Ne znam ja, sad ti svoje iznosi, pa ću ja posle.

Gospodine Mićunoviću, Aleksandar Martinović je unakazio sam duh ovog Poslovnika. On optužuje Dveri da su vršile pritisak na RIK. Nisu Dveri, ne mogu Dveri, ni DSS. To je radio Kajl Skot, i kažite to ime – Kajl Skot.
Nije mogla koalicija Čeda – Boris – Čanak da vrši pritisak na RIK, nisu mogli da menjaju izborne rezultate. To je radio Kajl Skot, pritiskao je i RIK i Republički zavod za statistiku, a i vaša vlast je ustuknula kada je on intervenisao, vaša vlast je ustuknula, vi ste se uplašili Skota. Vi ne smete ovde ni jednom rečju da pomenete Skota i postavljate pitanje – ko je, ko je, ko je, ko je? Pa evo, ili Rističević ili ja, pet i deset, nije nego Skot. Sramota je da sablju sada oštrite na Dverima i DSS ili nekom trećem, na Skotu.
Skot vam se umešao u upravljanje državom, Skot vodi glavnu reč. Eliminišite Skota.

Dame i gospodo narodni poslanici, tragedija je srpskog naroda, srpske države i svih građana Srbije što se u protekle dve godine najozbiljnijim državnim pitanjima bave ljudi koji za to nisu sposobni, koji se u to ne razumeju i nisu dovoljno obrazovani, bez obzira na to kakve su im namere. Namera je suviše subjektivna kategorija u ovom slučaju, da bi se moglo precizno i objektivno raspravljati o njoj. Međutim, suština političkog delovanja na toj platformi i ono što mogu biti posledice već su i te kako objektivne kategorije i mogu da izazovu opštu zabrinutost.
Ovde vlast želi da menja Ustav. To je jedna legalna i legitimna politička želja. Međutim, već se desilo nešto što je krajnje nelegalno i nelegitimno. Ovde je na protivustavan način izglasana odluka da se menja Ustav. Ovde je već uspostvljena obaveza da se menja Ustav Republike Srbije, na protivustavan način, izglasavanjem tzv. Ustavne povelje. Vi ste obavezali Narodnu skupštinu Srbije da menja ustav apsolutnom većinom glasova, a u Ustavu stoji da se ustav može menjati samo dvotrećinskom većinom glasova.
Vi ste već stvorili pravno nepodnošljivu situaciju, i u njoj se sve više zaplićete kao pile u kučine. Ovde je onaj koji je izašao sa predlogom da se usvoji odluka o obrazovanju komisije za pripremu zakona o promeni Ustava dao izvesno političko obrazloženje i time pokazao da se ne razume ni u politiku, ni u pravo.
Ovde se najčešće govori o kontinuitetu. Govori se o prekidu kontinuiteta, raskida se s nečim, pa se kaže - raskida se sa totalitarnom prošlošću, raskida se sa autoritarnom prošlošću, ali onaj ko o tome govori ne zna kolika je suštinska razlika između totalitarne prošlosti i autoritarne prošlosti.
Prvo, po pitanju kontinuiteta - postoji pravni i politički kontinuitet. Raskid političkog kontinuiteta, tj. prekid političkog kontinuiteta za državu nije nikakav problem. Kod svake promene vlasti taj princip, Pajtiću, pošto ništa ne znaš moram da te podučim, dolazi do promene ... do raskida (negodovanje) odnosno do prekida ...
Čekajte, ovo je Pajtić obrazlagao (žagor), stalno menjaju prezimena, šta ja znam, ovo je Pajtić. U beleškama imam da je ovo Pajtić govorio. A, ovo je Pajtić, pa stalno menjaju prezimena, ne mogu da se snađem u tome (negodovanje)... Milka, nemam još mnogo vremena, polako, da ja kažem ovo što imam.
On govori o prekidu političkog kontinuiteta. To je u redu. Desio se prekid političkog kontinuiteta vašim dolaskom na vlast 2000. godine i narod je tada za vas tako glasao.
Ne igrajte se sa prekidom pravnog kontinuiteta. Postoji međunarodno-pravni kontinuitet država i postoji unutrašnji pravni kontinuitet država. I jedno i drugo je veoma, veoma važno. Kraljevina Jugoslavija, odnosno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca ljubomorno je čuvalo kontinuitet Kraljevine - države u međunarodno-pravnom smislu. Komunistički diktator Tito grčevito se borio da sačuva međunarodno-pravni kontinuitet Kraljevine Jugoslavije.
Grčevito se borio, a vama je Koštunica za pola sata pod noge bacio međunarodni kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije, izvršivši državni udar i poslavši Gorana Svilanovića u njegovo ime, mimo Savezne vlade, da traži prijem u UN Savezne Republike Jugoslavije, kao novoformirane države, iako smo već bili u članstvu UN, samo nam je članstvo suspendovano po pitanju učešća u radu Generalne skupštine. Naša zastava se vijorila pred Generalnom skupštinom na Ist Riveru u Njujorku.
Tu je pod noge bačen međunarodno-pravni kontituitet. Pod noge je bačena Kraljevina Srbija, međunarodno priznata kao nezavisna država na Berlinskom kongresu. Pod noge je bačeno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevina Jugoslavija, Demokratska Federativna Jugoslavija, FNRJ, SFRJ i SRJ. Sve je bačeno pod noge jednim nepromišljenim potezom. Iz tog poteza sada je nikla "solanija", kao provizorijum zapadnih sila koji neće dugo trajati.
Šta je sada sa Srbijom? Srbija se, ukidanjem savezne države, našla u veoma teškoj situaciji. Ona mora insistirati na nekom međunarodno-pravnom i unutrašnjem pravnom kontinuitetu. Srbiji je veoma teško da sada postigne priznanje međunarodnog pravnog kontinuiteta sa Kraljevinom Srbijom, Kraljevinom Jugoslavijom itd. To je u međunarodnom pravu, po mojoj proceni, sada nemoguće.
Srbija sada još jedino može insistirati na pravnom kontinuitetu sa onom SR Srbijom iz komunističkog perioda. Samo joj još to preostaje. Ako i to bacite pod noge, dovešćete nas u situaciju da se Srbija uskoro priznaje kao novoformirana država sa raznoraznim ucenama sa Zapada, po pitanju Kosova, Vojvodine, Raške oblasti, odnosno Sandžaka i ko zna čega još. Vi to spremate Srbiji, a mi srpski radikali još ne možemo da vas u tome sprečimo, ali nećemo ni zajedno sa vama da u tome učestvujemo. Naše je da kažemo narodu šta mu vi spremate.
Vi kažete ovde da je ovo raskid sa totalitarnom i autoritarnom prošlošću. Da to malo objasnim Pajtiću, a i Ristiću, nije zgorega. Raskid sa totalitarnom prošlošću desio se u decembru 1990. godine prvim parlamentarnim višestranačkim izborima. Tada je totalitarna prošlost, izlaskom raznih stranaka na izbore, odbačena.
Od 1990. do 2003. godine nije bilo totalitarizma, ali tu imamo autoritarnu prošlost. Šta je tu bilo autoritarno? Medijska blokada opozicionih stranaka. Bila je u vreme Miloševića, a kod vas je još izraženija. Otimanje poslaničkih mandata opozicionim strankama, to je naša autoritarna prošlost, iz ove kože se ne može pobeći. Bilo je toga ranije, a sada ima mnogo više. Ranije bar nisu otimali registracije strankama, a vi ste sada oteli registraciju Vuku Obradoviću ili tek spremate nekima. Nešto je bilo oko Ivkovića, pa ste odustali na vreme. Inače, i tu je bilo na ivici.
To je autoritarna prošlost. Šta je još autoritarna prošlost? Kršenje odredbi Ustava, zakona voljom vlasti, koja smatra da je njen interes preči od poštovanja pravnih normi i principa pravnog poretka. To je autoritarizam. Autoritarizam je po tome vrlo blizak autokratiji. On nije u suštini autokratija, jer kod autokratije nema ni izbora, nema ni ustavnog uređenja u pravom smislu reči, ali autoritarizam po pojedinačnim aktima podseća na autokratiju. Toga je bilo ranije, a sada ima mnogo više. Autoritarizam, naša autoritarna prošlost je drakonsko kažnjavanje opozicionih poslanika, novčano kažnjavanje, manipulisanje sa davanjem mogućnosti da se glasa, da se govori u Skupštini itd. Sa medijima je situacija danas mnogo gora nego ranije, mnogo gora. To je što se tiče prirode režima.
Raskid je moguć tek sa sledećim izborima. Ali, da vidimo što se tiče vaše želje da menjate Ustav. Sadašnji Ustav Srbije ima falinku u svom legitimitetu i to je tačno. Ovaj Ustav je donela komunistička skupština. Ima on jedan demokratski element, referendum. Ja ću vas podsetiti, te 1990. godine najžešće se naša stranka zalagala za ustavotvornu skupštinu, još je bilo stranaka.

Da, iskoristiću sve.

Ovo je tema. Ovde se pripremaju promene Ustava. To je tema. Ja govorim o suštini stvari, a ne o tome hoće li Marko ili Janko biti u toj vašoj komisiji. To nas radikale ne interesuje, mi nećemo biti u toj vašoj komisiji.
Dakle, ovo je ustav koji je po sadržaju demokratski. Ima određene mane kao svaki ustav, ali po sadržaju je demokratski. Ovaj ustav nije sasvim demokratski po načinu donošenja. Donela ga je komunistička skupština i to mu je nedemokratska crta, ali je išao na referendum i siguran sam da je referendum bio regularan. Na referendumu narod je prihvatio ovaj ustav. Dobrica Ćosić je lično pozivao narod, i mnogi drugi istaknuti akademici, da izađe na izbore. Više od 50% građana je sigurno izašlo i glasalo za ovaj ustav i niko to nije osporavao, iako ja nisam izašao da glasam, ni naša partija. To je nešto što je naknadno Ustavu dalo demokratski element.
Nešto još suštinskije je potvrdilo demokratsku prirodu ovog ustava. To je izlazak svih registrovanih političkih stranaka na decembarske izbore 1990. godine po odredbama ovog ustava i izlazak svih relevantnih stranaka na sve sledeće izbore po odredbama ovog ustava. Ovaj ustav je mogao da nam padne i sa neba, mogao je Bog lično da ga napiše, ali on je ovde kroz 12 godina političke prakse prihvaćen kao relevantan ustav.
To što nije usaglašen sa saveznim nije toliko bitno, jer u slučaju da su u koliziji savezni i republički ustav, primenjuje se savezni. To što nije usaglašen sa saveznim nije proizvodilo negativne pravne posledice i ne treba da se zamajavate tim pitanjem.
Ovo je jedini ustav koji ima Srbija, a vi želite da ga menjate. Ja nemam ništa protiv vaše želje, ali onda treba prvo da neko kaže šta je to što u sadašnjem Ustavu nije dobro. Vi znate da ga treba menjati, a još niko nije objasnio šta je to što u njemu treba menjati. Možda u njemu treba menjati sve, a možda samo nešto. Možda je dovoljno menjati amandmanima ono što se mora menjati. Ja se slažem da se neke stvari moraju menjati i odmah bih vam nabrojao pet stvari, pet članova Ustava. Nije nikakav problem, ali kako ga menjati? Ovaj Ustav se jedino može menjati po ustavom propisanoj proceduri.
Ako ćete vi sada raskinuti pravni kontinuitet Srbije, ovo malo kontinuiteta što nam je preostalo, onda će vama doći spolja da pišu Ustav. Ne možete izbeći Solanu i slične njemu. Ako je moguće da se ovaj ustav menja na protivustavan način, onda će vam sutra doći i reći - ovo mora da uđe u Ustav, glasali vi, ne glasali. Onda će vam reći - dovoljno je da glasa petina narodnih poslanika i izglasano je. Sve je onda moguće.
Kada se ustav baci pod noge, onda ništa nije zabranjeno. Na ovom ustavu se čuva Krivični zakon, Zakon o krivičnom postupku i svi drugi sistemski zakoni. Padne li ovo pod noge, celi pravni poredak je pao pod noge. Onda je dozvoljeno i ubijati, ima više snage. Onda je dozvoljeno nelegalno hapšenje, onda je sve dozvoljeno. Onda sve zavisi od odnosa snaga i nema nikakvih pravnih regula. Ne igrajte se sa Ustavom. Čuvajte pravne regule i ako želite da ih menjate pokušajte da obezbedite da se to menja na regularan, legalan i legitiman način.
Tačno je da je ovo jedan od teško promenljivih ustava u savremenom svetu. Ja sam lično za to da se iz Ustava izbaci odredba da se ustav može menjati samo referendumom. Po meni, dovoljna je dvotrećinska većina da se menja ustav. Međutim, morate bar jedan referendum zakazati da se promeni ta odredba da se ustav mora menjati isključivo referendumom. Taj jedan referendum morate zakazati.
Drugo, ovaj ustav kaže i da se državni simboli na sličan način donose. Zakažite referendum po pitanju ove odredbe Ustava o promeni zastave, grba, himne. Ako narodu ponudite dobra rešenja, većina građana će izaći na referendum. Vežite taj referendum za neke izbore, pa će i to biti motiv da građani glasaju na referendumu.
Postoji način da se građani ubede da izađu na referendum. Ako vi zbog problema i teškoća da obavite referendum gazite Ustav, niko živ ne može proceniti kuda će nas ovo odvesti.
Drugo, želite da nekom varijantom ustavnog zakona promenite ovu ustavnu odredbu o načinu izmena ustavnog teksta. To ne može. Materijalno pravo sadrži samo ustav. Ustavni zakon može da sadrži samo procesno pravo kako će se ustav primenjivati, ali nikad u suprotnosti sa odredbama koje se tiču materijalnog prava.
Ne može se ustavnim zakonom menjati sadržaj ustava. Pod Titom je i moglo nekada, ali nećete se valjda pozivati na taj presedan iz 1953. godine, kada je Tito Ustavnim zakonom menjao Ustav. Nije vam to valjda uzor za ugled. Okanite se toga.
Dalje, vi ovde kažete da ćete formirati komisiju koja će pripremiti zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije. Kažete da će u komisiji biti predstavnici parlamenta proporcionalno, predstavnici Vlade, Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, Koalicije "Povratak", Vrhovnog suda i Ustavnog suda.
Gde vam je ovde demokratski princip podele vlasti? Ne mogu babe i žabe zajedno. Ako je inicijativa nikla u parlamentu, konsenzusom svih parlamentarnih stranaka, dovoljno je 50 potpisa narodnih poslanika i da se pristupi promenama ustava. To je regularno. Nigde u Ustavu nije ovlašćen Ustavni sud da podnosi takvu inicijativu, kao ni Vrhovni sud, ni Koalicija "Povratak".
Vi unosite Koaliciju "Povratak" u zakon, u opšti pravni akt. Šta ako sutra neko odluči da ugasi Koaliciju "Povratak"? Opet se posvađaju Nebojša Čović i Rada Trajković i ode Koalicija "Povratak". Ako Rada Trajković zatraži proširenje stana, eto odmah, ako zatraži još četiri miliona dinara, sve puče. Ne smete se igrati sa zakonima na taj način. U zakonu ne sme da stoji Koalicija "Povratak", kao što ne sme ni Koalicija DOS. Vi znate kako ste se vi brzo posvađali. To ne sme da stoji u opštem pravnom aktu, i to sistemskom opštem pravnom aktu.
Drugo, ovim što mislite da pripremite vi zapravo rušite pravni poredak, rušite državu i otvarate "Pandorinu kutiju", niko ne zna šta sve može da izađe iz te kutije i kakve posledice može da ima.
Ustav je demokratski ili nedemokratski, pre svega po svojoj sadržini. U svetu postoje primeri oktroisanih ustava koji su imali i te kako važne demokratske posledice. Šta je Magna charta libertatum - to je temelj engleskog ustavnog prava, to je oktroisani ustavni tekst. Šta je Bill of rights - oktroisani ustavni tekst, izvanredne demokratske pravne posledice.
Nije ovde suštinska razlika u pitanju monarhije i republike. Ovde se vi ponašate kao svemoćni monarh, ali i dalje je u praksi taj zakon. Englezi ljubomorno čuvaju svoj ustavno-pravni kontinuitet. Nemaju jedinstven ustavni tekst, ali imaju možda najrazvijenije ustavno pravo na svetu, jer ljubomorno čuvaju svoj ustavno-pravni kontinuitet, a vi svi samo tako gazite, diskontinuitet, diskontinuitet. Ljudi, stanite malo. Nije od vas svet počeo. Ponašate se kao Adam i Eva. Sve je pred njima, celi svet, samo da počnu da rade. Ko je među vama Adam a ko je Eva, u to neću da ulazim. Po političkim posledicama se sagledava i po tome ko više jauče. Uvek je Eva više jaukala od Adama.
Dakle, pozivam vas da se vratite poštovanju Ustava, a onda smo spremni da razgovaramo, da učestvujemo u inicijativi za promenu, da se prvo utvrdi šta u ovom ustavu nije dobro, jer ima stvari koje nisu dobre, šta u ovom ustavu nije u saglasnosti sa Ustavnom poveljom, i o tome smo spremni da razgovaramo, ali nismo spremni da razgovaramo o protivustavnom načinu promene ustavnog uređenja. To ne prihvatamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, Administrativni odbor je prekršio Poslovnik pa se i današnja sednica održava u neregularnim uslovima. Nisu ispunjeni uslovi za održavanje ove sednice. Vi se verovatno sećate da sam na prošlom zasedanju reklamirao povredu Poslovnika, s obzirom da su sednici prisustvovala trinaestorica narodnih poslanika koji nemaju taj status, trinaestorica građana koji nisu narodni poslanici.
Sa zakašnjenjem je zasedao Administrativni odbor i povodom te moje reklamacije zaključio - da nije učinjena povreda Poslovnika, imajući u vidu da je Odbor na sednici održanoj 29. jula 2002. godine stavio van pravne snage izveštaje kojima se konstatuju ostavke tih narodnih poslanika.
Kako može Administrativni odbor staviti van pravne snage bilo šta? Znate, kada je reč o političkim odlukama, pa se glasa o nečijem poverenju, smeni, izboru itd, eventualno može biti stavljanje van pravne snage neke odluke, a ovde je reč o konstataciji ispunjavanja pravnih uslova. Drugo, ne može sada Odbor staviti van pravne snage akt Narodne skupštine. Konstatacija Narodne skupštine je jedna vrsta pravnog akta i vi to, gospođo Mićić, kao pravnik, odlično znate, je l tako. To je jedan pravni akt, malo manje pravne snage nego odluka za koju treba glasati, još manje nego zakon, ali pravni akt Narodne skupštine i njega Odbor ne može da stavi van pravne snage. To više ne može ni Narodna skupština.
Nemam ništa protiv da jednog dana ti ljudi opet budu narodni poslanici, ali da bi oni bili narodni poslanici mora se sprovesti kompletna procedura; da se sazove Izborna komisija, da se konstatuje da su upraženja mesta narodnih poslanika, da su njihova imena na listi; pa se ide na Administrativni odobr, pa se izlazi pred Narodnu skupštinu. Oni su nekada bili poslanici, prestao im je mandat. Da bi ponovo bili poslanici, je l tako gospodine Šabiću, mora da se sprovede kompletna procedura.
A, šta se nama ovde dešava? Vi, gospođo Mićić, kao ugledni pravnik sa renomeom, nećete da se upustite u ovaj problem. Gospodin Šabić, kao ugledni pravnik sa renomeom i ministar za državnu upravu i lokalnu smaoupravu, neće da se upusti u ovaj problem. Nijedan pravnik sa renomeom, uključujući i vas gospođo Mićić, uključujući gospodina Šabića, a mislim i da je gospođa Čomić pravnik ... Niste. Dobro, tim bolje za vas. Vi kao ugledni pravnici nećete da se mešate, a ljudi koji nemaju pojma o pravu podnesu ovaj izveštaj.
Ovaj izveštaj ide i na vaš obraz onda i na obraz gospodina Šabića, na obraz Ustavnog suda, na obraz svih ljudi iz pravne struke koji uživaju takav ugled i renome kao vi, gospođo Mićić i gospodine Šabiću. Mislim da ovo treba da prekinemo, da ne bismo još više srozavali ugled Narodne skupštine.
Za ove dane vi ste mogli da sprovedete proceduru, da se sastane Izborna komisija, da kaže - podneli ostavku, kako se zvaše ovaj iz Kraljeva...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Završavam. Korićanac podneo ostavku, podneli su sada oni ostavke, sada se njihova mesta popunjavaju, pa se popunjavaju onim ljudima koji su nekad davno bili narodni poslanici a još su na vašoj izbornoj listi. To bi bilo regularno. Ali, vi tonete sve dublje u sve veće neregularnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o izboru poslanika za skupštinu državne zajednice, koji ste ponudili, biće nedemokratski, nelegitiman i nelegalan.
On je nedemokratski već samim tim što su izbori posredni. Nema demokratije kod posrednih izbora. To je demokratska politička teorija već odavno račščistila. Samo neposredni izbori mogu biti demokratski.
U Evropi važi princip isključivog prihvatanja neposrednih izbora. Ovo što vi ovde primenjujete, to je kao kada su Amerikanci Indijancima nudili staklene perle za njihovo zlato. Pegle, pegle Novakoviću, to se u Solunu kaže pegla.
Zašto vi niste smeli da idemo na neposredne izbore? Zato što se bojite volje naroda. Svesni ste da na tim izborima nemate šta dobro da za sebe očekujete i to nam je jasno. Ako vam demokratija ne može biti korisna za očuvanje vlasti, vi ćete pre ukinuti demokratiju, nego sići sa vlasti. Znamo mi vas, takvi ste vi.
Zašto će ovo biti nelegitimno? Zato što ste ovako skrojenim zakonom doveli u pitanje i narodnu volju izraženu na izborima 2000. godine.
Prvo, reč je ovde o izborima za državnu zajednicu. Ako se već organizuju po posrednom principu, po ključu koji je ustanovljen na osnovu rezultata nekih prethodnih izbora, onda bi to morao da bude ključ sa prethodnih saveznih izbora. Ukinuli ste saveznu državu, kažete da ne postoje više nikakve pravne posledice saveznih izbora, ali onda je trebalo da bude isključivo ključ sa republičkih izbora.
A vi ste napravili papazjaniju. Mogu i poslanici sa republičkih izbora, mogu i sa saveznih izbora, a što niste ubacili većnike AVNOJ-a. Zašto ne mogu većnici Drugog zasedanja AVNOJ-a? Mogu? Zašto to onda ne piše u zakonu? To se podrazumeva. Niste predvideli zakonom, a moglo bi ako vam se prohte, kao što nije predviđeno u zakonu da možete da ukradete tuđe poslaničke mandate, ali vi to uradite ako vam se prohte. To je ta vaša logika.
Dakle, ovde ne postoji pravna doslednost. Ako se uvode posredni izbori, onda im temelj mora biti solidan. Temelj mogu biti izbori za većnike Drugog zasedanja AVNOJ-a. To su radile komunističke partijske ćelije na terenu, nije bilo nikakvih izbora.
Temelj mogu biti poslednji savezni izbori iz septembra 2000. godine, a mogu i republički izbori iz decembra 2000. godine, ali ne može biti mešoviti temelj. Ne možete vi da zidate oblakoder, deo temelja da bude od armiranog betona, deo od cigle, deo od trošnog drveta, a deo od lepljene slame. Ne može, a upravo ste to vi uradili ovakvim zakonskim projektom.
Dalje, ovde imamo izjavu predlagača zakonskog teksta da se pravi diskontinuitet sa političkom praksom iz prethodnih 13 godina. Jedno je diskontinuitet političke prakse; on se dešava svaki put kada dođe do promene vlasti. To je politički diskontinuitet, ali to nije pravni diskontinuitet. Pravni diskontinuitet postoji tek, ovo je iz stenograma, kada ukinete prethodni izborni zakon. Još ga niste ukinuli i on je važeći zakon.
Ovaj zakon, koji sada donosite, ne može da bude stariji od prethodnog izbornog zakona za republičke izbore, jer ono je generički zakon. Odnosi se na sve izbore za republičku skupštinu, a ovo je ledž specialis. On se odnosi samo za ove izbore, jer u Povelji stoji već sledeći, ako uopšte bude državne zajednice biće neposredni. Znam da volite ledž specialis-e, ali pametne države se boje ledž specialis-a, izbegavaju ih koliko god je moguće.
Vi kažete da vezujete ove izbore za volju naroda iz decembra 2000. godine, ali i za ono što se u međuvremenu dešavalo. U međuvremenu se dešavao samo kriminal i to najgore vrste. Ovo je član 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je jasan, da narodnom poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena ako mu prestane članstvo u političkoj stranci ili koaliciji na čijoj izbornoj listi je izabran za poslanika. Onog trenutka kada mu prestane članstvo u političkoj partiji on ostaje bez poslaničkog mandata.
Sve ranije opozicione partije su se zalagale za ovaj princip. Zašto? Zato što su nam ranije socijalisti otimali mandate. I vama, Čedomire Jovanoviću. Kako vam se zvao onaj iz C marketa, Radulović. Ukrali su vam njegov mandat, pa je prebegao u Novu demokratiju, pa su vam ukrali još neki mandat.
Vama su ukrali Batićev mandat i još nešto iz Demokratske stranke Srbije. On je sam ukrao uz pomoć socijalista, jer nisu hteli da ga razduže. To je bilo u DSS-u, Batić je bio vaš poslanik ovde, istaknuti poslanik, zaklinjali ste se u njega, samo izgleda nemate istorijskog sećanja. Otimali su radikalima, otimali su SPO-u i još nekim partijama. Međutim, tada je zakonska odredba bila mnogo nejasnija.
Ta krađa je bila lakša nego danas. Sve opozicione političke stranke su insistirale upravo na ovoj odredbi. Moram vam odati jednu tajnu: pre nego što smo ovaj zakon predali u proceduru, u oktobru 2000. godine, imao sam konsultacije sa Zoranom Đinđićem i Čedomirom Jovanovićem i oni su u potpunosti podržali taj zakon, jer je zakon odgovarao u celosti onome što je u prethodnih deset godina sva srpska opozicija zahtevala.
(Glas iz sale: To više nije tajna.)
Nije ni tada bila tajna. Još sam im nešto rekao - nemojte slučajno da me neko napadne, jer može zlo da se desi, a oni su ipak organizovali, da isprobaju to moje upozorenje, jednu rulju ispred Skupštine, pa je prvi metak u vazduh bio dovoljan da se rulja razbeži. Da li je tako bilo, Čedo? Nema Čeda baš razvijeno istorijsko pamćenje, ali nije bitno.
Ovo je zakon oko koga je postignut konsenzus radikala, socijalista, DOS-a i SPO-a. Nije ovo zakon starog režima i starog vremena. Mi radikali smo bili nosioci inicijative, a četiri najmoćnije političke grupacije su jedinstveno stale iza ovog zakona. Na osnovu ovog zakona su raspisani vanredni decembarski izbori.
Nemojte da kažete da sa ovim pravite diskontinuitet. Onda je to diskontinuitet sa Đinđićem i sa Čedom Jovanovićem, onda i vas treba odavde lustrirati. Da li se tako kaže, Gordana? Nešto me to na luster podseća, to lustriranje. Kad god kažu zakon o lustraciji, već vidim kako vešate ljude na lustere.

Posle, kad završim. Nije ovo kviz da mi odmah odgovarate na pitanje.

Po Poslovniku, vi niste imali pravo da me prekidate, osim kada se ispune poslovničke odredbe. Da biste mi odgovarali, morate sami da uzmete reč, da prepustite drugom potpredsedniku da vodi sednicu, da izađete za govornicu i da mi odgovarate, a ne ovako. Vi zloupotrebljavate mesto predsedavajućeg Narodne skupštine da bi sa mnom polemisali. To zaista ne ide.

Ovo stvarno nema smisla. Ako me još jednom prekinete, neću znati šta sam hteo da kažem. Nemojte više. Kad vas nešto pitam, ne pitam vas kao predsedavajućeg, nego kao uglednog narodnog poslanika i uglednog pravnika sa dokazanim renomeom, iako niste završili Pravni fakultet. Vi mnogo bolje znate pravo od onih koji su završili.
Vidite, ovo su razlozi nelegitimnosti. Kada je narod glasao u septembru 2000. godine, glasao je za Saveznu skupštinu. Kad je glasao u decembru, glasao je za Republičku skupštinu, imajući u vidu nadležnosti Republičke skupštine. Da je hteo tada da glasa i za buduće savezne poslanike, onda je to trebalo da mu se kaže, da mu se saopšti, pa bi onda njegova volja drugačije izgledala.
Najgore je kada pravite ovu veštačku kombinaciju - mogu i babe, mogu i žabe, pa iz reda baba toliko i toliko, pa iz reda žaba toliko i toliko. Ali, kako ćete tu smesu posle da nazovete, to je problem. To je i nemoguća smesa, dok ih ne izmiksate. Potreban je mikser da se stvori smesa. Znate, moram ovako plastično da vam objašnjavam, jer je reč o velikim pravnim problemima, a osećam da te probleme ne razumete i nemate ni dovoljno volje da se u njih upustite.
Dalje, kažete: "U raspodeli mandata u Skupštini učestvuju političke stranke i političke koalicije, i druge organizacije koje su zastupljene u Narodnoj skupštini Republike Srbije". To je član 3. Šta to znači? Ko može biti zastupljen u Narodnoj skupštini od političkih stranaka, koalicija i drugih organizacija? Samo onaj ko je izašao na izbore.
Može i sindikat ako izađe na izbore, može i crkva ako izađe na izbore. Bilo ko da ispuni zakonske uslove i izađe na izbore, dobije određen procenat mandata, može biti zastupljen, ali ne mogu političke partije koje uopšte nisu učestvovale na izborima. U tome je problem.
Partija učestvuje na izborima, samostalno ili u okviru koalicije. Ako se koalicija u međuvremenu raspala, kao što je to bio slučaj sa DOS-om, to je vaša stvar, mi vam se u to ne mešamo. Da ste vi ugovorom predvideli, a niste koliko znam, ko napusti koaliciju ostaje bez mandata, onda biste imali pravo i da odstranite njegove poslanike. Ali, vi ste predvideli ugovorom da je svako vlasnik svojih mandata, to je vaš ugovor.
Neko se neukusno jutros pozivao na iskustvo sa Nebojšom Čovićem i Selakovićem. Nebojša Čović i Selaković su imali ugovor - prve dve godine Čovićev poslanik u Skupštini je bila ova gospođa, druge dve godine Selakovićev poslanik, odnosno on lično, pošto čitavu njegovu stranku čini on sam.
Čović je hteo da ga izigra, da ga prevari, pa da njegova kandidatkinja, njegov poslanik ostane četiri godine. Ovaj se žalio, Izborna komisija i Administrativni odbor su ustanovili da postoji ugovor, da je ugovor validan; prošle su dve godine, Čovićev poslanik je napustio, došao je Selakovićev poslanik, on sam kao jedini član svoje stranke. Dakle, tu nije bilo sporenja.
Međutim, u članu 5. vi kažete: "Poslanici se biraju srazmernu broju narodnih poslanika koji poslaničke grupe imaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije". Ovde se nameće pitanje poslaničkih grupa.
Iz ovog poslovnika je jasno ko može da formira poslaničku grupu: može stranka koja je učestvovala na izborima; može koalicija koja je učestvovala; a može koalicija da se pocepa u više stranaka koje su je stvorile i formira više poslaničkih grupa; ali, ne mogu odmetnici iz jedne partije, koji formiraju novu partiju, da formiraju poslaničku grupu. Mogli bi mi, srpski radikali, sada da formiramo četiri poslaničke grupe.
(Glas iz sale: Ko vam brani?)
Vi lakomisleno sad govorite ko vam brani, ali to znači da bi četiri šefa imala pravo da govore po dvadeset minuta, pa četiri grupe po određenu minutažu itd. Onda biste opet haos napravili ovde. Ne može ni po Poslovniku. Kako onda mogu pet otpadnika iz jedne partije da se izdvoje, registruju novu partiju i vi je priznate kao parlamentarnu stranku.
(Čedomir Jovanović: Nova partija.)
Jeste to nova partija, ali nije parlamentarna, nije bila na izborima.
A šta je sa partijama koje su bile na saveznim izborima, pa im sada ne date? SPO je sam osvojio jedan mandat, ali jedan mandat, JUL je bio u koaliciji sa SPS, ali SPO je samostalno osvojio jedan mandat, sada ne može biti parlamentaran, a Ivković juče formirao stranku, i onda je to dvostruko parlamentarna stranka. Znate, to je vama korisno, ali i suviše vam je mala vajda od toga, koliko su opasne ozbiljne posledice. Vi rušite pravni poredak zbog jedne sitne koristi. To je sitna korist, jer se može meriti mesecima.
Oni vama trebaju za nekoliko glasanja ovde, a šta posle? Posle ćete svi biti lustrirani, što znači vešani o luster, što ste to uradili, jer nema goreg kršenja ustavnih prava i sloboda čoveka i građanina. Lepo ćemo uzeti listing i videćemo ko je glasao za ovakve stvari, taj će biti lustriran, ako bude dovoljno lustera, a sumnjam da će biti dovoljno lustera, pošto država nema para ni za penzije.
Pozivam vas da se sa ovim ne prenagljuje. Kako je, tako je, da se ovo popravi i da bude u skladu sa osnovnim principima ustavnog poretka, da se biraju za poslanike državne zajednice samo poslanici iz onih stranaka koje su na izborima dokazale svoj legitimitet. (Glas iz sale: Mi ćemo sa koalicijama.) Sa koalicijama? Ako su se raspale koalicije, neka ide svaka samostalno, to je normalno, to proističe iz ovoga. Ako imate međusobni sporazum, pokažite nam sporazum da možete da izbacite nekoga iz koalicije, da izbacivanje povlači sa sobom gubitak mandata i sve je u redu; ako imate takav sporazum.
Koliko znam, vi vašu koaliciju niste ni registrovali kao političku organizaciju, koliko me sećanje služi. Da ste registrovali kao Koalicija Vojvodina u prošlom mandatu što je bila registrovana... Jeste Veselinov prevario Čanka, ali te međusobne prevare su njihova stvar, za nas je pravno bilo čisto - ako je registracija i sve ispravno, sve iz Ministarstva pravde, sve sudski overeno.
Za nas je bilo čisto, a to što oni sebe međusobno varaju, to je njihova stvar, što bih u to neprekidno ulazio. Znam ih obojicu, ne bih obojici poverio da mi jedan orah čuvaju, a kamoli da upravljaju državom, ali to je vaša stvar kome vi to poveravate.
Dakle, ovo su vam razlozi (Pal Šandor, sa mesta: Ko njih dvojicu miri?). Ti znaš, Šandore, koga ja mirim, toga više niko živ ne sastavi. Zašto ovo nije legalno - ovaj zakon nije legalan jer dovodi u pitanje već postojeće sistemske zakone. Ovaj zakon dovodi u pitanje Zakon o izboru narodnih poslanika. Ne može, ne može ovim zakonom da se poravna vaše kršenje izbornog zakona, jer je ovaj izborni zakon stariji, on je opštiji. Stepen opštosti mu je neuporedivo viši od stepena opštosti ovog zakona.
Zakon o izboru narodnih poslanika je mali ustav. Izbor narodnih poslanika se tretira u ustavnom pravu. To nije parlamentarno pravo, nego ustavno pravo. Ovo što vi sada donosite spadalo bi u neku ruku u parlamentarno pravo, kao i skupštinski poslovnici. Dakle, to je u svakom slučaju niži stepen opštosti i niži stepen pravne snage.
Čak kada biste sada u zakonskoj proceduri ovim zakonom predvideli da se menja taj i taj član izbornog zakona, to bi moralo striktno ovde da se navede. Onda bi ovaj zakon dobio viši stepen opštosti, a vi to ništa ne pominjete. Ako ovaj zakon usvojite, imate dva protivrečna zakona u pravnoj praksi. Koji je stariji - stariji je Zakon o izboru narodnih poslanika.
Nažalost, mi nemamo Ustavnog suda. Jutros je neko izneo obrazloženje da je ovaj zakon o izboru narodnih poslanika osporen u Ustavnom sudu, a onda je neko rekao, mislim Čedomir Jovanović, da ga je Ustavni sud osporio. Nije to tačno. Neko je osporio pred Ustavnim sudom, a to ništa ne znači. Vi možete da osporite bilo šta, možete da osporite da sam živ pred Ustavnim sudom, ali ću da živim sve do onog momenta dok me Ustavni sud ne proglasi mrtvim, pa možda i posle toga.
To što neko osporava, to ništa ne znači. Nemojte se igrati prava. Ova pravna nauka je stara pet hiljada godina i ne može se baš svako sa njom tako poigravati, ko ni osnovna znanja nije o njoj stekao. Tu postoje određeni principi, koji uvek moraju biti konzistentni i koherentni. Inače, pravite haos od pravnog poretka, potpuni haos. Krajnje je nakaradan pravni poredak i sve nam je gori pravni poredak. I ranije je bilo mnogo falinki, mnogo problema, ali sve je gore i gore.
Donosite zakone sa retroaktivnom snagom, donosite zakone o obračunu sa političkim protivnicima, donosite ovakve, donosite onakve, lustracije, omnibuse, čuda... (Glas iz sale: Šinobuse)... ne bi me čudilo da i šinobus ugradite u pravni poredak.
Dame i gospodo narodni poslanici, volim da se našalim sa ove govornice, da bih vam skrenuo pažnju na ono što govorim, jer inače niko nikoga ovde ne sluša. Parlamentarna većina dolazi po zadatku da digne ruku da se nešto izglasa i ništa je drugo ne interesuje, ali se zato država time razbija, uništava se država.
Parlament mora da radi na drugim principima, morate da donosite zakone koji će odgovarati vama kad se jednog dana promene uloge. Više puta sam sa ove i sa govornice Savezne skupštine upozoravao socijaliste da moraju donositi zakone koji će odgovarati njima jednoga dana kad se promeni odnos snaga. Nije im ulazilo u glavu; pogotovu ono - izborne jedinice; te 27, te 29 izbornih jedinica na saveznim i republičkim izborima. A sada se sve promenilo. Sada kada bi im to neko predložio, popadali bi u nesvest. Kada im je odgovaralo, onda su to donosili.
Nemojte vi još gore stvari da radite, a radite ih. I sutra će, kad se promeni odnos snaga, neko tako vaše postaviti. Kada ćemo jednom izaći iz tog otimanja narodnih poslanika i poslaničkih mandata? Desila su se dva teška zločina, veoma teška zločina. Bačena je bomba na kuću Živka Selakovića i oteti su mandati narodnih poslanika. Oba su veoma teški zločini.
Po mom mišljenju, mnogo je teži zločin kada neko posle izbora veštački menja narodnu volju otimanjem poslaničkih mandata parlamentarnim strankama, nego kada neko nekome baci bombu na kuću, pogotovo što nije bilo ni ranjenih, ni poginulih. Po meni, to je mnogo teži zločin, a to su dva teška zločina. (Glas iz sale: Dozirana bomba.) Verovatno je dozirana. Rekao sam, ako vlast do kraja ove nedelje ne otkrije ko je tu bombu bacio, mi odmah znamo da je vlast, jer je Živko Selaković bio pod zaštitom policije. Ne dešava se to prvi put.

I ranije je Jovan Glamočanin bio pod policijskom zaštitom, i Miroslav Dereta, i onaj Dušan Bošković, i raznorazni. Bili su pod policijskom zaštitom. A gde su danas - sramote ih se i deca, i unuci, praunuci itd.
Znate, sve ovo što se ovde izgovori ostaje zapisano za sva vremena, ako neko opet nekom buldožer revolucijom i ovde ne spali arhivu, kao što je spaljena u Saveznoj skupštini. To ostaje zapisano. Samo ono što je zapisano ostaje. Onaj vaš konkretni interes, koji vas je terao da kršite zakone, biće brzo zaboravljen, a ostaje činjenica da ste vi kršili Ustav, da ste kršili zakone, da ste otimali poslaničke mandate, da ste veštački stvarali skupštinsku većinu, da ste se tako veštački protivustavno održavali na vlasti itd. Čitav niz negativnih činjenica ostaje u vašem političkom testamentu.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Prvom vanrednom zasedanju Narodne skupštine, koje je održano 27. januara ove godine, osporio sam regularnost cele sednice, jer su u njenom zakazivanju učestvovali ljudi koji uopšte nisu narodni poslanici po bilo kom osnovu.
Od 86 potpisa, devet potpisa je bilo od ljudi koji nisu narodni poslanici. Oni su podneli ostavku svojom voljom. Mandat im je prestao 12. juna 2002. godine, što je na Drugom vanrednom zasedanju u 10,40 časova konstatovano, i to zapisnikom 01 br. 06-2/83-02 od 13. juna.
Predsednik Narodne skupštine mi je odgovorila na nekoliko mojih insistiranja da će se o tome izjasniti Administrativni odbor. Po članu 96. stav 6. Poslovnika - ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine predsednik odnosno predstavnik poslaničke grupe ostaje pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, predsednik Narodne skupštine poziva Administrativni odbor da u roku od 24 časa donese odluku o postojanju ili nepostojanju povrede Poslovnika i o svojoj odluci obavesti Narodnu skupštinu ne određujući pauzu u radu Narodne skupštine.
Mi nikada nismo obavešteni o stavu Administrativnog odbora. Sada smo čuli da nije ni bilo sednice Administrativnog odbora. Dakle, vi sada morate konstatovati, ako ništa drugo, da je Administrativno odbor povredio Poslovnik.
To mora da se sada konstatuje i to glasanjem, jer ako organ koji je po Poslovniku zadužen da brine o poštovanju poslovničkih odredbi prekrši Poslovnik, mi smo ta drugostepena instanca, jer to je radno telo Narodne skupštine.
Da vas obavestim gospođo Mićić, danas sam podneo Ustavnom sudu predstavku u kojoj tražim poništavanje svih odluka Narodne skupštine od 27. januara, jer je celokupan tok Narodne skupštine bio neregularan i u pogledu zakazivanja i u pogledu održavanja, jer pored ovih devet ljudi koji su učestvovali u zakazivanju, u glasanju su učestvovali Radoslav Veselinović, Jožef Kasa, Stevan Lilić i Živica Predojev, koji takođe ni po kom osnovu nisu narodni poslanici.
Dakle, zahtevam sada da Narodna skupština, nakon priznanja predsednika Administrativnog odbora Ristića, mi glasanjem konstatujemo da je Administrativni odbor prekršio Poslovnik.

Gospođo Mićić, vi upravo kršite član 28. Poslovnika Narodne skupštine, u kome stoji da se predsednik Narodne skupštine, između ostalog, stara o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine. Pošto mi ne učestvujemo u radu tih vaših odbora, jer ste nas u startu isključili, ne znam da li je sednica bila zakazivana ili ne. Čujemo sada da sednica nije ni bila zakazivana. To je novi momenat. Međutim, i ako jeste, ne možete da kažete da je sednica zakazivana, a nije bilo kvoruma. Moraju konsekvence da se snose. Ne može radno telo Skupštine da kaže - nismo mogli ...
Idem ja u Hag, ne sekirajte se ništa. Mene čeka Hag, a vas čeka 29. maj, pa vi vidite ko će se bolje provesti. Bolje je u Hagu nego 29. maja u vašoj koži. Ostavite to pitanje za drugu raspravu.
Mi moramo kao Narodna skupština da konstatujemo da jedno radno telo Narodne skupštine nije postupalo po odredbama Poslovnika, jer to radno telo nama polaže račune o svom radu. Narodna skupština ga je formirala i može sada da ga raspusti zato što ne poštuje Poslovnik, a vi se starate o tome i morate o tome da vodite računa. Starate se i o primeni Poslovnika Narodne skupštine. To je vaš osnovni zadatak.
Ne možete vi sada pravdati Administrativni odbor, koji nije postupio po Poslovniku, nego morate da pokažete da ste spremni da odgovarajuće konsekvence iz toga sprovedete. Prva konsekvenca je da Narodna skupština, pošto organ koji to radi u ime Narodne skupštine nije uradio, konstatuje da Administrativni odbor krši Poslovnik. Iz kojih razloga, to će se oni pravdati kada bude Administrativni odbor ovde na tapetu, jer posledica te konstatacije mora biti na narednoj sednici jedna tačka dnevnog reda, pitanje kršenja Poslovnika od strane Administrativnog odbora.

Sada ste ponovo povredili Poslovnik. Nisam vas optužio da ste krivi što nije bilo sednice Administrativnog odbora. Vi ste sa svoje strane, pretpostavljam, uradili sve što je trebalo. Administrativni odbor je prekršio Poslovnik. Sada vas upozoravam da ne kršite Poslovnik stavljajući se u zaštitu Administrativnog odbora i pravdajući njegov nedostatak kvoruma. Vi ovde morate da štitite interes Narodne skupštine, a ne Administrativnog odbora, koji nije u stanju da obavi svoj posao. U tome je suština. Dakle, vi ste meni odgovarali na nešto što vam ja nisam kao problem ni postavljao.
Nije moja primedba prema vama što nije bilo sednice Administrativnog odbora, nego je moja primedba što vi sada ne dozvoljavate da Narodna skupština konstatuje kako je Administrativni odbor prekršio Poslovnik, kada je to nesporno. Prošla su 24 sata i nije nas obavestio šta je uradio po tom pitanju. Dakle, nema čoveka u ovoj sali koji može da kaže da Administrativni odbor nije prekršio Poslovnik. Vi kao da ....

Kršenje Poslovnika je neudovoljavanje....