Prvo, želim da vam se zahvalim na svemu što ste rekli i da nekoliko stvari objasnim.
Pre svega, zbog građana Srbije, da objasnim šta znači hitan postupak, da građani Srbije ne bi pomislili da ovaj zakon, i jedan i drugi predlog ovog zakona, i na kraju krajeva, svi zakoni koje radi ovo ministarstvo nisu nigde viđeni.
Dakle, ovo su zakoni koji su prošli javne rasprave, ne samo ova dva predloga zakona, nego zaista svaki zakon koji ovo ministarstvo radi. Nekada su te javne rasprave trajale i po nekoliko meseci kao što su, recimo, bile izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Rekla bih da je to bila najduža javna rasprava od gotovo šest meseci.
Za ove zakone ste u pravu, odnosno pogotovo ste u pravu kada govorite o jednom od zakona. Jedan od zakona je bio potpuno spreman, a drugi zakon nije bio u potpunosti spreman, a smatrali smo da je to celina i da treba da idu zajedno i to je jedan od razloga zašto su tek sada došli na dnevni red.
Da li je moglo osam dana više ili manje, možda ste to u pravu, slažem se, vodićemo računa sledeći put da to ne bude, da i tih osam dana koje zovemo hitan postupak, a to je da poslanici dobiju osam dana da mogu da pogledaju zakone. Ali, isto tako, podvlačim da su ovi zakoni prošli javnu raspravu, da su bili na svim ne samo internet stranama, nego da smo bili u osam gradova u Srbiji, da su i radne grupe koje su radile na zakonu i sva pitanja koja smo dobijali, dakle, dobijali ne samo od članova radne grupe, fakulteta, zatim, mnogih drugih stručnjaka koji se bave ovim poslom. Svi su imali mogućnost da daju svoj doprinos da bi predlozi ovih zakona bili bolji, što ne znači da sada u raspravi i o amandmanima koje poslanici budu dali, ne budemo učinili ove zakone, predloge zakona još boljim.
Zatim, kada pominjete Direkciju za železnicu, koja mislim da je vrlo važna, pre svega Direkcija jeste nezavisna. To je nezavisno regulatorno telo formirano već 2005. godine. Kada govorimo o onom roku od godinu dana, koja je razlika i zašto je godinu dana u ovom zakonu, a imali smo predlog, vezano za Zakon o borbi protiv korupcije, gde se govori da dve godine, onaj ko je radio u Direkciji za železnicu, recimo, po vašem predlogu, ne bi mogao da radi ni na jednom drugom mestu po Zakonu o borbi protiv korupcije.
U čemu je razlika? Po Zakonu o borbi protiv korupcije ta osoba, ko god to bio, bi mogao da radi u Železnici, ali ne bi mogao da radi u drugim privatnim kompanijama. Po ovom zakonu on ne može da radi uopšte u oblasti železničkog transporta godinu dana. Zato smo stavili rok da je malo manji, budući da onda praktično sve što je vezano za železnički transport ne može raditi, što opet ne znači da možda uz jedno adekvatno obrazloženje ne razmislimo još jednom trebamo li taj rok da povećamo. Znači, tu nemam nikakve dileme da je to stvar, možemo razmišljati i o tome.
Pominjali ste takođe Koridor 10, prioritete i naš položaj i sa druge strane pitanja lokalnih samouprava, da li će moći eventualno da učestvuju u sufinansiranju ili da se oni bave određenim rutama koje možda danas nisu isplative. Šta je prioritet Železnice danas i svih kompanija koje su stvorene? Da se tačno utvrde šta su prioritetne rute, šta su strateški interesi države, dakle, to svakako jeste Koridor 10 i pozivanje zemalja zapadnog Balkana, a da one rute za koje smatramo da možda nisu u grupi prioriteta, zaista da bude data mogućnost lokalnim samoupravama da ili naprave ugovor sa Železnicama, sa jednom od kompanija Železnica, ili da to ponude nekom privatnom operateru koji će to raditi.
Da li lokalne samouprave imaju ili nemaju novca? Mislim da je krajnje vreme da svuda u svim oblastima se utvrđuju prioriteti i da se tako struktuiše budžet, dakle, kao što to radi država na republičkom nivou, tako isto i lokalne samouprave moraju da se opredele šta će raditi u godinama koje su ispred njih. Nema više toga da država može da izdrži da finansira sve železničke pruge, čak i one kojima gotovo ne prolazi nijedan voz.
S druge strane, pitanje naše brzine, i tu ste u pravu, ali 120 kilometara je ove godine, 500 kilometara će biti završeno sa prosečnom brzinom od 100 do 120 kilometara na čas u naredne tri godine. Ne znam zašto ranije to nije moglo da ide brže, ne znam zašto krediti jesu stajali. Samo ruski kredit je stajao tri godine. Mi smo tek sad pokrenuli ruski kredit. Iz tog ruskog kredita mi već otvaramo određene deonice železničkih pruga koje sada već imaju brzinu od 100 kilometara.
Ovo je proces i ne može odjednom da se završi, ne može ni za godinu ni za dve, ali sam sigurna da ako ovako se nastavi, ovom brzinom, i sa investiranjem, a i sa reformisanjem Železnica, da mi možemo u nekim godinama, dve, tri naredne godine da već imamo potpuno drugačiji izgled naših pruga i infrastrukture i samih vozova, a samim tim, da onda imamo i povećanje broja prevoza putnika i naročito tereta, koji za sada jedni ostvaruje profit u železnici. Hvala.

Moram da priznam da, pošto sam često u parlamentu, jer dosta zakona ovo ministarstvo predlaže, svaki put kada vi ispred poslaničke grupe DS krećete da objašnjavate određeni zakon, odnosno imate određene komentare na to, svaki put su potpuno iste rečenice, iako su zakoni potpuno drugačiji. Neki o planiranju i izgradnji, neki o železnici, neki o vodnom transportu, ali vi imate identične rečenice koje sam ja i prošli put i sada zapisala. Tako da bih vas zamolila da bar učinite toliki napor da se zaista zainteresujete za zakone koji su ispred vas, jer oni zaista mogu da donesu dobro Srbiji.
Podsetiću vas 1884. godine, kada je prva pruga napravljena od Beograda do Niša onda je njena prosečna brzina bila 40 kilometara na sat. Kada je SNS 2012. odnosno 2013. godine sačinila Vladu, vi ste nam ostavili pruge koje su prosečno išle ispod 30 kilometara na čas. Znači, od 1884. godine kada je bilo 40 kilometara na čas, DS je ostavila ispod 30 kilometara na čas. Tako da svaka priča o tome kako nešto nije sada urađeno, prvo pogledajte šta ste uradili.
Ja ću vam reći šta smo mi uradili za godinu i po dana. Za godinu i po dana Srbija se po stanju infrastrukture pomerila za 19 mesta na svetskoj listi. Dakle, baš zato što smo pokrenuli sve investicije koje smo mogli, baš zato što modernizujemo pruge koje sada jednim delom u Srbiji idu već prosečno 100 kilometara na čas. Ne kažem da je to savršeno, ne kažem da je to sjajno, može bolje, ali smo za godinu i po dana to uradili.
Za svih deset godina vlasti koliko je bilo kod vas, vi ste nas doveli u situaciju da niko neće da uđe ni u jedan voz u Srbiji, jer pre svega nije bilo vozova, strašno su izgledali, da ne kažem, katastrofalno, a brzina je bila ispod 30 kilometara na čas, na nekim deonicama 15 kilometara na čas. Tako su izgledale pruge kada smo mi došli na vlast. Danas već to izgleda potpuno drugačije.
Kada govorite da nismo trebali da menjamo ovaj zakon, mislim da treba da znate jednu stvar. Transport, pogotovo železnički transport je živ transport. To znači kao što se u EU donose desetine direktiva i to ne godišnje nego mesečno, tako je logično valjda da se i Srbija uskladi sa tim direktivama i da ima moderne zakone. Zato ovaj zakon menjamo.
Ne razumem uopšte rečenicu o skrivenim namerama. Ne znam šta to znači. Možda ste vi tako funkcionisali i radili, pa ste stalno imali neke skrivene namere iza zakona i reformi. Kod nas je stvar vrlo jasna. Mi smo za godinu i po dana uspeli da završimo prvu fazu reformisanja železnice. Železnica danas ima tri preduzeća i holding koji će trajati ograničeno. Železnica danas ima „Srbija kargo“, „Srbija voz“ i „Srbija infrastruktura“. „Železnica Srbije“ danas već izgleda potpuno drugačije i svi ti sindikati nisu izopšteni. Za vašu informaciju, postoji stalni komitet u Vladi Srbije koji se održava na temu reformisanja. Na tom komitetu nalaze se svi predstavnici sindikata.
Ne samo to, mi nemamo strah da razgovaramo sa ljudima. Nakon prve faze mi smo bili u „Železnici“ i razgovarali sa radnicima „Železnice“, otvoreno, onako kako to treba da se radi. Oni znaju da činimo zajedno, ali mi smo u partnerskom odnosu i činimo sve da železnica zaista uzme primat u odnosu na drumski saobraćaj, koji danas nažalost nema još uvek.
Takođe, ne razumem šta znači da ugine projekat? Rekli ste – Šarganska osmica i da ne dozvolimo da ugine projekat. Da ugine projekat ne može nikako. Svi dobri projekti koji donose dobro Srbiji će raditi, može samo da ugine nešto drugo.
Tako da, nadam se da u amandmanima koje ste dali ima više suštine i svega onoga što zaista želite da postignete i poboljšate ovaj zakon. Mi ćemo sa dužnom pažnjom te amandmane pogledati. Hvala.

Poštovani samostalni poslaniče, ja sam uvek prvo za akciju a zatim tek za poziciju, znači, da se vide rezultati. Čini mi se da kada ste postali samostalni poslanik, kao da ste izbrisali svoju prošlost, ali ne možete je izbrisati, znamo i u kojoj stranci ste bili i šta su te stranke radile i šta je ta stranka ostavila. Ja sam to pomenula, pomenuću opet, a to je da je 1884. godine, kada je napravljena prva pruga, prosečna brzina tih pruga bila 40 kilometara na čas, a da je prosečna brzina bila kada je DS sišla sa vlasti i ostavila SNS da to popravlja bila ispod 30 kilometara na čas. Znači, to je ono što je bilo.
Možda se možemo složiti, a ne treba da se vraćamo u prošlost i nećemo se, verujem, nikada više vratiti u tu prošlost, a za vašu informaciju, Srbija je u poslednjih godinu dana dobila 21 elektromotornu lokomotivu Štadlerovu, dakle, vozove. Dobiće još 27 iz ruskog kredita. U Srbiji se modernizuju pruge – 130 kilometara ove godine, 500 kilometara za naredne tri godine, sa prosečnom brzinom do 120 kilometara na čas.
Kada pominjete Žeželjev most, žao mi je, kasnite, nemate informaciju. „Mostogradnja“ je podizvođač na Žeželjevom mostu. Imali su problem sa isplatama. Podizvođač, znači, podizvođač, koji je prekinuo svoju obustavu rada i dogovorio se sa svojim izvođačem i to jeste njihov ugovorni odnos. Prema tome, radovi na Žeželjevom mostu se nastavljaju. Žeželjev most će biti završen. Vrlo sam ponosna i na sve one koji rade na Žeželjevom mostu, kao što sam ponosna i na srpske železnice.
Ono što je urađeno na srpskim železnicama za prethodnih godinu i po dana nije urađeno za 30 prethodnih godina. Prema tome, nastavićemo to da radimo i uživaćemo u vožnji srpskim vozovima na srpskim prugama. Hvala.

Hvala na vašoj diskusiji, hvala što brinete o „Železnicama“, ali dragi poslaniče da vam kažem, mi ćemo „Železnicu“ srediti tako da od Beograda do Novog Sada se ide za 30 minuta za dve godine.
Da vas podsetim takođe i da vam kažem da nije zbog SNS situacija takva da mi moramo u „Železnicu“ godišnje da dajemo najmanje 10 milijardi dinara, nije to zbog SNS. To je zbog toga što se prethodnih 10 godina ruinirala i uništavala „Železnica“.
Takođe ću vam reći da 2000. godine u „Železnici“ je radilo 30 hiljada ljudi. Godine 2015. radi 17 hiljada ljudi. Vi ste te ljude otpustili, nije to uradila SNS.
Ne samo to, tako ste ih otpuštali da ste otpuštali one ljude koji su bili glavni izvršioci, pa sada „Železnica“ nema dovoljno mašinovođa, na primer, i nema dovoljno ljudi koji zaista treba da rade posao na „Železnici“.
Kada govorite o brojkama, ne smete to da radite zato što te brojke prvo nisu tačne i za nas ljudi nisu brojke. Dakle, mi smo reformu „Železnice“ počeli da radimo jednako onako brzo kao što smo pokrenuli i sve kredite. Vi ste ti koji ste ugovorili povlačenje kredita IBRD 2010. godine za lokomotive, odnosno za vozove.
Niste uradili ništa, mi smo plaćali penale kada smo došli na vlast, a uspeli smo 2013. godine, krajem godine da potpišemo ugovor i da dobijemo Štedlerove vozove.
Šta ste radili tri godine? Zašto tri godine mi moramo da plaćamo penale zbog toga što niste mogli da se dogovorite, odnosno da javnim pozivom zaista uspostavite da ova zemlja dobije vozove. To nije greška SNS, to nije greška ove Vlade, to je vaša greška.
Pet zarez sedam miliona evra, koliko je država platila, samo kamata zbog nepovučenih kredita, nije greška SNS i ove Vlade, nego je greška vaša, tako da te sada priče o tome kako jako brinete o zaposlenima na „Železnici“, kako vam je jako stalo do „Železnice“, ne može niko da poveruje. Ja ne mogu da verujem.
Vrlo važna stvar vezana za preduzeća. Ne postoji, kako ste rekli, parcelizacija preduzeća. To možda možemo da pričamo o građevinskim parcelama ili zemljištu, ali ne možemo da pričamo o preduzećima. Za nas su preduzeća vrlo važna i upravo u skladu sa direktivama EU koje ste vi sami sada pohvalili, napravljena je određena podela, ali ne zbog toga da bi smo partijske kadrove, kako vi kažete, stavljali u ta preduzeća, jer to je radila DS, nego baš zbog toga da bi došli ljudi koji znaju da rade svoj posao, da bi zajedno sa Vladom i sa svim drugim institucijama u isto vreme, kao što sam rekla, uradili i reformisanje i pokretanje investicija.
Ono što mislim da je veoma važna priča o privatnom monopolu, nije tačna, pogrešili ste, niste čitali zakon. Razumem da niste možda stigli da ga pročitate, ja ću da vam pročitam. Privatni monopol ne postoji i privatni monopol neće postojati u „Železnici“.
Vrlo jasno u članu 88. zakona stoji, vrlo jasno - ugovor o obavezi javnog prevoza može se dodeliti: pod jedan, na osnovu odluke nadležnog organa. Znate li ko je nadležni organ? To vam piše u članu 85, to je Vlada, to je Autonomna pokrajina, ili, to je lokalna samouprava, dakle, nadležni organ neposrednom dodeljivanju ugovora o obavezi javnog prevoza. Dakle, nadležni organ, recimo, jedna opština, može da odluči da sklopi ugovor sa „Srbijavozom“, npr. to je jedna mogućnost koja se nudi. Zašto? Da bismo zaštitili domaćeg operatera. Ali, isto tako, u isto vreme, može da odluči da to ne uradi, nego da raspiše javni poziv i da dobije nekog drugog privatnog operatera koji će raditi na toj liniji. To nije privatni monopol.
Dakle, vrlo je jasno i vrlo je pregledno i postoje kriterijumi. Zato što postoje kriterijumi, zato će i postojati ovo što sam rekla s početka, a to je da ćemo imati prugu Beograd – Budimpešta, ili da ćemo imati prugu, od Beograda do Novog Sada ćete putovati 30 minuta, ono, da se ručak ne ohladi, da se stigne za 30 minuta, u modernim vozovima, modernom železnicom.
Što se tiče, još jednom, zaposlenih u železnici, veoma ćemo voditi računa, da rade ljudi koji su potrebni železnici. Vodićemo računa o strukturi ljudi koji rade u železnici. Nećemo dozvoliti da odu oni izvršioci koji su neophodni da bi ta železnica zaista funkcionisala.
Još jednom da vas podsetim, upravo zbog vrlo neodgovorne politike prethodnih 10 godina, pruge, odnosno brzina na prugama je bila ispod 30 kilometara na sat. Ne možete reći da li je bilo bolje ili lošije pre četiri ili pet godina. Bilo je jako loše. Nije ni sada najbolje, ali ove godine i u poslednjih godinu i po dana Železnice i Vlada Srbije su napravile pomak. Pomak je 130 kilometara modernizovane pruge koja će ići u proseku 100 kilometara na sat. To je ogromna stvar. Ne postoji kredit koji nije pokrenut. Od tog ruskog kredita koji vi pominjete, i treba da se stidite zato što niste pipnuli ruski kredit, znači, niste ga pipnuli, u poslednjih godinu dana po svakom aneksu ruskog kredita se radi. Iz ruskog kredita se isporučuju lokomotive, iz ruskog kredita otvaramo deonice koje idu prosečno 120 kilometara na sat, iz ruskog kredita se kreće u rekonstrukciju i barske pruge.
Prema tome, bilo bi poštenije da kažete da ste grešili, i da date podršku onome što je dobro u ovoj zemlji, ukoliko zaista želite dobro građanima Srbije. Hvala.

Mislim da je vrlo važno zbog građana da se…
(Jovan Marković, s mesta: Gospodine Bečiću, tri puta mi ne date reč po Poslovniku.)

Poštovani poslaniče, hvala što ste dozvolili da kažem nekoliko rečenica, a na osnovu vašeg izlaganja, pre svega zbog građana Srbije, ne zbog vas, jer mi je potpuno jasno da niste pročitali izmene i dopune zakona i da niste shvatili, razumeli da ove izmene i dopune zakona treba da doprinesu, da pre svega „Železnica Srbije“ i železnički transport bude efikasniji.
Ne znam da li ste vidoviti pa znate da ćemo opet sledeće godine da dođemo sa istim zakonom u parlament. To nije plan. Ukoliko EU bude donela još dodatne direktive koje mogu da pomognu da železnički transport bude efikasniji, zašto da ne.
Takođe bih vas zaista zamolila da zbog građana Srbije i pre svega zbog železnice koje jesu na dobrom putu, i reformi koje zaista sprovodimo u interesu svih, takve brojeve ne govorite o tome da će Vlada Srbije ili „Železnica“ ostaviti 6.000 ljudi bez posla, da će ih baciti na ulice ili kako god, jer to pre svega nije tačno.
Isto tako ono što mi sada radimo, što stoji ispred tri preduzeća koja jesu formirana i drago mi je da su formirana, jeste da se prave planove poslovanja, da se radi na tome i definiše šta su prioriteti, u šta će se ulagati, da se nadalje pokreću dodatne investicije. Opet, ne mogu da se ne vratim, postoji još jedan kredit zbog čega je Vlada Srbije dodatno plaćala kamate, pored onih 5,7 miliona evra, zbog vašeg nerada. Recimo, kredit Evropske investicione banke koji ste zaključili 2006. godine, niste ga pipnuli od 2006. godine dok nije formirana Vlada 2013. godine SNS. Do tada država Srbija je plaćala kamate za ono što vi niste radili, a tiče se rekonstrukcije i modernizacije deonice Batajnica – Golubinci, i Gilje, Ćuprija – Paraćin.
Prema tome, možda ne bi bilo loše da pročitate zakon. Ne bi bilo takođe loše da date podršku „Železnici“, svim onim radnicima u „Železnici“, koji vredno rade godinu i po dana, upravo na reformisanju „Železnice“ i na boljem poslovanju. Hvala.

Pošto vodite računa o Nišu, ne znam samo kakve veze ima 1884. godina sa današnjom obilaznicom, ali sada ću vam ja reći da možda možemo to i da povežemo ovako – 1884. godine su vozovi išli 40 kilometara na sat, a obilaznica je projekat koji je pokrenula ova Vlada iz IPA projekata koji se trenutno radi. To su podaci koje možda niste znali, ali sada da kažem da prosto imate informaciju kada govorite da znate pravu informaciju. To je tačna informacija.
Drugo, da ponovim pitanje, pošto očito da se ne razumemo, da li država Srbija, da li Vlada Srbije od 2012. godine, 2013. godine zbog SNS plaća subvencije preko 15 milijardi dinara Železnici, da li smo mi odgovorni zbog toga što Železnica, odnosno što je Železnicama Srbije ide sa ispod 30 kilometara na sat do 2013. godine? Ja bih rekla da nije odgovorna SNS, niti Aleksandar Vučić, nego je odgovorna DS koja je sve vreme i pregovarala i ugovarala kredite koje nije koristila zbog čega smo plaćali i veoma velike kamate.
Vezano za broj zaposlenih u Železnici, nije SNS otpustila od 2000. godine do 2015. godine. Dakle, sa 30 hiljada zaposlenih, koliko je bilo, 17 hiljada zaposlenih koliko smo zatekli. Nije naš interes da mi otpuštamo. Sve što radimo, radimo da bi ljudi bili zaposleni, da bi imali posao i da bismo u strukturi zaposlenih imali one koji su potrebni Železnici.
Železnica će da se razvije, u Železnici posla ima. Projekti se rade, projekti su pokrenuti, novi projekti se pregovaraju.
Prema tome, oni ljudi koji su zaposleni u Železnici i oni koji će jednog dana biti dodatno zaposleni, kao što su npr. mašinovođe kojih nemamo, jer ste ih vi sve poslali i otpustili, dakle, imaće posla, imaće svoje plate.
Dalje, kada govorite o tome zašto menjamo zakon, jer je bio 2013. godine u parlamentu. Zato što hoćemo da se uskladimo sa svim novim standardima EU i zato što ćemo uvek to da uradimo, kako bismo bili efikasniji i uvek ćemo ići napred u želji da Železnica zaista umesto 30% transporta ima mnogo više od 30% transporta.
Taj čuveni član 88. pročitajte još jedanput, a isto tako uzmite i zakon iz 2005. godine, iz 2013. godine takođe. To je isti član zakona, nije se ništa promenilo u tom članu zakona, to je član zakona koji je postojao i pre deset godina. Dakle, to što niste uspeli da uvedete i da povećate konkurentnost Železnice, vama na dušu. Sada vam kažem i obećavam da će Železnica biti efikasna i da će biti konkurentna i da ćemo mi voleti da se vozimo srpskim železnicama. Toliko.

Pa, opet ne zbog vas, zato što vi, sasvim sigurno, ništa ne razumete od ovoga što je rečeno. Upućujem vas ponovo da pročitate zakon, naročito taj čuveni član 88.
Zbog građana Srbije da objasnimo šta to znači. Trenutno u Srbiji postoji samo jedan operater i zove se „Srbija voz“, državno je preduzeće. Dakle, trenutno lokalne samouprave, Vlada ili pokrajina mogu i treba da naprave ugovor o železničkom prevozu sa operaterom koji postoji, trenutno je to samo „Srbija voz“, pričam o putničkom saobraćaju. Nadamo se da će se možda pojaviti neki drugi operateri. Onog trenutka kada se to desi, nadležni organi, opet Vlada, pokrajina i lokalna samouprava raspisuju javni poziv, transparentno i pregledno biraju onoga ko će im ponuditi najbolje uslove za njihove građane.
Znači, nema nikakvih direktnih dogovora u četiri oka, koji jesu sasvim sigurno postojali u vaše vreme, jer vi polazite očito od sebe, ljudi uvek polaze od sebe kada govore takve stvari, kada govore takve kritike. Možda mogu i to da razumem kod vas, polazite od sebe, ali kažem vam – zakon je vrlo jasan i zakon se primenjuje i nadam se da ćemo mi pokazati u vremenu koje je ispred nas vrlo brzo da može Železnica da bude konkurentna, upravo tako što ćemo otvoriti infrastrukturu za prevoz putnika i ka nekim drugim operaterima.
Drugo, 2006. godine, 2010. godine, za vašu informaciju, ja nisam bila član G17 plus, 2006. godine ste sklopili ugovor sa Evropskom investicionom bankom na 80 miliona evra. Niste ni jedan jedini evro potrošili svih godina dok ste bili na vlasti, za svo to vreme, kako se to kaže, taksimetar radi. Mi smo došli na vlast i plaćali kamate na kredite koje niste povukli. Za te dve rekonstrukcije za koje je uzet kredit od Evropske investicione banke, da obavestimo građane, ova Vlada je za godinu i po dana te rekonstrukcije završila.

U novembru mesecu će biti puštena i ta druga. Izvinjavam se.

Dakle, ovaj zakon o kojem danas raspravljamo i amandmani koji se tiču prevoza tereta u drumskom saobraćaju, zahvaljujem svim poslanicima koji su dali svoje mišljenje i svoje amandmane. Mi smo se potrudili da sve ono što je moglo da se uklopi u zakon i da poboljša zakon da bude još efikasniji, da to prihvatimo.
Što se tiče bazilike, ona je konzervirana u skladu sa zakonom i u skladu s svim onim što su rekle institucije. Sada bih ja mogla da ustanem, ali se nalazim kao gost ovde u Skupštini, i da vama dam sve ove dokaze koje sam donela, a koje neću uraditi ovako na ovaj način, nego ću vam ih danas kada budu poslanička pitanja takođe predati da vidite da mi kada radimo, onda radimo u skladu sa zakonom i u skladu sa svom dokumentacijom koju imamo da bismo sproveli konzerviranje bazilike.

Da se samo ne bi pomislilo da nema redovnih kontrola i da nema kontrola licenci, i te kako ih ima i inspekcija je tu da stalno kontroliše i da kontinuirano prati sve uslove koje neko mora da ispuni da bi imao licencu. Plus smo mi dodatno stavili da rok kada obavezno mora da se uradi ne može biti, kako već piše, duži od pet godina. Razumem i vaše razmišljanje da to treba da bude na dve godine, ali to ne znači da niko, recimo, u ovih pet godina, koliko smo stavili, neće iskontrolisati licencu i uslove kako je neko dobio licencu. Dakle, zato postoji inspekcija koja radi svoj posao. To je bilo razmišljanje nas koji smo ovakav član zakona predložili.

Vezano za iznose koje pominjete. Tamo gde su međunarodne dozvole, tamo su iznosi utvrđeni prema direktivama. Tamo gde su domaće dozvole, u skladu i dogovoru sa našim udruženjima koja su registrovana i koja su verifikovana kao naša udruženja transportnih prevoznika. Dakle, u zajedničkom dogovoru i razgovoru napravili smo ove iznose koje smo stavili u zakon, imajući u vidu upravo ono što piše u obrazloženju amandmana, stanje naše transportne privrede i stanje privrednih subjekata. Smatramo da, kada govorimo o domaćem prevozu, dakle, unutar zemlje, da je to jednostavno najadekvatniji iznos u ovom trenutku.
Takođe ste me pitali za bilateralne. Treba voditi računa i o tome da se najveći deo tih prevoza radi u pograničnim predelima, dakle, treba imati u vidu i interese u tom smislu, dakle, mogućnosti koje mogu da se vezano za transport u tom smislu sprovedu. Dakle, nekoliko stvari je bilo i zato je ta, kad kažete, disproporcija. Jeste, deluje razlika velika, ali postoji razlika ovde u odnosu na međunarodne, ovde u odnosu na stanje u našoj zemlji, i to u dogovoru sa našim transportnim preduzećima, podvlačim.

Izvinjavam se, ali niste upravu. On u kontinuitetu ispunjava svoje uslove, a na taj dana kada se gleda, gleda se samo kurs, visina kursa na taj dan koji može biti različita. Dakle, piše, pogledajte ceo Zakon i sve što piše, zaista smo vodili, posebno smo vodili računa o tome, upravo zbog kursa i zbog svega što može da bude različito. Dakle, u kontinuitetu mora da ispunjava svoje obaveze.

Ipak mi se čini da niste videli sve. Da ponovimo, uslovi za izdavanje licence, u članu 7. da ne nabrajamo, poslovni ugled, finansijska sposobnost, profesionalna itd. Poslednji stav kaže - domaće privredno društvo, drugo pravno lice, ili preduzetnik mora neprekidno ispunjavati uslove iz člana 1. tačka od 1. do 5. ovog člana.
Znači, neprekidno ispunjava sve ove uslove, pa ispunjava i taj uslov o kojem smo sada rekli, a samo smo kurs uzima na taj dan kada se vrši. Znači, vrlo jasno piše, neprekidno ispunjava. Neprekidno. Mislim da je jasno šta znači reč neprekidno.

Biću vrlo kratka, prvo kontrola može da se vrši svaki dan, svake nedelje, svake godine, a ne vrši se samo isključivo na dve godine. Drugo, ta vrednost može da bude i u kamionu, vozilu, objektu, sve je to kapital. Prema tome, vraćam se ponovo na član 7. poslednji stav, reč neprekidno ispunjava uslove.