Nikako ne mogu da pojmim da vi mene zaista ne razumete. Mislim da vi stalno neke šale sa mnom ovde terate. Nemoguće je da me ne razumete. Znate, bio sam jedan od najuglednijih profesora Pravnog fakulteta, dok me vaša vlast nije oterala; nikada se nije desilo da neki student nešto ne razume na mom predavanju. Uvek su mi dvorane bile prepune.....

Ne verujem da vi mene ne razumete, kao da želite na neki način da zabašurite ovo što govorim. To je moj utisak. Možda grešim. Zaista ne verujem da me ne razumete. Nije problem u tome što nije bilo kvoruma. To je njihovo opravdanje. To će se oni nama pravdati kada bude tačka dnevnog reda o njima.
Mene uopšte ne interesuje zbog čega nije bilo sednice Administrativnog odbora. Samo znam da je Poslovnik prekršen time što nije bilo sednice. Oni neka se pravdaju: da li su zakazivali ili nisu; da li je bilo kvoruma ili nije; ko je došao, a ko nije došao. To ćemo mi posle kada im budemo utvrđivali odgovornost na osnovu činjenice da su prekršili Poslovnik.
Možda će oni imati olakšavajuće okolnosti koje će ih potpuno osloboditi krivice i odgovornosti. Međutim, to tek treba da vidimo. Ono što je sada nesporno, a to je da je Administrativni odbor prekršio Poslovnik, jer se u roku od 24 sata nije sastao, jer nas nije obavestio o svom stavu po našim reklamacijama ranijeg kršenja Poslovnika.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Nadam se da sam vam sada bio dovoljno jasan.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan čudan zakon. U njemu ima dobrih odredbi, to moram da kažem i da pohvalim, ali ima problematičnih, ima loših i ima prilično sumnjivih.

Problem proizvodnje i trgovine duvanom je problem sa kojim se suočavaju gotovo sve zemlje sveta. Po pitanju trgovine duvanom u našoj zemlji su se dešavale najveće kriminalne afere i verovatno najveći kriminalni obračuni imaju za svoju podlogu sukob interesa u nelegalnoj trgovini. Trgovina duvanom je jedan od najvećih izvora prihoda za svaku državu.

Kraljevina Jugoslavija i kraljevina Srbija su imale monopol nad trgovinom duvanom. Posebna vrsta policije, tzv. finansijska straža ili financi, kako ih je narod popularno nazivao, kao svoj prioritetni zadatak imali su sprečavanje nelegalne trgovine da bi se tako zaštitio državni budžet.

Kod nas na tržištu duvana postoji pravi haos. Pretpostavljam da je neko ko je ovo pisao možda imao i tračak iskrene namere da se taj haos u budućnosti izbegne i da se uvede red u područje trgovine duvanom. Zakon se odnosi i na proizvodu i na trgovinu, međutim, ovde se već u startu precizira formiranje posebnog državnog organa koji bi se bavio ovim poslom.

Predviđa se formiranje agencije za duvan. To je već velika greška. Agencija za duvan i ljudi koji je budu sačinjavali sigurno će biti novi monopolisti na području proizvodnje i trgovine duvanom. Iz iskustva znamo da je to osnovna posledica ovakvih kvazidržavnih organa.

Mi imamo veliko iskustvo u trgovini naftom. Iako Ustav Republike Srbije zabranjuje monopol na području trgovine naftom, Vlada Republike Srbije je svojom uredbom proklamovala taj monopol i umesto da svako može da uvozi naftu - ali je obavezan da plaća carine i akcize državi, da plaća poreze, sasvim normalno - to je privilegija vrlo uske grupe ljudi.

Čak se u Vladi formiraju klanovi koji se bave proizvodnjom nafte. Jedan klan predstavljaju Goran Novaković, koji je bio i ministar i ovaj njegov Vuk Hamović; drugi klan se pojavljuje u vidu Nebojše Čovića, a i Dušan Mihajlović je tu negde tražio neki procenat, pa ubacuje ovog svog Tahira Hasanovića.

Slični klanovi će se odmah pojaviti i na području duvana. Mi imamo slučaj sa dosadašnjim monopolistom Stankom Subotićem - Canetom Žapcem. Znamo za njegove sprege sa ljudima prošlog režima, znamo za njegovu spregu sa ljudima ovoga režima. Niko nije pokušao za ove dve i po godine vaše vlasti da ispita njegovu trgovinu duvanom. Nema ovde napretka dok se to stanje ne preispita, dok se ne vidi ko su glavni trgovci, ko su glavni šverceri, gde je najveći kriminal, gde su najveći ekstraprofiti.

Stanko Subotić - Cane uopšte nije bio na listi Đelićevih ekstraprofitera. Đelić je ovde ogromne poreze odrezivao ljudima koji su regularno dobijali stanove, po pravilnicima ili po zakonu, a Caneta-Žapca nigde nema.

Slična stvar se dešavala sa Filipom Cepterom. On je imao monopol nad uvozom cepter posuđa. Posuđe je prodavano poštanskim narudžbenicama, nije išao u ovu regularnu prodaju, niti je plaćao carinu, niti je plaćao poreze, ništa. Stekao je za 10-12 godina bogatstvo od 25 milijardi dolara. Nije samo na cepter posuđu, to mu je pokriće, više se bavio trgovinom oružjem, ali to danas nije bitno, jer ćemo valjda imati taj anketni odbor o trgovini oružjem.

Željno to iščekujem, a nikako da se formira u Saveznoj skupštini. Nije gotovo, još će valjda biti zasedanja. Ovi što ukinuše državu rekoše da još mesec dana može da se radi na tom pitanju. Vi znate, ako ja budem predsednik tog anketnog odbora, gospodine Šandore, da ću za nedelju dana sve da ispitam i odmah knjigu od hiljadu strana da objavim.

Dakle, ta agencija je problematičan organ, ali je još problematičniji način njenog rada, putem sprovođenja javnog tendera za preduzeća, odnosno preduzetnike radi dobijanja dozvole za proizvodnju duvanskih proizvoda.

Taj tender funkcioniše u civilizovanom svetu prilično dobro. Pokazalo se da kod nas još ne postoje uslovi za ispravno funkcionisanje tenderskog nadmetanja, kada je u pitanju privatizacija npr. Šta se kod nas pokazalo - kod nas je tenderska privatizacija metod da se izbegne konkurencija, jer onaj ko raspisuje tender, on kontroliše celokupan postupak i može da kaže onome ko ga protežira kolike su ponude ljudi koji su se već prijavili.

To se često radi, vi znate da je sada tehnologija toliko usavršena, mislim da i Dušan Mihajlović ponešto od toga uvozi, pošto je on sada preuzeo čak i od Mileta Dragića snabdevanje policije opremom, pa sada pucaju opasači, lome se nožići, oni mali, itd.

Kod tendera se odmah uspostavlja monopol. Nikada se kod nas nije desilo u procesu tenderske privatizacije da neko može da kupi neku firmu na regularan način. Svi koji su se prijavljivali na tender imali su vezu kod onoga ko sprovodi tendersku privatizaciju. Tako će vam ovde biti - tender za proizvodnju duvana, pa će se javiti razne firme, razni proizvođači, preduzetnici itd. Neko će hteti fabriku u Novom Sadu, neko u Čačku, neko ovamo, neko onamo, a agencija će da ucenjuje.

I sada će biti - Velja Ilić može u Čačku da podigne fabriku ako bude poslušan Vladi, a ako ne bude poslušan, ne dolazi u obzir fabrika, zamajavaće ga, kao i do sada, već dve-tri godine. Oni iz Novog Sada su isto nešto hteli, pa brzo povukoše, da ne bi glavnog monopolistu ugrozili.

Ovde je mnogo bolje rešenje javna licitacija. Lepo se zakaže aukcija, pa na licu mesta, ko ponudi bolje uslove, ali da se izbegne onaj drugi problem koji se pojavljuje u vašim aukcijama prilikom privatizacije, da neko licitira, pobedi na licitiranju, pa posle odustane i propadne mu samo onaj avans koji je uplatio, a vi posle slobodnom pogodbom po mnogo nižoj ceni prodate nekom sasvim trećem. Imali smo masovno takve slučajeve u procesu privatizacije. Dešavaće nam se takvi slučaji i u ovom procesu tenderskog određivanja - ko će imati monopol nad proizvodnjom duvana.

Postoji bolji način. Zašto duvan ne mogu da proizvode svi koji žele? To je ključno pitanje, na koje bi Đelić morao da odgovori. Pošto je usavršena tehnologija, postoje male fabrike duvana, fabrike za preradu duvana i proizvodnju određenih kategorija cigareta. Zašto ne bi 100 ljudi u Srbiji moglo da se bavi proizvodnjom duvana, a da posao Vlade bude da vaši službenici stoje na kapijama svih tih firmi, da ni jedna cigareta ne može da im promakne bez plaćanja obaveza prema državi. To je jedino ispravno, pa ko ima kvalitetne cigarete, taj će uspeti na tržištu, ko proizvodi škart, taj će brzo propasti na tržištu.

Zašto bežite od te konkurencije? Zašto uvek, kada je nešto najprivlačnije, želite monopol, monopol nad naftom, monopol nad cigaretama itd, a da ne govorim o ovim nelegalnim monopolima, zbog kojih glave padaju u Beogradu.

Zašto to niste postigli? Postoje mini uljare, postoje mini pivare, mini fabrike cigareta itd. Sada to više nije problem, sušenje duvana, sečenje, pakovanje, sav tehnološki postupak je vrlo lako savladati. Zašto bežite od toga, to je ključno pitanje na koje bi gospodin Đelić morao da odgovori.

Zašto ovde moraju postojati posebni uslovi, strožiji uslovi nego u proizvodnji lekova, zašto kada je duvan otrov? Zašto ovde niste preciznije dalje propisali pitanje propagiranja duvana? Svuda u civilizovanom svetu propagiranje duvanskih proizvoda je zabranjeno.

 

Pa mogu i sledećih 10 minuta, pa ću vas osloboditi svog prisustva, jer pakujem kofere, pa sam malo zauzet. Ja pakujem kofere, a vi čekate 29. maj.
Vidite šta nam se sada dešava, mogu iz iskustva, iz prakse, da vam kažem šta nije dobro u ovom zakonu. Imate sada cigarete "Fast", koje se reklamiraju na skoro svim televizijama i još niko iz vlasti nije ni pokušao da to zabrani. Kakva je njihova reklama - prodaju se na kiosku, a nisu štampa, nisu novine, je li tako? Kako sme da ide ta reklama, jesmo li mi idioti pa ne razumemo o čemu se radi? Kako sme da ide ta reklama? Na to pitanje morate da odgovorite, ministre.
Treće ključno pitanje - kako može Peconi da uvozi duvan, da uvozi sve što je potrebno za te cigarete, gotove cigarete, a ovde ih samo pakuje, i da je njegov status kao da cigarete ovde proizvodi? Kako on može da ima taj status, ko učestvuje u podeli ekstraprofita sa Peconijem? Ministre, odgovorite na to pitanje. Zašto Peconi ne plaća carine, akcize, kao svi drugi uvoznici? (Zoran Anđelković, iz sale: Ko je Peconi?) To je ovaj proizvođač "Fast" cigareta, znaš ti Anđelkoviću dobro, nego i ti ponešto kaži, ti to znaš bolje od mene, nego ćutiš. Ne inateresuje me ko će da ga brani, moje je da napadam, ja sam opozicija.
Na ovo pitanje morate odmah da odgovorite. Cela javnost zna da Peconi uvozi cigarete, da ih ovde pakuje, ako ih uopšte i pakuje ovde, jer ako mu je negde drugde jeftinije, možda i tamo zapakuje. Zašto su njegove cigarete najkonkurentnije - zato što ste mu dali najveće privilegije. Zašto je on privilegovan, koga je on to od vas zadužio, je li i on neka vaša legenda, uzdanica, finansije itd? Šta je sa tim Peconijem, je li Peconi drugi Stanko Subotić - Cane Žabac?
Čujem da je sada Cane nešto nervozan, ljuti se, a Peconi se razmahao na sve strane. Peconi sada ima veće privilegije nego Cane Žabac, i svi ćute. Neće svi da ćute. Na to pitanje će hitno morati da se odgovori, jer je to veliki kriminal. To je trenutno možda najveći kriminal u Srbiji.
Dalje, vi ovde jačate dodatno državni aparat, jačate birokatiju, propisujete "do sitnih creva" uslove za ovo, uslove za ono itd. Ovde mora da budu propisani opšti tehnološki uslovi i opšti uslovi zaštite zdravlja, koliko je to moguće postići kada je u pitanju duvan.
Ako se stvori konkurencija na našem tržištu, onda će se mnogo više motivisati domaći proizvođači. U našoj zemlji postoje veoma dobri uslovi za proizvodnju duvana u dolini Drine, u Sremu. Čuo sam da su tamo najbolji uslovi, i ovi koji su pokušavali imali su dobre prinose.
Ali, gde je njihov problem - njihov je problem kada moraju da realizuju svoju proizvodnju, jer se susreću sa monopolistima, koji ih ucenjuju. Ako je slobodna proizvodnja duvanskih proizvoda, onda mi možemo za vrlo kratko vreme da potpuno eliminišemo uvoz. Čak bi bilo veoma opravdano zabraniti uvoz cigareta. Jesu li cigarete otrov - jesu. Mogu li se zabraniti kao uvozna stavka - mogu. Niko nam na svetu neće prigovoriti. Hoće li mafija pritiskati, to je drugo pitanje, ali onda pojavljuju se domaći zainteresovani preduzetnici, pojavljuju se strani. Ako je zabranjen uvoz cigareta, nije zabranjena domaća proizvodnja sa stranom licencom.
Sve što može da dobije prođu na tržištu, može ovde i da se proizvede, ali samo da se monopolisti ukinu. Ako ne možemo da ubedimo sve ljude da prestanu da puše, onda bar možemo stvoriti uslove, ako oni sami sebe truju, ako sebe ubijaju, da dražava od toga ima koristi, a ne mafija. Kako sada stvari stoje, samo mafija ima koristi.
Ne znam sada ko ima veću korist, Cane Žabac ili Peconi, to ću tek da istražim, jer Peconija sam, moram priznati, do sada zapostavio. Cane Žabac mi sam naleteo, 15 tužbi podneo, morao sam sve sada da istražim, celu njegovu biografiju, pa sam zapostavio i Filipa Ceptera, i Peconija, i mnoge druge, i ovu internacionu Mercedes - Benc aferu. Sada ću sve to da istražim, nema više pardona.
Vi možete opet da mi podnosite krivične prijave za širenje lažnih vesti, a zamenik Dušana Mihajlovića, Nenad Milić, nema pojma da je takvo krivično delo odavno ukinuto. Ne postoji takvo krivično delo, a oni podnose krivične prijave i preko svih medija objavljuju. Ne smeju sa mnom na sudu da se suoče, jer meni nema nikakvih suđenja, ovo što me država goni po službenoj dužnosti. Imam sa Canetom Žapcem i još ponekim, ali za ovo beže još od Momira Gavrilovića na ovamo, stalno beže.
Nema tu lažnih vesti. To krivično delo ne postoji. Postoji krivično delo uznemirenja javnosti, pod uslovom da je došlo do teških nereda zbog tih vesti koje su uznemirile javnost. Kod mene nema teških nereda, nego samo narod sve više škrguće zubima, zna da su te informacije tačne, a zbog tog škripanja zubima još niko na svetu nije bio ni optužen ni osuđen. Nemojte više zamajavati javnost krivičnim prijavama i stalno ih najavljivati, požurite, imam još dvadesetak dana da to sve okončam, da vam sve dokažem ko ste i kakvi ste.
Što se tiče duvana, najbolje bi bilo da ovaj zakon sada ne donosimo, da Vlada povuče zakon, da se formira jedna grupa eksperata, ne oni koji su zainteresovani i bave se trgovinom, pa već sebe i sopstvene interese uklapaju u ovaj zakonski tekst, nego ljude koji se u to razumeju, koji će nam predložiti tekst zakona primeren našoj situaciji, tekst zakona koji će pomoći da se suzbije šverc, koji će definitivno zabranjivati svako reklamiranje duvanskih proizvoda, koji će suzbiti monopol i koji će zadati najjači udarac mafiji.
Ovim tekstom mafiji se ne zadaje nikakav udarac, ovde se samo u mafijaškim krugovima već unapred zna ko će ovim zakonom biti privilegovan, a ko neće imati više legalnih mogućnosti da se bavi kriminalom. Jer mi smo do sada uvek imali dve vrste kriminalaca: glavne kriminalce koje je protežirala vlast, režim, država i sitne jajare, kokošare, džeparoše na kojima je Dušan Mihajlović svoju policijsku statistiku gradio.
Dosta nam je više tih policijskih statistika, jer Savezna skupština vam je izašla u susret, donet vam je novi Zakon o krivičnom postupku, sada imate sve uslove, a vi ništa ne saopštavate šta radite. Hajde više kažite, hajde obelodanite te ubice; stalno vam govorim ko su, a vi nikako da se mašite svog policijskog posla i da to obavite.
Čime vas to oni plaše ili drže u šakama? Ne možete vi ništa uraditi na području duvana dok Cane Žabac, kao glavni balkanski kralj duvanske mafije, ne izađe pred narodni sud, pa da odgovara i za šverc, za nelegalni monopol, a pogotovu za sva ubistva gde je umešan.
Kada se kod nas kaže trgovina duvanom, odmah se misli na ubijanje, misli se na kalašnjikove. Kraljevi nikotina odmah kalašnjikove uzimaju u ruke i rešavaju svoje poslovne probleme, štite svoj poslovni interes. Zašto nas onda zamajavate ovim zakonom, kao sada ćete vi uvesti red, kao što ste uveli red u čitavoj trgovini kada je u pitanju nafta.
Tu vam je Goran Novaković, on sve može, Vuk Hamović sve može. Nebojša Čović je ucenio Vladu da se njemu da deo kolača. Kao treći pojavio se Dušan Mihajlović, on je sada bliži Goranu Novakoviću i Vuku Hamoviću, ali traži bar 15% učešća i da njegov čovek Tahir Hasanović bude taj koji će provesti učešće Dušana Mihajlovića.
Ako nemate ništa protiv, samo jedno pitanje da vam postavim, gospođo Čomić, danas ovde opet prisustvuju predstavnici Pokreta "Otpor", sednici Narodne skupštine, nemam ništa protiv, nijedan radikal nije imao nikada ništa protiv, ali kako vas nije sramota da njihovu delegaciju ovde i dalje pozivate da prisustvuje sednici Narodne skupštine, a počeli ste da hapsite njihove aktiviste zato što ispisuju grafite na ogradi gradilišta.
U vreme onog diktatorskog Miloševićevog režima možda su ljudi privođeni što su ispisivali grafite na stambenim zgradama, ali za ograde gradilišta, tu ko je ispisivao, nikada nije bio privođen. Umesto da hapsite duvanske mafijaše, vi sada privodite ljude jer se ne slažete sa njihovom porukom sa ograde gradilišta. Poznato je da je ograda gradilišta svuda u svetu osnovni prostor gde se ispisuju grafiti, lepe plakate, to ništa ne košta i nikome ne smeta.

Dame i gospodo, već je pokrenuto ovo pitanje o sindromu Jovana Glamočanina, koji vi multiplikujete, otimajući raznim strankama poslaničke mandate, pa ne bih skrenuo pažnju na taj vid kršenja Poslovnika, iako je veoma, veoma ozbiljan, jer takvo kršenje Narodnu skupštinu čini nelegalnom i nelegitimnom.
Skrenuo bih vam pažnju da se današnja sednica Narodne skupštine ne može održati zato što se po članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije "Narodna skupština sastaje u vanredno zasedanje na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred utvrđenim dnevnim redom".
U sazivu ove vanredne sednice, odnosno vanrednog zasedanja, mi smo dobili 86 potpisa. Nije trebalo 86, bila su dovoljna 84 potpisa, ali isključivo potpisa narodnih poslanika. Međutim, u ovih 86 pitpisa nalaze se potpisi ljudi, ukupno devetoro ljudi, koji ni po kom osnovu ne mogu da budu narodni poslanici: Goran Vesić, Aleksandra Joksimović, Gorica Mojović, Alen Selimović, Goran Ćirić, Nebojša Leković, Petar Mišić, Višnja Nežić i Branislav Pomoriški. Oni su bili nekada davno narodni poslanici, podneli su ostavku svojom voljom i mandat im je prestao 12. juna 2002. godine, na Drugom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, u 10,40 časova, kada je njihovu ostavku i prestanak mandata konstatovala Narodna skupština.
Ovo je, naravno, veoma smešna stvar, samo se vi smejte (glas iz sale - i ti si smešan). Naravno da sam i ja smešan, jer više puta pokušavam ovde da vam skrenem pažnju da rušite ustavni poredak zemlje. Uzalud, vi crkoste od smeha. Naravno da sam smešan, jer među vama koji se masovno smejete, jedini pokušavam da budem ozbiljan i zbog toga sam smešan. Svestan sam da sam smešan. Ja sam svestan zašto izazivam vaš smeh, ali moram istrajati na ovom putu borbe za demokratiju, za ustavni poredak.
Evo vam dokaza - dokaz da je ovo što govorim besprekorno tačno je zapisnik 01 br. 06-2/83-02, od 13. juna 2002. godine, koji je usvojen 18. juna 2002. godine, na Trećem vanrednom zasedanju Narodne skupštine. Dakle, Skupština je konstatovala prestanak njihovog mandata, a onda je i usvojila zapisnik sa sednice na kojoj je konstatovan prestanak mandata.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Evo, odmah završavam.
Prema tome, ti ljudi odavno nisu narodni poslanici. Oni možda mogu opet da budu narodni poslanici, ali tek kada se obavi procedura, da se uprazne mesta, pa da se konstatuje, pa da se ide na Republičku izborno komisiju, da ona proveri da li su na vašoj izbornoj listi, pa se ide na odgovarajući odbor Narodne skupštine, pa Narodna skupština glasa o verifikaciji, konstatuje.
Prema tome, ovde je devetoro ljudi potpisalo, koji nisu narodni poslanici. Vi nemate 84 potpisa za vanredno zasedanje. Ja sada očekujem da Zoran Đinđić, kao predsednik Vlade, kaže svoj stav, i kao lider DOS-a, ove sadašnje navodne skupštinske većine, a očigledno da vi nemate većinu, da se lično izjasni o ovom pitanju. Ne treba se smeškati Đinđiću, nego izađeš ovde, lepo kažeš svoj stav o ovome. I naravno, gospodin Rodoljub Šabić, kao nadležni ministar za poslove državne uprave, da kaže - može li ovo ovako?
Ako vi mislite da može prećutno da se nastavi ovako, može, ali samo privremeno.

Hvala na upozorenju, završio sam.

Gospođo predsednik, vi ste po stavu 7, odnosno po stavu 6. člana 96. dužni da mi date objašnjenje povodom moje primedbe. Ako  nisam zadovoljan, onda da pozovete Administrativni odbor da se izjasni. Vi tu svoju obavezu niste ispunili, jer mi niste dali nikakvo objašnjenje. Vi ste meni objašnjavali nešto što uopšte nije ni u kakvoj vezi sa mojom primedbom.
Vi ste meni davali objašnjenje koje ste verovatno spremali za Pelevića, za Žarka Obradovića, za Dejana Mihajlova, ali ja sam sasvim druge stvari izneo ovde. Ovo što sam ja izneo nije problem koji je pred Ustavnim sudom, jer ovoj devetorici poslanika nisu oduzeti mandati, nisu im oduzeti, oni su samovoljno podneli ostavke i Skupština je konstatovala njihove ostavke i to mi objasnite. Imate zapisnik da su oni podneli ostavke, da je konstatovana svaka ostavka bez glasanja, pošto tu i nema glasanja i sada se oni potpisuju i dalje kao da su narodni poslanici. Oni su čak i za budžet glasali, a mi smo tražili listing, sekretar Narodne skupštine nam nije dao listing, iako je bila dužna da nam da taj listing. Pisanim putem smo tražili taj listing.
Dakle, ni budžet vam nije izglasan regularno, imali ste devet glasova manje, nije bilo 126, nego 117 prisutnih na sednici kada ste glasali o budžetu. Ovo mi objasnite, da li poslanici koji su podneli ostavke i čije su ostavke ovde konstatovane, potvrđene, mogu i dalje da učestvuju punopravno u radu Narodne skupštine,.
Molim vas gospođo Mićić, budite ljubazni, evo lepo vas molim, odgovorite mi direktno na moje pitanje, a ne nešto što vas nisam ni pitao.

Gospođo predsednik, ne mogu da kažem predsednice, jer kada bih vas oslovljavao kao vršioca dužnosti predsednika Republike morao bih da kažem - gospođo vršalice. Ako ne možemo ovamo vršalica, ne može ni ovamo predsednica. Ustav kaže da postoji predsednik Narodne skupštine, Ustav kaže da postoji predsednik Republike i kada nema predsednika Republike može da bude vršilac dužnosti. Dok se Ustav ne promeni po Ustavom propisanoj proceduri,  moram da poštujem Ustav, a želeo bih i vi da poštujete. Nemojte da mi uskraćujete moje dragoceno vreme, jer nemam mnogo vremena.
Reč je o vašem kršenju člana 83. Po članu 83. pored narodnih poslanika na sednicu možete pozvati i članove Vlade, ovlašćene predstavnike drugih predlagača zakona, sekretara Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja vi pozovete, kaže - koja predsednik Narodne skupštine pozove, ne stoji - predsednica.
Dakle, vi ste ovde pozvali devet lica i nemam ništa protiv. Tih devet lica ste pozvali, vi ste imali neke razloge da ih pozovete. Možete i ovde nama da kažete koji su to razlozi, bilo bi poželjno i bilo bi normalno, ali iz bilo kog razloga da ste ih pozvali ne možete ih pozvati da budu glasači, jer tih devet lica nisu članovi Narodne skupštine.
Postavlja se pitanje što vi tih devet lica i posle konstatovanja njihove ostavke pozivate kao da su narodni poslanici. Pozovite ih u nekom drugom svojstvu, u bilo kom svojstvu, kao lepe, pametne, zgodne, zaslužne itd, nemam ništa protiv. Sve najbolje atribute u superlativima možete da im iznesete, samo jednu stvar oni ne poseduju: oni ne poseduju status narodnih poslanika, dok ih eventualno ponovo neko ne verifikuje kao narodne poslanike, a to ne može ovako prećutno. Mora procedura, Republička izborna komisija, Administrativni odbor itd.
Molim vas, odgovorite mi direktno na ovo pitanje, nemojte reći - Administrativni odbor. Vi dajete objašnjenje i objasnite mi zašto pozivate lica koja nisu narodni poslanici kao da jesu narodni poslanici. Ako ste ih pozvali u nekom drugom svojstvu, nemam ništa protiv. Počastvovan bih bio da oni tu sede, da slušaju naša izlaganja, naše rasprave itd, pošto su to sve fini ljudi. Neke od njih i lično poznajem i ne osporavam njihovu ličnost. Međutim, kako oni mogu biti u statusu narodnog poslanika, nije to stvar Administrativnog odbora, nego vas koji pozivate ljude sa ulice da glume narodne poslanike, a nemaju status narodnog poslanika.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u aprilu prošle godine Narodna skupština Srbije vodila raspravu o tzv. Polaznim osnovama za preuređenje odnosa između Srbije i Crne Gore mi smo upozoravali celokupnu srpsku javnost da je reč o ukidanju savezne države.
Nažalost, naša predviđanja su se obistinila i oni koji su bili eventualno u zabludi u aprilu prošle godine, sada su shvatili o čemu se radi, pa čak i potpisnici tzv. Beogradskog sporazuma, odnosno Polaznih osnova. Videli ste izjave Miroljuba Labusa, videli ste izjave Vojislava Koštunice. Izgleda da je sada kasno kajati se za čin koji je bio duboko protiv Ustava i suprotstavljen nacionalnim interesima.
SR Jugoslavija je ukinuta Polaznim osnovama i sve vaše ponašanje, ponašanje vlasti posle tog čina, govori da je ona zaista ukinuta, da više ne postoji njen ustav. Mi smo, zapravo, u situaciji da nam je uništena savezna država i da sada ne postoje šanse za njenu obnovu, za njenu restauraciju.
Kada je počelo uništavanje savezne države? Već antiustavnim postupcima Đukanovićevog režima u Crnoj Gori koji datiraju negde od 1997. ili 1998. godine. Međutim, iako su državi bile otete pojedine nadležnosti na delu teritorije, ona je u celini funkcionisala. Glavni udarac državi predstavlja Koštunicina odluka iz oktobra 2000. godine da pošalje Gorana Svilanovića, bez ikakvih ustavnih ovlašćenja, otimajući nadležnosti savezne vlade, da zatraži prijem SR Jugoslavije u Ujedinjene nacije kao novoformirane države.
Tim činom je prekinut međunarodni-pravni kontinuitet jugoslovenske države koji je jugoslovenska država nasledila od srpskog međunarodno-pravnog kontinuiteta 1918. godine. Dvesta godina srpske državnosti i ustavnosti je bačeno pod noge tim samovoljnim činom o kome, zapravo, niko u našoj javnosti u to vreme nije ozbiljno ni razmišljao.
SR Jugoslavija je bila članica Ujedinjenih nacija pre oktobra 2000. godine, istina na način suprotan Povelji Ujedinjenih nacija; njeno članstvo u Generalnoj skupštini je bilo suspendovano, njen predstavnik nasilno je sprečen da učestvuje u radu Generalne skupštine. Ali, članstvo nije prestajalo.
Kao dokaz navodim činjenicu da se sve do oktobra 2000. godine zastava SR Jugoslavije, odnosno zastava čak prethodne SFRJ, čiji je pravni sledbenik po Ustavu bila SR Jugoslavija, viorila pred sedištem Ujedinjenih nacija. Tu je prekinut međunarodno-pravni kontinuitet. Ispostavilo se da smo tek u oktobru 2000. godine formirali novu saveznu državu. Unutrašnji pravni kontinuitet prekinut je tzv. Polaznim osnovama u aprilu 2002. godine.
Zašto je to urađeno? Neko u ovoj zemlji je obmanut da Evropska unija i Amerika iskreno žele očuvanje zajedničke države Srbije i Crne Gore. To nije istina. Oni koji su nas bombardovali ne žele opstanak srpske države, žele njeno rušenje. To je logički zaključak koji se izvodi iz njihovih postupaka. I u vreme kada je razbijana prethodna SFRJ emisari tadašnje Evropske zajednice i emisari Amerike su tvrdili da se zalažu za očuvanje SFRJ. Verbalno su se zalagali za očuvanje, potajno su radili na razbijanju i u tome su bili veoma uspešni.
Evropska unija i Amerika žele nezavisnu Crnu Goru. To je sada očigledno. Oni su, upravo raspamećenom, Đukanoviću pomogli da ostane na vlasti i da uspe u svom naumu, jer on nije imao dovoljno pameti i inteligencije da to na adekvatan način, bez velikih unutrašnjih lomova i potresa, sprovede u delo. Ovde mu Đinđić sada to zdušno potpomaže, računajući da će tako najlakše imati apsolutnu vlast u svojim rukama. Nestane li savezne države, apsolutni je gospodar u Srbiji sve do prvih izbora, a po svoj prilici trudiće se da nikada više ne bude parlamentarnih izbora. To je tematika neke druge rasprave.
Šta sada želi zapad. Zapad želi da stvori pravne osnove da Crna Gora za dve do tri godine lepo išeta iz ove tzv. državne zajednice bez ikakvih unutrašnjih lomova. Đukanović da je raspisao referendum, pretila mu je opasnost građanskog rata. Nije smeo da ide na referendum, to je jasno. Referendum mu ne bi uspeo ako bi ga opozicija bojkotovala. To je jasno posle ovih neuspešnih predsedničkih izbora. (Dobacivanje iz sale.)
Zato će o Vatikanu tek biti reči i vi zaljubljenici u Vatikan imaćete šta da čujete, poput Novakovića, onoga što je glasao iz Soluna. (Milka Marinković dobacuje u vezi Iraka.)
U Irak uskoro putujem, Milka, i pisaću ti, ne sekiraj se.
Mogu li da nastavim, Milka?
Šta je cilj, pored nezavisnosti Crne Gore. Cilj je zapada da se blagovremeno stvori pravna osnova za izlazak Kosova iz sastava Srbije, pošto Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija govori samo o Kosovu kao sastavnom delu Savezne Republike Jugoslavije. Neće onaj ko je pisao tu rezoluciju da tumači njen sadržaj onako kako mi želimo. On će konstatovati da ne postoji SR Jugoslavija.
Možete vi u povelji da pišete sada spisak vaših želja, pa ako Crna Gora izađe iz državne zajednice, Kosovo će ostati u sastavu Srbije. To je vaša želja. Ta vaša želja nema veze sa Rezolucijom 1244.
Scenario je sada očigledan. Prvo će Srbija i Crna Gora redefinisati svoje međusobne odnosa uništenjem savezne države, pa kada nema savezne države, onda će se stvarati dodatno pravni osnov za buduću nezavisnost Kosova i Metohije. Kako? Čim se ovo proglasi i čim se ovo usvoji, čim vam profunkcioniše prividno ova tzv. državna zajednica, sledi novi pritisak sa Zapada da se Kosovo i Metohija definiše kao treća država članica. To će biti pod ultimatumom.
Reći će vam, staviće vam do znanja, da je Rezolucija 1244 važila samo za SRJ. Da li nema SRJ? Nema. Nema federacije? Nema. Redefinisale su Srbija i Crna Gora svoje odnose? Redefinisale. Evo vam sada treće članice. Valjda vam je bolje da vam Kosovo i Metohija bude treća država članica, nego da dobije potpunu nezavisnost. To će biti argument.
Niko se ovde od ozbiljnih ljudi neće usuditi da kaže, pa bolje je potpuna nezavisnost nego da nam ih nametnete u tom svojstvu. To niko neće smeti preko usta da saopšti. Onda, šta će se desiti? Vi koji ste na vlasti, ako u tom momentu budete još na vlasti, vi ćete prihvatiti Kosovo i Metohiju pod nazivom Kosovo kao treću državu članicu tzv. državne zajednice.
Čim prvi put Kosovo dobije atribut države, bilo kakve države, nedovršene države, a što je nekada Đinđić govorio za onu bivšu Jugoslaviju ili zavisne države ili poludržave itd, nije bitno, u jednom momentu postoje uslovi i kaže se, ne mogu da funkcionišu zajedno i bolje da se raziđu.
Taj problem će napraviti i sama Crna Gora. Ona će jednostavno da kaže, mi smo hteli državnu zajednicu sa Srbijom, dok je Kosovo bilo sastavni deo Srbije. Sada, pošto je Kosovo treća država članica, mi ne želimo da živimo u takvoj zajednici, neka ostanu Srbija i Kosovo u državnoj zajednici.
Da li će tu pokušati da prikopčaju i Vojvodinu i da li će tako pokušati da prikopčaju i Šumadiju, jer neko iz vaše koalicije već se zalaže za Šumadiju kao autonomnu pokrajinu? Vi imate takve ljude u sastavu vaše vladajuće koalicije. Taj vaš problem se sada postavlja kao problem celog srpskog naroda i srpske državnosti. Zbog toga moramo bar alarmirati javnost.

Da, nastaviću sledećih deset minuta. Nemam načina da vas odvratim od izglasavanja na nelegalan način ovoga što ste započeli. Vi ste pokupili i oteli ste mandate nekim političkim partijama, vi ste ovde proglasili devet ljudi za narodne poslanike, iako oni nisu ni po kom osnovu narodni poslanici itd. Vi ste u stanju da dovedete i daktilografkinje, i kelnere i obezbeđenje sa hodnika itd, pa da skupite 126 ruku koje će biti dignute ili 126 prstiju koji će ovde da pritisnu taster. Ako je mogao Novaković da glasa iz Soluna, zašto ne bi neko iz bifea, zašto ne bi neko iz kotlarnice, zašto ne bi neko iz daktilobirao itd. po istom osnovu.
Dame i gospodo, rekoh, Polaznim osnovama u aprilu 2000. godine uništena je savezna država. Vi danas donosite Ustavnu povelju i kažete u preambuli na koje se pravne akte, prethodne pravne akte, pozivate. Kada bismo mi donosili novi ustav, nastojali bismo preambulu da izrazimo na svečan način, da se zakunemo u nezavisnost, ravnopravnost, građanska prava, istorijske tekovine itd. Nekada su se komuniste zaklinjali u tekovine svoje revolucije. To je svečani oblik povelje.
Čisto pravni oblik povelje koji ste vi primenili poziva se na neki pravni osnov. Ovde bi u srećnijim okolnostima pravni osnov bio: polazeći od člana tog i tog prethodnog ustava, Savezna skupština, zajedno sa narodnim skupštinama, donosi odluku o proglašenju novog ustava. Ako ste promenili naziv u ustavnu povelju, o tome ću posle podne govoriti onih 27 minuta, da se sada ne zadržavam.
Međutim, vi se ovde pozivate na Polazne osnove. Kažete, polazeći od Polaznih osnova za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore od 14. marata, a uopšte ne pominjete formalno još uvek važeći savezni ustav. Vama su te polazne osnove neki nadustav, nešto što je iznad ustava.
Ko je doneo te polazne osnove? Potpisali Đoka, Mika, Pera, Đura, Steva i Laza; Laza je verovatno bio. Polazne osnove i naravno sve začinjeno Solanom, jer ne valja da bude neslano. Potpisali Koštunica, Đinđić, Labus, Đukanović i ko još beše? Da li je bila još neka veličina politička tu? Nije bilo Milana Milutinovića, nije bilo čini mi se, da li je tako Đinđiću? I Solana.
Oni potpisali ukidanje SRJ, potpisali ukidanje saveznog ustava. Sada to što su oni potpisali, nakon što je izglasano prostom većinom, a mnogi ovi vaši propagandisti koji su najavljivali da mi radikali danas nećemo ni doći na Skupštinu, valjda ste to želeli, a mi to nigde nismo rekli, kažu prostom većinom.
Oni ne znaju šta je prosta većina, kada je mešaju sa apsolutnom većinom. Vi ste prostom većinom glasali za te polazne osnove, i u republičkim skupštinama i u Saveznoj. Možda biste vi, da ste se prebrojavali, skupljali i glasali iz Soluna itd, i dovodili sa hodnika, skupili i apsolutnu većinu, ali uopšte niste pominjali kvalifikovani oblik većine, nikada.
Sada, najbolje će biti kada granica bude Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, ali još ćemo malo sačekati za to, ne sekiraj se ništa, sada govorimo o drugim pitanjima. U tom besu i u toj mržnji što nemate kontraargumenata, vi sada možete pokušavati da ispadnete duhoviti. Niste nimalo duhoviti. Tragikomična je situacija. Rado bih se smejao, ali nije mi do smeha, po prvi put za ovih 12 godina aktivnog bavljenja partijskom politikom. Po prvi put mi nije zaista do smeha.
Šta se ovde dešava? Vi ukidate saveznu državu, ukidate savezni ustav protivustavnim činom. Taj protivustavni čin podleže krivičnoj odgovornosti. Sada donosite kao novi ustav. Nazivate ga ustavnom poveljom, nije bitno, vi ste tu ustavnu povelju zamislili kao osnovni zakon. Zašto se taj osnovni zakon, ako ste već ukinuli savezni ustav, ne donosi u skladu sa republičkim ustavom Srbije.
Ovde ste naveli da ćete u roku od šest meseci i to vam je deklarativnog programskog karaktera, a što u ustavu ne bi trebalo da stoji, uskladiti republički ustav Srbije sa tzv. ustavnom poveljom. Vi ovim već opredeljujete sadržaj budućeg ustava Srbije ili amandmana kojima ćete menjati taj ustav.
Dakle, ovo je nova vrsta nadustavnog akta, kao što su Polazne osnove Beogradskog sporazuma nadustavni akt u odnosu na ustavnu povelju. Tako ste vi već ovde zapisali da vam je ustavna povelja nadustavni akt u odnosu na budući ustav Srbije. Vi biste taj nadustavni akt, ako se ustav Srbije donosi dvotrećinskom većinom i referendumom, morali da donesete četiripetinskom većinom, da još bude kvalifikovanija u odnosu na onu koja se traži za republički ustav ili možda dvostruki referendum.
Vi snižavate kriterije koji već postoje za ustavne promene na nivou Srbije. Vi obavezujete sve one koji budu pisali tekst budućeg ustava, da se drže ove ustavne povelje. A ona usvajana samo apsolutnom i to sumnjivom većinom, na osnovu otetih poslaničkih mandata, na osnovu dovedenih ljudi koji nisu narodni poslanici i tako dalje.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je lako svoju državu uništiti. Ovo je jedan oblik eutanazije i tako dalje. Teško je sačuvati. A ako je već ne možemo sačuvati, onda nećemo da učestvujemo ni u uništavanju. Ako ne možemo da pomognemo da se održi, onda bar možemo ćutke da tugujemo i da ne doprinosimo uništavanju.
Znate, poznata je situacija iz koncentracionih logora - svi ljudi koji su došli u Aušvic, na primer, znali su unapred da niko živ neće izaći, ali je među tim ljudima većina bila onih koji su, ako nisu mogli da se suprotstave, čekali da na njih dođe red za likvidaciju. Uvek se nalazio jedan procenat onih koji, iako su znali da će na kraju i oni stradati, spremno su prihvatali da služe logorskim vlastima, onima koji su ih ubijali itd, čak sprovodili svoju sabraću, svoje sapatnike u krematorijume, na gubilišta itd.
Dakle, postoji nešto u karakteru čoveka što ga čini čovekom u pravom smislu reči: postojanim, požrtvovanim, odlučnim da sačuva ponos i dostojanstvo. Kod nekih ljudi postoji volja da se prilagode okupatoru, neprijatelju, po bilo koju cenu, iako znaju da iz toga ništa dobro neće isplivati. Znate, postoje ljudi koji se bore protiv okupatora, a postoje i muškarci i žene koji mu služe, pa se neke prostituišu, pa ih neki služe tako što će pripadati kvinsliškom aparatu, pa neko što će ovako, što će onako.
Postoje različiti ljudski karakteri. Ovo je jedan od prelomnih momenata u životu svakog čoveka, pojedinca i cele nacije gde treba dokazati čojstvo, ponos, dostojanstvo i hrabrost da se kaže "ne" onome što uništava državu.
Ovo je moja poruka posebno DSS-u. Vi ste napokon shvatili šta je ustavna povelja. Slušao sam dobro govor vašeg predsednika. On je sve shvatio i pokajao se, u to sam iskreno ubeđen. Ubeđen sam da on nije hteo uništenje savezne države.
Možda će se ispostaviti nešto drugačije, ali jedno je šta je čovek želeo da uradi, a drugo šta je zaista uradio. Jedno je šta je hteo da proizvede svojim postupkom, a drugo je šta je stvarno proizveo. Ono što je proizvedeno tim postupkom je krajnje negativno.
Još postoji šansa da se zaustavi. Ta šansa je da se odlučno glasa protiv tzv. ustavne povelje, pa ako će nam je neko nametnuti tenkovima, neka je nametne. Znam da se mi protiv te sile u sadašnjim uslovima ne možemo boriti, ali ne treba ni da joj služimo.
Ako ne možemo da sačuvamo Crnu Goru u sastavu zajedničke države, onda nemojte da crnogorskom režimu pomažemo u otcepljenju Crne Gore, nego ga pustimo da se sam suoči sa svojim građanima i da vidimo kako će to da izvede. Zašto mi iz Beograda da mu u tome pomažemo?
Ako možda ne možemo da sačuvamo Kosovo i Metohiju, onda bar da ne pomažemo srpskim neprijateljima u otimanju Kosova i Metohije, a vi ste im više puta pomagali. Pozivali ste Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji da izlaze i na pokrajinske i na lokalne izbore, iako nisu ispunjeni uslovi iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji su podrazumevali povratak svih prognanih ljudi i povratak ograničenog odreda naše vojske i policije, do hiljadu vojnika. Dok se bar ta dva uslova nisu ispunila, vi niste smeli da pozivate kosovsko-metohijske Srbe da izlaze na okupatorske izbore. Vi ste to uradili.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Vi ste na taj način doprineli pripremama da se Kosovo i Metohija definitivno otmu Srbiji i srpskom narodu.
Mi nećemo da vam glasamo za ovo, ali ćemo o ovome da vam kažemo sve što mislimo i na svakom mestu ćemo govoriti, dok imamo daha.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prepodnevnoj raspravi govorio sam načelno o ovoj vašoj jadnoj Ustavnoj povelji i svim negativnim posledicama koje će ona proizvesti po opstanak zajedničke države.Ovih 27 ili 28 minuta iskoristiću da predsedniku Vlade Zoranu Đinđiću dokažem da mu je Ustavna povelja i državna zajednica, kako je on rekao, šantava, kljakava i nesposobna za život. Nije mogao da nas ubedi da pokažemo malo vere i ljubavi prema toj ustavnoj povelji i državnoj zajednici, jer mi se držimo starog načela Valtazara Bogišića "što se grbo rodi vreme ne ispravi". Nije moglo grdnije ništa da se napiše od ovoga i sada ću pokušati da vam dokažem da su ovaj tekst pisali neverovatni pravnički diletanti, ljudi koji se ne razumeju u pravo.

Počeću od ovog zaključka Ustavne komisije. Ustavna komisija, koju su formirale tri skupštine kao privremeno radno telo, dakle ad hok radno telo, ne bi bilo mnogo drugačije po ovom pitanju ni da je trajno radno telo, donela je zaključak i taj zaključak je nama ovde dostavljen kao uputstvo za upotrebu.

O čemu može ustavna Komisija da donosi zaključke? O tome u koji će dan imati sednicu, u koje vreme, da li će se na pauzi služiti viski ili čaj, da li će se jesti meso posle koga ne može da se misli ili će biti laganija hrana, povrće, posno itd. Od posne hrane se najbolje misli. O tome vi možete da usvajate zaključke i može poslednji zaključak, da se nacrt, predlog teksta koji ste sačinili uputi tada i tada tome i tome.

Ali vi ste doneli zaključak kojim propisujete da se Ustavna povelja i Zakon za sprovođenje Ustavne povelje usvajaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Skupštini Republike Crne Gore i većima Savezne skupštine većinom glasova od ukupnog broja njihovih poslanika. Vi ste doneli pravni akt. Zaključak bi, po pravilu, morao da bude pojedinačni pravni akt. Vi ste doneli opšti pravni akt koji govori o glasanju.

Vi ste dopunili Ustav Srbije, vi ste promenili Ustav Srbije sa ovim zaključkom. Član 111. Poslovnika kaže "Narodna skupština odlučuje glasanjem narodnih poslanika u skladu sa Ustavom, zakonom i ovim poslovnikom." Što ne stoji u Poslovniku - u skladu sa Ustavom, zakonom, ovim poslovnikom i zaključkom ustavne Komisije. Što niste prvo menjali Poslovnik? Prvo Ustav, pa Poslovnik, pa ubacite zaključke Ustavne komisije.

Po Ustavu za sve ustavne promene potrebna je kvalifikovana većina i to specifičan oblik kvalifikovane većine, dvotrećinska većina. Nema ustavnih promena bez dvotrećinske većine. Vi sada ovim menjate Ustav. U Ustavu je trebalo da stoji - o ustavnim promenama odlučuje se dvotrećinskom većinom glasova, osim ako Ustavna komisija drugačije ne naloži.

Vi ste nam naložili, kao da ste nam naložili neke bukove panjeve. Gde vam je podloga? Ne možete ni bukove panjeve da naložite na vodi. Neće da gore. Na ulju? Gde vam je ulje? Ulje ste izgleda koristili za drugu vrstu podmazivanja, a utvrdiće naučnici koju. Evo vam zašto je ovo grdno što ste napravili. Evo vam prvi dokaz da ste napravili strašilo, mongoloida, koji ne može samostalno da živi. Ima ljudski oblik, ali nema ljudski duh i ne može. Ovo ima oblik najvišeg zakonskog akta što ste napisali, ali samo spoljašnji. Nema duh najvišeg zakona.

Dalje, u članu 3. Ustavne povelje formulišete ciljeve državne zajednice. Da li je državna zajednica država? Da li je država i imali li vojsku? Odredili ste ciljeve države; pa koja to država na svetu ima svoje ciljeve? Ima li Evropska unija ciljeve? Ima li Nemačka, Francuska, Amerika? Država je cilj sama sebi. Država se formira da sama sebi bude cilj. Njena dugovečnost je njen jedini cilj. Ona druge ciljeve nema.

Vi određujete ciljeve i kada se ispune ciljevi više nam ne treba ta država. Koji su vam ciljevi? "Poštovanje ljudskih prava svih lica u njenoj nadležnosti". Prvo, nije nam trebala ova državna zajednica da bi se poštovala ljudska prava svih lica. Mogle su to Srbija i Crna Gora same da obezbede. Deplasirano je zbog toga da stupaju u državnu zajednicu, kada ste već ukinuli SR Jugoslaviju.

Nismo mi branili naziv Jugoslavija. Mi bismo odmah prihvatili da se promeni taj naziv i da bude Savezna Republika Srbija i Crna Gora. Odmah potpisujem na licu mesta. Termin Jugoslavija uopšte nije predmet naše rasprave i nije morao Đinđić da se toliko zadržava na samom pitanju Jugoslavije i jugoslovenstva. Hoćemo saveznu republiku, a ne neko strašilo koje ni na šta ne liči: ni na federaciju, ni na konfederaciju, ni na realnu uniju, ni na šta.

Dalje, cilj vam je "očuvanje i unapređenje ljudskog dostojanstva, ravnopravnosti i vladavine prava". Što niste stavili - zaštita ljudske okoline. Kako bi ova državna zajednica čuvala i unapređivala ljudsko dostojanstvo. Jadni smo mi ako već Ustav Srbije i zakonodavstvo Srbije ne čuva ljudsko dostojanstvo, ravnopravnost i vladavinu prava.

Da nema vladavine prava govori način na koji vi radite i postupate u ovoj Narodnoj skupštini, način na koji donosite Ustavnu povelju, nakon što ste prethodno mnogim poslaničkim grupama oteli mandate da bi te ljude upregli da glasaju po vašoj volji i tako što ste ovde doveli 13 ljudi koji uopšte nisu poslanici već pola godine da vam glasaju.

Da li je to vladavina prava? To nije vladavina prava, to je vladavina samovolje, to je tiranija. Tiranija skupštinske većine. Vi ste jednom bili većina i sada po svaku cenu nastojite da večito budete većina. Izgubili ste regularnu većinu koju ste dobili na izborima, vi ste odavno izgubili. Sada je veštački stvarate.

Dalje, kažete da je cilj "uključivanje u evropske strukture, a naročito u Evropsku uniju". Hajde, objasnite malo ovo. Kako to nisu mogle Srbija i Crna Gora svaka pojedinačno, kada ste već rasturili saveznu državu, da uđu u Evropsku uniju. Koji je to kriterijum? Kojoj je zemlji na svetu uopšte Evropska unija postavila ovakav kriterijum?

Ovo nije nikakav kriterijum za članstvo u Evropsku uniju. Postoje drugi kriteriji. Trebalo bi narodu jasno da saopštite koji su tu kriterijumi i da po tim kriterijumima naša zamlja nikad neće postati članica Evropske unije, da se Evropska unija odavno pokajala i što je Grčka njena članica. I, završeno je proširivanje Evropske unije sa baltičkim državicama: Poljskom, Češkom, Slovačkom, Mađarskom, Slovenijom, Kiprom i Maltom. Nema više proširenja Evropske unije.

Nudiće drugim zemljama izvesne aranžmane za saradnju, ali ono što može da dobije Srbija, to je isto što će dobiti Bugarska i Rumunija. Mi ćemo biti u tom statusu. I, ovom ustavnom poveljom mi se nećemo više približiti, niti udaljiti od Evropske unije. Ne treba narod da zavaravamo. Objavili su istaknuti ideolozi novog svetskog poretka knjige koje samo treba pročitati i videti kakvi su im planovi, kako su programirali svoju hegemoniju i dominaciju.

Dalje, "stvaranje tržišne ekonomije...." Valjda već imamo tržišnu ekonomiju, koja se zasniva na slobodi preduzetništva, ako vi za ove dve godine niste već stvorili tržišnu ekonomiju. Naravno, ovo nije tržišna ekonomija. A, da bismo stvorili tržišnu ekonomiju moramo se prvo vas otarasiti. Jer ovo što vi pravite to nije nikakva tržišna ekonomija. Kažete da je tržišna ekonomija na slobodi preduzetništva. Naravno, naročito kad im uvedete poreze od 20%, pa su slobodni, pa preduzimaju šta im volja, samo im otmete pare. Imaju potpunu slobodu, ali ostaju bez svojih para.

Zatim, produžavate "na konkurenciji i socijalnoj pravdi ..."; kakva je socijalna pravda i to ste pokazali. Ovo nije ni jedna od nadležnosti savezne države. I, vi kažete da su ciljevi državne zajednice ovakvi, a nema ih u spisku nadležnosti. Ne može biti cilj državne zajednice nešto za šta državna zajednica nije nadležna. Vama su u koliziji ciljevi i nadležnosti.

Dalje, ciljevi su "uspostavljanje i obezbeđivanje neometanog funkcionisanja zajedničkog tržišta ( Evropska unija već ima jedinstveno tržište, a vi tek na nivou zajedničkog tržišta; povlađujete Đukanoviću) kroz koordinaciju i harmonizaciju ekonomskih sistema država članica."

Pazite, mi smo već krupne korake napravili na planu harmonizacije ekonomskog sistema naše zemlje sa Evropskom unijom. Ekonomski sistem Evropske unije objektivno ima određene kvalitete, određene vrednosti. Nikad nismo bili protiv recepcije svega onoga što je zaista vredno.

Ali, ako ćete nam ovde nametnuti slobodu seksualnog opredeljenja kao elementarno ljudsko pravo i ako ćete to izjednačiti sa onim kako nas je Bog stvorio i kakvu nam je funkciju opredelio u tom pogledu, e onda ne bismo rado da se tu harmonizujemo sa Evropskom unijom.

Dalje, kažete: "Srbija i Crna Gora ima zastavu, himnu i grb". Da vidimo kako ćete to samo ugovoriti i na koji način. Oko zastave je već problem. U Srbiji se kaže plava boja zastave, u Crnoj Gori hoće da im bude plavetna. Što im ne bi bila avetna?

Pazite, u prvom srpskom ustavnom aktu koji govori o zastavi kaže se - plavetna. To je jedan arhaičan termin, a ne razlikovanje svetloplave boje na onu koja je malo manje svetla i onu koja je malo više svetla. Naša zastaa je obrnuta ruska zastava. Tako je istorijskim sultanovim Fermanom proglašena. Nama je turski sultan darovao nacionalnu zastavu. Mi to moramo javno da priznamo.

Tu smo zastavu zavoleli, ona je naša, darovao nam je takvu zastavu svojim Fermanom na naš predlog, na predlog knjaza Miloša, s tim što je jadan nepismen knez Miloš otišao u Carigrad, nije znao kako se ta zastava postavlja, pa je obrnutim redom boje predstavio. Naopako je krenuo. Zato imamo ovakvu zastavu.

Dalje, kažete: "Državljanin države članice ima jednaka prava i obaveze u drugoj državi članici kao i njen državljanin, izuzev izbornog prava". Sada ćete da oduzmete svim građanima Srbije koji su državljani Crne Gore po rođenju, a žive u Beogradu po 20 do 30 godina, pravo glasa. Uvek su do sada glasali, jer pravo glasa je počivalo na državljanstvu Savezne Republike Jugoslavije i u određenom vremenu života provedenom na području gde ostvaruju svoje biračko pravo. Mislim da je šest meseci to po zakonima bilo.

Zatim, kažete: "Države članice uređuju, obezbeđuju i štite ljudska i manjinska prava i građanske slobode na svojoj teritoriji". Zar vam ovo nije u koliziji sa prethodnom odredbom o ciljevima državne zajednice u pogledu poštovanja ljudskih prava svih lica u njenoj nadležnosti. Već ovde kažete da je to nadležnost država članica. Nadležnost imaju države članice, a ciljevi se kvalifikuju na nivou državne zajednice. Gde je tu elementarna pravnička logika?

Dalje, govorite da su "za nesmetano funkcionisanje zajedničkog tržišta odgovorne države članice". Ako su one odgovorne, onda svaka ima svoje tržište. Kako te države članice mogu biti odgovorne za nesmetano funkcionisanje? Da bi zajedničko tržište nesmetano funkcionisalo mora biti neka viša vlast u odnosu na države članice koja će to obezbediti.

Što se tiče budžeta državne zajednice, "države članice će obezbediti finansijska sredstva za obavljanje poverenih nadležnosti i dodatnih poslova Srbije i Crne Gore." Hoće možda ponekad. Hoće možda pomalo. To Đukanović nije radio ni kada mu je to bila ustavna obaveza, a kamoli sada kada je sasvim slobodan da sam odredi hoće li dati neki dinar ili neće.

Vidite dalje, u nadležnostima Skupštine Srbije i Crne Gore kaže se da Skupština odlučuje o proglašenju i ukidanju ratnog stanja, uz prethodnu saglasnost skupština država članica. Dajte mi jednu državu na svetu gde se donosi ovako dvojna odluka o proglašenju ratnog stanja. Državna zajednica proglasi ratno stanje, Srbija da saglasnost, Crna Gora ne da. Srbija i Crna Gora u boj kreće, jedna hoće, druga neće. To bi mogla da bude himna ove vaše državne zajednice.

Posebnu priču predstavlja način izbora poslanika. Kažete u članu 20. da se poslanici Skupštine biraju iz svake države članice, u skladu sa evropskim i demokratskim standardima, na osnovu zakona država članica. Sada mi pokažite koji je to evropski i demokratski standard da se tokom prve godine po usvajanju povelje poslanici biraju posebno, srazmerno zastupljenosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštini Crne Gore. Da li je to evropski standard? Da li je to demokratski standard?

Vi ste sledbenici Dimitrija Ljotića. Dimitrije Ljotić se zalagao, a on je u načelu bio za narodnu skupštinu, za sabor, on je to nazivao principom sabornosti. Pošto jadan Dimitrije Ljotić, sa svojom partijom i svojim zborom, na izborima nikada nije mogao da osvoji više od 1% glasova i nikada nije imao ni jednog poslanika, on je večito u svim svojim teorijskim radovima tragao za varijantom kako će imati veliku moć u skupštini bez izbora.

To i vi radite. I vi ste sada u položaju Dimitrija Ljotića, vi ste dosledni ljotićevci, znate da na izborima ne možete ništa postići, pa šta će vam onda izbori. Niste valjda ludi da raspisujete izbore a znate da nemate nikakvih šansi. Zašto biste išli na izbore, lepo se ovde sakupite i deligirate.

I Tito je to radio. On je uveo delegatski sistem, pošto u jednom trenutku više nije smeo, kada je došlo do izvesne liberalizacije, otopljavanja i ohrabrivanja naroda u bivšoj Jugoslaviji, nije smeo na izbore. Pa šta će da ide na izbore kada lepo delegatski sistem, pa se drugovi dogovore, pa izaberu najbolje između sebe i najbolji su po ovakvom sistemu uvek najposlušniji i sve se drži pod kontrolom.

Neka mi neko kaže koji je to evropski standard po kome ste vi uveli delegatski sistem. Možda se to bazira na ljotićevskom odnosno musolinijevskom konceptu Nove evrope, a da ne kažem nešto grđe.

Dalje, vi ovde imate čitav niz pikantnih stvari oko nadležnosti pojedinih institucija. Neću mnogo time da se bavim, pošto je očigledno da ovo nema nikakve šanse za funkcionisanje. Interesantno je pitanje dva osnovna ministarstva, ministra spoljnih poslova i ministra odbrane.

Za razliku od sadašnjeg ustavnog stanja gde je Savezna vlada bila odgovorna za sprovođenje spoljne politike, vi ste to poverili ministru spoljnih poslova. On će koordinirati utvrđivanje poljne politike sa nadležnim organima država članica. Ako ne uspe u tome, kakvu će on spoljnu politiku voditi ako mu ministarstvo jedne države članice kaže jedno, a drugo mu kaže drugo. Ostaćemo bez spoljne politike, blokirana spoljna politika.

Dalje, ne bih se ovde složio sa izrečenim Batićevim stavom da ne može predsednik državne zajednice da bude i predsednik Saveta ministara. Može. Predsednik Republike u demokratskim sistemima je formalno najviši organ izvršne vlasti. On je pre svega najviši organ izvršne vlasti. S tim što je u praksi to najčešće simbolično, ali može, u principu to nije problem.

Predsednik državne zajednice ne bi mogao da bude predsednik suda ili predsednik parlamenta. Ovo što mi imamo sada kao rešenje, ono je samo za slučaj bolesti, smrti itd, i vrlo, vrlo privremeno rešenje, tako da već najkasnije 6. februara moramo imati raspisane nove izbore. Ne može ni šef zakonodavne vlasti da obavlja funkciju izvršne, ni sudske i obrnuto. To su tri grane vlasti gde ne sme biti mešanja, odnosno mešanje mora biti svedeno na minimum.

Predsednik državne zajednice bi mogao da bude predsednik Saveta ministara. Tu postoji drugi problem pravničke prirode, što je ovom poveljom predviđeno kada se raspusti skupština da prestaje i mandat predsednika državne zajednice. To je ono što ne valja, jer mora ostati nosilac izvršne vlasti na svom mestu dok se ne izabere nova skupština. Mora ta njegova funkcija biti nezavisna od raspuštanja skupštine i tu se predsednik državne zajednice, odnosno šef države razlikuje od premijera.

Ovde ste naveli da ministar odbrane koordinira i sprovodi utvrđenu odbrambenu politiku i rukovodi vojskom. Ministar odbrane rukovodi vojskom, a pre toga ste naveli da Vrhovni savet odbrane komanduje vojskom. Ispade da je ministar odbrane na višoj funkciji od vrhovnog komandanta. Ne može. Rukovođenje u hijerarhiji upravljanja je iznad komandovanja. Rukovođenje je ozbiljnije od komandovanja, odgovornije od komandovanja, fundamentalnije, značajnije. Komandovanje je izvršnije u odnosu na rukovođenje.

Prema tome, viši organ uvek treba da rukovodi, a niži da komanduje, jer niži dobija odluku da je sprovede po komandnom sistemu. Organ komandovanja izdaje naredbu, a organ rukovođenja donosi odluku.

Kako ovo vama mogu objasniti kada vi niste ni zainteresovani za to, ali zato postoje pravni stručnjaci, pa je trebalo angažovati pravne stručnjake. Ne može ustavna komisija da radi po kriterijumu ko najviše može da popije viskija ili popuši skupocenih cigareta. Prvo treba da angažuje stručnjake, pa stručnjaci kažu šta može u skladu sa pravnim principima, a šta ne može, šta je koherentno, šta je pravnički konzistentno, pa onda se raspravlja o političkim rešenjima, može ovako, može onako.

Vi ste napravili papazjaniju, iz jednog pravnog sistema ovako, iz drugog onako. Najgore je što ste i sami pokušavali da gradite laički pravni sistem. Zato je ova vaša ustavna povelja pisana na isti način kao što bi bila izvedena operacija, složena operacija ugrađivanja baj-pasa, otvaranja lobanje, operacija otvorenog mozga, koju bi sproveo vaš mesar iz komšiluka. Kao što ne može mesar iz komšiluka da vam operiše srce ili mozak, tako isto laici ne mogu da vam pišu ustavnu povelju. Ljudi koji ne znaju.

Imamo još ovde, a pošto neću imati vremena da kažem sve što sam mislio, po pitanju vojske nekoliko problema. U članu 55. zadatak vojske je odbrana Srbije i Crne Gore. To je suviše uopštena formulacija. Mora da bude odbrana nezavisnosti, državnog suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka.

Prema ovome kako ste vi sklopili ovu tzv. ustavnu povelju, vojska se ne bi mogla upotrebiti u cilju odbrane ustavnog poretka. O tome treba da vodimo raspravu. Treba li vojsku za to koristiti ili ne. Svaka unutrašnja pobuna je ugrožavanje ustavnog poretka. To nije napad. Može li se vojska koristiti u obračunu sa terorističkim bandama? Po ovoj ustavnoj povelji ne bi mogla, ne može nikako.

O tome ste morali da vodite računa. U svetu se sve vojske u poslednje vreme više angažuju u borbi protiv terorizma, međunarodnih kriminalnih bandi, narko-dilera, ovakvih, onakvih, nego za klasičnu ratnu funkciju. Vrhovni komandant vojske je Vrhovni savet odbrane, a Vrhovni savet odbrane je podređen ministru odbrane.

S druge strane, za ministra odbrane se kaže da rukovodi vojskom u skladu sa zakonom i ovlašćenjima Vrhovnog saveta odbrane. Ako rukovodi sa ovlašćenjima Vrhovnog saveta odbrane, znači li to da preuzima ovlašćenja Vrhovnog saveta odbrane? Ako ste hteli da kažete - na osnovu ovlašćenja koja mu daje Vrhovni savet odbrane, to ste morali drugačije da formulišete. Što niste zvali nekoga ko se razume u pravo.

Vrhovni savet odbrane, kažete, donosi odluke konsenzusom. Od poslednjih dana Rimske republike, od poslednjeg Triumvirata, ne pamti se u svetskoj istoriji da je bilo koja vojska imala koletivnog vrhovnog komandanta. Kolektivni vrhovni komandatn nespojiv je sa principom jednonačalija u komandovanju. Komandovanje je uvek inokosna funkcija. Da komanduje može samo jedan čovek. Da odlučuje, da rukovodi, može kolektivno telo. Da ste stavili ovde da Vrhovni savet odbrane rukovodi vojskom, a ministar odbrane komanduje, to bi već moglo.

(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)

Vi ste sve okrenuli naopako, zato ova vaša ustavna povelja nema nikavih šansi za uspeh. Vi sahraniste postojeći Ustav SRJ a da to niste ni jednom normom konstatovali. Nigde niko nije napisao - od tada i tada više ne važi Ustav SRJ iz 1992. godine. Zašto to nigde niko nije konstatovao? Ne znate kojim pravni aktom?

Pa, može zaključkom Ustavne komisije, da se zaključkom Ustavne komisije raspisuju izbori ili da se ukidaju parlamenti, zaključkom Ustavne komisije da se hapsi, da se sudi. Sve bi sad moglo zaključkom Ustavne komisije, ako njenim zaključkom može da se odlučuje kako će se glasati o ustavnim promenama.

 

Dame i gospodo, ovaj amandman narodnog poslanika Arsića je veoma racionalno napravljen, jer ovim amandmanom SRS se zalaže za mnogo manji budžet koji bi rasteretio privredu i dao joj predaha. Ne, kako juče kaže Zoran Đinđić, da se ništa ne naplaćuje dve godine, pa da se razvije, a da budžetski korisnici za to vreme uginu. Ne, nego da se ono što je za državu najvažnije izdržava iz budžeta 145 milijardi dinara je dovoljno za penzije, za zdravstvo, za školstvo, za državni aparat. Tako da se prave uštede u svim budžetskim stavkama. Mi smo juče izračunali, kada bi se samo uštede napravile po ovim vašim ugovorima o delu, specijalnim ugovorima, da bi to bio iznos od pola budžeta iz 2000. godine. Toliko je to neracionalno i toliko je to glomazno.
Juče su ministri pokušavali da objasne. Izlazi Gašo Knežević i objašnjava za skoro 300 miliona dinara, da on organizuje seminare, naučne skupove, simpozijume, ovo, ono. To je čisto rasipanje novca. On sada hoće da prekvalifikuje sve profesore, sve nastavnike, sve učitelje. Kako? On im drži ideološko političko obrazovanje. On njih ničem novom neće naučiti, osim što planira da im ispere mozak. Dakle, te uštede su moguće. Mi plediramo da se te uštede i postignu, da se rasterete poreski obveznici, a da država dok je ekonomija u krizi, finansira samo ono što je zaista najneophodnije.
Kada preračunate sve rashodne stavke u budžetu, videćete da u svakoj stavci ima mogućnosti da se postigne ušteda. Stavku po stavku. One su i ovako krajnje načelno određene. Trebali ste prema onom vašem završnom izveštaju, završnom računu za 2000. godinu da sačinite i predlog zakona o budžetu pa da se tačno taksativno nabroji šta se sve finansira, a ne stavka od 300 miliona dinara.
Ne piše uopšte za šta idu te pare. Čovićeva stavka od milijardu i 300 miliona, uopšte ne piše za šta idu te pare. Posle ćemo videti, kada do toga dođemo, za šta sve idu. Postoje mogućnosti za budžetske uštede i predlažem da se prihvati ovaj amandman, da se bitno smanji ukupni iznos budžeta, da se rastereti privreda, da dobije predah, a da država finansira samo ono najneophodnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podržava amandman narodnog poslanika Miroljuba Veljkovića, iz istih onih razloga ih kojih smo podržali amandman poslanika Arsića, jer želimo pre svega da budžet za sledeću godinu bude u mnogo manjem iznosu, od ovoga koji ste vi projektovali, a inače, ovaj član Zakona o budžetu, član 2. sadrži neke nesuvislosti, ne koje je već ukazano.
Jer, kako vi možete nešto što se podrazumeva kao redovan prihod, ovde prikazati kao način finansiranja budžetskog deficita? Pogledajte ove brojke - u članu 2. stav 2. alineja 1. - ko je to u Vladi, ministar Đelić, ili ministar Vlahović, sračunao da će prihod od privatizacije biti 15.389.819.000 dinara, što još niste izveli 426 dinara, kad ste tako precizni?
A nigde nam u Zakonu o budžetu niste prikazali kako ste došli do ove cifre. Morali ste da navedete šta se tačno planira za sledeću godinu za prodaju, kroz koji oblik privatizacije, da nam razložite ovu veliku sumu od 15 milijardi. Vi niste u stanju da je razložite, jer vi samo nagađate. Vi ne znate unapred hoćete li šećeranu prodati za 100 miliona dinara, za milijardu dinara, ili za tri evra. Vi to ne znate, jer, kako vam iskrsne koja okolnost, vi se tako ponašate, što znači da planski ne pristupate procesu privatizacije.
Dalje, kako ste baš predvideli donacije 9.530.000.000? Što niste naveli 9.530.647.222 dinara npr? (Poslanik Čedomir Jovanović, sa mesta: i 50 para). I 50 para, može i tako, baš dobra dopuna, gospodine Jovanoviću. Ne dajte mu repliku, jer ovo je bila primedba slaganja.
Na isti način na koji ste ovo naveli, vi zapravo, kroz drugi član ovog zakona željeni budžetski deficit, jer samo onaj ko neracionalno raspolaže državnom imovinom, unapred određuje da će imati ovako ogroman budžetski deficit, proforme raspoređujete kroz nekoliko stavki, koje su potpuno neizvesne. Na isti način ste mogli reći 15 milijardi od donacija, 9 milijardi od privatizacije, bez ikakvog objašnjenja, bez ikakve računice, bez ikakvog argumenta.
To je isto što se tiče i ove dve preostale tačke u okviru ovog stava dva, apsolutno nikakvog utemeljenja nemate.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS, podržava amandman narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić, imajući u vidu da je celi ovaj treći član dokaz, pokazatelj u kakvu je situaciju Vlada sama sebe dovela, a predlažući onaj čuveni omnibus zakon Narodnoj skupštini.
Vi ste od Autonomne Pokrajine Vojvodine, uprkos striktno određenim njenim nadležnostima u Ustavu Srbije, stvorili jednu kvazi federalnu jedinicu, a sada se suočavate sa problemom njenog funkcionisanja kod svakog novog zakonskog projekta. Na to posebno ukazuje stav, pretposlednji stav, to je stav 4. člana 3. gde se kaže - budžet AP Vojvodine isplaćuje plate iz stava 2. ovog člana narednog dana, od dana prijema sredstava za ove namene na žiro račun.
Vi ste prvo predvideli da se plate svima koji su zaposleni u prosveti, i to na području Vojvodine, isplaćuju iz budžeta AP Vojvodine. U kakvu ste sada opasnost došli? Na stranu to što su te plate sada neujednačene, što ste osnovni smisao statusa zaposlenih u državnoj službi, državnih činovnika na kraju, koji mora biti jedinstven na celoj teritoriji države, učinili različito. Ali, vi sami sada vidite u čemu je problem. Desiće vam se da uplatite novac u budžet AP Vojvodine, a da vlast Autonomne Pokrajine, odnosno Izvršno veće ne isplati plate. Vi kažete sada u ovom stavu da se te plate moraju isplatiti odmah sutradan. Gde je sankcija? Vi nalažete Izvršnom veću Vojvodine da nešto mora da uradi, ono neće da uradi, šta ćete onda, da ga smenite? Ne možete. Da kažnjavate? Ne možete.
Šta ćete da radite? Da podnosite nesuvisle krivične prijave, a vidite da sudovi na to ne reaguju. Ne možete vi podnositi krivične prijave kada vi smatrate da je to vama potrebno, nego kada je krivičnim zakonom nešto propisano kao krivično delo, pa utvrdite da postoji biće krivičnog dela i onda podnosite krivičnu prijavu. Ovde nikakve sankcije nema. U praksi će vam se desiti da uplatite iz republičkog budžeta za zdravstvo, za školstvo, za informisanje, za kulturu na području Vojvodine, a tamo Izvršno veće kaže - jeste, treba za sve to, i za zdravstvo i za prosvetu, ali je važnije za nešto drugo, pa će te pare potrošiti za nešto drugo. Može ministar da klima glavom do mile volje, ali ovde nema sankcije. Gde je garancija da će se poštovati ovaj pretposlednji stav člana 3, gde postoji ta garancija? Nema je nigde.

U ime poslaničke grupe SRS podržavam amandman narodnog poslanika Nataše Jovanović, jer u ovoj stavci nisu predviđena dovoljna velika sredstva za subvencije, kako je to ovde definisano - nefinansijskim koroporacijama, valjda da lajici ne bi shvatili o čemu se radi.
Ovde je predviđen iznos od 7,5 milijardi. Upravo 7,5 milijardi ste predvideli i za plaćanje po ugovorima o delu. Kada se još dodaju neke specijalne usluge to izađe negde oko 12 do 15 milijardi. Kada dodate putne troškove to je ogroman iznos. Povećajte bar za milijardu i po subvencije u poljoprivredi na račun putnih troškova.
Nelogično je da ministri u Vladi naplaćuju putne troškove kada putuju po Srbiji. Imaju vozača, imaju državni benzin, državni auto, pa mu još treba i dnevnica. Nema logike nikakve. Tu praksu ste vi zapravo usavršili. Dajte na osnovu smanjenja putnih troškova da se poveća za poljoprivredu. To je najjednostavnije što možete da uradite.
Ne znam da li je ministar Šabić sada ovlašćen u ime Vlade da prihvati amandman pošto Đelića nema. Ili se Vlada nije ni izjašnjavala o amandmanima, ona ni ne računa da te amandmane treba stavljati na dnevni red svojih sednica, što je takođe jedan presedan u sistemu vlasti u Srbiji.
Dakle, ovo je najjednostavnije rešenje - smanjite sve stavke koje se tiču putnih troškova, što će više direktor RUJP da putuje u inostranstvo. Radović je putovao više od sto puta, potvrđeno mi je u Vladi. To zna sada i Đelić, na račun Vlade. Na osnovu toga se može pojačati za milijardu i po ova stavka, subvencije u poljoprivredi. To je valjda nešto najjednostavnije što može da se uradi a što može da bude opšte korisno za celu zemlju.
Vi vidite sada kakva je nastupila kriza u poljoprivredi. Država je destimulisala proizvodnju pšenice. Pitanje je da li ćemo sledeće leto imati pšenice i za domaću proizvodnju. Ministar je rekao - ne treba pšenica. Kako tako ministar može da kaže. A, kada je bio u opoziciji, dobro se sećam, tražio je otkupnu cenu 32 feninga. A, može to da se obezbedi, ne treba pšenica. Pa će onda biti - ne treba kukuruz, ne treba poljoprivreda, a šta će i kada će sve to Slovenci da uvoze ovde, slovenačka govedina. Zabranjen uvoz govedine iz mnogih evropskih zemalja pa i iz Slovenije, međutim, dovoljno je što je supruga Gorana Svilanovića zaposlena u marketingu "Merkatora" (žagor.)
Radi supruga Gorana Svilanovića, on dolazi na svečano otvaranje "Merkatora" i goveđa salama iz Slovenije u ogromnim količinama. Uzalud sada državni organi koji se tiču sanitarne inspekcije, državni organi koji štite našu robu, naše tržište itd. Šta ćete sutra kada vam dođe bolest ludih krava. Znam, ako se ta bolest pojavi u Vladi uopšte se neće poznati, međutim ako se pojavi među nama običnim građanima to će izazvati katastrofu.