Hvala vam lepo. Mislim da je vrlo važno, da ovakav ratifikovan Sporazum sa SAD, obezbedi mogućnost da imamo direktne letove, i zbog, pored, naravno svih prednosti koje sam govorila, privrednih, ekonomskih i političkih, ali niko u regionu nema za sada tu mogućnost da direktno leti u SAD, što znači da će se sve slivati praktično na teritoriji Srbije, odnosno na naš    Aerodrom „Nikola Tesla“ i to je još jedna od direktnih velikih koristi, koje ćemo imati od ovog sporazuma.
Kada pominjete Nacrt zakona o istraživanju nesreća, plan hitnih mera koje ste pominjali, ne može biti nikakav protokol. Protokol nema obavezujuće dejstvo, mora da postoje vrlo jasne procedure, pogotovo što znamo šta je predmet ovog zakona i upravo Vlada Srbije treba da ih donese. Naravno da će to donositi i raditi na tome najbolji stručnjaci i to ste, pretpostavljam želeli da naglasite, ali svakako moraju da budu jasne procedure, a nikako protokol.
I pominjali ste još nešto kod Centra za istraživanje, vezano za, naravno da će se baviti uzrokom, ali ono što bih ja posebno naglasila, osnivanje ovog centra treba da nam zaista da mnogo na temu preventive, zato što preventiva jeste osnova povećanja bezbednosti putnika u sva tri vida saobraćaja. Hvala vam.

Dakle, što se tiče ovo samog Sporazuma, poslednjeg pitanja, postoje jasna 1244 Rezolucija i kontrola od strane NATO. Trenutno je to mađarska agencija za kontrolu letenja koje se time bavi. Bez obzira na to, dakle, kao što sam rekla velika prednost za Srbiju je da ima mogućnost direktnog leta za Ameriku.
Posebno bih se obratila, idem sada ovako od pozadi, prvo vezano za Zakon o obligaciji i svojinsko-pravnim odnosima. Kada pominjete tih 60 dana, sami ste rekli, to jesu međunarodne regulative. To ne znači, naravno, da avio prevoznici ne mogu ranije da odgovore putniku, jer jeste ceo ovaj zakon i suština i ovog zakona jeste da zaštitimo pravo putnika. Dakle, u zavisnosti od toga kojom brzinom će odgovoriti, zavisi između ostalog i njihov status u budućem radu i tako se i vidi ozbiljnost avio prevoznika. Na kraju krajeva, od ček-ina postoji obaveza da se svaki putnik upozna sa svojim pravima, dakle, jasno napisan protokol koji mora da stoji. Tako da, ono što je prihvaćeno, prihvaćeno je iz evropskih pravila, što ne znači da ne može da se unapredi, ali ja mislim da to sada stoji samim avio prevoznicima u zadatak.
Dalje, vezano za Nacrt zakona o nesrećama, kada ste pominjali devet godina za pomoćnika itd. Zakon o državnim službenicima, recimo, za pomoćnika ministra ili direktora posebnih organizacija upravo preporučuje devet godina.
Kada ste pominjali 10 godina za direktora direktorata, dakle, direktor direktorata se bira u skladu sa Zakonom o radu zbog specifičnosti posla. Zato je određeno deset godina. U samom Nacrtu zakona o istraživanju nesreća, detaljnije piše, da sad ne bih čitala ceo član, ali detaljnije piše – devet godina za pomoćnike, od čega tri godine moraju da budu na poslovima bezbednosti, u oblasti bilo vodnog, železničkog ili vazdušnog saobraćaja. Ja mislim da i devet i deset godina u odnosu na temu koja jeste tema ovog nacrta zakona može samo da donese dobro. Hvala.

Zahvaljujem.
Da prvo razjasnimo pitanje letova za SAD. Kada govorim o 2003. odnosno 2004. godini kada je to prestalo, mi govorimo pre svega o jednom komercijalnom ugovoru koji je postojao između dve kompanije, kompanije JAT ervejz i Uzbekistan ervejz. Mi ne govorimo o sporazumu između dve države, a to su SAD i u ovom konkretnom danas slučaju Srbija i to je ogromna razlika. Dakle, govorim takođe o 2003. godini kada nije postojao takav sporazum, a nije postojao jer je Srbija već 2001. godine izgubila kategoriju 1 i nije mogla da leti za SAD direktno. Takođe, govorim o tzv. sporazumu „Kod šer“ i sami ste klimnuli glavom kada sam o tome pričala. To znači da je JAT ervejz se dogovorio sa Uzbekistan ervejzom da unajmi 95 sedišta od 204 sedišta i da na taj način koristi praktično tu kompaniju kako bi se letelo za Njujork. Znači, potpuno, morate da priznate, različite dve stvari. Ovde govorimo o sporazumu između dve države koji je posle toliko godina ponovo potpisan i nadam se da će biti i u ovoj Skupštini prihvaćen.
Druga stvar koju ste rekli vezano za pre svega Nacrt zakona o istraživanju nesreća, da kažem da bi javnost znala, od 25. novembra prošle godine do pre sedam dana zakon je bio oglašen i bio je u javnoj raspravi. Gotovo da ne postoji grad u Srbiji u kojem nije obavljena javna rasprava vezano za Nacrt zakona o istraživanju nesreća. Ne samo to, razgovaralo se sa svim organizacijama, nevladinim sektorom itd. i sve što je moglo da se u ovaj zakon ugradi, a da on bude što kvalitetniji, mi smo ga i napravili.
Inače, taj zakon, vi ste rekli, 120 i nešto strana, ali sam zakon ima 29 strana koji je došao pred poslanike. I ako je omalovažavanje parlamenta to što ćemo ovim zakonom da, nadam se, smanjimo broj nesreća, da smanjimo broj poginuli, incidenata, odnosno pre svega nezgode i udese, onda je verovatno tako kako vi kažete.
Takođe, rekli ste da je zakon pravljen na brzinu. Zakon nije pravljen na brzinu. On se radi već više od godinu dana, što naravno potvrđuju i ove javne rasprave koje sam pomenula. Hvala lepo.

Poštovani i uvaženi poslaniče, kada govorimo o bazilici, posao je završen, ona je konzervirana. Dakle, postoji velika razlika između konzervirati i zatrpati. Dakle, nije zatrpana, nego je konzervirana i taj posao je završen posle tri godine pokušaja da se nastavi izgradnja autoputa i po svim standardima koji su potrebni, po svim izveštajima relevantnih institucija, pošto funkcionišu institucije, bazilika je konzervirana i posao na izgradnji autoputa se nastavlja.
Kada pominjete Sporazum sa SAD, u pravu ste u jednoj stvari, a to je da je Vučić prvi, ali ne posle Živkovića, nego posle Tita koji je uspeo da pregovara, ispregovara Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Srbije i SAD posle 1973. i
1977. godine, kada je taj sporazum potpisivan, a 2003. i 2004. godina, da ponovo ponovim, pošto se očito ne zna razlika šta je komercijalni ugovor između dve kompanije, a šta je sporazum između dve države. Velika je razlika i ne može se porediti komercijalni ugovor koji postoji, odnosno koji je postojao između JAT Ervejza i Uzbekistan Ervejza 2003. godine, kada smo samo iznajmili određenih 95 sedišta da bi se letelo ka SAD. Ovaj sporazum je jedan važan, pre svega politički, kao i privredni i ekonomski sporazum između dve države. Dakle, Vučić posle Tita, a ne posle narodnog poslanika kojeg ste pomenuli.
Dalje, pominjali ste knjigu koju ste poklonili. Hvala, pročitala sam i slažem se sa vama, a to je upravo razlog zbog čega ova Vlada vredno radi godinu dana kako ne bi imali divlje društvo i sve ono što nam je ostavljeno 2000. godine pa do 2012. godine. Hvala.

Hvala vašoj poslaničkoj grupi što ćete glasati za predloge ovih zakona.
Što se tiče dilema koje imate vi, a nadam se da većina građana neće imati te dileme, zato što na svakom pultu svakog avioprevoznika mora da stoji informacija o tome kako mogu da zaštite svoja prava. Inspektori Direktorata su dužni da se staraju o sprovođenju zakona. Ukoliko, recimo, evo da krenem odatle, na pultu avioprevoznika ne stoje sve informacije inspektori Direktorata imaju obavezu po zakonu da takvog avioprevoznika, odnosno aviokompaniju kazne.
Dodatno 60 dana naravno stoji zato što je to usklađeno sa svim direktivama i normama, ali kao što sam prethodno takođe komentarisala, jednog od prethodnih poslanika, a to je da stvar je same aviokompanije i prevoznika hoće li, a ja mislim da će svaka valjda želeti da odgovori što pre, a ukoliko, naravno, putnik ne bude time zadovoljan ili ukoliko ne dobije odgovor, sledeća tačka jeste Direktorat koji će morati da da svoje mišljenje o tome.
U 2014. godini, recimo, je bilo ukupno 77 reklamacija kod Direktorata od čega je 31 reklamacija, koje su obrađene, tiču se kašnjenja letova, što je skoro polovina od ukupnog broja, zatim 17 reklamacija koje se tiču otkazivanja letova, osam reklamacija u kategoriji uskraćivanja ukrcavanja i sedam reklamacija u kategoriji prtljaga, gde je Direktorat dao određena rešenja avioprevoznicima.
Zaista smo se trudili, a opet u skladu sa svim našim obavezama i željom da zaštitimo prava putnika jer to jeste na prvom mestu, da kroz ovaj zakon do svih detalja obezbedimo putnika, odnosno prevoz putnika, prtljaga i tereta. Hvala.

Krenuću od pitanja koje nije tema današnjeg dnevnog reda. Svi plaćaju putarinu, pa i poslanici, a stvar je, naravno, Skupštine, odnosno vaših unutrašnjih organa, kako ćete refundirati te troškove. Odnosi se, dakle, i na članove Vlade i na Vladu. Svi plaćaju troškove i čak i kada idemo vozilima i kada imamo i tagove itd, plaćeni su, dakle, plaćamo ih.
Dakle, vraćam se ponovo na Skupštinu, na to da li će i kako, na koji način, unutrašnjim aktima, da li će refundirati i koje troškove će refundirati. Naravno, i pismeno možemo da damo takođe informaciju uvaženom poslaniku o plaćanju putarine. Dakle, u Srbiji svi koji nisu plaćali putarinu, a mnoge organizacije su bile, mi smo tu odluku prošle godine ili početkom ove godine ukinuli.
Što se tiče zakona i vaših komentara na zakon, htela bih da kažem da deo koji se odnosi naročito vezano za izveštaj koji ste pominjali i maksimum dvanaest meseci od izveštaja, tu smo pomešali jednu stvar, a to je - izveštaj iz ovog zakona istražitelja ne određuje ko je kriv, dakle, to nije zadatak centra za istraživanje nesreća, ko je kriv i ko je odgovoran. Iz tog razloga je potrebno vreme da bi se napravio izveštaj. Ja ne kažem da će to biti dvanaest meseci, to može da bude mnogo manje. Mi određujemo i dajemo preporuke, odnosno kroz centar, dakle, utvrđuje se zašto se nešto desilo, utvrđuje se uzrok i na osnovu toga se daju određene preporuke šta je potrebno uraditi u bilo kom od vidova saobraćaja, da do toga više ne bi došlo.
To je ozbiljna razlika, zato što se može desiti da se upravo ova druga istraga obavlja mnogo, mnogo duže, zbog čega onda nije moguće u potpunosti završiti ovaj izveštaj.
Sedam dana koje ste pomenuli, obaveštavanje Ministarstva, ja se slažem da ministar treba da bude informisan odmah, kao što je informisano, recimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali sam izveštaj za Ministarstvo može da dođe u roku od sedam dana. Ali, da treba da bude informisan i obavešten da se nešto desilo i da se pokreće istraga, tu se slažem sa vama i to možemo regulisati na drugi način, odnosno amandmanima.
Centar za istraživanje, isto ste pomenuli određene rokove. Mislim da treba svakako sada, ukoliko postoji potreba, kao što ćemo imati kod podzakonskih akata, da ćemo umesto dve godine na godinu dana smanjiti amandmanom, tako isto i kod ovih rokova možemo amandmanima urediti ove stvari, da budemo još efikasniji i još precizniji. Hvala lepo.

Bez obzira koliko puta danas ponovili, pre svega zbog građana Srbije, ne želim da dozvolim da se umanji značaj, prvo parafiranog, pa potom potpisanog Sporazuma između Vlade Srbije i SAD u vazdušnom saobraćaju.
Zbog toga ću probati na jedan drugi način da objasnim kako je veliki značaj tog sporazuma i šta to znači što će Srbija biti jedina država u regionu koja će imati direktne letove iz Srbije ka SAD i iz SAD ka Srbiji i šta to uopšte znači za samu Srbiju kao tranzitnu državu i uopšte za naš Aerodrom i za razvoj vazdušnog saobraćaja.
Godina koju pominjete, 2004. godina, kao što rekoh, to je bio komercijalni ugovor između JAT i Uzbekistana, odnosno njihove Uzbekistanske aviokompanije i bilo je u pitanju samo među sletanje. Na jednom plastičnom primeru to znači sledeće, dok nismo uspeli da napravimo dogovor sa „Etihadom“ i da imamo Er Srbiju, do Abu Dabija se putovalo tako što je postojalo među sletanje u Bejrutu, pa ste lepo ukrcani u Beogradu, a zatim u Bejrutu stanete i ne možete da izađete iz aviona, na pisti ste, jedino što može da se desi, to je da uđe određeni broj putnika, a u Bejrutu da zatim nastavite put do Dubaia, nije bio čak ni Abu Dabi, nego samo Dubai. To je to među sletanje.
Takvo među sletanje je postojalo 2003. godine, kada je postojao komercijalni dogovor između dve aviokompanije, a nikako i nikakav sporazum, niti dogovor ni između Srbije i Uzbekistana, niti između Srbije i SAD i to je ogromna razlika u odnosu na sporazum koji je ova Vlada uspela da napravi sa SAD.
Da ova Vlada nije stabilna i da ne radi na način na koji radi u smislu da donosi određene rezultate i u ekonomiji, privredi i da jeste jedan politički stabilan činilac celog Balkana zapadnog regiona, verujte mi, tog sporazuma ne bi bilo, tako da je ogromna razlika između toga što vi pominjete i ovoga što jeste danas.
Kako god bilo, mi smo sporazum parafirali, mi smo sporazum potpisali, to je uradila ova Vlada, ali to je za dobrobit svih građana i mi ćemo do kraja ove godine, odnosno početkom naredne godine imati direktne letove ka SAD. Pominjete takođe efekte zakonskih predloga.
Moram da priznam da, recimo, zakon koji je donet prošle godine u decembru, a tiče se Zakona o planiranju i izgradnji, mi na 15 dana iznosimo efekte primene tog zakona i možemo samo da se pohvalimo sa objedinjenom procedurom i da kažemo da danas, 30% više građevinskih dozvola izdaje, nego što je to bilo ranije kada procedura nije bila objedinjena, a da ne govorimo koliko to znači u smislu efekta pomeranja Srbije na Duing biznis listi Svetske banke.
Dodatno, efekti takođe mogu i moraju da se mere kroz izveštaj ministarstva i mi smo dužni na tri meseca da dostavljamo izveštaje odborima Skupštine Srbije i mi to radimo i tu smo da odgovorimo na sva pitanja.
Kada govorite o ljudima koji će raditi u tom centru za istraživanje nesreća, nigde ne piše da će biti, odnosno da neće biti nikakvog javnog konkursa. Vrlo jasno piše i za direktora, odnosno istražitelja, kao i za pomoćnike, da će biti, odnosno koliko godina iskustva treba da imaju i isto tako na osnovu kog zakona, a u skladu sa Zakonom o državnim službenicima će biti birani.
Prema tome, nisam primetila da je neko napisao da neće biti konkursa.
Sa vama se, naravno, slažem da kada govorite o bezbednosti, zakoni će se napraviti, podzakonska akta takođe, pratićemo efekte, ali je jednako važno ulaganje, kao što ste i sami rekli, u infrastrukturu. Mislim da je još dodatno veoma značajno što formiramo taj centar koji treba da nam pomogne da smanjimo, da nam da preporuke, da nam ukaže na uzroke i da nam pomogne da smanjimo broj bilo kakvih udesa i nezgoda.
Samo nekoliko podataka za koje ne verujem da ste imali prilike da ih dobijete kao informaciju, ali mi smo od 1995. godine do 2013. godine, kada govorimo o železničkom saobraćaju, ukupan broj putnika koji su usmrćeni je bilo 29, železničkih radnika 23, trećih lica 1.315 i to je jako mnogo. Jedno je mnogo, a kamo li 1.367 koliko je bilo ukupno.
Kada govorimo o povređenim licima, u tom periodu 1995. do 2013. godine, 245 putnika je povređeno, železničkih radnika 115, trećih lica 1.143.
Izgubili smo 10.600 sati zbog toga što smo imali vanredne događaje, recimo u železničkom saobraćaju, zbog čega su vozovi stajali, od 1997. do 2013. godine, da ne govorimo sada tu statistiku, a ja mislim da kroz ovaj centar, kroz ovaj zakon, kroz centar koji će se time baviti, kroz sve ono što mi kao Vlada znamo u različitim resorima, objedinjeno sada u jednom centru može samo da nam pomogne da uzroke nezgoda i udesa smanjimo na najmanju moguću meru. Hvala.

Ja ću biti kratka.
Mislim da niko od nas ovde nije ni sudija, ni tužilac. Samo mislim da treba pustiti da tužilaštvo uradi svoj posao, a kada tužilaštvo uradi svoj posao, onda ćemo dobiti odgovore na sva pitanja koja postavljaju svi, kakva god ta pitanja bila. Hvala.

Poštovani poslaniče, da je DS onda kada je bila na vlasti uradila kako treba, odnosno sprovela po zakonu kako treba privatizacija ne bi imali 650 sumnjivih privatizacija i raskidanih ugovora i sasvim sigurno ne bi donosili danas ovaj zakon, nego bi pitanje konverzije bilo rešeno mnogo ranije, na mnogo prikladniji i ozakonjeniji način. To je moj odgovor na vaš.

Samo da kažemo da ovim zakonom pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine ili pravo zakupa, plaća se naknada po tržišnoj vrednosti koju utvrđuje poreska administracija ili veštaci, kako ćemo verujem dozvolili smo amandmanima.
Postoji mala zabuna u brojanju. Nije 24 nego 650 sumnjivih privatizacija gde su raskinuti ugovori za vreme vladavine između ostalog DS.

Verujem da ste spremni da čekate, ali mi nismo spremni da čekamo. Mi pokušavamo da napravimo prostor da se u Srbiji gradi.
Moram da kažem da, kada govorite o Zakonu o planiranju i izgradnji, u svim članovima stoji adekvatan datum, osim u jednom članu, što je očito odraz pravno-tehničke redakcije koja za taj član nije urađena na pravi način. Mi ćemo kao Ministarstvo insistirati da se to popravi.
Moram, takođe, da vam kažem da ova Vlada možda može da napravi tehničku grešku, ali sasvim sigurno ne može i nijednog trenutka i nikada nije napravila suštinsku grešku, koje su bile odlika, rekla bih, prethodnih vlada i zato, između ostalog, danas imamo ovaj zakon.
Kada govorite o Agenciji za borbu protiv korupcije, ona je u delu određivanja mogućeg umanjenja na plaćanje na konverziju rekla da možda Vlada ne bi trebalo da bude ta koja će odrediti procenat tog umanjenja, smatrajući, kao nezavisna agencija, da to Vlada ne treba da radi.
Agenciji je između ostalog dva puta slat zakon. Prema tome, nisu oni dobili tek tako, odjednom, da nisu stigli da pogledaju, a kod vas, kada smo imali raspravu u načelu, rekli ste da ste zakon dobili u 18,00 časova u petak, a sada ste rekli u 19,00 časova, tako da možda nešto sa brojevima nije u redu. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Vrlo kratko.
Nisam razumela to za tepsiju ribe, ali ono što želim da kažem jeste da upravo ovaj zakon treba da omogući da te korupcije, koju vi pominjete ne bude, i naš zadatak između ostalog je po Ustavu jeste da se bavimo uređenjem građevinskog zemljišta i ovaj zakon rešava samo to pitanje, dakle, koje se odnosi na građevinsko zemljište.
Kada govorimo o sudskom klubovima, bez obzira kakvo je stanje bilo u tim sportskim klubovima, uređeno ili neuređeno, ali oni su uglavnom u vlasništvu lokalnih samouprava države. Na kraju krajeva, gradila ih je država ili vojska ili lokalne samouprave i u tom smislu one svakako moraju da budu, odnosno oni moraju da budu unutar ovog zakona. Takođe i raspolažu određenim zemljištem i mora se platiti konverzija na to.
Ali, ovaj zakon je napravljen u interesu građana Srbije i ovo Vlada ga je predložila i usvojila i predložila pred poslanike upravo zbog toga što na ovaj način rešavamo jedno veliko pitanje i omogućavamo da se u Srbiji gradi, jer, interes građana Srbije jeste da budu zaposleni, da imaju posao, da primaju plate. Ta ista ili bilo koja druga komora koja je davala svoje sugestije, pre svega Privredna komora Srbije na primer, koja je davala svoje sugestije, pa i Američka privredna komora, ne izlazi se u susret interesima Američke privredne komore ili bilo koje druge, nego interesima ljudi koji su zaposleni u 190, recimo, kompanija ili interesima investitora koji su ovde uložili 14 milijardi evra zaposlivši naše ljude i ostvarivši i povećavši privredni rast naše zemlje.
Dakle, naš interes je da građani rade, da bi ljudi mogli da rade ovde mora da se investira i mora da se gradi. Da bi moglo da se gradi, investira moramo da oslobodimo i uredimo svojinsko, pitanje svojine građevinskim zemljištem i to je razlog zašto je ovaj zakon donet.

Malo pojašnjenje. Konačnu reč o umanjenju daje Komisija za kontrolu državne pomoći, a ne Vlada. I na ovaj član zakona smo takođe dobili punu podršku Evropske komisije, bez jednog jedinog komentara da je to pogrešno. Dakle, ne Vlada, nego Komisija i to o svakom slučaju pojedinačno.

Prihvatanjem amandmana na član 7. stav 4. mi smo prihvatili i troškove eksproprijacije u pribavljanju prava korišćenja, tako da na posredan način smo prihvatili ovo što vi govorite.

Danom stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, dakle 17. decembra, svi građani su stekli pravo svojine i katastar to radi po službenoj dužnosti. Dakle, ovaj zakon se ne odnosi na njih, osim ove grupe u samom članu 1. mislim, Zakona o konverziji i tačno se piše na koje se grupe odnosi Zakon o konverziji.
Što se tiče prava svojine, građani su ga stekli, 17. decembra, a katastar radi po službenoj dužnosti. Dakle, vrši upis svojine i nema brige za tih 10 ili ko god se javio.