Dragi poslaniče, uklonićemo, potpuno ste u pravu, ali to nas i razlikuje od svih ostalih, jer smo demokratskog duha. Hvala.

Pa, nisam htela prethodno, ali evo, samo da objasnim kako izgleda to kada vi nadzirete rad Vlade, kroz vaše amandmane.
Dakle, u jednom od amandmana koje smo prihvatili od reči – koje, prihvatili smo da bude koji. U ovom amandmanu smo od rečenice, odnosno u delu, nekoliko reči u rečenici koju je ministarstvo predložilo, troškovi održavanja - upravljač, vi ste predložili da piše upravljač infrastrukture za troškove održavanja. U redu.
Tako izgleda nadziranje. I, moram da vam priznam da sam ja stvarno više očekivala od vas poštovani poslaniče. Da o četiri amandmana tri samo budu prihvaćena u tom pravopisu gramatičkom smislu, to je stvarno malo. Hvala.

Hvala na vašem komentaru, ali mislim da je red da se pročita kompletno član kako glasi, a on kaže - ako železničku infrastrukturu treba sanirati ili adaptirati, to ste lepo rekli, a onda ide ovaj drugi deo baš na primeru Niša, zato vam govorim - zbog izgradnje drugog objekta.
Dakle, ukoliko izmeštamo železničku prugu zato što želimo da izgradimo rudnik, javni put, šta god, u tom slučaju onaj ko to radi, onaj ko izmešta, odnosno ko treba da napravi javni put, rudnik ili šta god, plaća izmeštanje železničke infrastrukture. Kod Niša nije takav slučaj, pošto ste davali taj primer. Dakle, ne zaboravite deo rečenice – zbog izgradnje drugog objekta. Tako piše. Hvala.

Hajde sad opet da pročitamo drugi deo, drugi stav - troškove saniranja ili adaptiranja železničke infrastrukture iz stava 1, a sad smo rekli ukoliko se gradi neki od objekata ovog člana, snosi investitor objekta zbog čije izgradnje se vrši saniranje. Onda ide ovaj drugi deo, koji opet niste rekli – ili adaptiranje železničke infrastrukture, ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač infrastrukture.
Ne mislim da je potrebno opterećivati zakonom dodatno železnicu, a postoji i jedna i druga mogućnost i vrlo je jasno rečeno. Tako da, izvinjavam se, ali ne može da bude prihvaćen vaš amandman.

Sa zadovoljstvom ću da vam odgovorim baš zato da se vidi ko to brine o građanima Niša, a ko to nije brinuo o građanima Niša, zbog toga što pre pet godina su gradske vlasti sve dokumentacije izbrisali, postojanje uopšte pruge koja ide kroz Niš.
Dakle, ne postoji u dokumentaciji postojanje železničke mreže. U tom smislu dalje je vrlo teško i nema idejnog projekta, niste u pravu, nego smo 2013. godine, a to će biti Vlada u kojoj je SNS, angažovali konsultante i krenuli da radimo na planu zato što sada trenutno ne postoji planski osnov da bi konsultant uradio svoj posao, a to nije zbog toga što mi nećemo to da uradimo, nego zbog toga što su određene strukture, a to su bile strukture DS. Ne znam ko je bio pre SNS u Nišu na vlasti, izbrisale postojeću prugu koja postoji dan danas planski osnov za tu prugu. Mislim, neverovatno ali istinito.
Prema tome, imamo konsultanta koji radi. Vrednost same investicije je 80 miliona evra. Hoćemo da uradimo, ali hoćemo da to uradimo u skladu sa zakonom i u odnosu na ono što je ste realno stanje, a to je informacija za građane Niša.

Još jednom da pojasnimo.
PDR jeste urađen, ali bez železnice u gradu.
(Blagoje Bradić, s mesta: Niste u pravu.)
Tako je urađen i vrlo je teško sada bez, a planski osnov je osnova da bi mogli dalje da radimo dokumentaciju.
Prema tome, nemojte da prebacujete, slažem se, napravljena je greška. Nismo mi napravili grešku, ispravićemo, ispravićemo kao mnoge druge greške koje ispravljamo, ali samo da bude jasno ko je napravio grešku i ko grešku ispravlja.
Grešku su napravili oni koji su bili tamo na vlasti pre četiri-pet godina kada su izbrisali i kada su radili taj PDR bez železnice, a grešku će ispraviti, da, ova Vlada i SNS, koja će naravno završiti ovaj projekat.

Hvala.
Poštovani poslaničke Demokratske stranke, prvo, nemojte da obmanjujete javnost. Šarganska osmica radi i radiće, a nalazi se trenutno upravo u infrastrukturi, gde vi tražite da pređe i itekako nam je stalo da ona funkcioniše i da radi, jer je to jedan biser kada govorimo o našem železničkom transportu.
Potpuno ste u pravu da ste vi vrlo predano radili prethodnih godina na Šarganskoj osmici. Problem je samo što se vrlo predano, takođe, radili na uništavanju železničke infrastrukture i što ste vrlo predano radili da cela železnica ide tom prosečnom brzinom kojom ide i Šarganska osmica, a to je deset kilometara na sat, nažalost. Tako da, drago mi je što niste više u prilici da tako predano radite na tome, ali za građane Srbije, Šarganska osmica će i te kako raditi i bićemo i dalje ponosni na taj deo, kao što ćemo jednako biti ponosni na modernu železnicu, na nove vozove koji dolaze i na železničku infrastrukturu i vozove koji idu preko sto kilometara na sat.

Poslaniče Demokratske stranke, uvek se iznenadim, to je bilo i u raspravu u načelu, a evo sad je i u pojedinostima, kako vi pretpostavljate da će nešto da bude. Ne znam da li imate neku kristalnu kuglu, pa se time bavite, ali da se vratimo na početak, da ne biste obmanjivali vi građane Srbije, kao što ste to radili u prethodnom periodu. Niko ovde ne uvodi privatni monopol, niko ovde ne radi protiv zakona. Trenutno, za vašu informaciju, jer to očito ne znate, postoji samo jedan nacionalni prevozilac, a to je „Srbija voz“. Trenutno svaka lokalna samouprava može da napravi svoj dogovor i zato stoji mogućnost neposrednog kontakta. Znači, može da napravi ugovor samo sa „Srbija vozom“, dok se ne bude potpuno, odnosno dok se delimično ne bude otvorilo tržište. Naravno da postoji mogućnost da onda isto otvori, odnosno da kroz proces javne nabavke zaključi eventualno ugovor i sa nekim drugim ko može biti prevozilac. To sam objasnila i u načelnoj raspravi. Žao mi je što to niste razumeli.
Znači, da ponovimo, za sada u Srbiji postoji samo jedan prevozilac, to je „Srbija voz“. Onda je logično da lokalna samouprava, grad ili Vlada, jer ovde lepo u članu piše – nadležni državni organ, a državni organ je Vlada, dakle, pokrajina ili na kraju krajeva lokalna samouprava i grad, kao što sam rekla, naprave ugovor sa „Srbija vozom“. Na taj način mi vršimo, dok se ne bude otvorilo to tržište, zaštitu nacionalnog prevozioca. Znači, nema drugog, trećeg i petog. Vremenom će biti i drugi, treći i peti. U toj situaciji sasvim je prirodno i normalno da će postojati javni poziv i da će postojati tender, gde će se lokalne samouprave izabrati onoga koji im bude najviše odgovarao i koji bude ponudio najbolje uslove. To piše u tom članu zakona.
I, još jednom da vas podsetim, ovaj zakon je napravljen zato što želimo da poboljšamo onaj prethodni zakon i zato što se to radi u svim razvijenim zemljama, a mi želimo takođe da budemo razvijeni. Mi nećemo da budemo na onom nivou na kojem ste nas vi ostavili pre nekoliko godina. Nećemo da idemo 30 kilometara na sat, nećemo. Takvu ste nam ostavili železnicu, a mi se s tim ne slažemo i zato već sad imate delove železničke pruge koji idu 120 kilometara na sat.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)

Moram samo da napomenem još jedanputa, mnoge stvari koje govorite ne stoje, što u prevodu znači da nisu tačne. Nikako ne želim da povredim članove DS. Naprotiv, ja se stvarno radujem svakom vašem predlogu, jer svaki vaš predlog meni još jedanputa govori da mi kao Vlada radimo odlično.

Ne, poštovani nezavisni poslaniče, ja sam ovde tri sata i pričam upravo o zakonu. Vi ste šest minuta govorili i niste bili u sali ostala dva i po sata ili još više. Dva sta i 49 minuta.
Dakle da bude potpuno jasno, sklonili smo da ne bude direkcija nego da stoji Vlada Srbije. Zna se ko vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, to jeste Ministarstvo transporta i u ovoj i u svakoj narednoj Vladi, prema tome sva pravila u tom smislu će svakako davati, već je poznato Poslovnikom rada Vlade, će davati upravo Ministarstvo saobraćaja.
Nismo smatrali da je potrebno da sada to još detaljnije stavljamo u sam zakon, to je moj odgovor za vas.
Što se tiče samo ne kompetentnog rukovodstva „Železnice“, kompetentni ili ne, kako god ih vi nazivali, oni su za šest meseci uradili u reformi „Železnice“ više nego svi direktori zajedno u prethodnih 15 godina.

Mi smo prihvatili, prvo, znate, kada se radi amandman, da ne možemo delimično da prihvatimo amandman. To je jedan od razloga. I baš onako kako sam rekla i u načelnoj raspravi, tako će biti i u sastavu zakona, a to je da smo od onih koji su napisali amandman koji se tiče samo te dve godine, tako i prihvatili. Dakle, taj deo smo prihvatili. Ovaj drugi deo koji ste vi pisali nismo mogli.

Samo da se izjasnimo da Vlada prihvata ovaj amandman. Hvala.

Ako ja mogu da kažem.
Razlog zašto kazne nisu više je zbog toga što bi to bilo u suprotnosti sa Zakonom o prekršajima. Pa kao što znate da projektujete razne situacije za budućnost u nekom vašem svetu, možda da se setite prošlosti pa da znate da ste taj Zakon o prekršajima upravo vi doneli i da su te kazne u Zakonu o prekršajima tako niske zbog toga što ih je DS donosila u parlamentu. Na sreću, ide priprema novog zakona o prekršajima gde ćemo to svakako popraviti.
Prema tome, poslanik SNS koji je govorio o visinama kazni, kao i naš Predlog zakona, je takav jer je to u skladu sa Zakonom o prekršajima i nisu mogle kazne da budu više. To je razlog. Hvala.

Poštovana predsednice, potpredsednici, drage poslanice i poslanici, ispred vas su izmene i dopune dva predloga zakona – Zakona o železnici i Zakona bezbednosti i interoperabilnosti železnice, naravno, i dva predloga o potvrđivanju sporazuma sa tri države Tunisom, Mađarskom i Slovačkom Republikom.
Osnovni cilj zašto smo pred vas danas stavili izmene i dopune ova dva zakona, jeste da nastavimo reforme koje se sprovode u železnici, odnosno u železničkom transportu. Želimo da i operativno i finansijski železnica bude, pre svega, profitabilna, zatim da bude efikasna i zatim da sve ono što smo uradili prethodnih godinu dana bude samo početak našeg usklađivanja i uključivanja naše železnice u železnički sistem zemlja EU.
Novine koje jesu u izmenama i dopunama oba zakona tiču se poboljšanja i povećanja bezbednosti u železničkom saobraćaju, tiču se uspostavljanja konkurencije u železničkom transportu, što je veoma važno i, rekla bih, do sada se mnogo više pričalo o tome, nego što se zaista realizovalo, i uvođenja pristupa i korišćenja železničke mreže.
Železnički transport u Srbiji je dugi niz godina nekako uvek bio poslednji kada govorimo o vrstama transporta. Prioritet i interes Vlade jeste da železnica i železnički transport se vrate na mesto koje zaista i zaslužuju, 3809 kilometara pruge ima Srbija, samo 36% je elektrificirano. U isto vreme, krenuli smo uporedo u određene promene. Promene se tiču i reformisanja, ali smo isto tako uporedo učinili sve da pokrenemo investicioni ciklus u železnici, imajući u vidu da milijardu i po evra stoji u železnici, a tiče se investicija, sve sa željom da železnice, zaista, kao što sam rekla, dođu na nivo koji zaslužuju.
Verujem da ćemo u današnjoj raspravi, kao i u raspravi u pojedinostima, učiniti ovaj zakon još boljim, odnosno predloge za izmene oba zakona još boljim. Otvoreni smo za sva vaša pitanja i verujem da standardi koje želimo da uspostavimo u železnici, učiniće železnicu Srbije jednako konkurentnom kao i sve druge železnice u regionu zapadnog Balkana.

Prvo želim da vam se zahvalim na vašoj diskusiji o izmenama i dopunama ova dva zakona i naravno o sporazumima.
Potpuno se slažem u svemu što ste rekli, ali želim da naglasim jednu važnu stvar, a to je zašto uopšte radimo samo ove izmene i dopune zakona. Radimo zbog toga što zaista želimo da se taj procenat učešća železničkog transporta poveća u Srbiji.
Kod nas je to negde oko 30%, može i treba da bude više, a takođe i da vas informišem da u 2015. godini, po kvalitetu železničke infrastrukture, koja naravno, daleko od toga da još uvek na najboljem nivou, a nadamo se da će biti, Srbija se jeste na svetskoj listi pomerila za čak 19 mesta. Bili smo 102, danas smo 83. Kada poredimo dakle 2012. danas, 2015. godine.
Znači, možemo da uradimo i to je upravo zbog toga što su toliko pokrenute investicije, odnosno novac koji jeste država opredelila, zadužila se, garantovala određene kredite, u poslednjih godinu i po dana železnica, zajedno sa Vladom Srbije je to zaista pogurala najviše što je mogla i u tom smislu mi sada imamo i nove vozove, naravno, ali imamo pre svega i bolju infrastrukturu na određenim deonicama. Ne kažem da je dovoljno.
Mi ćemo ove godine modernizovati oko 130 km železničke pruge, i verujem da u godinama koje su ispred nas, u naredne dve, tri godine, ćemo moći da govorimo o jednoj potpuno drugačijoj železničkoj mreži i to će biti jedan od razloga da se, recimo preduzeće „Srbija voz“ ima mnogo bolje karakteristike, ili „Srbija infrastrukture“ ili „Srbija kargo“ jer ćemo prosto učiniti sve da povećamo i prevoz putnika. a i karga. Evo samo toliko da dodam. Hvala.