasti, i za vodni i za železnički i za vazdušni saobraćaj ljudi koji će se baviti istraživanjem u sve tri oblasti, ali, čovek koji to treba da koordinira, mora da bude čovek od integriteta i iskustva. Iskreno se nadam da ćemo takvog imenovati.
Još jedna važna stvar vezano za ministarstvo, koju ste pomenuli – izveštavanje ministarstva. Ministarstvo je tu da kontroliše sprovođenje zakona, pre svega. Drugo, centar za istraživanje nesreća može u jedan, dva ili sedam dana da da izveštaj o uzrocima. Dakle, mi nismo ti koji će izlaziti na teren i mi nismo ti, kad kažem mi, mislim na ministarstvo, koji će se baviti, kao što bih rekla da je možda bilo do sada, nego upravo stručnjaci koji treba da izađu i koji treba da nam daju pravu informaciju.
Ako sam nešto ovde preskočila, pitaćete me ponovo pa ćemo objašnjavati.
Vezano za Sporazum sa SAD, samo da javnost zna i da vi znate, 2001. godine Srbija je izgubila tzv. kategoriju jedan. Bez kategorije jedan nije moguće ni razmišljati o direktnim letovima između Srbije i SAD, odnosno kategorija jedan znači da smo mi zemlja koja je bezbedna, koja je tehnički opremljena, da možemo da obavljamo takvu vrstu letova.
Sporazum je pregovaran gotovo 10 godina. Dakle, dugo se pregovaralo. Situacija koja je bila 2003. godine je sledeća. „JAT ervajz“ je tada imao određene dogovore sa uzbekistanskim „Ervejzom“ i tako smo u stvari leteli nešto manje od godinu dana za Ameriku, dakle, ne odavde.
Vezano takođe za Zakon o obligacijama, odnosno o svojinskim odnosima u vazdušnom saobraćaju, pominjali smo paket, ugovore, aranžman itd. Upravo pokušavamo da se uskladimo sa direktivama, da se u širem smislu bavimo pravima putnika. Ja mislim da ovo samo može da bude na dobrobit putnika. Sami ste govorili, od početka puta pa do kraja puta mi smo sada tu i nadležni smo, kroz direktorat, da tražimo od avio-kompanija da izmiri svoje obaveze, odnosno da izvrši naknadu štete.
Izvinjavam se ako sam nešto preskočila. Hvala.

Hvala vam na komentarima.
Nekoliko činjenica koje ste spomenuli, sasvim sigurno ćemo kroz amandmane usvojiti, tiču se npr. prevoznik i organizator putovanja. Mi smo s tim saglasni, ja sam već malo pre kada sam govorila i odgovarala poslanici, gospođi Čomić, rekla da neće biti dve godine podzakonska akta nego će biti godinu dana. Nisam sigurna, potrudićemo se da bude ranije, ali ne možemo staviti šest meseci, već smo sa dve godine smanjili na jedan.
Što se tiče finansijske nezavisnosti Centra za istraživanje nesreća, upravo smatram da iz budžeta mora da se opredeli novac i da je to način da oni budu finansijski nezavisni, a ne bilo koji drugi način nezavisnosti, jer bi to upravo, ugrozilo nezavisnost.
Pominjali ste da se imenovanje direktora, odnosno da neće biti konkursa, ne znam gde ste to pročitali. Član 6. vrlo jasno kaže – lice koje se postavlja za glavnog istražitelja mora, pored uslova koji su propisani zakonom kojim se uređuje rad na položaju državnih službenika, a dakle, rad na položaju državnih službenika se uređuje Zakonom o državnim službenicima, koji pretpostavlja postojanje konkursa, da ima i odgovarajuću stručnost za poslove istraživanja nesreće i najmanje 10 godina radnog iskustva u vazdušnom ili železničkom ili vodnom saobraćaju, odnosi se sada dalje i na pomoćnika itd. Prema tome, nigde ne piše da konkursa nema, tako da to, samo da pojasnimo.
I, vaše pitanje, između ostalog, je bilo kada će biti prvi letovi, direktni letovi za SAD. Procena je ili kraj godine ili najkasnije prvi kvartal naredne godine. I hvala vam što ćete podržati ova tri zakona. Hvala.