Prosto sam iznenađena šta ste sve ispričali za ovako kratko vreme.
Nažalost, mi se svi vrlo dobro sećamo i ostaće upamćena DS kako nam je prvo otela nadu 2000. godine da može u Srbiji da bude bolje, a onda nakon 2000. godine, pa na dalje, sve do 2012. godine, vrlo odgovorna za to što je, recimo, samo za četiri godine 400.000 ljudi ostalo bez posla.
Moje pitanje, odnosno moja dilema je – šta mislite, koliko je moglo da se izgradi i da se uradi od 2009. godine, kada ste doneli zakon koji je imao veliki broj odredbi i koji je proglašen neustavnim? Zamislite da nisu proglašene neustavnim, koliko je moglo da bude izgrađeno i koliko je ljudi moglo da bude zaposleno?
Dakle, mi ovaj zakon radimo da bismo popravili greške koje ste vi napravili, a radimo ga, pre svega, samo zbog jednog razloga, da se gradi i radi u Srbiji. Na samo jednom hektaru, ukoliko krene da se radi, građevinska industrija će generisati negde oko 3,5 miliona evra. Da ne govorim o tome šta bi to značilo za državu i za građane Srbije, da budu zaposleni i da imaju posao.
Kad govorite o iznosu koji će se prihodovati, pošto mi se nekako čini da sa računovodstvom, knjigovodstvom, kako god, nešto ne stojite najbolje, šta su prihodi, šta su rashodi, šta je to što ulazi u budžet ili izlazi iz budžeta, znači, 1,4 milijarde evra treba da se ostvari prihoda od naknade, od čega 631 milion ide u Fond za restituciju, ostatak ide u budžet Srbije, pokrajine ili lokalnih samouprava.
To je objašnjenje, koliko sam mogla da budem korektna, a da ne odgovorim na uvrede koje ste govorili ovoj Vladi. Ja zaista mislim da rezultati za godinu dana ne mogu da se porede po dobrom u odnosu na sve ono što ste vi, nažalost, ostavili Srbiji.

Pa pomenuli ste puteve između ostalog.
Dakle, onda kada je SNS došla na vlast voljom građana Srbije putevi koje ste nam ostavili nalazili su se po stepenu bezbednosti kao najnebezbedniji putevi u Evropi. Dakle, mi imamo najnebezbednije puteve u Evropi 2012. godine kada smo participirali u vlasti i to ste nam vi ostavili u amanet i zbog tih takvih nebezbednih puteva veoma je visok stepen saobraćajnih nesreća i poginulih, pre svega, mladih ljudi i to je ta nada koju ste između ostalog uništavali.
Druga stvar, mostove kada pominjete, svaki most koji ste izgradili četiri puta je skuplji od prosečne cene mosta. Prema tome, 400.000 ljudi koje ste ostavili bez posla za četiri godine jesu takođe izgubljena nada. Stotine hiljada mladih ljudi koji su napustili Srbiju upravo u periodu kada ste vi bili na vlasti jeste izgubljena nada i za to ste vi odgovorni i drago mi je što niste na vlasti.

Zahvaljujem.
Prvo, čini mi se da kada ste obrazlagali ovaj amandman, potpuno ste promašili temu, jer tema o kojoj ste pričali „Beograd na vodi“ o čemu ćemo naravno da razgovaramo i uvek treba s ponosom i da pričamo o tome šta će ovde sve da se radi, šta se već gradi, generalno u Srbiji više nego ranije, tema ovoga amandmana sa „Beogradom na vodi“ nema baš nikakve veze.
Druga stvar, kada govorite o amandmanu onda ne možete da dovodite u zabludu građane Srbije, pa da kažete da je obrazloženje, samo jedan deo obrazloženja da pročitate, a ja ću vam pročitati ceo.
Dakle, amandman se ne prihvata jer se navedeni slučaj retko javlja, to je početak, onda ide nastavak, nema tačke, u praksi i - predlagač smatra da nema potrebe da se ova pravna situacija izdvaja, već da, kada se u praksi javi na nju bude primenjena načela za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine propisane ovim Predlogom zakona.
Znači, najlepše vas molim, nemojte da dovodite u zabludu ni poslanike koji ovo slušaju, ni građane Srbije zato što nije obrazloženje da se samo javlja retko, već šta se radi u toj situaciji i razlog, naravno obrazloženje zašto ovaj amandman nije prihvaćen.

Prihvatili smo amandman.

Sa zadovoljstvom, hvala vam.
Prvo želim samo da kažem nekoliko važnih činjenica, da napomenem još jedanput, razlog zašto donosimo zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu jeste upravo da bismo otkočili sve ono što se dešavalo prethodnih godina, 2009. godine, kada nije moglo da se radi i da se gradi, pre svega, na građevinskom zemljištu, bilo da je ono neizgrađeno ili izgrađeno i, naravno, u određenim slučajevima koji nisu bili rešeni.
Nisam sigurna da ikome može da bude dobro ukoliko stoji građevinsko zemljište, ukoliko na njemu nema novih fabrika i nema novih građevina i ukoliko samim tim nema i onih ljudi koji tu rade.
Amandman koji ste podneli ne može da se prihvati zbog toga što zaista niste u pravu, posebno niste u pravu kada govorite da će se nekom nešto dati u bescenje itd, već da ne ponavljam vaše reči. One kompanije, pre svega proizvodne kompanije koje su u prethodnom periodu gradile na određenom zemljištu, pre svega proizvodne kompanije, one će sasvim sigurno imati manju naknadu, nesporno, ali one koje su se bavile nekim drugim poslovima, pa iz različitih poslova dobijali pravo korišćenja, a nisu ništa radili imaće i plaćaće mnogo više.
Pošto stalno pominjete „Luku Beograd“, još jednom da napomenem, da bude svima jasno, prvo, Vlada Srbije trenutno utvrđuje lučko područje. Lučko područje ne može da bude nikada predmet konverzije, to je prvo, to je izuzeto zakonom i to piše. Dakle, to je prva vrlo važna stvar koju ponavljamo već nekoliko puta da se zna.
Zemljište „Luke Beograd“, ono što nije lučko područje, neizgrađeno, nema nikakvog umanjenja, plaća se po tržišnoj vrednosti. Prema tome, nemojte da govorite i stalno da govorite kako neko nekome nešto poklanja. Te tajkune o kojima pričate i te zakone koje ste pravili, da se ne bismo vraćali i otvarali raspravu, nije ih napravila SNS.

Dakle, prvo vezano za sam vaš amandman i za, između ostalog, primer „Rakete“ itd. i perona. Dakle, prihvatili smo amandman koji se odnosi na samo veštačenje. Svakako da će to biti, ako ste to videli, to je prihvaćeno, i to geodetske struke, tako smo stavili.
Vezano za ovaj drugi deo problema, kao što ste i u raspravi u načelu spominjali indeks, dakle uzima se indeks zauzetosti i plana i moje kolege ovde mogu da izračunaju da vidimo da li je to baš tako kako ste vi sada rekli. Dozvolite, dajte malo vremena. Ali, svakako uzima se indeks zauzetosti. To smo rekli i kada smo imali raspravu u načelu.

Iznenađena sam vašim predlogom amandmana. Vi praktično isključujete stare vlasnike i ne želite, odnosno smatrate da ništa od mogućih, odnosno prihoda koji će doći treba da ide u Fond za restituciju. Mislim da je to zaista ozbiljan problem za Agenciju za restituciju, odnosno za Fond za restituciju, jer vaš predlog amandmana kaže – 50% u korist Republike Srbije i 50% u korist autonomne pokrajine.
Dali smo vam obrazloženje i objasnili da je vrlo važno voditi računa o starim vlasnicima i da mi, pored Agencije za restituciju i Fonda za restituciju, u narednom periodu ćemo i te kako da se bavimo pitanjem starih vlasnika i moramo o tome da vodimo računa. Tako da, ne znam na koju drugu vrstu prihoda ste mislili da se takav fond popuni, a mi mislimo da ovo jeste upravo pravi način, budući da upravo iz ovih grupa koje su predmet ovog zakona može se videti da će tu biti prihoda za Fond za restituciju.
Za mene je ovo iznenađenje da vi kao poslanička grupa smatrate da ne treba da ide ni jedan jedini dinar potencijalnih prihoda u Fond za restituciju.

Zahvaljujem na vašem predlogu amandmana. Naravno, mi prihvatamo da 10% ide lokalnoj samoupravi. Naravno da mogu da se dese situacije, ukoliko lokalna samouprava bude vlasnik zemljišta, da bude 50% plus 10, pa da prođe jako dobro. Ali, naravno, u onim drugim situacijama sasvim sigurno 10% ide lokalnoj samoupravi.

Mi smo već rekli da to prihvatamo.

Sada je prihod nula, sada nema uopšte para, sada se ne gradi, sada se tu niko ne zapošljava, sada ništa od toga ne funkcioniše, dakle nula.
Samo sekund, zakup pre svega nije kreditiranje kao što ste rekli, daje se mogućnost zakupa na 99 godina, ali se svake godine naravno vrši revalorizovanje iznosa koji se plaća i daleko od toga da je kreditiranje da je bezkamatno kako ste, čini mi se, rekli. Niste takođe u zakup postali vlasnik. Dakle, indeksira se kao što ste rekli.
Dalje, pitate za koga to radimo? Pa, radimo za građane Srbije i radimo za sve one koji treba da se zaposle. Daću vam još jedan podatak, dala sam bila podatak oko toga ukoliko se gradi na jednom hektaru koliko ćete to i šta će to značiti za građevinsku industriju. Ukoliko se gradi na 500 hektara, to će sasvim sigurno generisati prihod građevinske industrije od milijardu evra. Prema tome, zato se sve ovo radi. Zato uopšte ovakav predlog zakona i postoji ili je možda mnogo bolje ostaviti sve, pa ne raditi ništa i imati, građevinsko zemljište izgrađeno ili delom, neizgrađeno ili uopšte neizgrađeno i da tako ostane još ne znam koliko godina.
Dakle, naše mišljenje nije tako. Naše mišljenje je da treba da učinimo sve da se ono privede nameni, da se ostvaruju prihodi, ne samo prihodi koje smo pomenuli pre toga oko kojih se vi i Vlada spori, odnosno mi kao predstavnik Vlade, nego i sve ono nakon toga što u stvari treba da donese do određenog rezultata i rezultat je da građevinska industrija radi, da se ljudi zapošljavaju da se ovde gradi. To je razlog zašto ovaj zakon postoji.

Biću kratka. Nikada nisam toliko puta čula reč „Beko“ kao što sam čula u ova dva dana, u načelu kada smo raspravljali i sada, od istog poslanika. Ne znam kakve vas veze vežu. Ja ne poznajem gospodina Beka, niti bilo ko radi zakone po liku i delu određenih ljudi. To se sigurno radilo u prethodnom periodu ali to ne radi ova Vlada.
I da ponovim ja još jedanput – sve što bude plaćeno, ako govorimo konkretno o Luci Beograd, ko god da je vlasnik, platiće po tržišnoj vrednosti, a kada Vlada odredi lučko područje, koje niko ranije nije hteo da uradi pa to radi sada ova Vlada, to lučko područje neće biti predmet konverzije, odnosno, izuzetno je iz ovog zakona. Prema tome, neće pripasti nikome ko je tu vlasnik.
Kada govorimo o zakupu, još jednom da ponovim – zakup nije kreditiranje. Zakup je jedna od mogućnosti koja se daje ovim zakonom. Ako ste pogledali obrazloženje zakona, onda imate i simulaciju nas mikronivou, na primer, na 10 hektara građevinskog zemljišta i prva grupa gde, recimo, pripada Beograd, ukoliko postoji građevinsko zemljište od 10 hektara, onda bi zakup na godišnjem nivou iznosio 111 hiljada evra. Dakle, ako govorimo o prvoj zoni. Sve imate simulacije, prema tome, bilo bi korektno da ih bar pročitate pre nego što komentarišete.

Da, samo jedna, nekoliko stvari.
Verovatno istina vas boli, to je naravno vaš problem, ali moram da kažem i da se zaista usprotivim na rečenicu na koju nisam prvi put reagovala, ali sada zaista moram da reagujem, te rečenice da se zakon nije radio u Vladi, da je zakon radio neko ko god.
Ja zaista ne znam, još jednom ponavljam, vašu vezu sa pomenutim gospodinom, ali znam vrlo dobro da takvih veza sa bilo kim ne postoji u Vladi Srbije, naročito ne u ovom Ministarstvu.
Zakon je urađen u Ministarstvu, zakon ispravlja, nažalost, vaše greške i neka su to greške i neka ostanu greške u prošlosti, ovaj zakon je tu da donese dobro, ne samo budžetu Republike Srbije, nego da donese dobro građevinskoj industriji iz Srbije, zato što će generisati veoma visoke prihode.
Molim vas, nemojte da vređate Vladu Srbije, i nemojte da vređate članove Vlade, i nemojte da govorite da je nešto rađeno van Vlade Srbije, zato što ova Vlada zaista funkcioniše potpuno drugačije od svih vaših Vlada, a ja se ne bih zaista vraćala na to kako ste vi radili zakon, jer da ste ih radili na pravi način mi danas ne bi imali ovaj zakon ovde u Skupštini.

Postavili ste pitanje zašto bi neko išao u zakup a ne bi ostvario pravo svojine? Zakup i svojina nisu iste stvari, nisu jednaka prava. Ukoliko imate pravo svojine to je najširi mogući oblik prava. Znači, postajete vlasnik građevinskog zemljišta, samim tim imate pravo i sa tim zemljištem da radite sve ono što je dozvoljeno zakonom a postali ste vlasnik ako ste zakupac, niti možete da ga date u zakup niti možete da radite a da imate neka druga prava.
Prema tome, mnogo je za svakoga je mnogo bolje i prihvatljivije da bude vlasnik nego da bude zakupac. Ukoliko ste zakupac niste vlasnik nego ste samo zakupac i plaćate svoju naknadu po tržišnoj vrednosti, revolarizovano svake godine i ništa vam nije poklonjeno i ne postajete vlasnik sve dok ste u zakupu.

Puno je razloga zbog čega želimo da produžimo rok do 31.12.2015. godine, a to je što upravo iz Fonda solidarnosti EU sredstva su uplaćena u maju 2015. godine. Ono čime se mi sada bavimo i gde smo se pripremili, a čime se bavimo u narednom periodu, jeste upravo prevencija od poplava, da se takve stvari ne bi više dešavale, pored toga što su sredstva uplaćena u iznosu od 60,2 miliona evra, to je jedan od razloga.
Drugi razlog je što se nastavlja i dalje saradnja zbog toga što mnogo toga može da se učini upravo na prevenciji od poplava i koristiće se i dodatna 72 miliona evra za RHMZ, za novu opremu itd, sve do trenutka dok ne budemo u javnu raspravu, a to će biti veoma brzo, stavili sistemski zakon zato što zakon koji sada produžavamo na još nekoliko meseci do kraja godine nije sistemski zakon, ali sistemski zakon koji ulazi u javnu raspravu jeste Zakon o upravljanju rizikom od katastrofa. Konačno ćemo imati jedan sistemski zakon kojim ćemo se baviti.
U međuvremenu, ovaj zakon treba da živi kako bismo sve što još treba da uradimo u narednom periodu uradili, kako ne bi došlo do zastoja u tom poslu, što smo rekli i kada smo govorili u raspravi u načelu.

Ja sam sigurna da se vi i ja slažemo da treba da učinimo sve da klizišta koja ne mogu nikada da se završe za godinu dana, a Srbija zaista leži na klizištima, treba da završimo.
Takođe, verujem da se slažemo i sa svim izveštajima i Transparentnosti Srbije i Poverenika i svih koji su gledali kako je funkcionisala Kancelarija i kako funkcioniše Kancelarija i koliko je to javno. Ukoliko je taj sistem kao takav dobar, a ukoliko sada tek dolazi novac od Fonda solidarnosti, jer smo u prethodnom periodu to koristili iz budžeta ili donacije itd, valjda je logično da kroz taj sistem završimo i onaj drugi deo posla koji se tiče i klizišta koja jesu od poplava, ali isto tako i prevencija koja postoji.
Tako da, pokušavam samo da objasnim razlog zašto će biti zakon produžen, ali za mene je još mnogo važniji, napominjem, zakon koji je sistemski, koji ulazi u javnu raspravu, koji trajno treba na jedan sistemski način da rešava pitanja i planiranja i prevencije od poplava i, ne daj Bože, kada se one dese kako država funkcioniše. To će biti rešeno tim zakonom.