Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, drage poslanice i poslanici, ispred vas je danas jedan Predlog zakona koji je veoma važan za Srbiju, pogotovo kada govorimo o povećanju uslova, odnosno poboljšanju uslova investiranja i ako govorimo o povećanju investicija i naravno same zaposlenosti.
Pre nego što krenem da objašnjavam zakon, imam potrebu takođe da kažem da sve što smo prethodnih godinu dana uradili, a tiče se Vlade i Ministarstva građevinarstva, jeste upravo pokušaj da kroz adekvatna zakonska rešenja obezbedimo da se u Srbiji gradi. I u Srbiji se danas gradi upravo zbog toga što smo i prošle godine doneli važan zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji za koji ja danas mogu da kažem da živi, za razliku od drugih prethodnih zakonskih rešenja koje ispravljamo, pa upravo i današnjim predlogom Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine mi ispravljamo greške koje nismo napravili i zbog kojih imamo situaciju da određeni subjekti, bilo da su iz privatizacije, stečaja, sportska društva, ili oni koji su dobili pravo korišćenja od lokalnih samouprava, nisu priveli zemljište nameni, nisu mogli da grade i samim tim su zaustavili svoj proces bilo proizvodnje, industrije, jednostavno zapošljavanja.
Dakle, mi želimo da okončamo svojinsku transformaciju na građevinskom zemljištu, želimo da privedemo urbanističkoj nameni građevinsko zemljište i da povećamo, pre svega, prihode, dakle, ne samo budžeta Srbije, pokrajine, nego i lokalnih samouprava.
Institut konverzije uveden je već 2009. godine. Odlukom takođe iz 2013. godine Ustavnog suda osporena je mogućnost da se konverzija vrši na način koji je tada bio predviđen i zbog toga smo imali definitivno i zastoj kada govorimo o gradnji i investiranju.
Zakonom koji je ispred vas omogućena je konverzija, omogućena je konverzija, dakle, u pravo svojine ili pravo dugoročnog zakupa uz određenu naknadu. Naknada je po tržišnoj vrednosti uz naravno mogućnosti koje će definisati Vlada Srbije kroz uredbu mogućnosti smanjenja te naknade. Međutim, ovo pitanje dugi niz godina je bilo političko pitanje i mi smo upravo pokušali da to političko pitanje iz te sfere politike prebacimo na ono što se zove ekonomija i da to postane ekonomsko pitanje i kada smo govorili o Zakonu o planiranju i izgradnji ja sam rekla da ćemo mi prvo uraditi analizu efekata Zakona o konverziji, a tek onda pred vas doći predložiti odnosno dati nacrt ovog zakona.
Uradili smo tu analizu. Uzeli smo podatke od 137 lokalnih samouprava i opština o površini građevinskog zemljišta na kojima su lica nosioci konverzije upisani kao nosioci prava korišćenja. Dobili smo podatke od institucija, kao što su Republički geodetski zavod o ukupnoj površini građevinskog zemljišta. Dobili smo podatke od Agencije za restituciju o svima onima koji potražuju bilo novac, bilo zemljište. Dobili smo podatke od Agencije za privatizaciju o broju privatizovani privrednih subjekata, kao i broju privrednih subjekata u restrukturiranju i dobili smo podatke od Poreske uprave o tržišnoj vrednosti građevinskoj zemljišta.
Dakle, to su relevantne institucije i svi podaci koji stoje u ekonomskoj analizi, a mislim da ih imate u obrazloženju ovog zakona, su bili osnova na osnovu čega smo predložili Predlog ovog zakona.
Zašto smo to uradili? Uradili smo zato što želimo da utvrdimo orijentacionu vrednost građevinskog zemljišta i došli smo do nekoliko važnih informacija, a to je da ukupna vrednost građevinskog zemljišta u RS iznosi 661.015 hektara, a da predmet ovog zakona, predmet Zakona o konverziji, da se tako izražavam brže, jeste 531.042 hektara, odnosno 0,80% od ukupnog građevinskog zemljišta. Da je vrednost prema procenama Poreske uprave tog zemljišta 1,4 milijarde evra. Dakle, to su podaci koje smo dobili na osnovu ekonomske analize koja je napravljena.
Ova pravna situacija koja postoji već dugi niz godina i koja je onemogućila praktično da se nastavi da se gradi mora da bude rešena i ovim zakonom mi ćemo zatvoriti i konačno završiti priču koju govorimo oko svojinske transformacije građevinskog zemljišta.
Imali smo široku javnu raspravu od Beograda, Niša, Novog Sada, Kruševca, Užica. Pored toga, svim potencijalnim i relevantnim partnerima je nacrt zakona dat na mišljenje. Komentare koje smo dobija smo zajedno sa njima usklađivali, odnosno ubacivali u ovaj zakon želeći da upravo dobijemo jedno kvalitetno zakonskom rešenje.
Zatim, ono što je veoma važno, a to je da je ovaj zakon, odnosno Predlog ovog zakona u skladu sa Ustavom RS, budući da smo upravo u prethodnom periodu imali problem sa odlukom Ustavnog suda jer prethodno rešenje i uredbe koju je Vlada donosila, koju su prethodne vlade donosile nije bila u skladu sa Ustavom.
Pored konverzije za koju smatramo da ovim zakonom može da se izvrši pravo korišćenja, pravo svojine, ovaj zakon je jednostavan, administrativno lako sprovodiv, u roku od 30 dana je, po našoj proceni, moguće izvršiti konverziju. Osim toga, ovim zakonom smo dali mogućnost da do trenutka prava svojine može se ići u pravo zakupa na 99 godina tako što se tržišna vrednost građevinskog zemljišta deli sa 99 i dobija se godišnja naknada koja mora da se plati.
Naknada koja se naplaćuje se raspodeljuje na dva jednaka dela, da tako kažem. Jedan deo ide Fondu za restituciju, Agenciji za restituciju, a drugi deo budžetu Srbije, pokrajine i lokalne samouprave.
Procene govore da u narednih dve do tri godine je moguće na taj način skupiti oko 630 miliona evra na strani Fonda za restituciju i isto toliko na strani budžeta Srbije, pokrajine i lokalne samouprave.
Naravno da postoji i pravo na umanjenje naknade. Pravo na umanjenje naknade kada govorimo o neizgrađenom građevinskom zemljištu odnosi se pre svega na stepen razvijenosti lokalne samouprave pošto, kao što znate, postoji određeni broj lokalnih samouprava koje su devastirane i nerazvijene i u tom smislu će sasvim sigurno postojati umanjenje naknade i to će biti uređeno uredbom koju će doneti Vlada Srbije u narednih najkasnije i najviše 30 dana.
Kada je izgrađeno građevinsko zemljište onda se od tržišne cene odbija cena zemljišta koja je ispod objekta. Ukoliko je u pitanju neki industrijski ili proizvodni kompleks onda se ne obračunava zemljište koje je planirano za javnu namenu, putevi i sve ono što uz to ide.
Ja se nadam da ćemo uz raspravu koju imamo danas i uz sve komentare koji mogu da pomognu da ovaj nacrt zakona koji je potrebno bude još bolji bez obzira na sve javne rasprave i na sve dogovore koje smo imali upravo sa potencijalnim investitorima i domaćim i stranim i organizacijama poput Privredne komore Srbije, Privredne komore Beograda, Naleda, svih privrednih komora od američkih i svih ostalih, saveta stranih investitora itd, sve vaše sugestije i komentare koji mogu da pomognu da ovaj zakon bude još bolji su dobrodošli. Hvala vam.
Naravno, još jedan Predlog zakona je ispred vas budući da je poslanik pominjao zašto se objedinjuje. Možemo tako da tumačimo da je to i zato što sam kao potpredsednik Vlade ovde, ali mogu da vam kažem da mi kada govorimo o Zakonu o poplavama, da opet govorim skraćeno, jedina promena koju danas predlažemo, a ja ću obrazložiti zašto, jeste da se produži dejstvo zakona do decembra 2015. godine, odnosno ove godine, budući da postoji, da jednostavno određeni poslovi nisu još uvek završeni ne zato što Srbija nešto nije završila, nego zbog toga što je upravljanje sredstvima Fonda solidarnosti ukupne vrednosti oko 60,2 miliona evra Kancelarija, identifikovano Sporazumom sa EU, kao telo koje je odgovorno za upravljanje ovim sredstvima. Sredstva su uplaćena u maju 2015. godine.
Prema tome, to je jedan od razloga koji svakako traži da ta kancelarija nastavi da radi, a mora da radi naravno u skladu sa zakonom. Vrlo važan, za mene, značajan razlog zašto produžavamo dejstvo ovog zakona jeste što uporedo radimo već nekoliko meseci na sistemskom zakonu, zakonu o upravljanju rizikom od katastrofa koji do sada kao zakon nije postojao. Prema tome, onog trenutka kada budemo taj zakon stavili u javnu raspravu i doneli ga samim tim onda će prestati i dejstvo ovog zakona.
Naravno, otvorena sam da pričamo o tome. Ima još puno argumenata zašto tražimo produžetak i zašto molimo poslanike da prihvate produžetak Zakona o poplavama do kraja ove godine. Hvala vam lepo.

Hvala.
Hvala vam na mnogo pitanja i nedoumica, pa ću probati jedno po jedno da objasnim. Kada ste pomenuli pitanje restitucije, prvo, uopšte se pitanje restitucije ne rešava ovim zakonom. Mi se zalažemo da se izmenama i dopunama Zakona o restituciji rešava i pitanje restitucije.
Pročitaću vam iz zakona koji je danas ispred vas, o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, jedan stav iz člana 1. – Prava stečena na osnovu ovog zakona ne ograničavaju prava stečena u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i Zakonom o vraćanju, odnosno restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, kao što nije predviđeno nikakvo umanjenje vrednosti. Zaista se nadam da će se u narednom periodu izmenama i dopunama Zakona o restituciji i ovo pitanje mnogo brže rešavati.
Zatim ste pomenuli sledeće pitanje, pitanje državne pomoći, odnosno komisije. Komisija za kontrolu državne pomoći će biti ta koja će opredeljivati pitanja koja se tiču same državne pomoći. Tu ste napravili, čini mi se, jednu malu grešku, pa da ja ispravim. Samo ukoliko je u pitanju izgrađeno zemljište mi možemo da govorimo o tom procentu umanjena, umanjena u smislu da se tržišna vrednost umanjuje za iznos objekta, odnosno zemljišta koje se nalazi ispod objekta koji je izgrađen. Kada je u pitanju neizgrađeno zemljište, onda govorimo o mogućnosti umanjenja samo na osnovu stepena razvijenosti određene opštine, odnosno lokalne samouprave.
Dakle, treća i četvrta grupa i devastirane opštine su te koje mogu da uđu u priču o smanjenju naknade. Naravno da će Vlada da utvrdi uredbu, ali na osnovu Zakona o regionalnom razvoju koji postoji. Dakle, to nismo mi izmislili. Možemo možda da krenemo i da razmišljamo da li je taj zakon dobar, da li tu treba da se izvrše određene izmene i dopune. Nemam ništa protiv, ukoliko dobijemo određene sugestije možemo zajedno da krenemo u taj postupak.
Zatim, dalje ste pomenuli pitanje samog ministarstva i organa za imovinsko-pravne odnose u lokalnim samoupravama. Potpuno se slažem da nisu u potpunosti obučeni da mogu da obave ceo postupak. Naš plan je sledeći, što u obrazloženju takođe stoji, a to je da ćemo obučavati organe za imovinsko-pravne poslove ili kako god se zvali, službe za imovinsko-pravne poslove u lokalnim samoupravama. To je nadležnost ministarstva. Takođe, Ministarstvo za građevinarstvo će vršiti nadzor nad ovim zakonom.
Treće, potpuno ste u pravu da će lokalna poreska uprava davati kompletnu informaciju, a službe za imovinsko-pravne poslove u lokalnim samoupravama će raditi prost račun, tj. prostu računsku radnju tako što će od onoga što dobije od poreske uprave eventualno ukoliko postoji potreba za umanjenje. Dakle, to je zaista prosta računska radnja, za to zaista ne treba posebna obuka.
Bilo je dosta pitanja, zapisivala sam. Tiče se isto tako i doprinosa od 30% koje ste pomenuli. U zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji takođe je predviđeno 30%, da ukoliko se u istom trenutku plaća, isto to smo
radili i u ovom zakonu. Dakle, smatramo da je to za sada način, ne bi bilo dobro da je 50%, sve naše analize nisu pokazale da će to nešto specijalno da doprinese samom poslodavcu i da će da zaštiti interese budžeta države i Fonda za restituciju.
Takođe, pomenuli smo pravo korišćenja. Pravo korišćenja nikada nije bilo predmet tržišnog vrednovanja i to je jedan od razloga zbog čega, između ostalog, danas imamo ovaj zakon.
Pominjete još i porez na imovinu. Kao što znate, 31.12.2013. godine prestala je obaveza plaćanja naknade za pravo korišćenja. Dakle, tek sada, svi drugi prihodi koje budemo imali, a na konto ovog zakona, će upravo biti lokalni prihodi, neće biti prihodi samog budžeta.
Takođe, kada ste rekli da 92% zemljišta se vodi kao svojina Republike Srbije, da to znači da će u samom postupku u konverziji, najveći deo, 150%, ići u budžet Republike Srbije. Mi možemo da razgovaramo, dakle, ja ću se konsultovati sa Vladom da se određeni procenat odredi ka lokalnim samoupravama. Za sada smo stavili ovaj predlog, ali to je nešto što može da bude predmet daljih razgovora.
Ako sam nešto propustila, posle ćete me dopuniti.

Pa samo još jednom da dodam.
Kada govorimo o rangiranju lokalnih samouprava prema uredbi, odnosno prema stepenu razvijenosti i visini društvenog bruto proizvoda po stanovniku, da li je iznad republičkog proseka, ispod, koliko posto i tako dalje, to je objektivni kriterijum koji je ovaj zakon morao da uzme zato što ta podela, kao takva, postoji. Ali, takođe, kao što sam rekla, nemam ništa protiv da se to menja i zašto, recimo, u prethodnom periodu možda nismo krenuli u izmene. Dakle, ajde da pokrenemo i tu stvar.
Kada govorite o odvajanju novca u Fond za restituciju, odnosno Agenciju za restituciju, pa ja mislim da je odlično. Mi postižemo upravo ovim zakonom da se novac slije i upravo u Agenciju za restituciju. Ja to vidim kao prednost.

Mislim da je veoma važno da se bavimo suštinom, pa ću početi od prvog vašeg pitanja vezano za Zakon o konverziji, a pitanje da li je taj zakon dat Pokrajinskom sekretarijatu na mišljenje. Ne, nije dostavljen Pokrajinskom sekretarijatu, jer to nije po Poslovniku rada Vlade, ali je zato održan niz javnih rasprava, a mislim da je u maju mesecu 21. bila javna rasprava u Novom Sadu. Zakon je poslat na mnogo adresa, on se nalazi i na sajtu i svako, a bilo je tu i fizičkih lica i advokatskih kancelarija i investitora domaćih i stranih i svih mogućih organizacija koje postoje, koje su slale svoje komentare na zakon. Prema tome, nije postojao nikakav zakon i da Pokrajinski sekretarijat ukoliko je smatrao da treba da da komentare na predlog zakona.
Što se tiče zakona, odnosno produženja roka zakona o poplavama kako ja zovem, odnosno o otklanjanju posledica poplava, do kraja ove godine daću vam nekoliko informacija, ali pre nego što vam dam informaciju o tome šta je urađeno pogotovo u određenim segmentima za koje ste vi pitali, zaista moram da naglasim da sam posebno ponosna imajući u vidu prethodne godine i kako se to radilo, pošto poplave nisu zadesile prvi put Srbiju, doduše one koje su se desile prošle godine su katastrofalne i prvi put smo tako nešto doživeli, ali ih je bilo i u ranijim godinama i na različite načine su tretirane i na različite načine su rešavana pitanja posledica od poplava pa smo zbog toga imali puno problema.
Dakle, prvi put donošenjem zakona, formiranjem kancelarije, prvi put je na jedan pregledan način sve što je rađeno od trenutka kada je donesen zakon, od trenutak kada su se desile poplave ali kada je donesen zakon i kada je formirana kancelarija, radilo se u Vladi Srbije i u Srbiji.
Prvi put u Srbiji data je lista svih intervencija i lista svih korisnika državne pomoći sa vrstom i iznosom pomoći objavljenih na zvaničnoj prezentaciji kancelarije. Prvi put je u Srbiji primena otvorenog javnog postupka, znači, javnih nabavki, dakle, sve može da se vidi i ništa nije sklonjeno, prvi put, informacija o svim javnim nabavkama koje se sprovode u skladu sa zakonom se objavljuje na zvaničnoj internet prezentaciji.
Organizacija poput „Transparentnosti Srbije“ su sprovele nadzor nad sprovođenjem postupka javnih nabavki. Dale su svoje mišljenje o tome, gde se navodi da je uspostavljanje mehanizma javnih nabavki na osnovu Zakona o otklanjanju posledica poplava imao jako dobre efekte. Navodi se u njihovom izveštaju „Transparentnosti Srbije“ da bi pravila prema kojima se sprovodi, kao iskustva iz javnih nabavki, sprovedenih u okviru obnove nakon poplava mogle da posluže za unapređenje redovnog sistema javnih nabavki u Srbiji. Nešto slično ponovljeno je u izveštaju Zaštitnika građana i tako dalje.
E, sada da vam kažem šta je to urađeno, a i zašto, još jednom da objasnim zašto dolazi do toga da produžavamo rok ovog zakona do kraja ove godine jer će u međuvremenu biti donet novi zakon, sistemski zakon koji će neće biti ograničenog delovanja nego će trajati dugi niz godina. Ne ulazeći u razloge zašto taj iz 2009. godine nije na pravi način primenjen, zbog toga što ova Vlada nije bila 2009. godine.
Želim da vam kažem nekoliko informacija. Isplaćena je materijalna pomoć za ukupno 20 hiljada 288 domaćinstava širom Srbije u vrednosti koja je veća od 4, 83 milijarde dinara. Da ne govorim sada, a ako vas bude zanimalo govorićemo i kuće i podstanari, vode. Radovi na obnovi i sanaciji infrastrukture za zaštitu od poplava su završeni na više od 120 lokacija širom Srbije u nadležnosti „Srbijavode“, „Beogradvode“ i „Vode Vojvodine“. Ukupna procenjena vrednost radova je dve milijarde dinara. Privreda, poljoprivreda, javnih objekti, prevencija.
Činjenice, materijalna pomoć, kuće, znači, sve ovo možemo iskopirati i dati vam ovo, ali to je i na zvaničnim sajtovima. Kod voda konkretno da budem malo preciznija. Vlada Japana, Velike Britanije, Turske, Italije, Alžira, Kanade, Indonezije, Albanije, Bugarske kao i koka- kola fondacije, EU, su na predlog Kancelarije za pomoć i obnovu odobrile finansiranje za projekte ukupne vrednosti od približno milijardu dinara namenjene obnovi infrastrukture za zaštitu od poplava. Radovi na obnovi i sanaciji infrastrukture za zaštitu od poplave su završeni na više od 120 lokacija, kao što sam rekla u nadležnosti „Srbijavode“, „Beogradvode“ i „Vode Vojvodine“. U saradnji sa UNDP obezbeđeno je finansiranje ukupnom iznosu od 57 miliona dinara za izgradnju 18 brana za bujične vode i čišćenje korita reke na teritoriji sledećih opština: Krupanj, Mali Zvornik, Bajna Bašta, Ljubovija, Osečina, Vrnjačka Banja, Kosjerić i Loznica. Uz sredstava namenjena obnovi oštećene i uništene infrastrukture u saradnji sa Svetskom bankom, EU, bilateralnim donatorima su obezbeđena sredstava u ukupnom iznosu od približno 70 miliona evra za projekte unapređenja sistema za zaštitu od poplava. Projekti će biti realizovani počev od jula 2015. godine i to je jedna od razloga zašto produžavamo jer je ugovor potpisan juna 2015. godine.
Kada sam govorila razloge i argumente zašto se produžava zakon do kraja ove godine, rekla sam, naravno, Fond solidarnosti potpisivanja u maju 2015. godine. Novac iz tog Fonda solidarnosti koji iznosi 60,2 miliona evra biće korišćen za povraćaj sredstava Republike i lokalnih samouprava uloženih u odbranu od poplava, finansiranjem novih projekata obnove kritične infrastrukture u nadležnosti lokalnih samouprava. To je putna infrastruktura, pre svega, mostovi, vodovod i kanalizacija, uređenje vodotokova. Finansiranje novih projekata obnove, finansiranje novih projekata sanacije, klizišta nije bilo moguće rešiti sva klizišta u prethodnom periodu, kao i finansiranje projekta, ali potpune sređivanje sanacije jalovišta „Stolice“, koje ste pomenuli.
Pod dva, nastavak saradnje Kancelarije sa delegacijom EU na realizaciji paketa pomoći u ukupnoj vrednosti 72 miliona, koji sam maločas pomenula, a tiče se prevencije od poplave. Dakle, dodatna pomoć u radovima, materijalu za porodice kojima pomoć države nije bila dovoljna za potpunu sanaciju, dodatna pomoć za poljoprivredu, misli se na sadnice, domaće životinje, hranu za domaće životinje, oprema, seme i đubrivo, obnova putne infrastrukture, pre svega mostovi na državnim putevima. Oprema za Hidrometeorološki zavod koja treba da posluži jačanju kapaciteta za predviđanje poplava i rano upozorenje i nabavka mobilne opreme za zaštitu od poplava. To je sve što je zaključeno u junu 2015. godine, a treba da se realizuje u narednom periodu i to je jedan od razloga zašto produžavamo zakon.
Ima još nekoliko argumenata, ali smatrala sam da je ovo najvažnije što treba da vam kažem, a spremni smo da ovu informaciju, uzetu sa zvaničnih sajtova, koju možete i vi da uzmete i da pogledate, da vam iskopiramo i da vam damo.

Hvala vam na komentarima.
Kada govorimo o članu 6, st. 2. i 3, i te kako ćemo razmotriti, kao i član 13, takođe, oko člana 6. oko nejasnoća i oko ovog dela gde govorite da eventualno na mala vrata dolazimo do onoga do čega ne želimo da dođemo. Dakle, to je nešto što ćemo zajedno da razmotrimo.
Vratila bih se na restituciju. Još jednom da ponovimo – ovo je zakon koji ne može da rešava pitanje restitucije i naš cilj jeste da zaštitimo sve one koji jesu u procesu restitucije. Vi znate da samo ukoliko je vlasnik privatizacije prihvatio u ugovoru da ukoliko dođe do restitucije on se s tim slaže, odnosno da se onda u naturi vraća, znači, samo u toj situaciji je to moguće. U svim drugim situacijama ide se na obeštećenje. To je moguće pokrenuti i sada, i bez ovog zakona.
Sve vaše amandmane koje ste dali, mi ćemo sa dužnom pažnjom da pogledamo.
Što se tiče Zakona o poplavama, sećam se komentara od ranije i nadam se da ćemo ipak uspeti u ovom kraćem vremenskom periodu, do kraja godine, da završimo poslove koji su ispred nas.

Zahvaljujem.
Samo da otklonimo nekoliko nedoumica. Pomenuli ste vezano za 60 rata, odnosno pet godina najkasnije pitanje vezano za zakup. I u jednom i u drugom slučaju mi upućujemo u zakonu na odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i kažemo recimo – na zakup iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe Zakona o planiranju i izgradnji kojima se uređuje zakup građevinskog zemljišta, a ono predviđa godišnje usklađivanje. Tako da ne može da se desi da za jednu, dve, pet, deset, trideset godina to apsolutno ništa ne vredi.
Takođe, kada govorite o kapitacitetu lokalnih samouprava, još jedanput da ponovim, kompletan posed dokumentacije radi praktično Poreska uprava. Ona je ta koja će odrediti vrednost, a jedinica lokalne samouprave, odnosno Služba za imovinsko-pravne poslove će ukoliko postoji potreba za umanjenjem vrednosti uraditi najprostiju računsku operaciju sa tom razlikom što će zaista ministarstvo vršiti nadzor i vršiti kontrolu i pomoći, kao što u Zakonu o planiranju i izgradnji radimo sa svakom lokalnom samoupravom, tako ćemo raditi sa svakom koja bude krenula u primenu ovog zakona.
Što se tiče katastra, koji ste pomenuli, o sprovođenju, upisu brine vlasnik, ali praćenje u zavisnosti ko je vlasnik, na nivou države radi Ministarstvo finansija, odnosno lokalna samouprava, dakle, u zavisnosti ko je vlasnik.
To su, rekla bih, osnovna četiri pitanja. Hvala vam.

Puno toga ste rekli, ali konkretno određenih sugestija nisam baš imala, osim kvalifikacija da je nešto loše, da ste nezadovoljni itd, ali ja ću probati na nekoliko, čini mi se, važnih stvari, ipak da ih ponovim, kao što sam rekla u prethodnom periodu.
Naravno da nijedan državni organ, a odnosi se i na ovu Vladu i na ovo Ministarstvo, neće predložiti nikada nešto što je u suprotnosti sa Ustavom. Ali, kada sam govorila da je u skladu sa Ustavom, mislila sam pre svega da su rešenja u ovom Zakonu o konverziji direktno uslovljena odlukom Ustavnog suda iz 2013. godine, gde smo imali situaciju kada je odlukom Ustavnog suda praktično zaustavljen proces same konverzije. Da ne govorimo praktično da od 2009. godine uredbom koja je bila toliko komplikovana, odnosno sa dve uredbe koje su bile toliko komplikovane, koje su prethodne vlade donosile, a to nije bila Vlada u kojoj je sedela SNS, dakle konverzija nije mogla da se uradi. Samo je jedna konverzija urađena na teritoriji Beograda za sve ovo vreme, što govori o tome kako je dobro napravljen bio taj zakon i na šta su ličile te uredbe. Mi danas ispravljamo nešto što je trebalo davno, slažem se sa nekim poslanicima, da bude završeno.
Rekli ste da nema mogućnosti žalbe. Niste u pravu. Ako pogledate zakon, imate tačno da vidite da tu postoji prigovor i to je član 12, poslednji je stav. Dakle, podnosilac ima pravo prigovora na akt lokalne poreske administracije u roku od 15 dana od dana dostavljanja, po prigovoru rešava opštinsko, odnosno gradsko veće jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi građevinsko zemljište koje je predmet konverzije. To je najnovija praksa upravnog suda. Prema tome, to i te kako stoji u zakonu i tu niste u pravu. Imate i žalbu na rešenje, mogućnost da se podnese i žalba na rešenje.
Kada ste govorili o roku, jedna stvar, nemoguće je dirati u stečena prava. Dakle, u tom smislu nismo mogli da stavimo rok koji vi pominjete.
Takođe, govorili ste o periodu od 99 godina. Nisam shvatila šta je tu problem, pa ćete možda kroz amandmane to da nam dostavite. Zakon nije neusklađen ni sa jednim zakonom. Ono što će nas takođe sačekati u narednom periodu, ja mogu da kažem da je završena javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o premeru i katastru. Verujem da ćemo u tom smislu imati jednu zaokruženu celinu, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o konverziji, Zakon o premeru i katastru. Zakon je bio dugo u javnoj raspravi i uopšte mogu da kažem da od prošle godine, od avgusta meseca, Zakon o planiranju i izgradnji, a posle toga ekonomske analize i razgovori o Predlogu nacrta Zakona o konverziji, stalno su u javnoj raspravi i verujem da je bilo dovoljno vremena da se daju komentari, ali kroz amandmane ćemo imati prilike to i da vidimo.
Što se tiče Zakona o produženju roka Zakona o poplavama, ja se s vama slažem da stvari moraju sistemski da se rešavaju. Situacija u kojoj smo se mi našli prošle godine je bila takva da je bilo neophodno doneti zakon, zakon koji će na jedan jasan, pregledan i transparentan način pokazati šta u stvari radimo i na koji način radimo da bismo sanirali posledice od poplava, ali isto tako da bismo se bavili prevencijom mogućih budućih poplava. Prema tome, Zakon o upravljanju rizikom od katastrofa, koji će vrlo brzo da se nađe u javnoj raspravi, jeste sistemski zakon koji će ostati, a ovaj zakon će živeti do kraja ove godine i do kraja ove godine ćemo završiti sa poslovima i projektima koje smo sada već pominjali, da ih ponovo ne nabrajam.
Takođe, na zahtev svakog odbora u parlamentu, Kancelarija i predstavnici Kancelarije su uvek tu da dođu i da se raspravlja o svakom, ne samo o problemima na koje su nailazili, nego i o svemu onome i o načinu kako su rešavali probleme posledica od poplava. Hvala.

Prvi naš interes, interes Vlade Srbije, interes Vlade u kojoj sedi SNS jeste zaštita javnog interesa.
Zakon koji ste vi doneli je bio, pre svega, protivustavan zakon. Dakle, protivustavan zakon ste doneli. Konverziju kao pojam ste vi uneli. Dakle, nije unela SNS. Vi ste zaustavili izgradnju u Srbiji, ne SNS. Nije u pitanju 24 sumnjive privatizacije, nego 650 sumnjivih privatizacija, tajkunskih, pljačkaških, u vaše vreme, koje su u raskidu ugovora ili u sporu. Da li je to uradila Demokratska stranka ili je uradila SNS? Pa, to je uradila Demokratska stranka.
Dakle, dalje nezapamćena, kako kažete ovde, ja zaista mislim da je autoprojekcija čudo, nezapamćena korupcija, tajkunski zakon, prljavi zadatak, poslovno-tehnička korupcija, zakon u interesu određenih tajkuna, onda oligarsi koji rade sa vama. To ste sve izgovorili u ovom zakonu. Ja mislim da je to karakteristika vašeg rada u prethodnih deset godina. Vi dok ste bili na vlasti, vi ste donosili zakon za vaše prijatelje tajkune i za sve one koji su privatizovali i uništili Srbiju.
Vi ste nas doveli u situaciju da pre godinu, odnosno pre dve godine pokušavamo i spašavamo Srbiju, što od deficita koji ste vi napravili, što upravo tih sumnjivih i pljačkaških privatizacija. Nijedna konstatacija koju ste rekli, vezano za ovaj zakon nije tačna. Dakle, ili ga niste dobro pročitali ili vam nisu lepo napisali, ili oni koji su vaši ministri u senci, koji su upravo napravili najveći problem u urbanizmu ove države vam nisu dali prave informacije.
Prema tome, da krenemo, da kada govorite, ukinuli ste vi naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, nismo to mi uradili. Kada govorite o tome da će milijardu i 400 miliona evra da ode iz budžete, pročitajte još jedanputa zakon. To je novac koji ulazi u budžet ili Fond za restituciju ili budžet Srbije, pokrajine i lokalne samouprave, a ne iz. „U“ i „iz“ su dve različite stvari, daju različite komentare.
Dalje, ono što je zanimljivo posebno, što ste rekli ovde. Godine 2009. kada je donet zakon, uredbe koje ste donosili, donosili ste u odnosu na svoje tajkune prijatelje i to jeste najveći problem i zato danas donosimo ovaj zakon. Zato danas pokušavamo da ispravimo sve ono što ste vi uradili pogrešno, a očito da ste uradili pogrešno i zbog vas. Kada govorim vas, ne mislim vas lično, mislim na stranku koju predstavljate. Dakle, zbog vaše stranke, ovde se nije radilo i gradilo.
Kada govorite da se dozvole ne daju za 28 dana, onda vi stvarno ili ne šetate Srbijom ili ne živite u Srbiji. Građevinske dozvole se u Beogradu daju za sedam dana. To nikada nije bilo. Nije bilo za vreme dok ste vi to radili.
Zakon o planiranju i izgradnji je zakon koji je doveo do toga da će građevinska industrija ovde da radi, odnosno da će građevinska industrija ovde da poveća svoj udeo. Kada govorite o Koridoru 10 i 11, zaista ne poznajete apsolutno ništa. Pa, što vi niste izgradili te brze pruge? Pa, što niste završili Koridor 10 u prethodnih 10 godina? Pa, ima li je jedna zemlja na svetu koja za 10 godina nije završila nekoliko stotina kilometara? Vi niste završili. I ne samo da niste to završili nego ste gledali da uništite sve što je domaća industrija i domaća privreda.
Za razliku od vas ovde će da radi domaća industrija i domaća privreda. I, za razliku od vas, rešenja zakonska se donose u javnom interesu države Srbije i građana Srbije a ne u interesu tajkuna sa kojima ste radili. Luku Beograd, onda se bar informišite, Vlada Srbije će doneti lučko područje koje ne potpada pod ovaj zakon. Vodi se spor, sve dok se vodi spor Luka Beograd nije predmet ove konverzije i ovog zakona. Tako da, kada krenete da pričate o tome i o vašoj ostrašćenosti onda se pre toga, prethodno informišite.

Opet bih vas zamolila da sednete sa vašim ministrom u senci koji je do duše napravio opšti haos, ali da sednete sa vašim ministrom u senci i da porazgovarate malo o ovom zakonu i da još jednom pročitate ovaj zakon zbog toga što opet sve što govorite nije tačno. Dakle, to bez naknade je zemljište samo za redovnu upotrebu, ovaj zakon i ovo što radi ova Vlada nije partija šaha. Opet ste u autoprojekciji zato što kada govorimo o partiji šaha onda ste vi tu verovatno u pravu, ali mi radimo u interesu građana i u interesu, pre svega u javnom interesu.
Pominjete dakle Vladu kako kažete u interesu tajkuna, pominjete sud, kažete da i sud ne radi kako treba. Ja zaista ne razumem o čemu vi govorite. Dakle, Zakon o konverziji zemljišta je tu da bi rešio probleme koje ste napravili. Sve što ste uradili u prethodnih deset godina uradili ste od pozadi, po redosledu koji nije bio prirodan i normalna ni za jednu državu, jedino ste vi to uradili u Srbiji. Napravili ste sumnjive, pljačkaške privatizacije, pa ste tek onda krenuli u rešavanje svojine, pa ste na kraju napravili zakon koji je protivustavan i danas govorite o tome da ovaj zakon nije dobar.
Kada govorite o izdavanju građevinskih dozvola samo da vam kažem u prethodnih tri meseca izdato je ukupno 2.800 građevinskih dozvola na teritoriji Srbije što je 35% više nego za tri meseca prethodne godine. Toliko o Zakonu o planiranju i izgradnji za koji takođe tvrdite da nije dobar.

Hvala vam na komentarima.
Da krenem od produženja vremena važenja Zakona o otklanjanju posledica od poplava, pogotovu tema prevencije koju ste pomenuli, koja je veoma važna. Mi prethodnih godinu dana, pored otklanjanja posledica od poplava, zaista mnogo radimo upravo na prevenciji. Između ostalog, mi imamo sada dogovor i sa Svetskom bankom na realizaciji projekta unapređenja sistema za odbranu od poplava, kroz izgradnju novih objekata u Smederevskoj Palanci, Aleksincu, Negotinu, Nišu, Somboru, Bačkoj Palanci, Raškoj i Novom Pazaru.
Pored toga, upravo kada sam pominjala dogovor i saradnju kancelarije sa delegacijom EU u vrednosti od 72 miliona evra, najveći deo se upravo odnosi na prevenciju od budućih poplava. Pored opreme za RHMZ, tu je nabavka mobilne opreme za zaštitu od poplava, tu je izrada sistema za rano upozoravanje, tu je čišćenje kanala za odvodnjavanje u Obrenovcu i Surčinu i izrada potpuno novih infrastrukturnih objekata za zaštitu. Dakle, sve je prevencija i sve je zaštita od poplava, kako u Mačvi, tako i u Valjevu, Svilajncu i Paraćinu.
Što se tiče Zakona o konverziji, nekoliko stvari. Oko člana 6. koji ste pominjali, mi smo potpuno saglasni da ga treba bolje formulisati i to ćemo zajedno kroz amandmane sigurno i uraditi. Ono što je važno da se zna, uredba koja će biti i koja jeste jedan jedini podzakonski akt koji će biti urađen u narednih mesec dana tiče se samo isključivo neizgrađenog građevinskog zemljišta, odnosno stepena razvijenosti lokalnih samouprava. Uredbom neće i ne mogu biti obuhvaćene lokalne samouprave i gradovi prvog i drugog stepena, dakle one koje imaju BDP po stanovniku iznad republičkog proseka ili u iznosu od 80 do 100%. To znači, recimo, maločas pomenuta Luka Beograd sasvim sigurno neće imati nikakvo umanjenje tržišne vrednosti zbog toga što je u pitanju neizgrađeno zemljište. Znači, platiće se sve. Suština ovog zakona jeste da se izvrši konverzija, da se ide u pravo svojine ili zakupa, ali da se sve to radi po tržišnim vrednostima.
Poreska uprava, naravno da postoji mogućnost, veštaci ili poreska uprava, to ste pitali. Mi smo izabrali poresku upravu. Ima dosta amandmana i predloga da se prihvati i mogućnost veštaka. O tome ćemo razgovarati na samom odboru. Poreska uprava je prva institucija za koju smo smatrali da može da utvrdi tržišnu vrednost građevinskog izgrađenog i neizgrađenog zemljišta.
Takođe ste pitali šta je uslov, da li na građevinskom zemljištu izgrađeni objekti moraju da imaju građevinsku dozvolu? Naravno, u skladu sa zakonom, moraju da imaju građevinsku dozvolu da bismo uopšte mogli dalje da krenemo u postupak. U koliko su izgrađeni po posebnim uslovima, koje ste takođe pomenuli, oni već imaju upisano pravo svojine. Prema tome, to ide dalje svojim tokom.
Ako sam slučajno nešto propustila, ponovite, molim vas.

Hvala vam što ćete dati podršku ovom nacrtu zakona. Slažem se da je veoma važan i da, kako vi kažete, obuhvata manje od 1% građevinskog zemljišta, ali to je uglavnom u gradovima i vredno građevinsko zemljište. Naš razlog zašto donosimo ovakav zakon jeste upravo da privedemo zemljište zaista urbanističkoj nameni i da se zaista gradi i da imamo određenih prihoda od toga.
Uopšte su procedure u Srbiji najveći problem bile. Zakonom o planiranju i izgradnji potpuno smo promenili sistem i uveli jednošalterski sistem i doveli do toga da Srbija bude zemlja, nadam se vrlo skoro i u samom izveštaju Svetske banke, u koju će investitori želeti da dođu, jer nećemo biti poslednji ili među poslednjima, nego ćemo biti zemlja koja daje građevinske dozvole u najkraćem roku.
Sa rešenim pitanjem konverzije sa novim zakonom koji je završio već svoju javnu raspravu o premeru i katastru, koji je takođe jednako važan, jer sve ovo nam ne može biti dobro ukoliko nemamo uređen katastar, i sa još jednim zakonom koji sada ulazi u javnu raspravu, a to je zakon o ozakonjavanju objekata, onda verujem da ćemo konačno imati red u onome što se zove građevinarstvo. Hvala vam još jednom.

Zakon o ozakonjavanju objekata koje ste pomenuli, kako bi se reklo, blizu ste, toplo je. Da, zakon je pripremljen i mi ćemo zaista učiniti sve da opet greške koje su postojale prethodnih deset godina i toliko zakona je doneto, a svi su za rezultat imali sve više i više nelegalno izgrađenih objekata, te ćemo mi taj problem rešiti, ali ne tako što ćemo dovesti u situaciju bilo investitore, bilo fizička ili pravna lica da ne mogu da ispoštuju odredbe zakona, nego da mogu da ispoštuju odredbe zakona i sa dokumentacijom i sa novcem koji treba da daju, da konačno postanu vlasnici svojih objekata. Ali, to danas nije tema, danas je tema Zakon o konverziji.
Dakle, moram da kažem da je lokalna poreska administracija ta koja će utvrđivati tržišnu vrednost. Kao što sam već rekla, postoji već veliki broj amandmana i predloga da se pojave u ovom slučaju u ovom zakonu i veštaci. Budući da to jeste u skladu sa evropskom praksom i da je to moguće, mi ćemo to ozbiljno razmotriti i mislim da to nije samo vaša ideja, nego i ideja mnogih poslanika.
Takođe, jedna važna stvar kada govorite o građevinskom zemljištu i redovnoj upotrebi, odmah da znamo da Zakon o planiranju i izgradnji ne poznaje ovo kao osnov za konverziju, odnosno ne poznaje konverziju. U tom smislu smo mi morali da stavio kao sui generis građevinsko zemljište za redovnu upotrebu.
I još jedna stvar za koju mi se čini da je niste razumeli, a pitanje je zakupa. Dakle, ukoliko neko nakon izvršenog zakupa, znači, zakon se utvrđuje na 99 godina tako što se tržišna vrednost deli sa 99 i imamo godišnji iznos itd, ali ukoliko na kraju 99 godine neko ne želi da uđe u svojinu tog objekata ili ne želi u nekom prethodnom periodu da uđe u svojinu, odriče se toga, vraća se vlasniku, tj. vraća se državi. Dakle, zadržavamo, odnosno ne radimo ništa na štetu državnih, odnosno javnog interesa i to mislim da je važno.
Pretpostavljam da ćemo kroz amandmane više pričati o ovome. Toliko. Hvala.

Što se tiče samog instituta zakupa, on je poznat u Srbiji od 2003. godine i u celoj Evropi. Dakle, na konkretnom primeru koji ste vi rekli zemljište se svakako vraća vlasniku. Što se tiče zgrade, pretpostavljam da u tom smislu dolazi do određenih razgovora na koji način će se to rešiti, ali zemljište, jer mi sada pričamo o zemljištu, zemljište se vraća vlasniku. Šta je intencija zakona? Intencija zakona jeste da više ide u svojinu i to jeste razlog zašto smo dali ovaj zakon, ali smo takođe dali mogućnost da ukoliko to nije moguće za ove određene grupe, da je moguće uzeti i zakup, ali tako da ne narušimo javni interes i interes države. Dakle, u konkretnom slučaju zemljište ide državi.

Ovaj zakon tretira isključivo građevinsko zemljište, dakle, izgrađeno i neizgrađeno građevinsko zemljište.
Kada govorimo o baštama na selu, itd, onda pričamo o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu koje postoji ili se sad menja, ali kada govorimo o eventualnim mogućnostima druge vrste izgradnje na seoskom, poljoprivrednom zemljištu, Zakonom o planiranju i izgradnji mi smo dosta relaksirali taj deo pa smo rekli da ne moraju posebni planovi da se rade i sve što radimo i što ćemo dalje raditi, radimo upravo u cilju relaksiranja, odnosno u cilju rasterećenja svih obaveza koje bi bile na selu, kako bi mogli da pospešimo ne samo poljoprivrednu proizvodnju, nego i ulaganje i ostanak pre svega ljudi na selu.
Kad ste pominjali Tržni centar „Ušće“, da, ozbiljno je pitanje i mi ćemo pokrenuti da dobijemo kompletnu informaciju, odnosno već smo pokrenuli, dakle, kako je parking koji je bio potpuno javan postao deo i vrlo brzo dobio za vreme DOS-ove Vlade sve dozvole i postavlja se pitanje – na koji način? Tako da, to pitanje je već u jednoj vrsti procedure, da tako kažem.
(Marijan Rističević, s mesta: Replika. Nisam dovoljno dobro protumačen. Pogrešno sam protumačen.)

Za proizvodne industrijske objekte se inače više ne plaća Zakonom o planiranju i izgradnji, ali kada govorimo o ovim lokalnim samoupravama koje su očito promenile planom namenu u građevinsko zemljište pa ništa nisu izgradile, onda je jedino rešenje da se ponovo planom vrate na poljoprivredno i da se u tom smislu dalje radi. Slažem se potpuno za rasterećenje svih obaveza na selu.