Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Miletić Mihajlović

Miletić Mihajlović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Još jedan aspekt treba imati u vidu kada govorimo o dualnom obrazovanju. Sad imamo kompanije ili privredne subjekte ili one koji su zainteresovani, koji zapravo ulaze u obrazovni proces time što čine ugovor o dualnom obrazovanju sa školom i na drugoj strani sa roditeljima, odnosno učenikom, a to je da niko te poslodavce na silu ne tera da uđu u proces dualnog obrazovanja. Dakle, ulaze oni privredni subjekti, oni poslodavci koji su zainteresovani. Podrazumeva se da najveći broj njih su zainteresovani za te kadrove koji će biti školovani. Naravno, i tu će biti neka selekcija.

Znate kako, kada neko uđe u neki posao, kada nađe posao itd, mlad čovek sam sebi kroji sudbinu, da li će opstati u toj firmi ili neće opstati. Isto tako i kao učenik koji uči kroz rad sam sebe preporučuje da li će biti on koristan i važan za tu kompaniju, odnosno za tog poslodavca i naravno da će poslodavac svakako da obrati pažnju na one najbolje, na one zainteresovane i uzeti ih, a ponavljam da poslodavci koji su u procesu dualnog obrazovanja su oni koji su zainteresovani za takav vid obrazovanja, jer su im potrebni takvi kadrovi.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, saradnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zakona koji razmatramo danas praktično su ono što proizilazi iz onoga što smo negde pre mesec dana usvojili, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Dakle, tim važnim poslom koji smo završili pre jedno mesec dana postavljena je osnova, postavljen je temelj i dobili smo jedan temeljni, ili kako se kaže u pravnoj praksi krovni zakon koji pokriva ove oblasti koje mi danas razrađujemo, i analiziramo kroz usvajanje ovih zakona koji imaju karakter posebnih zakona.

Reč je, dakle, da mi zapravo usaglašavamo ove zakone i ove oblasti sa onim što je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Dakle, ovim novim zakonima mi praktično imamo jednu projekciju svega ono što je sistemsko rešenje u osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dakle u Zakonu o osnovnom obrazovanju, u Zakonu o srednjoj školi, u Zakonu o predškolskom vaspitanju i naravno donosimo jedan novi zakon o dualnom obrazovanju.

Sagledavanjem svih elemenata i aspekata koji su sastavni deo obrazovno-vaspitnog procesa u predškolskoj ustanovi, osnovnoj školi i u srednjoj školi uviđa se neverovatno značajna složenost procesa obrazovno-vaspitnog rada, i dakle ta složenost ukazuje na ozbiljnost jednog ovako veliko i značajno posla.

Pomenuću samo neke oblasti koje se pojavljuju u ovim zakonima i koje su regulisane zakonskim rešenjima. Recimo, pitanje redovne nastave, dopunske nastave, zatim vannastavne aktivnosti, dodatna nastava, nastava razredna, predmetna, zatim podrška deci i učenika iz osetljivih društvenih grupa, nastava za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, nastava na daljinu, kulturne aktivnosti škole, program školskog sporta i rekreativni program, program zaštite od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja, program zaštite od diskriminacije, zaštita životne sredine, program saradnje sa porodicom učeničke zadruge, zdravstvena zaštita u školi, zatim programi posebne pedagoške orijentacije, što je veoma interesantno i značajno pomenuti.

Konačno pomenimo opšte i posebne principe i ciljeve obrazovanja i vaspitanja, pa onda opšte i međupredmetne kompetencije na kraju osnovnog obrazovanja, kao i međupredmetne kompetencije za kraj srednjeg obrazovanja.

Dakle, zaista je reč o jednom značajnom i složenom, odgovornom i teškom poslu iz ove oblasti, koju vi gospodine ministre vodite. Figurativno rečeno ova oblast može se reći da gradi od deteta čoveka obrazovanog, vaspitanog, kulturnog,

naravno nije to samo uloga vaspitno-obrazovnih ustanova i nije to samo stvar ovog resora, naravno da u jednakoj više-manje udela u tome ima i porodica, ali i drugi segmenti društva.

Rekao u ovom trenutku još nešto što je veoma značajno, a to pitanje je naročito aktuelno kroz princip racionalizacije vaspitno-obrazovnog procesa, odnosno obrazovanja. Dakle, u ime štednje i racionalizacije trebalo vi voditi računa da ne dođe do olakog gašenja, odnosno zatvaranja pojedinih škola gde imamo manji broj učenika. Srbija je suočena, u ogromnom prostoru i u njenom velikom delu prostora procesom depopulacije, naročito je time zahvaćena južna Srbija i istočna Srbija, a jednom kada se ugasi škola onda je to poslednji branik koji je bio, koji ipak zadržava ljude u tom kraju.

Dalje, značajno je reći, to je svakako za pohvalu, da sadašnja Vlada i vaše ministarstvo nastavlja sa poslovima renoviranja i rekonstrukcije škola, kao i gradnjom novih školskih i drugih objekata, sa velikim stepenom energetske efikasnosti, to je veoma značajno.

Takođe, važno je da učinimo na još većem obuhvatu predškolske dece. Obuhvat dece predškolskim vaspitanjem u zemljama EU je veći nego kod nas. Ukupan procenat obuhvata dece predškolskog uzrasta u Srbiji, doduše, je u porastu. On je 2002. godine iznosio 32%, a 2016. i 2017. godine preko 50%, ali u tom pravcu treba svakako da nastavimo. Međutim, treba da budemo svesni činjenice da je obuhvat dece iz porodica nižeg socijalno-ekonomskog statusa manji, kao i broj dece iz seoskih sredina i ovo moramo menjati.

Kada je reč o dualnom obrazovanju, ali pre toga hajde da kažem i ovo što sam trebao na početku da kažem. Ovo što je posao u oblasti ovog resora pohvalio bih u ime poslaničke grupe SPS i smatram da politika ministarstva i ove Vlade ide, što se tiče obrazovanja i vaspitanja, u dobrom pravcu. Dakle, vašim dolaskom na čelo ministarstva nastavili ste dobru tradiciju nekih ministara iz ranijih perioda i ne sumnjam da će krupni rezultati uslediti sa vama na čelu ministarstva u ovoj oblasti.

Što se tiče dualnog obrazovanja, imali smo ovo i ranije u vidu škola učenika u privredi. Naravno da to nije isto, ali svakako da treba nastaviti u ovom pravcu, jer to podrazumeva zainteresovanost privrednih subjekata, bar onih kojima su potrebni pojedini profili, odnosno zanimanja do kojih oni u sadašnjem sistemu obrazovanja teško mogu da dođu.

Dakle, oni postaju važan partner, a u samom procesu je interesantna pojava instruktora i koordinatora, i to je zapravo jedan tandem, koji se sastoji od predstavnika škole i od predstavnika privrednog subjekta i oni u tom tandemu zapravo prave jedan sklop, jedan sistem u kome će se obezbediti i ono što je praktičan rad i ono što je suština tog zanimanja od strane stručnjaka iz privrednog subjekta. Sa druge strane, ono što je pedagoška strana itd, to se zadovoljava prisustvom koordinatora.

Naravno da bih se pridružio pohvalama naših škola, srednjestručnih škola o kojima je ovde bilo reči. Ja vrlo često posećujem, na primer, Poljoprivrednu školu u Požarevcu, ali ima sjajnih drugih škola, da ne ponavljam, koleginica Bošković je to pomenula. Sugerisao bih, gospodine ministre, ako je to moguće, da prilikom donošenja budžeta, kada budemo razgovarali o budžetskom sistemu, da vodimo računa da li je moguće da vratimo sopstvene prihode škola kojima je po tom zakonu to pravo oduzeto? U datom trenutku škole ne mogu blagovremeno da reaguju, a ide setva, ide zaštita bilja, idu kvarovi na mašinama itd. U budžetskom sistemu u nekim drugim oblastima, kao što je nauka, kultura itd, ta sredstva su ostavljena.

Smatramo da je u interesu obrazovanja i ovih škola, sa kojima zaista možemo da se podičimo, da se to vrati i ja vas molim da o tome razgovaramo i da se zajedno založimo.

Na kraju, rekao bih još jednom da poslanička grupa Socijalističke partije Srbije pozdravlja vaše nastojanje, koje ide u dobrom pravcu, bez politike, ide profesionalno i nadam se da ćemo imati dobre rezultate. Naravno, podržaćemo ove zakone. Zahvaljujem se.
Zapravo svoj amandman sam obrazložio na Odboru tako da nema potrebe sada ponovo da obrazlažem i odustajem od komentara.
Poštovani predsedavajući, vi ste požurili, pa mi niste dali reč, a hteo sam da komentarišem amandman na 117, a što se tiče člana amandmana na 118, odustajem.
Poštovani gospodine ministre, ja sam o ovome doduše na brzinu pričao i na Odboru za obrazovanje. Nadam se da neću biti dosadan ako ponovo ponovim svoj amandman, a koji se odnosi na to da umesto zajednice muzičkih i baletskih škola u sastav Nacionalnog prosvetnog saveta treba da uđe udruženje muzičkih i baletskih pedagoga Srbije.

Na ovaj način prati se zakonski okvir koji daje prostor strukovnim udruženjima iz oblasti obrazovanja da imaju svoje predstavnike. Doduše i zajednice imaju, tj. Zajednica gimnazija i Zajednica stručnih škola, ali kada je reč o stručnjacima iz određenih oblasti onda se uzimaju, videli smo u svim primerima, udruženja određene vrste pedagoga, a pogotovo što je to tako bilo i u dosadašnjem zakonu. Nema razloga da se to sada promeni, jer onda po logici stvari bi moglo, na primer, da umesto Udruženja hemičara, pedagoga iz oblasti hemije uđe zajednica hemijskih škola.

Takođe, ovde imamo i Udruženje likovnih pedagoga, što je sasvim u redu i po toj logici isto bi trebalo da bude Udruženje muzičkih i baletskih pedagoga. Tim pre što ono obuhvata pedagoge iz ove oblasti i u predškolskom i u osnovnom i u srednjem obrazovanju i u muzičkim školama, i u baletskim i visokoškolskim ustanovama.

Takođe, ova udruženja učestvuju i u kreiranju programa iz muzičke umetnosti i ništa prirodnije i logičnije nema, nego da to udruženje bude uvažavano i tu u sastavu Nacionalnog prosvetnog saveta kao i ostala udruženja.

Ovaj odgovor koji je ovde dat nije mi adekvatan. Nije mi jasno zbog čega se to nije prihvatalo. Nisam siguran da ste vi obratili pažnju na ovo. Zahvaljujem se na onome što je bila vaša pažnja u trenutku kada sam pričao o ovome. Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, saradnici ministra, dame i gospodo, narodni poslanici, dobro je da imamo danas zakone iz oblasti obrazovanja i vaspitanja na dnevnom redu. Moram na samom početku da iskažem, a ponoviću to i na kraju da će poslanička grupa SPS podržati ove zakone.

Vreme svakako donosi nove okolnosti, novu praksu, određene novitete koji utiču na sferu obrazovanja i vremenom zbog toga zakoni koji regulišu ovu oblast budu prevaziđeni, neprimereni i neupodobljeni sa onim što jeste realna stvarnost. Tako da smo imali u proteklom vremenu evoluciju zakonske regulative u ovoj oblasti, počev od 2003. godine, kada je donet npr. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim su započete reforme u oblasti školstva. Imali smo donošenje novog zakona pod istim nazivom 2009. godine. Konačno, u 2017. godini, tj. sada ponovo donosimo novi zakon u potpunosti, koji reguliše ovu materiju, što govori o potrebi da se zakonska regulativa osavremeni i upodobi sa onim što je stvarnost danas kod nas i u širem okruženju.

Naravno, ne mislim da naš obrazovni sistem je tako loš kao što se često i ocenjuje, naprotiv. Naš obrazovni sistem proizvodi da tako figurativno kažem, odnosno daje dobre obrazovne proizvode, odnosno stručnjake koji su često veoma cenjeni sa zavidnim obrazovnim kvantumom i upotrebljivi i u širem okruženju, i na evropskom i na svetskom prostoru.

Daleko od toga da sve to ne može i ne treba da bude bolje i mi u tom pravcu treba i da stvorimo jedan ambijent koji će poboljšati naš obrazovni sistem, pa i kroz zakonsku regulativu. Zato, mi poslanici iz SPS pozdravljamo da je primarni cilj donošenja novog zakona postizanje optimalnih rezultata na svakoj etapi u obrazovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja. U tom smislu je važno da u punom kapacitetu funkcionišu svi delovi i sve karike u oblasti praćenja, unapređivanja, vrednovanja, stručno-pedagoškog nadzora obrazovnog procesa. Ove alate, odnosno mehanizme, u cilju podizanja kvaliteta, potrebno je razvijati i učiniti ih delotvornim i bez njih nije moguće učiniti nešto dobro i nešto bolje što se očekuje u obrazovnom procesu. Stručno-pedagoški nadzor naročito treba poboljšati.

Reći ću ono što je konstatacija često u ovim diskusijama da je nadzor u oblasti obrazovanja gotovo se sunovratio od 2000. godine na ovamo i da se on postepeno sada diže, ali on mora da bude zaista na jednom zavidnom nivou, jer bez te karike, bez te komponente ne možemo da popravimo ono što moramo učiniti u obrazovnom procesu.

Kada je reč o Nacionalnom prosvetnom savetu, imamo smanjenje broja članova Nacionalno-prosvetnog saveta i ne bih tu imali neke primedbe, izuzev što mislimo da tu treba umesto onoga što je kategorija zajednica muzičkih i baletskih škola, da treba ubaciti strukovno udruženje, što je sasvim prirodno jer strukovna udruženja su najkompetentnija za učešće u onome što je uloga Nacionalnog prosvetnog saveta, a to je Udruženje muzičkih i baletskih pedagoga, koje obuhvata stručnjake i iz predškolskog i iz osnovnog i iz srednjeg obrazovanja iz visokog obrazovanja, dok zajednica muzičkih i baletskih škola predstavlja pravna lica. Tu imamo kategoriju gimnazija i kategoriju srednjih stručnih škola. Ako bi to išlo na zajednice škola onda bi bilo s pravom da i poljoprivredne škole traže da ubace svoje stručnjake, odnosno ne stručnjake nego predstavnike svoje zajednice ili zajednice srednjih hemijskih škola itd.

Uostalom, to obrazloženje ćemo dati kroz amandman koji smo podneli da ne bi sada o tome diskutovali i ulazili u detalje.

Kada je reč o autonomiji ustanove, veoma je značajno da u duhu onoga što jeste praksa na evropskom obrazovnom prostoru, da imamo unapređenje i proširenje autonomije ustanove. Jedna od komponenti autonomije ustanove jeste i predlaganje, odnosno izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u organu upravljanja i stručne organe. Mi smo tu komponentu imali u dosadašnjem zakonu, odnosno još uvek važećem aktuelnom zakonu, pod jednom tačkom koja je glasila – izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u organ upravljanja i stručne organe. Uostalom, u drugim delovima zakona i imamo to da tzv. kategoriju ovlašćenih predstavnika, odnosno subjekata koji predlažu članove školskog odbora i samim tim onda to predstavlja i kategoriju autonomnosti, zapravo to su autonomni ovlašćeni predlagači. Nema razloga, ako već to postoji, da to ne definišemo i u zakonu.

Kada govorimo o organima upravljanja, o organima rukovođenja, reći ću da nikada ne polazimo mi iz SPS da postoji tendencija predlagača da to politizuje i da praktično kontroliše taj sastav koji će rukovoditi i baviti se pitanjima od značaja za rukovođenje i donošenje odluka u školi.

Mislim da je i ranije i sada zakonodavac, pa i vi gospodine ministre, sada upravo tragate za nekim najboljim rešenjima sa najboljim namerama i sa druge strane i mi, pa i ja lično, to tako posmatram u želji da zaista tu stvar unapredimo i učinimo školu nepolitizovanom ustanovom, jer je ona od opšteg interesa i ne pripada nikakvoj političkoj opciji. Ona treba da pripada onome što je nacionalni interes naše države i ono što je interes društva i svih pojedinaca u njoj.

Tripartitni sistem, odnosno sastav školskog odbora je svakako jedan dobar pokušaj koji se pojavljivao u praksi, ne samo kod nas, nego i u drugim evropskim zemljama i da on daje dobre pretpostavke da se izabere jedan takav organ koji neće omogućiti politizaciju škole. Međutim, tu postoje i određeni problemi, a ti problemi su u onome što je praksa pokazala u proteklom periodu, da se često vrše pritisci, da jedinica lokalne samouprave ne izglasa ono što je predložio ovlašćeni predlagač tj. nastavničko veće u ime kolektiva i savet roditelja sa svoje strane.

Mislim da je dobro da u ovom trenutku imamo u zakonu da se posebnim stavom reguliše ovo pitanje, da je jedinica lokalne samouprave obavezna da uvaži predloge ovlašćenih predlagača. U lokalnim samoupravama nažalost imamo slučajeve da tamo politiku vode i utiču oni koji malo znaju o obrazovanju, koji su politički neiživljeni i koji zapravo po svaku cenu žele da na određenim mestima dovede one koji nisu kadri i nisu na visini zadatka da učestvuju u organu upravljanja, niti da rukovode školom. Iz tih razloga valjalo bi u zakonu još više učvrstiti tu klauzulu koja će garantovati autonomnost u predlaganju i uvažavati ono što je predlog ovlašćenih predlagača, ali ne bih dalje zalazio u detalje jer i tu imamo neke amandmane kojima ćemo obrazložiti zbog čega je to potrebno.

Lično mislim da je potrebno da vi, gospodine ministre, u ovom delu donesete određeno uputstvo u onome što je procedura predlaganja i izbora organa upravljanja, da ne bi bilo tumačenja koja mogu da iskrive ovu vašu nameru kao zakonodavca, da se oslobodimo opasnosti da dođe u tom delu i u tom činu do politizacije i zloupotrebe. Zato bi to i predložio.

Raduje nas i činjenica da je sada po ovim novim rešenjima ministar nadležan da na predlog školskog odbora izabere direktora i može ga izabrati ili ne izabrati. Ali, naravno, pred sobom vi ćete imati sve predloge, odnosno dokumentaciju svih onih koji su konkurisali za mesto direktora. Dakle, raduje nas činjenica da će na osnovu određenih kriterijuma direktor biti izabran, na osnovu onoga što je njegov rezultat, a rezultat se meri kroz ono što je stručno pedagoški nadzor učinio pregledom i sistema rukovođenja samog direktora i rezultata drugih nastavnika u okviru škole kojima je on, recimo, rukovodio u slučaju da on ponovo konkuriše.

Takođe je veoma važno da eksterna evaluacija, odnosno spoljašnje vrednovanje ima značajnu ulogu u vrednovanju onoga što je rezultat rada i da će na osnovu toga biti ponovo, recimo, izabran ili neizabran direktor ako je u pitanju kadar koji je već bio u ranijem periodu.

Svakako da je nedozvoljeno i neprihvatljivo da, recimo, lokalna samouprava po svaku cenu, nepoštovanjem onoga što je procedura izbora organa upravljanja, kroz neuvažavanje predloga ovlašćenih predlagača, nastoji da izabere nov školski odbor koji će biti instrumentalizovan u službi politike. Tako se dešavalo, na primer, i u mojoj opštini da bude smenjen direktor koji je u spoljašnjem vrednovanju, od strane ministarstva škola je dobila najvišu ocenu, a direktor dobio najvišu ocenu u sistemu rukovođenja školom. Ako zatvaramo oči pred tim, pred takvom praksom, onda činimo zlo sebi i sečemo granu na kojoj obrazovanje sedi.

Na kraju, napomenuo bih još nešto što mislim da je veoma značajno da se čuje. Vi niste bili ovde, gospodine ministre, kada su ovde postavljena pitanja, ali je jedan poslanik govorio o onome što su rezultati Matematičke gimnazije itd. Neću ponavljati to što je on pričao, ali mene zapravo veoma impresionira, a verujem da ne samo mene, to da rezultati nekih škola, u ovom slučaju je reč o školi i o školama, ne samo o matematičkoj, od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, postižu veoma značajne i velike rezultate koji su vredni pažnje na evropskom i na svetskom nivou. Ja mislim da moramo iznaći način da to više promovišemo, javnosti prikažemo i da je za nas to ponos i dika, kao za društvo, kao za državu, kao što su, na primer, značajni veliki rezultati sa kojima se ponosimo, sportski rezultati na evropskom i svetskom nivou.

Zato bih zamolio, gospodine ministre, da bar sa servisima, odnosno sa sredstvima informisanja koja su u vlasništvu države, sa nacionalnom frekvencijom, se nađu termini za popularizaciju takvih dostignuća, a samim tim i za promociju takvih mladih ljudi koje treba svakako podržati na svaki način.

Ponoviću da ćemo mi ove zakone, Zakon o visokom obrazovanju i osnovama sistema obrazovanja svakako podržati, kao i vas, naravno, u onome što je vaša namera da unapredimo i poboljšamo obrazovni sistem u Republici Srbiji.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kao član poslaničke grupe SPS, pridružujem se podršci usvajanju ovih izmena i dopuna Zakona o ministarstvima, sa konstatacijom da je vrlo korisno da imamo ove izmene i kroz ove izmene dobijemo dva ministarstva, koja su veoma značajna, i preko potrebna za budući rad Vlade, a to je ministarstvo za evropske integracije i ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Srbija je već u dobrom jeku, da tako kažem, i u procesu evrointegracija, već je uzet zamah i dosta toga je već urađeno, i svakako da u takvom jednom procesu koji uzima maha, potrebno je da se ovi poslovi skoncentrišu i studioznije obave u okviru jednog ministrastva, ministarstva za evrointegracije. U tome vidimo pravednost svega ovoga.

Što se tiče ministarstva za zaštitu životne sredine, tu bi i više posvetio pažnju ovom ministarstvu i smatram da je ono veoma, veoma neophodno. Ipak, smatram da ovi poslovi, koji se tiču zaštite životne sredine, su dobro i kvalitetno urađeni u proteklom periodu, u okviru Ministarstva energetike, koje je ranije vodila ministarka Mihajlović.

Takođe, je dosta urađeno i za vreme mandata ministarke Snežane Bogosavljević Bošković, tada je ovaj deo bio pri Ministarstvu za poljoprivredu. Tada, za vreme ministrovanja gospođe Snežane Bogosavljević Bošković, deset zakona je usvojeno iz ove oblasti, vraćen je „Zeleni fond“, od 19 strukturnih projekata značajnih za životnu sredinu, a koji su finansirani sredstvima EU i sufinansirani iz budžeta Republike Srbije, rešeno je i završeno je 16 projekata. Prema tome, i te kako bilo je rezultata iz ove oblasti.

Ipak, smatram, da je jedan iskorak napred učinjen ovim predlogom da se uvede posebno ministarstvo. Mi kao poslanička grupa podržavamo, jer smatramo da u okviru posebnog ministarstva ova pitanja, značajna u najširem smislu, mogu kvalitetnije da se obave.

Životna sredina predstavlja sveobuhvatan resurs za normalno funkcionisanje i budućnost civilizacije. Zapravo, samo u punom kapacitetu i bogatstvu živog sveta i biološke raznovrsnosti čovek kao posebna vrsta može dugoročno da nađe svoj održivi opstanak i budućnost.

Antropotcentristički pristup po kome je čovek apsolutni gospodar prirode, i gospodar nad florom i faunom i nad prirodom, je poguban za čoveka i njegovu budućnost, ali i za opstanak i trajanje života na zemlji.

Takođe, važno je reći da je očuvanje životne sredine globalno pitanje, pitanje broj jedan, par ekselans, koje postaje aktuelno i zbog činjenice da je već dosta negativnog učinjeno od strane čoveka na prirodu i na uslove života, a to znači da je učinio mnogo i protivu sebe.

Inače, u političkom pogledu valja istaći činjenicu da životna sredina predstavlja jednu od najširih i najzahtevnijih oblasti na putu pridruživanja Srbije EU. Zaštiti životne sredine posvećeno je posebno Poglavlje 27, koje podrazumeva harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa osnovnim ciljevima politike životne sredine u EU. Uticaj čoveka na životnu sredinu nikada nije bio intenzivniji, obuhvatniji i dalekosežniji. Budućnost naše planete, što znači ukupan živi svet, kao i sama ljudska civilizacija, praktično zavise od čovekovih međuodnosa sa prirodom.

Danas brojnost svetskog stanovništva, uz rapidno smanjenje zaliha priordnih resursa, nagomilavanje zagađivača, dramatično upozoravaju na ozbiljnost nastalog stanja.

Samo istupanje iz Pariskog sporazuma, nedavno smo to imali prilike da pratimo, svakako zabrinjava i čini se da nema dovoljno svesti, niti promišljanja, o tome koliko je ovo važno.

Mnoga od ovih pitanja bila su predmet rasprave na prvoj konferenciji o zaštiti životne 1972. godine u Stokholmu, koja je značila prekretnicu u odnosu čoveka prema životnoj sredini.

Veoma je važno reći da u globalnim akcijama očuvanja biološke raznovrsnosti razmatra se, ne samo njen fundamentalni značaj, već i njene estetske, kulturne, etičke i duhovne vrednosti za prošlost, sadašnjost i budućnost ljudi i čovečanstva.

Veliki broj naučnika i filozofa se bavi ovim pitanjem. Vredno je pomenuti profesora sa Harvarda, Edvarda Vilsona, koji smatra da postoji značajna psihološka relacija u odnosu na potrebu očuvanja prirode i raznovrsnosti u živom svetu. Najbolji primer za ovo što profesor tvrdi, jesu iskrene misli i reči indijanskog poglavice Sjetla, koji je uputio američkom predsedniku Frenku Pirsu 1854. godine, na ponudu predsednika da se otkupi zemlja Indijanaca na kojoj su oni živeli.

Reći ću i ovo, da, zapravo, čovek u toku svoje evolucije je iznikao i stasao u savršenom skladu biološke raznovrsnosti, što je bio savršen ambijent za njegov evolutivni domet koji je on danas dostigao. Samo u takvom jednom promišljanju, u takvom jednom kontekstu, može se razumeti važnost očuvanja životne sredine, ne za razvoj jedne države i jednog društva, kao što je Srbija, koja je mala zemlja, već i, uopšte, za opstanak života na zemlji.

Iz tog razloga ističem da je ovo veoma značajno, globalno, pitanje, a takođe ću reći svoje mišljenje, to mislim da nije neka velika mudrost, ali mislim da je velika istina, da Evropska zajednica, odnosno unija, kao skup država, ima najrazvijeniju legislativu, odnosno zakonodavstvo u ovoj oblasti, a čini se i sve po potrebi očuvanja životne sredine.

Koliko je to važno, završiću, takođe, jednom izjavom i jednim stavom, i jednom misli, profesora sa Harvarda, profesora Edvarda Vilsona, koje sam i ranije, jednom prilikom u Skupštini ovde istakao, a mislim da je vredno ovde istaći.

On hipotetički kaže – ukoliko bi se planeta Zemlja našla u istraživačkom fokusu biologa sa neke druge planete, ja verujem, kaže on, da bi on posmatrajući i analizirajući nas ovde na zemlji zaključio da je tamo, dakle da je na zemlji dominanta jedna vrsta u srednjoj fazi svog sopstvenog uništenja. Iz tih razloga, svakako je važno produbiti svest o tome koliki je značaj životne sredine, ali u sklopu onoga što je globalni pokret na planu očuvanja životne sredine i zato ovo pitanje, ova tema i ovaj problem u kontekstu izbora nove Vlade zaslužuje svakako da nova Vlada u svom sastavu ima ministarstvo za očuvanje životne sredine. To je još jedan razlog zbog kog će SPS sa puno zadovoljstva glasati za ove izmene i dopune Zakona o ministarstvima.
Poštovana predsednice, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS podržaće ovaj set zakona, a ja ću u kratkom obraćanju posvetiti pažnju Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Narodna skupština je u februaru 2016. godine po prvi put donela zakon kojim je trebalo da se uredi sistem plata za oko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, tako da se za sve budžetske korisnike utvrde jedinstveni principi u pogledu kriterijuma – jednak rad i jednaka plata za sve.
Na ovaj način treba da se stimuliše javni sektor za dalje reformske korake sve do dostizanja osnovnog cilja, a to je efikasna, racionalna, profesionalna i transparentna javna uprava, odnosno lokalna samouprava. To se odnosi i na sve nezavisne samostalne organe i ustanove čiji su osnivači republika, AP i lokalna samouprava.
Znamo da nema dobro uređene države, a da nema dobro uređenu, profesionalnu javnu upravu, javni sektor u celini. Da bi javni sektor bio profesionalan i kvalitetan, neophodno je bilo sveobuhvatno rešavati ravnopravni status svih zaposlenih i ujednačiti status zaposlenih u lokalnoj samoupravi, AP sa zaposlenima u državnoj upravi i javnim službama.
Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru bilo je predviđeno da se donesu posebni zakoni kojima će se sagledati specifičnosti pojedinih delova javnog sektora i urediti ravnopravni status plata i drugih primanja zaposlenih u javnim službama, organima AP, jedinice lokalne samouprave, javnim agencijama i drugim organima i organizacijama koje je osnovala republika, AP ili jedinica lokalne samouprave.
Rok za donošenje ovih posebnih zakona bio je 1. januar 2017. godine. Takođe, do 1. januara 2017. godine sa odredbama ovog zakona trebalo je da se usklade zakoni kojima se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u državnim organima.
Kako bi se doneli ovi posebni zakoni, posebno oni koji se tiču plata u lokalnoj samoupravi i AP, Vlada je nakon usvajanja Zakona o sistemu plata u javnom sektoru donela Uredbu o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika AP i jedinicama lokalne samouprave. Na osnovu ove uredbe su lokalne sredine dobile zadatak da prikupe sve neophodne podatke kako bi se dalje nastavilo sa razvstavanjem i kvalifikacijom radnih mesta, samim tim i definisanjem plata i drugih primanja zaposlenih na nivou AP i jedinice lokalne samouprave.
Kako se ovakav zakon donosi prvi put, a treba da obuhvati preko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, očigledno je da je dati rok za donošenje posebnih zakona kojima će se urediti ravnopravni status i plate zaposlenih u lokalnoj samoupravi i AP kratak, te je neophodno iste produžiti, što se ovim predlogom zakona i čini.
Dakle, nije jednostavno doneti kvalitetan zakon i ujednačiti plate i uzeti u obzir sve specifičnosti pojedinih delova kao što su npr. obrazovanje, zdravstvo, napraviti pravedan model tako da niko ne bude oštećen. Naprotiv, svi posebni zakoni o platama treba da doprinesu poboljšanju i ujednačavanju položaja zaposlenih, da se ostvari princip za isti rad – ista plata.
Reklo bi se da je ovo ključno. Bilo bi pogrešno, i cela strategija bi bila kontraproduktivna ako se ne postigne ovaj cilj, te je bolje produžiti ove rokove, nego doneti loše zakone. U tom smislu, poslanička grupa SPS podržaće ovaj zakon kao i sve zakone koje razmatramo na ovoj sednici. Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, saradnici iz ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zakona koji danas razmatramo, smatram da predstavlja set kvalitetnih zakona koji su prethodno dobro pripremljeni i izašli na dnevni red.
Naravno, ne osporavam mišljenja drugih poslanika koji tvrde da ima puno nedostatka i da ti zakoni i ne valjaju. Ali, moje gledište, zapravo gledište SPS jeste da ovim zakonima mi uređujemo važne oblasti i da je važno da činimo jedan iskorak napred sa pokušajem boljeg funkcionisanja određenih oblasti u životu i radu naših građana. To je ono osnovno. Uvek sam govorio da mi jednim zakonom ne možemo postići neki veliki kvalitet i neke ideale na polju zakonodavstva ili zakonske regulative, ali je važno da uređujemo te oblasti. Važno je da posle nekog vremena izvršimo analizu i da činimo ispravke u onome što se nije pokazalo kao dobro.
Iz tih razloga želim da sa tog gledišta, afirmativnog kažem nekoliko reči o ovome što je danas na dnevnom redu i pre svega smatram da je veoma važno da smo stavili na dnevni red Zakon o transportu opasne robe i da je tu važno urediti važne stvari koje se tiču ove materije. Jer, kada se dogode određene nesreće ili kada se dogode neke stvari koje su opasne po život i zdravlje i životnu sredinu, onda nam ne vredi pametovati.
Naravno, ovaj Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji je izgleda najviše polemike izazvao, ja ne sporim da tu ima određenih manjkavosti, ali je pitanje da li to želimo da naglasimo, a ja želim da naglasim jednu drugu stvar da u ovoj oblasti ipak pokušavamo da uvedemo više reda nego što ga je bilo do sada. Za sada je to dovoljno, ali evo, proći će neko vreme, pa možemo i da ispravimo neke stvari.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, smatramo izuzetno važnim ovo za funkcionisanje svake lokalne samouprave, bilo to da je mala opština ili da je veliki grad. Komunalne delatnosti su od opšteg interesa i tiču se svakog građanina, svake ustanove, svakog pravnog lica. Korisnici komunalnih usluga su svi ili većina građana, odnosno stanovnika ove zemlje i od kvaliteta komunalnih usluga u velikoj meri zavisi kvalitet života naših građana.
Uostalom, može se reći i to da kvalitet komunalnih usluga treba posmatrati kao meru dostignutog standarda jednog društva, a sa druge strane cene komunalnih usluga, kao meru standarda pojedinaca.
Oblast komunalnih delatnosti temelji se na Ustavu i regulisanje nekim drugim zakonima, a na osnovu kojih lokalne samouprave regulišu ovo važno pitanje na svom prostoru.
Ovim predlogom zakona obezbeđuje se, rekli smo, preciznije definisanje pojedinih komunalnih usluga, a to je u cilju jačanja komunalnih sistema i u cilju bolje funkcionalnosti i izgradnji odgovarajuće infrastrukture koja je potrebna za ovu oblast.
Veoma je važno da zakon omogućava različite vlasničke modele i uvodi konkurenciju u ovoj oblasti, omogućava i partnerske odnose, ali zapravo uvođenje privatnog sektora u ovoj oblasti treba da dovede do rasterećenja budžeta i budžetskih obaveza u lokalnim samoupravama.
Sa druge strane, kada govorimo o privatnom sektoru koji ulazi u ovu oblast sve više, možda je budućnost da će samo retke nadležnosti u oblasti komunalnih delatnosti biti kao javni interes u rukama države, odnosno u rukama lokalne samouprave, a da će većina delatnosti biti u privatnom sektoru. Moramo da obezbedimo da na zdravim ekonomskim principima privatni sektor može da učestvuje u ovoj oblasti.
Imali smo do sada ili u prošlosti praksu da se komunalne usluge plaćaju jednako bez obzira na kvalitet i na kvantitet izvršene usluge i da svi plaćaju jednako, što ne može nikako da opstane. Sa druge strane, imali smo i ranije, ali lokalne samouprave u ovom trenutku, kada će biti sve više poveravanja privatnom sektoru, moraju da obezbede i kontrolu vršenja komunalnih usluga, i to je za svaku pohvalu da će se kroz kontinuirano izjašnjavanje građana vršiti ocena kvaliteta.
Na kraju, samo bih rekao da mora da postoji i određena kreativnost i drugačiji pristup u ovoj delatnosti i da vršioci komunalnih usluga treba da, a zakon treba to da im omogući, mogu da se bave i nekim drugim delatnostima, u smislu proširenja svoje delatnosti, pa tako npr. recikliranje ili obrada komunalnog otpada, pa na pijacama zeleni otpad može da se kompostira, pa zatim javne garaže ili zelene pijace koje su pokrivene mogu da imaju solarne ploče itd.
Sve su to neke ideje o kojima mi, kao socijalisti, razmišljamo o tome. Možda treba pronaći modalitete kako bi te usluge bile kvalitetnije, a vršioci usluga bi se više oslanjali na svoju zaradu, a manje na budžetska primanja iz lokalnih samouprava. Glasaćemo za ovaj set zakona u celini.
Poštovani predsedavajući i gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, da se vratimo na dnevni red. Dakle, danas pred sobom imamo diskusiju o Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, kao i još jedan Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini.
Koliko se sećam i prošle godine smo imali otprilike u isto vreme ovu tačku dnevnog reda i pretpostavljam da će to tako biti i sledeće godine.
Naša poslanička grupa SPS zajedno sa ZS će svakako glasati za ove odluke kao i većina poslanika u ovoj Skupštini i zato ću ovde izgovoriti afirmativno neke reči i neke stavove po ovom pitanju, ne osporavajući pravo nekih drugih poslaničkih grupa da iz nekog drugog ugla imaju neki kritičniji stav, možda i opravdano po određenim pitanjima, ali neću zalaziti u to.
U svakom slučaju, aktivno učešće članica UN u multinacionalnim operacijama ima dragocen značaj uzimajući u obzir veliki broj kriznih žarišta, oružanih sukoba, slučajeva ugroženosti vladavine prava, što je od ključno značaja za očuvanje mira i bezbednosti u svetu. Suviše je kriznih tačaka i zato funkcija UN je veoma važna u angažovanju ovih misija, odnosno multinacionalnih operacija.
Odlukom se stvara mogućnost učešća u skladu sa našim mogućnostima i u humanitarnim organizacijama, odnosno tamo gde je potrebno, a to ne možemo da pretpostavimo uvek kada to može nekoga da zadesi i sasvim je u redu da u okviru ovog plana imamo i tu odluku da možemo upotrebiti naše snage u humanitarnim operacijama.
Takođe, da podsetim da je u skladu sa članom 5. tačka 4) Zakona o odbrani, odbrana zemlje se ostvaruje učešćem u multinacionalnim operacijama, tako da je to praktično i naša obaveza, nije samo stvar dobre volje ili ne, mi igramo i tom kolu. Ne živimo zasebno, nismo ni u političkom, ni u ekonomskom, ni u svakom drugom pogledu pod navodima autistični, da nam ne treba saradnja drugih zemalja. Živimo u jednoj međunarodnoj zajednici i mi smo deo toga i moramo da budemo aktivni u tom pogledu. Za pohvalu je i to je dobro u političkom i u svakom drugom smislu da smo aktivni učesnik u očuvanju mira i bezbednosti u svetu.
Ono što je važno reći jeste svakako da upotreba vojske i drugih snaga u ovim multinacionalnim operacijama se uvek uspostavlja na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti. Prema tome u onom formalnom smislu iza toga stoji ona pravna osnova koju ne može niko da ospori, takođe u manjem broju slučajeva na osnovu odluka Saveta bezbednosti, odnosno EU.
Naravno, učešće naše zemlje sa svojom vojskom i drugim snagama odbrane u multinacionalnim operacijama i u mirovnim misijama ima i druge važne dimenzije o kojima valja izreći neki stav i progovoriti neku reč.
Već 60 godina naša zemlja učestvuje u mirovnim misijama i da podsetim, to je naš ovlašćeni predstavnik Vlada Zagrađanin i rekao, da je prva naša misija i to u velikom obimu bila na Sinaju od 1956. do 1967. godine i da je praktično to što mi danas radimo, kroz jedan manji obim, na jedan smislen način, u skladu sa našim mogućnostima nastavak jedne blistave tradicije koju je naša zemlja imala u ranijem periodu, mislim na SFRJ, znači, za vreme Tita.
To je zaista bila jedna velika i veoma snažna promocija mirotvornosti i onoga što je bio politički stav tadašnje zemlje, da treba izgraditi jedno takvo okruženje i treba čuvati mir u svetu, a da naša zemlja bude aktivni činilac u svemu tome.
Reći ću i taj podatak da je naša zemlja u to vreme učestvovala sa nekih 70 hiljada vojnika i učesnika u mirovnim operacijama, a da od toga je Srbija zajedno sa Crnom Gorom dala negde oko 50 hiljada, što znači oko 70% učesnika je iz Republike Srbije i delom iz Crne Gore.
To je važno izreći u smislu da se podsetimo koliko je to važno tada bilo i koliko je to takođe važno da danas nastavimo tim putem. Znači, učešće u mirovnim operacijama na Sinaju, rekao sam 1956. do 1967. godine, zatim u Jemenu 1963. do 1964. godine, zatim u Iranu i Iraku na liniji razdvajanja 1988. do 1991. godine.
U misiji na Sinaju imamo impresivno učešće Jugoslavije, u 22 rotacije za 11 godina učestvovalo je 14.265 vojnika, odnosno od ukupne te mirovne misije koja je toliko trajala, naša zemlja je dala 21,54% svojim učešćem tamo. Znači, možemo kroz to videti koliki je značaj bio učešća naše zemlje u tim operacijama.
Takođe, želeo bih da napomenem da su naši komandni kadrovi veoma značajni bili u tim mirovnim misijama i bili su često na komandnim funkcijama. Tako da ću pomenuti ovom prilikom a ne treba da se zaboravi i valja to i pomenuti i prilika je da je pukovnik Lazar Mušicki šest meseci bio vršilac dužnosti komandanta mirovne misije na Sinaju. Pukovnik Branko Pavlović bio je vršilac dužnosti komandanta vojnog dela misije u Jemenu, a general major Slavko Jović dve godine je bio na liniji razdvajanja komandant i uspešno je izvršio svoj zadatak.
To je svakako bilo u onom smislu na spoljno političkom planu da jedna zemlja kao aktivan činilac i graditelj mira dobija određene ocene, dobija i nove prijatelje i da bude kao zemlja, kao takva prihvaćena u svim drugim sferama života i rada u međunarodnoj zajednici.
Prema tome, neosporno je da je veliki ugled SFRJ stekla učešćem u održavanju mira i bezbednosti u svetu. Zato je to važno da Srbija nastavi tim putem danas, jer učešćem se sklapaju i nova prijateljstva, otvaraju se mnogi drugi aspekti i mogućnosti za privredno-ekonomsku saradnju, zatim, za napredak vojne industrije, za sklapanje novih aranžmana u pogledu onoga što proizvodi namenska industrija pri vojnim snagama i otvaraju se mnoga druga vrata za uspešnu saradnju.
Iz svih tih razloga nema potrebe da ulazimo u neke druge detalje i da nalazimo određene manjkavosti u pogledu onoga gde će biti naše snage angažovane, već podržavamo jednu takvu politiku i naravno da je dobro da sa te politike nismo skrenuli, da je to jedna generalna politika koja će, nadam se, ostati i u budućnosti bez obzira ko bude bio na vlasti.
Na kraju opet da istaknem da će poslanička grupa SPS zajedno sa Zelenima glasati za ove odluke. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nama iz poslaničke grupe SPS i ZS izuzetno je drago da je prihvaćen amandman o kome smo do sada pričali mada je naš amandman apsolutno u istovetnom tekstu bio predložen uz određene finese u metodologiji kako je rečeno, nešto se razlikuju, što nije suštinski deo bio amandmana, odnosno samog teksta, ali nećemo zalaziti u to.
Veoma je važno da smo danas završili jedan veoma važan posao koji je doneo ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, odnosno da ćemo to privesti kraju i nadamo se da će to biti od koristi kako studentima na osnovnim studijama tako i na post diplomskim studijama. Znači, oni koji treba da magistriraju i doktoriraju i naravno u korist cele Srbije.
Mislim da bez upotrebe se isuviše sukobljavamo oko pitanja oko kojih se suštinski slažemo i smatram da treba da budemo ekspeditivni i u radu. Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o ovom amandmanu, želim samo da kažem da smo mi na Odboru za obrazovanje taj amandman odbili i da je glasanje bilo jednoglasno. Glasovima i drugih političkih opcija koje su ovde danas, a koje su u redovima opozicije.
Ali, moram da kažem da je zaista bilo jedno lepo zalaganje koje nije bilo bojeno politikanstvom od strane gospodina Božovića, u korist rešavanja problema ovih prvih bolonjaca koji su upisali 2006, 2007. godine, a koji nisu upisali kojima sada ističe rok i koji podležu reupisu i imaće mnogo problema i oko novih programa možda, ako se programi menjaju i novčanih teškoća, materijalnih, itd, da pored takvog jednog zalaganja imali smo takođe na isti način, zalaganje prof. Stojmirovića, pa onda prof. Žarka Obradovića, svih narodnih poslanika koji su u sastavu Odbora. Da je gospodin ministar Šarčević prihvatio jedan zaključak koji je proizašao iz jednog takvog sveopšteg zalaganja da se sačini jedno uputstvo na nivou Ministarstva koje će biti obavezujuće i koje će se uputiti fakultetima sa tim da se ovo pitanje reši na jedan drugačiji način, bez naknade troškova oko reupisa, bez promene studijskih programa novih, itd, već da važe ovi stari i da na takav način ne diramo u zakon koji tretira pitanje bolonjskog programa. To ćemo učiniti već možda vrlo brzo ili sledeće godine na jedan celovit način.
Znači, ako smo se svi konsenzusom složili u okviru Odbora i da su tu bili predstavnici opozicije koji sada diskutuju i zalažu se za ovo, ja mislim da posle takvog jednog zalaganja, posle takvog jednog dogovora, jednog zaključka u kome smo se svi složili u ime, da tako kažem, celog parlamenta, naravno i ne isključujem pojedinačna mišljenja narodnih poslanika, iako se sa tim saglasio i ministar i on je ovde i potvrdio, mislim da previše diskutujemo u tom pravcu i da su zapravo narodni poslanici i ova Skupština i te kako na mogući jedan način vodili računa i vodi računa i o tim studentima prvim bolonjcima o kojima svakako treba povesti računa, s obzirom na njihovu situaciju da su bili prvi u redu da se oprobaju u tom jednom novom i nepoznatom programu. Zahvaljujem.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas razgovaramo o Zakonu o visokom obrazovanju, tačnije rečeno o izmenama i dopunama ovog zakona koji je donet još 2005. godine. U međuvremenu je bilo više izmena i dopuna ovog zakona, a dosta tih izmena se odnosilo zapravo na produženje rokova studiranja. Jedna od tačaka i članova koji se ovim zakonom menja govori o produženju roka za završavanje osnovnih studija i ovim članom se tretiraju prava studenata koji studiraju po starom programu, tzv. bolonjskom programu i ovim predlogom se treba produžiti taj rok za dve godine.
Razlozi za produženje rokova kao i razlozi za produženje prava studenata za budžetsko finansiranje, kao i za broj bodova kojim stiču pravo za budžetsko finansiranje, što takođe tretira ovaj zakon, nalazi se u tome da najveći broj studenata, predbolonjaca su apsolventi ili su u završnoj fazi studiranja. Svakako da bi dve godine bile realno potrebne da najveći broj tih studenata završi svoje studije.
Naravno, ne usvajanje ovog predloženog zakona proizvodi mnoge probleme, a ti problemi su pre svega problem ekvivalencije, morali bi da polože programsku razliku koja se ogleda u polaganju diferencijalnih ispita, a opet sa svoje strane bi učinilo da se mnogi studenti vrate unazad na prethodne godine studiranja. Zatim, ne usvajanje ovog zakona, odnosno njihovo prebacivanje na bolonjski proces, na bolonjsku nastavu izazvalo bi problem u tome da treba da ispune određene predispitne obaveze, a mnogi studenti su već napustili fakultetske centre, već se nalaze u drugim gradovima, osnovali su porodice ili zasnovali radni odnos itd. Tu su i troškovi administrativne obrade i ekvivalencije i oni bi bili previsoki, a studenti bi ostali u statusu samofinansiranja, bez uslova za korišćenje smeštaja u domovima i korišćenja pogodnosti oko ishrane.
Jedan broj fakulteta još uvek nema definisane modele prebacivanja na modele nastave u bolonjskom procesu, tako da je i tu veliki problem. Dalje, nisu svi fakulteti po bolonjskom programu istovremeno otpočeli sa nastavom. Obično početna godina za bolonjski proces, odnosno za uključivanje u bolonjsku nastavu bila je 2006. godina. Međutim, ima fakulteta koji su to započeli 2007, pa čak i 2008. i 2009. godine. Ti studenti, koji nisu završili, su danas u najgoroj situaciji, u najgorem položaju.
Verujemo da će ovo produženje rokova i ove izmene i dopune svakako učiniti da u naredne dve godine najveći broj studenata završi studije. Više puta je ovo bilo pomerano, ali može se reći da i ovo pomeranje uslova, produžavanje, davanje pogodnosti za studiranje po starom programu ne treba i ne može da ide u nedogled.
Ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju omogućavaju i veći obuhvat studenata za korišćenje budžetskih sredstava, što znači da time budžet ostvaruje svoju socijalnu funkciju kada je reč o davanju pogodnosti studentima.
Podsetiću, iz budžeta danas se finansira oko 28.000 studenata, od toga je na osnovnim studijama 16.000, na strukovnim studijama oko 5.700, na doktorskim studijama 775 studenata. Nema mi ne bude zamereno, ali reći ću i to i podsetiću da je sa budžetskim finansiranjem master i doktorskih studija započeto za vreme ministra prof. dr Žarka Obradovića 2009. i 2010. godine. Tada je započet i program besplatnih udžbenika, a sa kojim svakako treba nastaviti.
Ovim izmenama i dopunama nisu obuhvaćena prava, uslovi i pravila studiranja doktorskih studija. Smatramo, kao poslanička grupa SPS, da i to treba staviti u ovaj zakon. Podneli smo amandman koji reguliše ovo pitanje. Naravno, podneli su i drugi. Nemamo sa tim problem da li će naš amandman biti prihvaćen ili amandman neke druge poslaničke grupe, već je važno da se to pitanje i taj obuhvat učini i za ove studente. Tu takođe ima mnogo razloga, jer najčešće je veliki broj studenata, da tako kažem, post diplomaca pred kraj završavanja svoje doktorske disertacije ili su je već završili i zaista u kratkom roku bi to mogli da završe.
Naravno, u protivnom njima propada mnogo štošta, mnogo novca, mnogo truda i napora, bačeno vreme itd, jer sve je to koštalo istraživanja, prijavljivanje doktorske teze i ocena od strane komisije koja to ocenjuje itd. Prema tome, smatramo da je to zaista potrebno.
Takođe, smatramo da ako je neko mislio da ovim izuzimanjem doktorskih studija bi se sprečila inflacija u sticanju akademskih zvanja da to sad sigurno nije mehanizam koji to može da spreči ili pravo rešenje, već su sasvim drugi mehanizmi koji treba to pitanje da regulišu.
Konačno ja ću pomenuti još jednu kategoriju studenata, a to su prvi bolonjci koji su upisali 2006, 2007. i 2008. godine i koji sada podležu reupisu, a taj reupis je sticanje novog indeksa, iziskuje mnogo novca i velike troškove. Znači, mi nismo mogli da podnesemo amandman na član 94. koji reguliše ovo pitanje, jer predmet podnetog Predloga zakona koji danas rešavamo nije taj član 91. Znači, naplaćuju se troškovi reupisa, izdavanje novog indeksa, reupis proizvodi različita prava na različitim fakultetima tako da on važi za Pravni fakultet u Beogradu dve godine, za ekonomski osam godina. Troškovi reupisa se razlikuju od fakulteta do fakulteta.
Smatramo, gospodine ministre, da ako već ovo nije rešeno zakonom, a konačno ti studenti mogu da nastave studije ponovnim upisom, znači, ne može se u pravom smislu povući paralela između ovih starih studenata i ovih bolonjaca, ali u svakom slučaju treba obratiti pažnju na velike troškove koji fakulteti propisuju za reupis. Ako bi to moglo da se snizi, da se primeri današnjoj materijalnoj situaciji studenata mislim da bi oni bili zadovoljni.
Poslanička grupa SPS će svakako glasati za ovaj zakon i za ove izmene. Zahvaljujem.
Poštovani podpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS učestvovaće u glasanju i daće svoj glas za izbor novih članova Regulatornog tela za elektronske medije.
Ovo pitanje je svakako značajno da se REM kao regulatorni organ popuni što pre, jer činjenica da su postojale određene manjkavosti u radu ovog regulatornog tela i naravno da u svakom trenutku ubuduće ovo regulatorno telo mora da opravda epitet samostalnosti i nezavisnosti u odnosu na druge subjekte, a naročito prema vlasti.
Inače, Savet REM-a ima devet članova koja bira Narodna skupština iz reda uglednih stručnjaka, iz delatnosti značajnih za rad REM-a, a to su medijski stručnjaci, pravnici, ekonomisti, inženjeri telekomunikacija.
Po zakonu postoji osam ovlašćenih predlagača, a među njima su i udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara i nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, kao i udruženja čiji su ciljevi ostvarenja slobode i izražavanja i zaštite dece i o čijim predlozima mi danas raspravljamo, a koje ćemo u danu za glasanje sigurno glasati i izvršiti selekciju predloženih kandidata.
Popuna upražnjenih mesta u sastavu regulatornog tela je važna jer će omogućiti da rad REM-a bude u buduće u punom kapacitetu, što jedno vreme to i nije bilo i doprinelo je određenim manjkavostima o kojima smo ovde čuli.
Da podsetimo, Regulatorno telo za elektronske medije, skraćeno REM, kao samostalna nezavisna regulatorna organizacija, to telo je osnovano po Zakonu o elektronskim medijima usvojenim u Narodnoj skupštini 2014. godine.
Ovim zakonom REM-u je povereno vršenje javnih ovlašćenja u oblasti elektronskih medija kojima bi se na najbolji način sprovodila javna politika u oblasti pružanja medijskih usluga u Srbiji.
Pre svega REM ima zadatak da svojom aktivnošću doprinosi unapređenju kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, zatim da doprinosim očuvanju i zaštiti razvoja sloboda, mišljenja i izražavanja, a sve u cilju zaštite interesa javnosti i emitera sa jedne strane i zaštite korisnika usluga, a to su građani.
Zbog svega ovoga REM je svakako u velikoj meri u žiži interesa javnosti. U današnje vreme veoma često smo izloženi neprimerenim sadržajima u elektronskim medijima koji se nalaze u programskim šemama nekih elektronskih medija.
Tako da na pojedinim medijima vidimo u sred bela dana veoma neprimerene sadržaje od kojih nas je, mogu reći, sramota naročito u društvu mlađih generacija u kući u krugu porodice i pitanje je ko to može da reguliše i da spreči i svakako da REM ima u značajnoj meri tu ulogu. Pitanje je samo kojim zakonskim instrumentima za sprovođenje javnih ovlašćenja REM može da kao regulator utiče na kvalitet medijskih sadržaja?
Kontrola emitera medijskih sadržaja odnosi se pre svega na ispunjavanje tehničkih uslova, ali i na kontrolu sadržaja koji treba da budu u skladu sa onim što je dozvola koja je njima izdata za njihov rad.
Dakle, REM ima zakonske mogućnosti da izriče mere neodgovornim emiterima, a to su opomena, upozorenje, privremena zabrana emitovanja itd.
Dakle, da li su zakonom predviđene mere dovoljne za ustrojavanje primerenih sadržaja koje imamo pred sobom, a time i sistema vrednosti kojima bi naše društvo trebalo da teži i svakako da to kada postavimo ovakvo jedno pitanje dolazimo do zaključka da mnogo treba uraditi na ovom planu i mnogo treba učiniti, a da i sam REM treba da se primeri svom zadatku u većoj meri nego što je to činio do sada.
Emiteri su najčešće spremni da plate i velike kazne i da nastave da emituju neprimerene programe koji im donose veliki profit. Pre svega, mislim na one programe koji se emituju u dnevnim i večernjim udarnim terminima i mislim na rilajiti programe, koji pre svega emituju neprimerena ponašanja pojedinaca i učesnika u tim programima. Tu često učestvuju i kompromitovane ličnosti koje se nama gledaocima, pre svega mladoj generaciji, nude kao pozitivni primeri. Velika je zaista šteta što u programskim šemama i sadržajima nemamo mnogo drugih sadržaja koji služe za primer i koji bi promovisali prave vrednostima kojima treba da teži jedno društvo.
Ja danas, u ime poslaničke grupe SPS, želim da podržim REM u nastojanju da svim raspoloživim kapacitetima što bolje kontroliše kvalitet medijskih sadržaja i nadam se da će u tom pravcu ovo regulatorno telo dalje raditi. Međutim, mislim da je za kvalitetnije i primerenije medijske sadržaje potrebna ozbiljnija društvena podrška i akcija, neka vrsta organizovane kampanje, da tako kažem, svih subjekata u društvu, kojom ćemo se boriti za sadržaje primerene našoj deci, gde su nam potrebni pozitivni, a ne negativni primeri, gde se promoviše rad kao vrednost, zatim učenje, trud, posvećenost određenim vrednostima, a ne kriminal, nerad i nekultura. Za takvo stanje smo na neki način svi odgovorni, a i mnoge institucije sistema, i to moramo da priznamo. Tako da, ono što Regulatorno telo za elektronske medije ne izvršava u svom punom ovlašćenju i obimu i možda nedovoljno kako treba, i mnogi drugi su krivci za to. Zato svi moramo da idemo drugim pravcem, drugim razmišljanjem i drugim postupanjem, kako bi dostigli jedan viši cilj, odnosno veće domete u regulisanju ove sfere. Naravno, Regulatorno telo elektronskim medija kao regulator treba i mora da dobije još preciznija zakonska ovlašćenja.
Dakle, ono što se vode spočitava i govori u smislu da ima određenih zloupotreba, možda ih i ima i svakako da ne može niko danas tvrditi da smo mi dostigli danas u našem društvu i u našoj državi visoke domete funkcionisanja mnogih subjekata i aktera u društvenom, političkom i u privrednom životu, a takođe i u onome što je rad nezavisnih organa. Mi moramo da postavimo pred sobom visoke ciljeve u tom pravcu kako bi to bolje funkcionisalo ubuduće. Zato verujem i želim da istaknem nadu u ime poslaničke grupe SPS, da je ovo prvi korak u tome da će ovo Regulatorno telo za elektronske medije ubuduće raditi u punom kapacitetu, a zatim da ćemo i mi kao Narodna skupština, nadam se ubrzo, ako se ukaže potrebe, a čini se da jeste potreba, da poboljšamo zakonsku regulativu rada ovog tela.
U svakom slučaju, važno je da posle ove rasprave izaberemo nove članove REM-a i damo punu podršku ovom nezavisnom regulatornom telu za bavljenje svojih javnih ovlašćenja. Socijalistička partija Srbije, zapravo poslanička grupa, njeni poslanici, glasaće za izbor novih članova REM-a. Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku mog izlaganja želim da kažem da će naša poslanička grupa kao što je već rečeno od strane našeg predstavnika juče glasati za ovaj zakon i mi podržavamo donošenje ovog zakona, Zakona o izmenama o finansiranju lokalne samouprave.
Naravno pravo je i uvek može da se nađu argumenti da budemo za ili protiv, uostalom to je u sferi politike i sasvim je razumljivo i ne treba se oko toga uzbuđivati. Mislim da, kada razgovaramo o ovome možda i suviše fokusirano uskom polju ovo pitanje i previđamo strašno velike razlike u razvijenosti pojedinih sredina, što je veoma značajno za budućnost Srbije i da to mora da se prevaziđe u određenom trenutku, a da bi to prevazišli moraju se i ovakve mere učiniti kao što su i ove izmene zakona. Naravno, ovo je samo delić onoga što može da doprinese ovom krupnom pitanju, ali naravno postoje i druga mesta i drugi zakoni i druge odluke koje treba doneti u tom pravcu.
Dalje, mi donošenjem ovakvih zakona treba da omogućimo državi, odnosno centralne vlasti izgrađivanje određenih instrumenata za preduzimanje strateških mera u cilju ujednačavanja razvoja pojedinih delova u Srbiji, pojedinih područja.
Konačno, centralna vlast iako preuzima određene nadležnosti, odnosno preuzima deo sredstava kroz ubiranje poreza, pa sigurno da ta centralna vlast će isto to ulagati u Srbiju i u pojedine delove Srbije neće ta sredstva ulagati negde na Marsu ili negde ne znam gde, na štetu naše Srbije. Finansiranje čitave lepeze izvornih i poverenih poslova lokalne samouprave uvek je značajno za lokalne samouprave posebno za nas iz manjih nerazvijenih sredina u kojima sredstva na prihodnoj strani su uvek mala i nedovoljna. U takvim sredinama nema mnogo zaposlenih pa samim tim nema ni mnogo prihoda od poreza na zarade kao jednog od izvora koje lokalna samouprava s jedne strane prihoduje, dobija, sa druge strane to isto čini i centralna vlast. Zato uloga države u preraspodeli fiskalnih prihoda, ne samo poreza na zarade, je veoma, veoma važna.
Kada je reč o Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, 2006. godine je donet ovaj zakon, koji je u primeni od 2007. godine. Raspodela ubranog poreza na zarade bila je 40% u korist lokalne samouprave, a 60% u korist centralne vlasti. U tom vremenu do 2011. godine, u vremenu velikih lutanja i eksperimentisanja u sferi ekonomske politike, činilo se da je bilo potrebno pronaći nov odnos u preraspodeli ubranog poreza na zarade, a takođe pod geslom preko potrebne decentralizacije, 2011. godine, izvršena je nova izmena u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i to tako što se procenat koji pripada lokalnoj samoupravi udvostručio sa 40% na 80%, u korist države je ostalo 20%.
Dakle, ova izmena koja se pravdala prekom potrebom decentralizacije je trebala da dovede do realizacije novih razvojnih projekata, ali pod punom odgovornošću lokalnih samouprava, nažalost to se nije dogodilo u punom kapacitetu. Mislim da se u velikoj meri u ovom pogledu tapkalo u mestu.
Sa druge strane, ovakvom raspodelom poreza na zarade, efekat je bio 40 milijardi deficita u republičkom budžetu. Ovim aktuelnim izmenama o kojima danas razgovaramo imamo novu preraspodelu sredstava od poreza na zarade. U nominalnom iznosu ići će 4,8 milijardi sa lokalnog na republički nivo, što je samo deo onoga što nedostaje itd. Rečeno je da će opštine dobijati umesto 80%, 74%, gradovi sa 80%, 77%, a Grad Beograd sa 70% na 66%. Izmene su ipak male.
Međutim, ovo predstavlja korekciju procenta preraspodele sredstava od poreza na zarade i to je mera fiskalne konsolidacije u cilju smanjena ukupnog fiskalnog deficita i očuvanja makroekonomske stabilnosti, što je veoma značajno i to je, rekao bih i ključna reč u pogledu onoga što treba da se dogodi u buduće.
To će učiniti da će država biti u mogućnosti da preduzme neke kompezacione mere u većem obimu u cilju podsticanja razvojnih projekat. Reč je o namenskim transferima ili o subvencijama, a ta sredstva mogu biti veća i značajnija od onih sredstava koja se dobijaju, na primer, ubiranjem poreza od zarade na lokalnom nivou.
Dakle, tu je ključ, umesto da sitničarimo i da gledamo to što možemo da uberemo po osnovu poreza na zarade, a često u lokalnim samoupravama imamo mali broj zaposlenih, prema tome taj efekat nije značajan, mi bijemo i lomimo koplja oko tog procenta, oko tog iznosa, a zapravo previđamo da država treba da dobije jedan instrument kojim će kompezacionim merama učiniti da te lokalne samouprave često dobiju veći iznos sredstava od onoga koji bi one ubrale porezom recimo, na zarade itd.
Lično mislim da će u sledećem koraku, kada bude došlo do novih izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave ili bude donet nov zakon, ne znam u potpunosti, da će taj procenat biti veći u korist države u odnosu na lokalnu samoupravu, ali i to će imati svoje opravdanje u strateškom smislu.
Dakle, mi iz tih razloga vidimo da je veoma dobro da podržimo ovaj zakon, i to će biti šansa i da konačno onu priču o ravnomernom regionalnom razvoju nekako pokrenemo. Mi smo uvek ostali na rečima i to je bilo mrtvo slovo na papiru, a mi danas imamo drastično velike razlike u razvijenosti pojedinih područja u Srbiji, tako da je to ujedno i ključ za ulaganje u nerazvijene delove Srbije.
Pre neki dan kada je premijer zajedno sa još nekim ministrima bio u Homolju, sa zadovoljstvom mogu da konstatujem, a bio sam i prisutan, da su oni dobili sistem za vodosnabdevanje za četiri naselja, a oni to nikada ne bi mogli da urade iz onih sredstava koja imaju u svom lokalnom budžetu.
Takođe je tada dogovoreno i jasno je rečeno da će to područje dobiti 25 kilometara novog asfalta širine šest metara, što je naravno ogromna suma od šest sedam miliona evra itd.
Jedno takvo nerazvijeno područje ne bi moglo da to dobije ako bi ostalo samo na onome što je borba za dobijanje nekog većeg procenta po osnovu ubiranja nekog poreza, pa i na zarade. Taj procenat bi mogli možda da uvećamo i na 200 i na 300% a on pet ne bi imao nekog efekta.
Mi moramo svi zajedno učiniti i naterati rukovodstva lokalnih samouprava da sveobuhvatnije uključe sve moguće resurse i mogućnosti za veći prihode u njihove budžete. Poraditi na većoj racionalnosti i raspodeli u trošenju budžetskih sredstava i najvažnije da lokalne samouprave moraju mnogo revnosnije i ambicioznije raditi na pripremi i realizaciji novih razvojnih projekata.
Prevaziđen je obrazac funkcionisanja jedne lokalne samouprave tako što će se preko veze ili preko nekog ministra ili neke značajne ličnosti iskukati neka dodatna sredstva ili da se čeka transfer ili neki novac iz budžetske rezerve, ili boriti se, kažem, za neki veći procenat, ma koliki on bio ne može da bude dovoljan za te nerazvijene opštine, pogotovo što je tamo za sada status kvo i malo zaposlenih.
Mi moramo kroz ravnomerniji regionalni razvoj i kroz smišljenu politiku ulaganja u nerazvijena područja učiniti ta područja privredno moćnim, uvećati broj zaposlenih i na takav način dostići jedan boljitak.
U krajnjoj liniji sve ovo što je naša borba i put ka EU je besmislena ako mi ostanemo na nivou ovakve raslojenosti i privrednom razvoju kakva je danas. Zato ova Vlada zaslužuje punu podršku na čelu sa premijerom u tom pogledu da se vodi jedna strateška bitka ka tome da Srbija bude sposobnija, da ona bude moćnija, ali ne samo u Beogradu ili u nekim veći centrima, nego u svim delovima Srbije.
Na kraju još jednom da kažem da svakako ćemo podržati ovaj zakon, jer smatramo da on gleda unapred ka boljoj budućnosti Srbije. Zahvaljujem.