Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Miletić Mihajlović

Miletić Mihajlović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Poštovani prvi predsedniče Vlade, gospodine ministre Iliću, gospodine Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo ja bih rekao važno pitanje na dnevnom redu, a to je izbor novog ministra odbrane.

Mi to treba svakako da završimo, bez obzira na činjenicu što će za par dana biti raspisani izbori, ali zapravo neizborom ministra odbrane, mi bi imali stanje interregnuma u ovoj oblasti, kada nova vlast nije, ili aktuelna vlast nije ozakonila sebe u toj oblasti, odnosno u resoru odbrane. To bi značilo međuvlašće ili bezvlašće. Dakle, ne može u jednom resoru koji je deo Vlade da ostane važna kadrovska praznina, a posebno u uslovima potencijalnih bezbednosnih rizika. Mora da postoji jedan kontinuitet i Vlada mora da vlada, svaki resor mora da vlada u punom kapacitetu legitimno i potpuno. Zato tu nema zbora i diskusije za drugačije tumačenje ovog pitanja.

Prava je prilika da u kontekstu izbora ministra odbrane ukažem na značaj i tradiciju naše vojske, jer još od najstarijih vremena u Srbiji Vojska je imala veliki značaj, uživala je uvek podršku i veliki ugled, bila je velika čast biti vojnik u Srbiji ili u Jugoslaviji. Vojnik se slao u vojsku u veselju i sa pesmom, u velikoj radosti. Vojska je bila velika životna škola, kroz nju, njeni pripadnici su sazrevali, vaspitavali se i iz nje su izlazili kao bolji ljudi. Nekako, svako ko je služio vojsku, osećao se mnogo važnijim, jačim, pozvanijim i mogao je da se suočava mnogo bolje sa životnim problemima.

Na drugoj strani, rekao bih da je i ranije, a i danas, Vojska Srbije uživa zaista veliko poverenje građana. To je jedna institucija koja je najcenjenija, da tako kažem. Vojska je uvek bila garant mira i slobode. Služiti Vojsku bilo je služiti otadžbini i biti u službi najsvetijeg cilja a to je odbrana mira i slobode, što je pretpostavka za svetlu budućnost svih naših građana, našeg podmlatka i budućnosti Srbije.

Koreni naše vojske vuku iz davnina, ajde da kažem iz vremena Nemanjića, a onda preko ustanaka, u Prvom i Drugom Srpskom ustanku u 19. veku. Velika je slava i žrtva bila naše vojske u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu do 1918. godine. Naša vojska u Drugom svetskom ratu bila je na strani antifašizma, a u posleratnom vremenu „Titova vojska“ bila je primer za potpunu borbenu gotovost i jedna vojska koja je bila zaista na glasu i meni je bila čast da služim „Titovu vojsku“ u to vreme.

Rekao bih i drugo da je to narodna vojska i zato se zvala Jugoslovenska narodna armija. Danas se Srbija nalazi pred stalnim bezbednosnim izazovima i rizicima u sklopu svega onoga što se dešava, pa i u okviru migrantske krize. Vojska, na sreću i danas, uživa ogromno poverenje građana. Njen ugled je išao uzlaznom linijom i u poslednjih četiri godine, pogotovu je značajno i taj ugled je uvećan i činjenicom da su i pripadnice lepšeg pola postale pripadnici Vojske Srbije.

Rado naši mladići i devojke upisuju vojne gimnazije, Vojnu akademiju, biti vojnik je veoma privlačan cilj a biti podoficir i oficir je prestižno zanimanje. Naši vojnici uživaju veliki ugled i u međunarodnim mirovnim misijama i oni predstavljaju svojevrsne ambasadore u korist Srbije.

Takođe je važno pomenuti vojnu industriju, tj. namensku industriju koja doprinosi privrednom i ekonomskom oporavku naše zemlje. Dakle, mnogo toga bi se moglo pozitivnog iskazati, ali rekao bih i nešto vama, gospodine Đorđeviću, a to je da moram reći da vojni aparat koji se bavi raznim pitanjima, često sagledava neke probleme iz imovinskih odnosa na jedan neadekvatan način. Primera radi, Dom Vojske Srbije, ranije Dom JNA u Petrovcu na Mlavi, je 50 i neke godine ustupljen Vojsci, a on je inače vlasništvo Udruženja zanatlija i opštine Petrovac na Mlavi i dat je na upotrebu i korišćenje Vojske, sve dotle dok bude stajala potreba da ga Vojska koristi. On se više ne koristi skoro 20 godina i danas bi bio gotovo ruina u kojoj bi samo zmije bile stanovnici takve jedne ruine, na sreću naša opština je apsolutno održavala takav objekat i koristi ga kao Dom kulture. Ovo pričam što očekujem da ipak to treba sagledati u jednom drugom kontekstu i voditi računa.

Na kraju želim da kažem da je Vojska velika inspiracija za ono što je edukacija naše omladine i bilo je zadovoljstvo i biće i nadalje da gledamo „Vojnu akademiju“, a to je zaista jedan serijal koji iskazuje sve najbolje vrednosti za razliku od onoga gde se iskazuju razne primitivnosti i kamo sreće da na takav način gajimo ono što je dobro u našoj zemlji, kao što prikazujemo vrednost vojske.

Naša poslanička grupa će svakako glasati za vaš izbor, gospodine Đorđeviću.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo set važnih zakona iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredina kojima Srbija svoj zakonodavni okvir usklađuje sa primarnim i sekundarnim izvorima prava Evropske unije i na taj način prihvata standarde Evropske unije, za čije je članstvo kandidat. To su izmene i dopune ranije donetih zakona, Zakona o zaštiti prirode, Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o upravljanju otpadom, a na dnevnom redu su izmene i dopune Zakona o stočarstvu, kao i dva međunarodna sporazuma.
Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, želim na samom početku da iznesem pozitivan stav o predloženim zakonima i mi ćemo o tim zakonima glasati. Govoriću o nekim aspektima zakona iz ovog pretresa. Činjenica je da zaštita životne sredine predstavlja jednu od najširih i najzahtevnijih oblasti na putu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Zaštiti životne sredine posvećeno je posebno Poglavlje 27, koje podrazumeva harmonizaciju našeg nacionalnog zakonodavstva sa osnovnim ciljevima politike životne sredine Evropske unije. Suština ove politike je očuvanje prirodnih vrednosti, promocija resorno odgovorne ekonomije i održivog razvoja i briga o zdravlju stanovništva. Dakle, ovi predloženi zakoni ne rešavaju sve probleme, niti smo dostigli vrh savršenosti u ovoj oblasti kada je reč o zakonodavstvu i o regulativama, ali svakako da je ovim učinjen jedan veliki napredak u ovoj oblasti i naravno da u narednom periodu treba pratiti okolnosti i sve ono što je aktuelno i što treba nadograditi u datom trenutku.
Politika zaštite životne sredine je multisektorska i ne može se bez usklađenih i integrisanih sektorskih politika ni planirati ni sprovoditi efikasno. Dakle, sprovođenje principa održivog razvoja u svim delatnostima i sektorima privrednog i društvenog razvoja preduslov je opstanka čoveka i naše planete. Zato je obaveza svih nas, a naravno države pre svega da stvara uslove za održivi razvoj koji je u skladu sa prirodom i njenim resursima i vrednostima. Ne smemo da zaboravimo da je čovek samo deo prirode i da on ne može mimo nje, te na taj način mi imamo obavezu da sačuvamo sve što je priroda, sve što je život i da se uskladimo i primerimo zakonima prirode da bi sačuvali prirodu i živi svet za naše potomstvo.
Zato i zakone koji su danas na dnevnom redu posmatram kao odgovorni napor države, odnosno naše Vlade i Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, da naš zakonodavni okvir uskladimo sa evropskim standardima, ali i da pre svega odgovorno postupamo sa svojim prirodnim resursima i da ih zaštitimo, takođe, da odgovorno upravljamo posledicama privrednog razvoja kojima se ugrožava životna sredina. Pre svega, to je stvaranje ogromnih količina otpada, komunalnog, opasnog, industrijskog otpada, otpada iz domaćinstva itd.
Kada je u pitanju prvi u nizu zakona, Zakon o zaštiti životne sredine istakao bi značaj nekih izmena kojima se unapređuje sistem zaštite životne sredine i sistem odgovornosti za ugrožavanje, devastiranje svih elemenata životne sredine. Kao posebno dobro zakonsko rešenje treba svakako pohvaliti ponovno osnivanje Zelenog fonda Republike Srbije kao posebnog budžetskog fonda o kome se već duže vreme govori, kao i o dobrom modelu za finansiranje životne sredine. Pokazalo se da nije bilo dobro ukidanje Zelenog fonda koji je ranije bio prisutan.
Sredstva Zelenog fonda će se dodeljivati i to je dobro, isključivo na osnovu javnog konkursa koji će raspisivati ministarstvo isključivo za finansiranje zaštite i unapređenja životne sredine, za precizno utvrđene aktivnosti i projekata, mehanizmima strogog nadzora koji će vršiti ministarstvo. Rizik zloupotrebe svodi se na minimum, a ovo posebno ističem iz razloga što je bilo raznih zloupotreba u korišćenju sredstava iz Zelenog fonda u proteklom periodu.
Sredstva za zaštitu životne sredine će se obezbeđivati kako iz budžeta Republike Srbije tako i iz lokalnih budžeta, iz predpristupnih fondova, iz raznih donacija i iz drugih fondova. Takođe, osnivaju se i budžetski fondovi, zeleni fondovi na svim nivoima, što znači da će se odgovornost za zaštitu spustiti direktno do lokalnih nivoa na kojima i posluju zagađivači u praksi, u životu.
Drugi zakon koji je iz ovog seta jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona zaštite prirode. Ovaj zakon pored ostalog obuhvata i aspekt zaokruživanja sistema zaštite životne sredine, zaštite prirode i svih njenih vrednosti, divlje flore i faune, geomorfoloških, geoloških vrednosti koje su svedoci istorije nastanka života na zemlji. Imamo dobar primer koji govori o tome da treba sačuvati ono što imamo. Na dan državnosti 15. februara Republike Srbije, „gugl“ je na svoju naslovnu stranu postavio jednu od najlepših geomorfoloških vrednosti Srbije Đavolju varoš. Stvarno je bilo lepo što je ceo svet mogao da vidi takvu jednu prirodnu lepotu.
Zakonom se uvode novi pojmovi kao što je geopark. Geopark se posmatra kao područje jasno definisane površine u okviru koje se štite, čuvaju, prezentiraju i promovišu objekti geonasleđa kao i druge kulturnoistorijske vrednosti od značaja za nauku, obrazovanje, kulturu i ekonomiju. Zakonom se uspostavlja još jedan novi institut, a to su ekološke mreže Republike Srbije koji ima za cilj zaštitu područja sa staništima retkih vrednih vrsta divlje flore i faune. Ovo je značajna novina u zakonu jer dugoročno štiti naše retke endemske vrste biljaka i životinja i naravno njihova staništa.
Posebno je važno istaći da delom zakona se normiraju uslovi za držanje i obeležavanje živih primeraka divljih životinja u zatočeništvu. Posebno je predviđeno da se živi primerci divljih vrsta životinja mogu držati u zatočeništvu samo ako im dobrobit nije ugrožena, odnosno ako im se obezbede životni uslovi koji odgovaraju fizičkim i biološkim specifičnostima, odnosno zdravstvenom stanju životinja. U tom smislu definisanje pojma prihvatilišta za životinje iz zoološkog vrta, propisivanje uslova za njihovo osnivanje i rad predstavlja veliki korak ka uspostavljanju reda u ovoj oblasti.
Odredbe ovog zakona imaju za cilj sprečavanje nezakonitog sticanja vrednih primeraka divljači i primeraka divlje flore i faune i sprečavanje nelegalnog prometa u zemlji i prekograničnom prometu.
Takođe, propisuje se obavezno evidentiranje i obeležavanje živih primeraka zaštićenih divljih vrsta životinja, dakle, propisuje se obaveza svakog ko postane vlasnik živog primerka strogo zaštićene ili zaštićene divlje vrste.
Ono što Srbija ima kao stalni problem, a to je zbog toga što je područje Srbije atraktivno lovno područje jeste iznošenje iz zemlje ulovljenih primeraka, kapitalnih primeraka divljači. Koliko mi je poznato procedure su bile nedefinisane u potpunosti, tako da je dosta njih ilegalno iznešeno iz zemlje, a sada se ovim zakonom uređuje pitanje prekograničnog prometa divljih vrsta, delova kao i njihovih derivata. Pooštravaju se uslovi i preciziraju procedure i predviđaju sankcije i kontrole ovog prometa, a to se sada daje u nadležnost carinskim organima.
Treći zakon o kome bih nešto govorio jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o otklanjanju otpada koji takođe ovu oblast mnogo preciznije i kvalitetnije uređuje. Posmatrajući upravljanje otpadom, njegovu reciklažu i plasman novog proizvoda ne samo kao faktor zaštite životne sredine već kao novi privredni prostor za ostvarivanje brojnih zelenih radnih mesta. Zakonom se uvodi novi pojam nus proizvod čime prestaje status otpada, jer otpad dobija status robe, odnosno dobija određenu upotrebnu vrednost, a njegova prerada privredni karakter.
U tom smislu je prepoznata potreba da se zakonom potpunije i preciznije urede odnosi svih učesnika u reciklaži. Preko organizovanog tržišta otpadom trgovina i promet otpadom i otpadnim materijalima se uvodi u legalne tokove čime se eliminiše nelegalno tržište otpada čime država obezbeđuje povećanje budžetskih sredstava odnosno prihoda po osnovu povećane naplate PDV i drugih zakonskih, poreskih obaveza. Dobro rešenje u ovom zakonu je i to što će se obezbediti kontinuitet u radu novih reciklažnih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole.
Četvrti zakon na dnevnom redu danas jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu. Važeći Zakon o stočarstvu je donet pre sedam godina sa izmenama i dopunama koje su izvršene 2012. godine. U međuvremenu se puno toga promenilo u stočarskoj proizvodnji tako da je potrebno dalje zakonsko uobličavanje ove oblasti, pogotovo što znamo da je stočarstvo baza, odnosno osnova svake ozbiljne poljoprivrede.
Cilj ovih izmena jeste stvaranje preduslova za dalje unapređenje stočarstva, proizvodnje i proizvodnje u Srbiji, što prvenstveno znači podizanje obima stočarskog fonda, ali i podizanje kvaliteta svih proizvoda stočarstva.
U poslednjih 15 godina, suočeni smo sa čestim poremećajima na tržištu stočarskih proizvoda. Stočni fond je godinama opadao. Na sreću, u prošloj godini trend opadanja je prestao. Krenuli smo ka stabilizaciji i rastu stočnog fonda, što je rezultat dobrih podsticajnih mera za stočare koje je Vlada i Ministarstvo poljoprivrede preduzimalo u prethodne dve godine. Osim brojnosti stočnog fonda, ukoliko želimo stabilizaciju na domaćem tržištu i povećan izvoz, mi moramo obezbediti i kvalitet.
Zakonom se definišu i novi pojmovi i preciziraju stočarsku proizvodnju i proizvode. Tako se definiše i pojam akvakultura, kao prostor za uzgajanje riba, ali i proizvoda ribarstva i bliže se uređuju svi uslovi i procedure za njihovo otvaranje, za uzgoj i promet.
Zakon kao novi pojam uvodi i farme i divljači, koji predstavljaju novi način organizovanog uzgoja divljači.
Zakon kroz brojna rešenja štiti uzgoj autohtonih rasa domaćih životinja i uvodi obavezu vođenja registra odgajivača autohtonih rasa domaćih životinja, što treba da omogući preciznu evidenciju, zaštitu domaćih rasa, proces oplemenjivanja i uvećanje brojnog stanja.
Mere nadzora su takođe značajne nad prometom stoke i stočarskih proizvoda i one su ovim zakonom pojačane, a u prekograničnom prometu će te mere sprovoditi granični veterinarski inspektor, koji se kao nova kategorija inspekcijske službe uvodi ovim zakonom.
U celini posmatrano, ove izmene o stočarstvu omogućavaju realizaciju ciljeva poljoprivredne strategije koji se odnose na stočarstvo, a to je povećanje stočnog fonda, zaštita i razvoj domaćih rasa i adekvatna kontrola prometa stočarskih proizvoda, kako sa stanovišta bezbednosti hrane, tako i sa stanovišta legaliteta tog prometa.
Pošto dolazim iz mlavsko-homoljskog kraja, želim da naglasim da taj kraj, mlavsko-homoljski je pčelarski kraj i vama je to poznato, u tom pogledu. Vi ste, poštovana ministarko, imali prilike da posetite njihove izložbe, sajmove i manifestacije, ali, želim da u ime pčelara mlavsko-homoljskog kraja pohvalim i to da je u Zakonu o stočarstvu uvedena i ova oblast i sprovođenjem Zakona o stočarstvu, uključena su i pčelarska udruženja, koji su motori i pokretači pčelarske proizvodnje i ta pčelarska udruženja dobijaju sada zakonom nova ovlašćenja da prikupljaju podatke za pčelinje paše i za katastar pčelinje paše, a imaće i obavezu da svoje pčelare blagovremeno informišu o akcijama suzbijanja komaraca, kako bi zaštitili svoje pčelinjake.
Na samom kraju, da se kratko osvrnem na dva međunarodna sporazuma, koja razmatramo u okviru ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa. Predlogom zakona o potvrđivanju Amandmana na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu vrši se usklađivanje sa međunarodnim obavezama koje Srbija kao potpisnica Konvencije ima.
Druga Konvencija se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Izmena i dopuna Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala i ona je takođe značajna za nas. O tome ne treba posebno pričati, u vremenu kada su postojali veliki aksidenti takve vrste i naravno da mora da se predupredi svaka eventualna nesreća u ovom pogledu i s tim u vezi dobro je da smo pristupili takvom jednom sporazumu, koga ćemo ovih dana i ratifikovati.
Još jednom ću izraziti zadovoljstvo da će Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije glasati za ove zakone. Zahvaljujem.
Predsedavajući, poštovana ministarka i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, razumljivo da je da predstavnik opozicije pokušava da nađe razloge za svoj marketing, da ospori predloženi zakon, da nalazi mane, da kritikuje, itd. Sve je to sasvim u redu i niko ne treba zbog toga da se povređuje, da bude ljut zbog toga, itd. Međutim, mi imamo iz dana u dan prisutnu teatralnost nekih poslanika, pa i gospodina Pavićevića, koja prelazi granice ukusa i lepog i primerenog ponašanja jednog narodnog poslanika. Ovo više služi za zabavu širokog auditorija i pokušaj da se jeftinim političkim poenima ostvari neki rejting.
Govori se o navodnoj nesposobnosti Vlade, kada govorimo o zakonima koji su iz oblasti životne sredine, o Zakonu o stočarstvu, itd, govori se o ostavci, navodnoj ostavci premijera, pa onda se spočitava i ministarki što je ona došla ovde u parlament da brani zakone, kada i ona treba da podnese ostavku, itd. To zaista nema nikakvog smisla i to već nije ona, da tako kažem, primerena i jedna fina, lepa, parlamentarna borba koja je razumljiva i koja treba da bude svojstvena opoziciji. Ali, to prelazi zaista granice ukusa.
Što se tiče SPS, mi nikada nismo se ponašali na takav način kada smo bili opozicija, bili smo konstruktivna opozicija, što preporučujem i gospodinu Pavićeviću da to čini, više će da mu se isplati.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodine ministre, uvaženi saradnici ministra, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da danas pričamo o jednom predlogu zakona i o jednoj temi koja je veoma prijatna, rekao bih, i rekao bih da sa puno ushićenja i u jednoj dobroj atmosferi razgovaramo o Predlogu zakona o sportu, tim pre što mi zaista imamo dobrih rezultata u ovoj oblasti.
Mislim da ćemo se složiti sa konstatacijom, a to je i rečeno u članu 2. Predloga zakona, da je sport delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Sport je svojevrstan fenomen koji doprinosi razvoju društva, obogaćuje kulturu, ekonomiju, sastavni je deo našeg identiteta koji nas čini respektabilnim u odnosima sa drugima što je veoma značajno.
Sport doprinosi stvaranju svakako pravih vrednosti, a pre svega širenju etičkih principa, discipline, samokritičnosti, tolerancije, upornosti, poštenja. Konačno, doprinosi pravilnom psihofizičkom razvoju dece i mladih ljudi, doprinosi unapređenju zdravlja.
Može se reći da je Republika Srbija značajna sportska sila u vrhunskom sportu. Iako smo mala zemlja, imamo veoma značajne rezultate na svetskim i evropskim takmičenjima. Ti rezultati neverovatno doprinose socijalnoj koheziji i oni podižu duh, moral i motivaciju ljudi širom Srbije u prevladavanju, istrajavanju sa svakodnevnim problemima. Narod, a naročito mladi ljudi se identifikuju sa sportistima i sa njihovim rezultatima. U svesti naših ljudi, građana i mladih u prilikama velikih pobeda na sportskim terenima vrši se neverovatna projekcija pravih vrednosti i to svakako treba da bude jedan model i mehanizam u daljem vaspitavanju i dizanju duha našeg naroda, naročito mladih ljudi pri takmičenjima na svim nivoima.
Rekao bih da sport i rezultati koji se dobijaju u našoj zemlji ostavljaju večiti trag za buduće vreme i taj trag treba svakako slediti. Takav trag već su ugazili naši poznati sportisti i još ga gaze i još ga čine, kao što je Novak Đoković, kao što su naši košarkaši, naši vaterpolisti, rukometaši i mnogi drugi pojedinci koji treba da služe za primer pre svega mladoj generaciji, ali o čemu je i govorio naš poslanik Neđo Jovanović, i mediji treba da prate sve ove rezultate, a manje da favorizuju destruktivne programe kao što su rijaliti program, itd.
Takav jedan trag se ostavlja za buduće vreme i on može da traje i stotinama godina i vekovima. Ja ću reći samo jedan primer. Reč je o olimpijcu, Dragutinu Tomaševiću koji je 1912. godine nosio srpsku kraljevsku zastavu na Olimpijadi u Stokholmu i taj maratonac je svojim rezultatima praktično doprineo da Srbija po prvi put postane olimpijska zemlja, da uđe u porodicu olimpijskih zemalja.
Zato smo mi u Petrovcu na Mlavi organizovali i već traje memorijalni turnir svake godine na kome učestvuju od predškolskog uzrasta, preko školskih svih generacija, do seniora, memorijalni turnir u trčanju u maratonu i u kraćim, da tako kažem, stazama. Zatim, podignut mu je spomenik u centru grada, a sportska hala u Petrovcu na Mlavi nosi njegovo ime.
Na takav način treba zaista promovisati sport i učiniti da on bude deo svakodnevnice. Zaista uzimajući u obzir da naša nacija, naši ljudi, naši građani, naš živalj ima zaista veliki potencijal u ovome, u sportu, s tim što sport treba da bude deo jedne kulture koja treba da se razvija i tu mi imamo čime da se pozabavimo i budite uvereni da mi u poslaničkoj grupi ćemo uvek podržati vaše nastojanje i da svakako idete dobrim pravcem, gospodine ministre. Socijalistička partija Srbije će glasati za ovaj zakon.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o ovom amandmanu, mislim da je formulacija koja je data u Predlogu zakona, a uzimajući u obzir i prethodne amandmane koji su poboljšali ovaj tekst, sasvim dovoljna formulacija. Tako da, svako proširivanje formulacije ovog člana otvara mogućnost dodavanja novih pojmova koji bi možda imali smisla, ali to može ići u nedogled i otvara potrebu dodavanja novih i novih pojmova itd. Naravno, onda se gubi smisao i veća je mogućnost da se zakon tumači neadekvatno u datim situacijama.
Dakle, ova formulacija je sasvim dovoljna, tako da pojmovi opšti interes i interesi dece i maloletnika u vaspitnoj, obrazovnoj i sportskoj delatnosti su sasvim dovoljni i oni obuhvataju sve ostalo.
Čak mislim, ali ne stavljam to u raspravu jer to nije ni predloženo amandmanom, da i ovo u sportskoj delatnosti je bilo suvišno jer i taj segment je svakako deo obrazovnog vaspitnog procesa, obrazovne vaspitne delatnosti, čak da je i to možda bilo suvišno, ali neću sa tim da polemišem.
Želeo bih još da dodam, u ime poslaničke grupe SPS i u svoje ime, da predlagač zakona i ministarstvo je za svaku pohvalu, da se zaista pozabavilo pitanjem zaštite dece i maloletnih lica od javnog oglašavanja, jer u toj sferi imamo sve i svašta i da svakako, naravno, i kroz ovo što je rasprava pokazala i što su amandmani podneti i kroz tu kooperativnost i poboljšanje usvajanjem amandmana, mi imamo, znači, jedan segment zakona koji je veoma važan u zaštiti dece, u zaštiti psihofizičkog razvoja dece i to je zaista za svaku pohvalu.
Kamo sreće kada bi i ostale sfere i na televiziji i u medijima bile i u drugim nekim oblastima i segmentima toliko oprezne i odgovorne, u smislu očuvanja integriteta dece i pravilnog razvoja, kao što u ovom slučaju zaslužuje usvajanje ovakvog jednog zakona, sa rezultatom i ove rasprave, svaku pohvalu. Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je vezano za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, te zato je pitanje upućeno ministru državne uprave i lokalne samouprave, odnosno ministarski Kori Udovički.
Naime, finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina je regulisano Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i u članu 114. definisano je da su sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta, da se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, iz budžeta Autonomne Pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, iz donacija i ostalih prihoda.
Sledeći član 115. govori o tome koja je visina sredstava iz javnih izvora koja se obezbeđuje za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta i da se određuju za svaku godinu Zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukama o budžetu Autonomne Pokrajine i odlukama jedinica lokalne samouprave kada se donose lokalni budžeti.
Ovo je ujedno i pitanje, ali skrećemo i pažnju, kao poslanička grupa SPS na nedovoljnu definiciju onoga što je odredba ili stav koji reguliše finansiranje nacionalnih saveta iz budžeta lokalnih samouprava. Naime, sredstva koja se određuju iz lokalnih samouprava raspoređuju se u skladu sa odlukom nadležnog organa lokalne samouprave nacionalnim savetima koji predstavljaju nacionalne manjine, koje u stanovništvu jedinice lokalne samouprave dostižu najmanje 10% od ukupnog broja stanovnika.
Rekao bih da tu postoje različite prakse. Možda je ovo pitanje manje problematično, manje bolno u Vojvodini, mada iz razgovora sa kolegama poslanicima iz Vojvodine, a koji su iz redova nacionalnih manjina, iskazuje se da lokalne samouprave u nejednakoj meri ispunjavaju svoju obavezu, a da u ostalim delovima Srbije čak imamo mnogo drastičnije slučajeve, da neke lokalne samouprave uopšte ne ispunjavaju svoju obavezu da finansiraju delatnost nacionalnih saveta. Tako na primer u istočnoj Srbiji od 19 opština u kojima postoji Vlaška nacionalna manjina samo četiri opštine su ispunile svoje obaveze u nekom iznosu minimalnom za finansiranje Vlaškog nacionalnog saveta za 2015. godinu.
Previđa se u organima lokalne samouprave da i predstavnici manjine su stanovnici tih lokalnih samouprava, da i oni treba da zadovolje neke svoje interese, naročito u oblasti kulture, oblasti obrazovanja, oblasti obaveštavanja, odnosno informisanja i službene upotrebe jezika i na takav način, ostvarivanjem tih manjinskih prava, zapravo budu u ravni sa pravima većinskog naroda.
Dakle, ova odredba zakona samo deklarativno obavezuje lokalne samouprave, ali ne definiše, ne postoji instrument koji do kraja to će učiniti.
Kroz finansijske izveštaje koje nacionalni saveti dostavljaju ministarstvu može se videti u kojoj meri lokalne samouprave ispunjavaju i zato bi tražio izveštaj od strane ministarstva na koji način su se lokalne samouprave odnosile prema ovom pitanju, a sa druge strane skrećemo pažnju da u narednom periodu…
… kada budu izvršene izmene i dopune ovog zakona, ovo pitanje se preciznije definiše i reguliše. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, predsednice Narodne skupštine, poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS, svakako predlažem da se ovakav amandman ne prihvati. Zašto? Zato što stav 2. u članu 1. je ključni stav koji pretpostavlja sređivanje stanja u ovoj oblasti, koji je u ovom periodu do sada omogućavao haos, jedno haotično stanje, velike zloupotrebe, uzurpiranje. Dalje, velike površine su bile neobrađene. Ovakav jedan stav zapravo pretpostavlja zaista jedan drugačiji sistem rada u korišćenju poljoprivrednog zemljišta i stav koji glasi da je poljoprivredno zemljište dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe je zapravo stav ili  odredba zakona koja ne može istinski nikome da smetam, svakome kome je stalo do unapređivanja stvari i sređivanja stvari u oblasti poljoprivredne proizvodnje.
Dakle, brisanjem ovog stava značilo bi poništavanje mnogih drugih pretpostavki koje treba da se srede ovim zakonom. Kažem, ovo je ključni i stubni momenat i stav koji pretpostavlja ono što želimo da postignemo ovim zakonom. Znači, da zaključim još jednom, ovakav amandman treba odbiti.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 3. sporan je taj stav 3, odnosno on se negira. Još neki amandmani predviđaju njegovo brisanje. Ali, zapravo, to je najjednostavniji mehanizam da se taj program mora uraditi i na osnovu toga da se izvede dalja procedura oko zakupa i oko ubiranja sredstava po tom osnovu. Teza da sada treba da trpi cela samo lokalna samouprava zbog toga što neko ne donese program, te to nije politika koja može da prođe i da tu postoje nelogičnosti, apsolutno je neutemeljena i ne može da se prihvati. Zapravo, i predsednik opštine i svi organi koji su u toj lokalnoj samoupravi moraju da poštuju određene obaveze jer neispunjavanjem tih obaveza oni lično doprinose tome da sistem ne funkcioniše.
Ako određena lokalna samouprava po ovom ili po nekom drugom osnovu ne bude dobila transfere koje treba da dobije, oni su odgovorni za to, oni treba da polože račune građanima. Oni su nesposobni i oni treba da trpe određene političke i druge posledice. Ne možemo da zamenjujemo teze. Tako da, zbog nečinjenja određenih obaveza od strane organa lokalne samouprave odgovornost snosi ministarstvo ili možda, ako hoćete, premijer ili predsednik Republike. Nemojmo stvari da izokrećemo naopako. Ovo su sasvim jednostavne stvari i sasvim jedan mehanizam koji je logičan. Stvar je u tome da se moramo okrenuti obavezama koje moramo izvršavati ako hoćemo da funkcionišemo i ako hoćemo da nam poredak stvari bude na onom mestu odgovarajućem koje odgovara građanima u svakoj lokalnoj samoupravi. Za to snose odgovornost i predsednici opština i svi oni koji su ispod njega. Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovana ministarka i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da je prihvaćen prethodni amandman kojim se rešava otkup zemljišta i pomera se sa pet na 10 godina.
Međutim, moj amandman se odnosi na jedan drugi deo ovog člana 72g i zapravo u tom članu 72g u stavu 2. reči: „Najmanje 10 godina“, zamenjuju se rečima: „Najmanje 15 godina“. Reč je da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je predmet ugovora o kupoprodaji ne sme otuđiti niti dati u zakup najmanje 10 godina, a mi predlažemo - ne sme se otuđiti niti u zakup dati najmanje 15 godina.
Ovo nije u suprotnosti sa već usvojenim amandmanom, samo je reč o produženju roka da se ne sme otuđiti. Naglašavam da u prvom predlogu zakona, odnosno u predlogu zakona taj rok za otkup je bio pet godina, a otuđenje nije moglo da se izvrši 10 godina. Sada smo usvajanjem prethodnog amandmana došli u situaciju da čim se završi otkup od 10 godina, ako ovo ostane ovako kao što je napisano, onda može istog trenutka i da se otuđi.
Smatram da moj amandman nije u protivrečnosti i ne smeta već usvojenim rešenjima i prihvaćenom amandmanu i da samo poboljšava tekst u smislu da se otuđenje ne može izvršiti 15 godina, što znači da opet ostaje razlika od pet godina između završetka plaćanja u ratama otkupa i prava da se otuđi. Pa vas molim, poštovana ministarka, da to razmotrite i ako je mogućnosti da se taj deo prihvati i da na takav način imamo jedno kompletno rešenje koje bi omogućilo da i pravo otuđenja, odnosno ne stupi pre petnaeste godine, što u krajnjoj liniji to produženje roka za zabranu otuđenja i davanju u zakup smanjuje mogućnost zloupotreba u ovim pitanjima. Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, ja sam se javio na amandman na član 3. Balše Božovića, ali vi verovatno…
Prošlo je, ali evo ja ću da se priključim ovde uz podršku ovog amandmana koji je gospodin Pavićević predložio i mi podržavamo njegov amandman, ali zapravo u kontekstu člana 3, želim da kažem da je zapravo ovaj zakon na sveobuhvatan način uređenja i zaštite životne sredine, kao privrednog resursa od nacionalnog interesa, ali zaštita zemljišta nije samo od nacionalnog interesa, to je od internacionalnog interesa, rekao bih, i to je univerzalna kategorija, kao što je veoma značajno zaštita vode, zaštita vazduha, tako da uz činjenicu da ovaj zakon se donosi kod nas u Srbiji kao prvi zakon takve vrste, veoma je značajno uputiti reči pohvale Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, kao i Vladi Republike Srbije, da je predložila jedan ovakav zakon.
Dakle, takvi predlozi za ukidanje, na primer, člana 1. ili člana 3, zapravo je jedna čista opstrukcija, nemaju nikakvo utemeljenje i neku argumentaciju i s tim u vezi, želim da kažem da treba podržati sve ono što je bilo konstruktivno.
Evo da se vratim na amandman gospodina Pavićevića. To je jedan primer konstruktivnosti u ovom slučaju, što nije bio uvek slučaj i ne podržavamo uvek, ali podržavamo ovo. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako je značajno da danas raspravljamo o veoma dva važna zakona iz oblasti poljoprivrede, ali i životne sredine, očuvanja životne sredine, rekao bih.
Smatram u ime poslaničke grupe SPS da je ovo pravi trenutak ili gotovo nije se moglo više ni odlagati donošenje ovih važnih zakona koji su u interesu Republike Srbije, u interesu zaštite jednog velikog i važnog resursa za našu državu i za naš narod, u interesu građana Republike Srbije.
Dakle, zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao što je ovde rečeno, dugo se i očekivao, dugo se i pripremao. Drugi zakon o zaštiti zemljišta je zakon koji bar u ovom regionu se po prvi put donosi i on ima veliki značaj. Nešto kasnije o tome ću i reći.
Dakle, ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu predlažu se brojna rešenja, nova rešenja kojima treba da se unapredi gazdovanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, kako sa aspekta bolje iskorišćenosti, tako i sa aspekta ostvarivanja budžetskih prihoda po osnovu korišćenja ovog resursa.
Rekao bih da je bilo haotično stanje u ovoj oblasti i onako kako se to radio do sada, davalo je mogućnost velikih zloupotreba od strane i lokalnih samouprava i mnogih drugih koji su u tome učestvovali.
Vlada Republike Srbije daje ovom strateškom prirodnom resursu, znači zemljištu veliki značaj i ove izmene zakona, ovim izmenama po prvi put u našem zakonodavstvu ustanovljava se da je poljoprivredno zemljište dobro od opšteg interesa za Republiku, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i koje se ne može koristiti u druge svrhe i da ovim zemljištem raspolaže i upravlja Republika Srbija preko nadležnog ministarstva.
Dakle, to je osnovna i jedna kategorija koja se ovde definiše i koja je veoma značajna da bi se sve ostalo dovelo u red.
U ovom Predlogu zakona vođena je duga javna rasprava u kojoj su učestvovale sve zainteresovane strane i čini se da su brojni predlozi u toku rasprave bili i prihvaćeni.
Reći ću da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje oba zakona glasati jer zapravo smatramo da rešenja ovim zakonima doprinose odgovornom upravljanju i mnogo većoj iskorišćenosti državnog poljoprivrednog zemljišta, kao i očuvanju zemljišta kao važnog resursa.
Ja bih se posebno osvrnuo na neke izmene i ciljeve koji treba da se ostvare usvajanjem ovih zakona. Po prvi put, naša država ovim zakonom, tj. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, izmenama i dopunama, omogućava malim poljoprivrednicima i poljoprivrednim gazdinstvima koja poseduju do 30 hektara, da mogu da uvećaju svoj posed kupovinom zemljišta još 20 hektara, znači ukupno bi imali do 50 hektara obradivog zemljišta.
Predlogom zakona je predviđen rok za otkup od pet godina, ali poslanička grupa SPS smatra da je to mali period. Mi smo i podneli amandman u tom smislu, da se taj rok poveća na 10 godina.
Kada govorimo o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, naravno da kroz ove izmene zapravo i dolazimo do nekih rešenja koja su veoma važna, a koja su u interesu naših poljoprivrednih proizvođača da to otkupe na vreme, a s druge strane, važno je da država iznađe mogućnost da bude realno vreme za otkup, odnosno za kupovinu tog zemljišta.
Čuli smo i, evo, da ponovim, uslov je da se zemljište može kupiti u lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji poljoprivrednik ima svoje boravište, odnosno prebivalište najmanje tri godine, da ima registrovano i aktivno poljoprivredno gazdinstvo, veoma je važno da je ono aktivno.
Malim poljoprivrednim proizvođačima koji u Srbiji, to je veoma značajno, jer oni nose onu primarnu bazičnu poljoprivrednu proizvodnju, a to je opet lančano važno i za one velike proizvođače koji treba da investiraju u neke cikluse, u prerađivačke kapacitete, ali uvezivanjem ove proizvodnje malih i velikih proizvođača dolazi se do onog pravog efekta.
Važno je istaći da se ovim zakonom predviđa da se pre svega ponudi ovo zemljište koje se više godina ne obrađuje.
Inače, prema evidenciji, u Srbiji, prema evidenciji ministarstva, 240.000 hektara ima neizdatog državnog poljoprivrednog zemljišta. To znači da je gotovo polovina od ukupnih površina u državnom vlasništvu neizdata, neobrađena ili, što je još gore, uzurpirana i da se to zapravo nalazi u sivoj zoni.
Dakle, jedna zemlja koja pretenduje da na sveukupnom planu dočeka jedan boljitak, da poveća svoj bruto proizvod, da dođe do boljeg standarda, da se više proizvede, da se efekat u privređivanju ostvari na jedan drugačiji način, ne može da dozvoli ovakvo jedno haotično stanje koje je postojalo u ovoj oblasti.
Rekao bih da je važno da se zakonom stavlja zabrana na prodaju kupljenog državnog poljoprivrednog zemljišta u roku od 10 godina, a i to je pitanje, možda i to treba povećati taj rok.
Takođe, poslanička grupa SPS je podnela amandman kojim se pravo zabrane otuđenja u toku važenja kupoprodajnog ugovora odnosi i na potomke i na pravne sledbenike, a ne samo na one koji su u trenutku sklopili ugovor.
Drugi važan segment ovog zakona jeste davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Omogućava se zakonom zakup poljoprivrednog zemljišta za period od 30 godina, čime se daje velika sigurnost i isplativost investitorima koji su ulagali i koji će da ulažu u višegodišnje zasade, a takođe, ovo zakonsko rešenje pogodovaće i velikim zemljišnim posednicima koji trebaju da pokrenu investicione cikluse da grade prerađivačke kapacitete itd. Dakle, sigurnost poljoprivrednih proizvođača treba da bude ovde značajna da bi sve ovo bilo realno.
Jedan od važnijih efekata ovih zakona jeste da poljoprivredno zemljište mogu kupiti domaća fizička lica i to mali poljoprivredni proizvođači, rekli smo, oni koji poseduju do 30 hektara. Ne mogu ga otkupiti stranci, a često smo čuli zlonamerne komentare u ovom pravcu, jer po važećem zakonu i po ovim izmenama i dopunama zakona, zabranjena je prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima. Treba sve učiniti da do trenutka kada stupi SSP na snagu omogućimo da naši ljudi, naši građani, proizvođači uđu u proces kupovine poljoprivrednog zemljišta na koje imaju pravo.
Kao jedan od izuzetno važnih ishoda ovog zakona biće i mnogo odgovorniji odnos lokalnih samouprava prema korišćenju državnog poljoprivrednog zemljišta. Zahvaljujući neodgovornošću nekih lokalnih samouprava, velike površine bile su uzurpirane i to je po pravilu bilo najkvalitetnije zemljište, a da država nije imala nikakve koristi od svoje imovine.
Naravno da pojedini centri moći i oni koji su držali monopol u ovoj oblasti su protiv ovakvog jednog zakona, jer se gube određene pozicije koje su im omogućavale da i dalje zloupotrebljavaju uz pomoć raznih subjekata kako u lokalnim samoupravama i na državnim funkcijama da zloupotrebljavaju ovaj veliki i važan državni resurs.
Zato je važno, i ovo se zakonom rešava, da se uvede evidencija, odnosno da se uvede registar državnog poljoprivrednog zemljišta na celoj teritoriji i na taj način više neće biti moguće prikrivanje pojedinih parcela, niti njihovo nezakonito korišćenje.
Obaveza je svake lokalne samouprave da sačini precizan program zaštite uređenja i korišćenja ovog zemljišta, pri čemu će se davanje u zakup javno oglašavati i organizovati javno nadmetanje u dva kruga, čime se obezbeđuje potpuna transparentnost, a zakonom su precizirani uslovi za pravo prečeg zakupa i pravo prvenstva u zakupu.
Još jedna mera obezbeđenja zakonitosti ovog postupka jeste da Ministarstvo daje saglasnost na programe lokalne samouprave, tako da će država imati uvid u svaku parcelu. Takođe, zemljište koje nije bilo izdato najmanje u tri poslednje godine moći će putem javnog nadmetanja, sa početnom cenom od nula dinara da se da na korišćenje aktivnim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za poljoprivrednu proizvodnju i to na period od pet godina.
Zakon za neodgovorne lokalne samouprave predviđa sankcije, što je svakako dobro i svako izbegavanje donošenja odgovarajućeg programa po kome će se postupati i biti sve transparentno, imaće za posledicu da se obustavljaju transferi, kao i pripadajući porez za plate. S druge strane, oni koji ne poštuju i budu uzurpirali to zemljište ili ga budu koristili nezakonito, nelegalni uslovi će biti oduzeti.
Zakon uspostavlja u celini antikoruptivni sistem, što je veoma važno. Na državno poljoprivredno zemljište atakovano je u postupcima tzv. burazerske privatizacije u prošlosti, tokom koje do najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta su došli malobrojni pojedinci i napravili su od toga svoje velike imperije. To je danas jako vidljivo i ne treba to mnogo objašnjavati.
Pre početka privatizacije u Srbiji je uspešno radio 91 poljoprivredni kombinat i 108 poljoprivrednih dobara privatizacijom je, zapravo, za male pare preko 120.000 hektara otišlo u ruke malog broja zemljoposednika koji su na lak način došli do najkvalitetnije zemlje u Srbiji.
Ovakvom privatizacijom uništena je baza poljoprivrede, a to je stočni fond, uništene su zemljoradničke zadruge, kooperantske mreže, posebno u ratarstvu i stočarstvu. Procena je da je ovakvom privatizacijom nekoliko stotina hiljada ljudi ostalo bez posla.
Dakle, svakako, sve su ovo razlozi za donošenje ovog zakona i kada se sve ukupno to sagleda onda ne možemo doći do zaključka koji je zdravog razuma da ovo nije u interesu građana Srbije, nije u interesu države Srbije, nije u interesu poljoprivrednih proizvođača.
Ovaj zakon, još jedanput da istaknem, jača male poljoprivredne proizvođače, jer je država upravo prvi put omogućila njima da kupe državnu zemlju. Ovom kupovinom omogućava se malim proizvođačima da ukrupnjuju svoj posed, a velikim da budu nosioci jedne veće proizvodnje, većih investicije i izgradnje prerađivačkih kapaciteta.
Da podsetim da je jedan od razvojnih ciljeva naše privrede ukrupnjavanje malih poseda, a drugi cilj o kome, kao strateškom opredeljenju, uvek govori i naša ministarka poljoprivrede, a to je obezbeđivanje tzv. tri K-a, a to znači kvalitet, kvantitet i kontinuitet.
Ovom prilikom bih hteo da pomenem i novi zakon o zadrugama koji je juče bio na dnevnom redu i hteo bih da pozdravim ovu odluku Vlade, naše Vlade, da posle mnogo godina ponovo vrati na privrednu scenu zadruge i zadrugarstvo. Pre svega, tu mislim na poljoprivredne, odnosno zemljoradničke zadruge, jer sam uveren da će obnavljanje zemljoradničkih zadruga biti veliki podsticaj, dati veliki podsticaj našoj poljoprivredi.
Samo nekoliko reči o drugom zakonu koji se odnosi na zaštitu zemljišta. Ovaj zakon zaslužuje posebno veliku pažnju zbog činjenice da je Srbija prva zemlja u regionu koja donosi ovakav jedan zakon. Zemljište je neobnovljivi planetarni resurs i mora da se obrati pažnja na njega. Do sada su voda, odnosno možda do početka trećeg milenijuma, i vazduh imali prioritete u razmatranju, kada je reč o očuvanju i unapređenju životne sredine. Isto tako je važno i očuvanje zemljišta, i te kako, u istoj ravni, kao što su voda i zemljište.
Zemljište kao resurs je proizvod biodiverziteta, proizvod onoga što je živi svet na zemlji. Nestane li taj resurs nema života na zemlji. Dakle, kroz dugotrajnu evoluciju koja je trajala i milijardama godina, reći ću samo i to da za obnavljanje jednog centimetra zemljišta sa svim svojim svojstvima, koji pretpostavlja i daje mogućnost života na zemlji, je potrebno oko 250.000 godina. Iz tih razloga veoma je važno da se obrati pažnja na ovaj resurs, a u smislu njegove zaštite i očuvanja za buduća pokoljenja i za perspektivu civilizacije na zemlji.
Socijalistička partija Srbije će svakako podržati ova dva zakona i izražavamo veliko zadovoljstvo da su Vlada Republike Srbije i ministarstvo stavilo na dnevni red ove veoma važne zakone koji su u interesu Srbije, u interesu njenih građana. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre Vujoviću, gospodo ministri, mi podržavamo formulaciju u stavu 2. u članu 47. onako kako je Vlada predložila i to „kad se za to stvore tehnički uslovi“ ne znači beskonačnost, nego čim se stvore zapravo uslovi, to će se i primeniti.
Međutim, u konsultaciji sa ministrom Verbićem, ministrom prosvete i njegovim saradnicima, kao i sa zajednicama stručnih škola, smatramo da u drugom stavu su podrazumevane i srednje stručne škole i domovi učenika, što stvara, takvo postojeće rešenje dovodi u pitanje funkcionisanje pojedinih ustanova u oblasti obrazovanja, pre svega srednjih stručnih škola, domova učenika, pa i nekih drugih ustanova u oblasti prosvete.
Ukoliko sredstva koja navedene ustanove ostvare proširenom delatnošću ne zadrže karakter sopstvenih primanja i ne koriste se za namene utvrđene posebnim zakonom, ova sredstva po Zakonu o budžetskom sistemu imaju se uplatiti u budžet Republike Srbije.
Ipak, u stavu 3. utvrđeni su izuzeci, tako da se izuzeci odnose na prihode po osnovu naplate sudskih taksi, prihodi koji se ostvare u visokoškolskim ustanovama, naučnim ustanovama i ustanovama kulture čiji su osnivači Republika i lokalne samouprave. Dakle, ta sredstva zadržavaju karaktere sopstvenih prihoda i koriste se za namene utvrđene posebnim zakonom.
Smatramo, a to smatra i Ministarstvo prosvete i ono je vama, poštovani gospodine Vujoviću, su vama to i predložili, da se izuzmu i ove ustanove, jer to je veoma problematično rešenje koje je ostalo ovako, s obzirom na to da ove škole imaju, ove ustanove ekonomije koje su složene organizacione strukture i koje su praktično poligon za obavljanje praktične nastave.
Ukidanje mogućnosti korišćenja sopstvenih sredstava, ugrozilo bi opstanak školskih ekonomija, jer poljoprivreda, onda proizvodnja u tim oblastima i ti poslovi i ti problemi koji se pojavljuju, ne mogu se unapred planirati. Zato su potrebna raspoloživa finansijska sredstva.
Na primer, nastane kvar traktora, kombajna, itd. Setva ode ili žetva prođe, sve se upropasti ako se u trenutku ne reaguje sa sopstvenim sredstvima koja se zarađuju u ovakvoj jednoj delatnosti.
Ministarstvo prosvete je apsolutno razumelo ovu potrebu. Iz tih razloga smatramo da je trebalo voditi računa o tome. Naravno, sada je kasno. Jedino je moguće da kroz amandman Odbora, da se ovo pitanje ispravi, a praksa će pokazati da je manjkavost zakona ako se ovo ne uvaži. Zahvaljujem.
Prvo da pohvalim ministarku i njene saradnike da u ovom jutru evo u tolikom broju su prisutni.

Naravno da podržavamo tekst predloženog, a ne podržavamo dati amandman, iz razloga što subvencije treba da se ulože u stvaranje proizvoda, a ne da se posle dobijenog proizvoda daju subvencije.

Zatim, zbog toga što je cilj valjda ravnomerni regionalni razvoj, zatim smanjenje razlika izmešu severa i juga, davanje šanse malim proizvođačima sa posedom do 20 hektara. Cilj je da se što veći broj poljoprivrednih proizvođača stavi u funkciju da proizvode za sebe i za državu, a ne i da budu socijalni slučajevi. Zato je veliki napredak u ovakvom jednom zakonu koji voda računa o ovim činjenicama.