Kada govorite o tajkunima i korupciji, pretpostavljam da pričate o Demokratskoj stranci, da nikako ne pričate o Srpskoj naprednoj stranci i ovoj Vladi, zato što ta korupcija i sve te privatizacije su bile, gospodo, kada ste vi bili na vlasti i držali Vladu.
Što se tiče konkretno iz Zakona o konverziji, dakle plaća se tržišna cena. Što se tiče konkretnog slučaja Čajetine, odnosno velike borbe za javni interes predsednika opštine Čajetina, sa zadovoljstvom, znači, drago mi je što se bori za javni interes, ali odmah da znate da su ti predmeti, odnosno pet predmeta i pet rešenja još uvek nisu konačna rešenja.
Ne znam na osnovu čega ste zaključili da vrede četiri milijarde evra, presrećna bih bila kada bi to zemljište vredelo četiri milijarde evra, to je zaista odlično za sve nas.
Takođe želim da vam kažem da su predmeti u postupku. Ne možete da kažete, vaše pitanje – da li će određeni broj takuna na ovaj način bolje da živi, ako mislite na vaše tzv. tajkune, taj odgovor ne mogu da vam kažem, ali tajkuna u ovoj Vladi i tajkuna koje proizvodi ova Vlada nema. Mi se trudimo da poštujemo zakon i poštujemo ga i zaista štitimo ustavni poredak ove zemlje i javni interes.

Poštovana predsednice, drage poslanice i poslanici, pred vas su danas dva vrlo važna zakona, Zakon o prevozu tereta u drumskom  saobraćaju i Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Do današnjeg dana, odnosno do, nadam se, dana kada ćete prihvatiti i izglasati ove zakone, ova oblast je bila obuhvaćena kroz četiri zakona, kada govorimo o prevozu putnika, posebno u domaćem, a posebno u međunarodnom prevozu, a tako isto i kada govorimo o prevozu tereta.
Želim da vas informišem da analize kažu da ukupan prihod drumskog prevoza iznosi 150 miliona evra na godišnjem nivou, da smo mi ovim zakonima koji su pred vama i nadam se da ćemo nakon jedne, kao i uvek, ozbiljne rasprave, moći da i unapredimo, ako treba, postojeće zakone, dakle, da vam kažem da mi želimo na ovaj način da omogućimo još bolju konkurenciju transportnih preduzeća. Želimo pre svega da zaštitimo i putnike koji se prevoze i, naravno, teret koji se prevozi. Želimo da sve ono što je u nelegalnim tokovima, a jeste puno u nelegalnim tokovima, preko 100 miliona evra Srbija gubi zbog sive ekonomije u drumskom prevozu, da ubacimo, da se tako žargonski izrazim, u legalne tokove. Naravno, da se uskladimo sa direktivama EU, u tom smislu, i da zaista omogućimo potpunu zaštitu prevoznika.
Takođe želim da vas informišem da su i jedan i drugi zakon bili u javnoj raspravi, da su javne rasprave održane gotovo u svim većim gradovima u Srbiji. Pored toga, sva udruženja prevoznika, bilo u prevozu transporta, bilo u prevozu putnika, su imali sa nama dosta sastanaka. Samo u ovoj godini, pet sastanka je obavljeno zajedno sa mnom. Sve njihove sugestije koje smo mogli da uključimo u ovaj zakon, mi smo to i uradili. Verujem da je ovaj zakon jedan moderan zakon koji će doprineti efikasnoj transportnoj privredi u Srbiji. Verujem da će omogućiti još veće prihode prevoznicima, samim tim i državi kroz plaćanje, naravno, svih onih obaveza koje oni moraju da plate. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Hvala na sugestijama, pitanjima, a ja ću da odgovorim na nekoliko, čini mi se, važnih vaših pitanja, da ne bi bilo nedoumica.
Što se tiče samih poglavlja 14 i 21, mi smo vredni, završili smo i eksplanatorne i bilateralne skrininge. Ali, da krenemo od Privredne komore, Privredna komora je oduvek radila usklađivanje redova vožnje, a to radi i sada. Nekada je radila čak i za međunarodni prevoz, ali joj je to pre nekoliko godina oduzeto. Prema tome, pošto su sami prevoznici i članovi, odnosno njihova udruženja, Privredne komore, oni to rade oduvek. Dakle, to nije sada uvedeno kao nešto novo ovim zakonom. U tom smislu oni registruju redove vožnje.
Zatim, kada ste pominjali sam vozni park i kada ste pominjali godište, 1993. godinu, to je uzeto iz sporazuma Interbus, koji mi treba da potpišemo između ostalog. Ja se sa vama slažem i ja bih uvek volela da bude sve najnovije, ali nije opet naša neka projekcija da to bude 1993. godina.
Zatim, još nekoliko bitnih stvari koje sam ovde zapisala, a mislim da treba da odgovorimo na njih. Kada ste pominjali overene fotokopije, šta god da radite, vi ne možete da date samo fotokopiju određenih dokumenata, a pogotovo kada govorimo o samom transportu koji je, sami ste rekli, osetljiva i vrlo važna oblast. Pre svega, sve što radimo u oblasti transporta i kada donosimo zakone, na prvom mestu je uvek bezbednost prevoza putnika i prevoza tereta. U tom smislu, ako se dostavlja određena dokumentacija, ona ipak mora biti overena.
Kada govorite o licencama, uslovi koji su predviđeni Zakonom o licencama usklađeni sa direktivama EU. Vi pominjete operativnu sposobnost, a nije poznato šta to baš tačno znači operativna sposobnost. Ali, ako već imamo definisane uslove za izdavanje licenci, koje smo mi preuzeli i stavili u naš zakon, ja mislim da je to sasvim dovoljno, ali kroz amandmane možemo da pogledamo kako ste vi definisali operativnu sposobnost, pa ćemo videti.
Što se tiče ugovora o zakupu i prevoda na engleski, francuski ili ruski, to je takođe po međunarodnim ugovorima. U međunarodnom transportu oni moraju da postoje. Prema tome, to je prosto obaveza CEMT rezolucije, jer ne bi mogli da govorimo o ugovorima o zakupu ukoliko oni nisu prevedeni na jedan od ova tri jezika, ili na jedan, ili na drugi, ili na treći.
I još jedna vrlo važna stvar. Pitali ste vezano za reprezentativnost. Dakle, Ministarstvo saobraćaja ne može da utvrđuje reprezentativnost, već se to radi u skladu sa Zakonom o radu. Već sada postoji transportno udruženje „Srbija transport“, ja mislim, koje ima već svoj ugovor sa Ministarstvom rada i mi se tu nismo mešali i mi se tu nećemo mešati, ali su oni ti koji utvrđuju reprezentativnost takvih transportnih udruženja.
Ako sam nešto zaboravila, podsetićete me. Hvala.

Vrlo kratko samo. Umesto dve godine, mi ćemo predložiti da zakon bude primenjen nakon godinu i po dana. Hvala.

Zahvaljujem.
Zakon o prevozu tereta je ušao u Skupštinu 17. jula, a Zakon o prevozu putnika je ušao u Skupštinu 24. jula i da su i za jedan i za drugi zakon već par godina obavljane javne rasprave. Ali, ako govorimo o 2015. godini, obavljeni su razgovori sa ministrom i svim ljudima koji su radili na zakonima, i u januaru i u februaru, i prošle godine pet puta i ja mislim da nema većeg grada sa kojim to nismo uradili. Između ostalog, a radi informisanja javnosti, tokom javnih rasprava sve sugestije koje smo dobili od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti su prihvaćene, od Privredne komore Srbije, tu je i Udruženje „Međunarodni transport i logistika“, „Međunarodni transport iz Beograda“, da ne čitam sad sva udruženja, ali zaista smo radili, i vezano za Zakon o prevozu tereta i Zakon o prevozu putnika, dakle, sa svim udruženjima i trudili smo se da to bude potpuno javno.
O tome koliko ja dugo govorim ili ne govorim, mislim da je mnogo važnije šta kažem nego koliko to traje. Iskreno se nadam da sam vrlo jasno rekla da ovi zakoni treba da omoguće da smanjimo sivu ekonomiju u prevozu, za koju ste i sami konstatovali da jeste velika, a pogotovo u prevozu putnika. Recimo, od devet hiljada inspekcijskih pregleda koji su urađeni, 57% su bili nelegalni prevozi putnika, što govori u prilog tome koliki je problem ta siva ekonomija upravo u prevozu putnika.
Pominjali ste, između ostalog, dozvole i licence i nasledna prava. Nema naslednih prava kod dozvola i licenci. One su neprenosive.
Kroz vaše amandmane ćemo pogledati ovaj deo gde ste govorili o privrednim subjektima i o samom objektu.
Kada ste pominjali autobuske stanice i zakup, i smo upravo zbog zloupotreba sklonili taj pojam zakupa, zbog toga što je postojao, ispostavilo se da postoji jako puno problema i međusobnih sporova između zakupodavaca i primaoca ne izmirenih obaveza, a na kraju su trpeli putnici. To i jeste razlog da ovi zakoni treba da omoguće bezbednost u prevozu putnika i bezbednost u prevozu tereta.
Takođe, deo gde ste pominjali član 122. Da, nema javnog poziva, ali nema ni čekanja. Dakle kroz podzakonski akt, odnosno kroz pravilnik ministarstvo odmah određuje ko će da vodi određenu liniju, kako da se ne bi desila situacija da se zbog ovakvih i razno-raznih razloga desi da lokalnoj samoupravi neka linija ne funkcioniše.
Takođe, ovaj zakon, kad ste pominjali sivu ekonomiju i da nije dovoljno urađeno. Upravo ovaj zakon prvi put definiše divlji prevoz, prvi put definiše i daje mehanizme i alate kako taj divlji prevoz da se zaista dokaže na sudu. To je ono što je jako važno, jer ako ne možemo da dokažemo sivu ekonomiju i divlji prevoz, onda ne možemo ni da rešimo probleme u sivoj ekonomiji koje imamo. Ja bih se ovde zaustavila. Hvala.

Odmah da krenem od ovog poslednjeg. Slažem se sa vama. Apsolutno je nedopustivo da bude ugrožen javni interes i zbog toga je naloženo da u roku od 24 sata nezavisna komisija pregleda sve dodatne podatke. Zato se i bilo u katastru same Čajetine, a i da vidimo šta je bilo sa privatizacijom 2002. i 2012. godine, jer sadašnji vlasnik je na Berzi kupio svoje akcije, kao i da vidimo upravni postupak koje je sprovelo ministarstvo, kao i da li je došlo do ugrožavanja javnog interesa, ne samo za te 2.500 hektara, nego i za još nekih 2.000 hektara koliko stoji da je bilo u samom PK „Zlatibor“.
Što se tiče hrasta, odmah da budem jasna. Dakle, hrast je između ostalog, po zvaničnim nalazima, bio bolestan. Sa druge strane, svaka vrsta pre projektovanja, bez obzira što ste bili tamo, bila sam i ja, a bili su i oni koji su stručni za to, a mislim da ni vi, ni ja nismo stručni za sve te stvari oko projektovanja, budući da je u međuvremenu izgrađen jedan tunel, da su podignuti stubovi za određene mostove, to bi nas koštalo sasvim sigurno oko 40 miliona. Da je hrast bio zdrav, mi bi ga izmeštali, budite sigurni, ali hrast nije bio zdrav, što se vidi iz toga kada je posečen.
Bazilika je konzervirana. Ako imate bilo kakvu vrstu dokaza, molim vas dostavite. Oni organi koji to nisu uradili, snosiće određenu odgovornost.
Putevi i Koridori, ono što je trebalo da uradi Ministarstvo saobraćaja, mi smo uradili, a sada idemo na druge institucije koje treba da obave svoj deo posla. Zahvaljujem, ukoliko ćete glasati za ova dva zakona koji su tema dnevnog reda.

Hvala vama, vezano za rešenje za izdavanje licence, sada smo se konsultovali, potpuno ste upravu, naravno da ćemo da stavimo mogućnost pokretanje žalbe.
Druga stvar, kada ste pominjali Privrednu komoru Srbije, dakle Ministarstvo je to koje svakako daje saglasnost za pravilnike, a u koliko slučajno se desi da se neka linija, da se neki red vožnje ne poštuje, onda taj prevozilac neće to moći da obavlja, nego će se opet pravilnikom tačno utvrditi sistem, kriterijum i merila kako će biti imenovan neko drugi.
Ne bih ponavljala, neke stvari su identične, kao što je rekao vaš zamenik poslaničke grupe.
Kada govorite o finansijskoj sposobnosti, kako se dokazuje, pa zna se kako se finansijska sposobnost dokazuje, što finansijskim izveštajima, koji moraju da budu dostavljeni, podrazumeva se, naravno da ne smeju da budu u blokadi i na taj način, to je jedan samo od uslova da bi se dobila licenca, nije i jedini uslov, ali mora da bude ispunjen.
Vrlo važna stvar na koju nisam odgovorila prethodno, to je broj vozača. Ovde je stavljen, znači broj vozača koji je minimalan, ali kada krenu na put, tačno se znaju koji uslovi oni moraju da ispunjavaju, da moraju da imaju posadu itd. Mi jesmo pokušali ovim Zakonom da se, pre svega držimo prvog načela, a to je bezbednost putnika i kvalitet, dakle tog prevoza, kvalitet prevoza, pre svega putnika u ovom Zakonu. Hvala.

Poštovani poslaniče, iako nije vezano za zakone koje danas raspravljamo, da ponovim još jednom, Bazilika jeste konzervirana, dok je govorio gospodin Živković, još jedanput je provereno i zvanično sam tražila i dopis i struka je odredila, između ostalog, da je Baziliku moguće konzervirati i to je učinjeno. Kao što sam rekla, ako imate neku drugu vrstu dokaza, sa zadovoljstvom ću tu drugu vrstu dokaza da vidim i da procesuiramo.
Što se tiče trećeg dela 2.200 hektara, da sutra će biti informacija i o tome, kažem, iako nije vezano za zakone.
Kada govorimo o uredbi o definisanju izdavanju dozvola koja, mislim da je vrlo važna, ovo Ministarstvo već prethodne godine je uradilo mnogo na način u kriterijumu i sistemu izdavanja dozvola koje jesu bile ozbiljan problem, čak, jer u momentu kada je formirano ovo Ministarstvo, prošle godine gotovo da nije bila nijedna slobodna dozvola, a onda jednom novom uredbom i promenom kriterijuma, i uspostavljanjem sistema, mi smo imali situaciju da je vraćen broj dozvola koje nisu iskorišćene i koje su često bile i po godinu dana, kod raznih transportnih preduzeća, a nikada korišćene i vraćeno čak 62 hiljade dozvola, npr.
Dakle, i sada se radi po jasnim i preglednim kriterijumima, tako da podzakonskim aktom, uredbom, ne pravilnicima i ne sa 3 posto, kojima ste mogli da date kako god hoćete, nego 3 posto, ukoliko je elementarna nepogoda, ukoliko je zaista nešto od državnog interesa, u tom smislu postoje izdavanje 3 posto dozvola, i uredba će biti definisana i usvojena na Vladi o raspodeli dozvola za koje ste pitali. Hvala.

Daleko od toga da sve ono što predložite je za osudu. Naravno da nije, pogotovo kada govorimo o godištu i o bezbednosti. Dakle, kada govorimo o bezbednosti putnika, odnosno tehnički ispravnim vozilima gde će se putnici voziti. Dakle, postoje tehnički pregledi. Ukoliko tehnički pregled ne prođe, ne može nikada dobiti dozvolu za dalji rad, što je određeno Pravilnikom o tehničkom pregledu Ministarstva unutrašnjih poslova.
Evropska unija, između ostalog, ne određuje godište, niti starost, gde je 1993. godine uzeta iz Sporazuma „Interbus“ koji smo mi stavili. Već sa ovim sada stavljanjem godišta 1993. mi ćemo isključiti iz saobraćaja 23% prevoznika, jer oni ne mogu da ispune ovu obavezu godišta 1993. godine.
Sa druge strane, ukoliko bismo još podigli, da budemo potpuno iskreni, još bi više sklonili naše domaće prevoznike i napravili prolaz kako god sad ovo zvučalo za strane prevoznike. Mi hoćemo da učinimo da vozila koja ovde prevoze putnike budu bezbedna tako što moraju da prođu tehnički pregled. Ako ne prođu nema dozvole i nema prevoza putnika. Što ne znači da godište može da opredeli da li je to bezbedno ili ne, ali kažem vam, već sada sa ovim godištem koje ćemo staviti 1993. 23% prevoznika neće moći da obavljaju prevoz putnika. Hvala.

Pre nego što vam odmah odgovorim na to, uopšte na ovaj zakon je došlo 77 amandmana, 17 je prihvaćeno, a kada govorimo o ovom amandmanu sam odbor je rekao da ovaj amandman nije u skladu sa postojećim zakonskim propisima, odnosno da postoji kolizija, da su odredbe u koliziji, samim tim ne može da se prihvati.

Prema tome, ako je sam odbor to rekao, ja mislim da je to za mene sasvim dovoljna informacija zbog čega amandman nije prihvaćen.

Samo kratko.

Kako drugačije, ako ne su skladu sa zakonom. Podrazumeva se, kao i u prethodnom, što smo pominjali različite pojmove koji postoje u raznim, da se samo nadovežem, nisam odgovorila, dakle, za onaj prethodni amandman, različiti vidovi saobraćaja imaju različite pojmove i ne mogu se unificirati. Ali, što se ovog ovde tiče, podrazumeva se da je u skladu sa zakonom i mi smo smatrali da ne treba da stoji dodatno. Zbog toga je amandman i odbijen.

Mislim da, ponovo ćemo da pročitamo, kao kada smo imali raspravu Zakona o načelu, kako izgleda član 6. Pošto naravno, vi amandman možete da date i na jednu reč i na jedan zarez, pa tako i na jedan delić člana 6, ali je član 6. vrlo jasan i upravo, ako bi smo dodavali još ovo što vi kažete, mislim da samo opterećujemo tekst, jer vrlo jasno piše: „Glavnog istražitelja postavlja Vlada na pet godina na predlog predsednika Vlade.“ „Lice koje se postavlja“, što je suština, „za glavnog istražitelja mora, pored uslova koji su propisani zakonom kojim se uređuje rad na položaju državnih službenika“, a to je Zakona o državnim službenicima, a on pretpostavlja javni konkurs, i to lepo piše u Zakonu o državnim službenicima, „da ima odgovarajuću stručnost za poslove istraživanja nesreće najmanje devet godina“ itd.

Znači, niko nije rekao da se postavlja glavni istražitelj bez javnog konkursa.

Postojeća pravila i, pre svega, postojeći Zakon o državnim službenicima je vrlo jasan. Pretpostavlja javni konkurs, što vrlo jasno i lepo piše, pa ću opet da iskoristim priliku i ponovo ću da pročitam, zbog građana Srbije - lice koje se postavlja za glavnog istražitelja mora, pored uslova koji su propisani zakonom kojim se uređuje rad na položaju državnih službenika, a to je Zakon o državnim službenicima, da imaju odgovarajuću stručnost za poslove istraživanja.

Prema tome, niko nije rekao, ponavljam, da će bilo ko ko je državni službenik biti postavljen van javnog konkursa, što u članu 6. i stoji.

Kao što znate, posebne organizacije su utvrđene Zakonom o ministarstvima i ovaj centar će imati status posebne organizacije.

(Narodni poslanik Zoran Živković dobacuje s mesta.)

Izvinjavam se, ja sam ćutala dok ste vi govorili.

Druga stvar, ukoliko se na sajtu našla bilo koja informacija koja ne odgovara trenutnom tekstu, odnosno tekstu koji je sada u parlamentu, koji je prošao Vladu i koji je sada u pojedinostima ovde na raspravi, onda će to sigurno biti ispravljeno jer je verovatno došlo do tehničke greške. Ja sam već reagovala na to. Dakle, u tom smislu ako postoji greška, ispravićemo je. Hvala vam i izvinjavam se zbog toga. Dakle, imaće status posebne organizacije i biće centar za istraživanje nesreća i udesa.

Ne bih ponovo još jednom da objašnjavam nešto što sam nekoliko puta već čitala i nema potrebe da polemišem oko toga. Zakon o državnim službenicima je jasan. Konkurs sasvim sigurno postoji i biće. Još samo jedna na kraju rečenica. Tema ovog zakona nije nesreća, nego istraživanje nesreća. Samo toliko.

Ja očekujem od Ministarstva finansija da daju tačno svoj predlog na osnovu čega će Vlada doneti odluku i onda ćemo videti tačno u budžetu gde će se naći ovaj centar.
Moje je lično mišljenje da to svakako mora biti posebno i posebno izlistano, znači posebna organizacija i centar za istraživanja, nikako samo u vazdušnom saobraćaju kako je sada.