Dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje u okviru debate o završnom računu, počeću pohvalama ministru Đeliću. Svaki izveštaj o završnom računu bi trebalo da ima bar 282 strane, kao što ima ovaj izveštaj za 2000. godinu. Ovo je napredak u odnosu na sve ranije godine, temeljito napravljen izveštaj, 282 strane. Očigledno je veliki napor uložen, veliki trud, a svaki trud treba poštovati, makar bio i besmislen.
Znate, kada mrav valja nešto što mu liči na hranu, a nije hrana, pa pređe 100 ili 200 metara, cenite mravu i snagu i trud i napor, makar to bilo besmisleno.
Međutim, postavlja se onda pitanje, zašto je završni račun za 2001. godinu na samo 53 strane? Zašto je šest puta obimniji završni račun za 2000. godinu, nego za 2001. godinu, iako je Vlada mnogo više novca imala na raspolaganju za 2001. godinu? Zašto ovde detaljno niste istražili kako je trošen novac? Nema ni reči kako je Nebojša Čović 500 miliona dinara potrošio, ni reči nema. Zašto, dakle, niste dokazali da ste objektivno, savesno pristupili, ni po babu ni po stričevima, pa sve redom stavili na tapet.
Ja sam veoma zadovoljan, dame i gospodo narodni poslanici, što su posle one velike halabuke gde su prozivani neki bivši ministri iz Srpske radikalne stranke, svi oni sada otpali iz ovog izveštaja. Nema ih ovde. Nešto odrečno maše glavom ministar, možda ih ima u tajnom izveštaju. Negde ih ima, ali po ovom izveštaju od 282 strane nema, osim što se pominje Ministarstvo saobraćaja. Nema nijednog drugog ministarstva gde su srpski radikali bili ministri.
S obzirom da sam posebno relaksiran zbog te činjenice, mogu da nastavim dalje da kritikujem ovaj izveštaj o završnom računu.
Ministar Đelić govori o strankama koje su se finansirale iz budžeta. To mora jasno da precizira. Srpska radikalna stranka nikada se nije finansirala. Jesu pojedina ministarstva, kupili su knjige, ali je ministar Đelić morao da navede da su te knjige - sabrana dela prof. Laze Kostića, jednog od najvećih srpskih intelektualaca svih vremena. A onda (sada ćeš čuti, pa šta) prvo da pogledate da li su ti ministri koji su kupili knjige iskoristili sav novac koji je bio predviđen za reprezentaciju tog ministarstva? Nisu, oni nisu.
Možda je ministru smešno kada neko čita, a ovde postoje ljudi koji čitaju. SRS je prepuna ljudi koji čitaju. Dobro, ova vaša lepa saradnica, ne treba ništa da čita, njoj je jedino potrebno ogledalo u životu, ali, ministre, vi biste morali bar nešto u životu da pročitate.
Nisu trošili ministri pare na ručkove, na večere, na druge oblike reprezentacije, ali je svako od njih, koliko je bio u mogućnosti kupio određen broj kompleta sabranih dela Laze Kostića. Neki u pretplati, pa im je na poslednjem tomu sabranih dela izašla i zahvalnica i navedena su ministarstva, ne samo radikalska, nego i ministarstva gde su socijalisti bili; navedena su ta ministarstva, a onda su te knjige, kao reprezentacija, podeljene. Sve vladike Srpske pravoslavne crkve dobile su na poklon jedan komplet sabranih dela Laze Kostića.
Ministar je ovde izrekao jednu laž neverovatnu, kaže da je knjiga koštala nekoliko hiljada dinara. Nije istina, jedna knjiga je koštala hiljadu dinara. Knjiga od 1.000 strana u tvrdom povezu! Neka ministar sada nađe u knjižari knjigu od 1.000 strana ispod 3.000 dinara, ako je novo izdanje, nema je.
Dalje, sve vladike Srpske pravoslavne crkve dobile su komplet na poklon; dobio je beogradski muftija sabrana dela Laze Kostića na poklon, oba beogradska nadbiskupa, rimokatolička i bivši Perko i sadašnji Hočevar, dobili su sabrana dela, a postoji i evidencija. Dalje, dobili su besplatno i Srpska akademija nauka i umetnosti, njena biblioteka, Univerzitetska biblioteka - Beograd, biblioteka Pravnog fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Prištini, Podgorici, Banja Luci, u srpskom Sarajevu, Institut za savremenu istoriju, akademik Vasilije Krestić, Slavenko Terzić, direktor Istorijskog instituta, Dragoljub Živojinović, poznati istoričar sa Filozofskog fakulteta, Mihajlo Vojvodić, Radoš Ljušić, akademik Slavko Gavrilović, dr Smilja Avramov, prof. Mirko Zurovac, prof. Sreten Sokić, biblioteka Matice srpske itd. Najveća živa imena srpske nauke humanitarnog usmerenja i biblioteke naših najznačajnijih institucija iz oblasti društvenih nauka. Evidencija postoji.
Doduše, Ivković nije delio knjige, ali ste mu našli u magacinu 100 knjiga, njega treba da kritikujete što nije delio knjige, šta će knjige u magacinu; ali oni koji su podelili knjige, odrekli se reprezentacije, ne mogu nikakvu kritiku ovde da pretrpe.
Ministar ovde govori o krivičnim prijavama. Ministre, zašto ovaj izveštaj ne sadrži podatke protiv koga je pojedinačno pokrenuta krivična prijava i zbog čega? Ministar jadikuje što tužilaštva ne reaguju. Ne mogu večito tužilaštva kod nas da reaguju na osnovu vaših političkih interesa.
Kako može ministar koji se odrekao reprezentacije, otkupio jedan broj kompleta "Sabranih dela" Laze Kostića, podelio ih istaknutim intelektualcima i ustanovama, pa čak ima podatke i kome je podelio, kako on može krivično da odgovara? Možda je vaš interes da svi mi odemo u zatvor, ali zamolite nas lepo pa ćemo otići dobrovoljno, bez presude.
E, ako mene Božidar Đelić zamoli da odem u zatvor, ja sada idem odmah u CZ. Neka me lepo zamoli. (Žagor.) Milka, ti možeš nešto drugo da me zamoliš, za zatvor ti nisi kompetentna. (Smeh.)
To je što se tiče objektivnosti i verodostojnosti Izveštaja o završnom računu. Postoji ovde još nešto što je veoma problematično. Usvaja se Izveštaj o završnom računu za 2000. godinu, a onda mu se dodaje inspekcijski izveštaj koji obuhvata punih šest godina, tj. od 1996. do 2000, znači to je pet godina.
Zašto od 1996. godine? Zato što bi ranije odgovornost snosio i Nebojša Čović, pošto je on 1996. godine izbačen iz SPS-a, e od tada pa nadalje. Pazite, ali Nova demokratija je učestvovala. Bila je u Vladi sve do 1998. godine. Sada ću vam reći jedan konkretan podatak za Ministarstvo saobraćaja npr: za 1998. godinu četiri petine svih budžetskih sredstava Ministarstva saobraćaja potrošeno je do marta meseca, do našeg ulaska u Vladu. Taj ste podatak imali.
Što niste jasno razdvojili - ministar od tada do tada je bio taj, njemu pripisujemo to i to; ministar od tada do tada je bio taj, njemu pripisujemo to i to. Ovako je ovo besmisleno. U mnogim resorima su se nekoliko puta menjali ministri za to vreme i iz raznih partija. Što vi te krivične prijave saopštavate preko medija? Što ovde niste podneli izveštaj o tim krivičnim prijavama pa da vidimo. Valjda je trebalo Narodna skupština da sazna pre nego mediji. Vi u medijima mašete, nikakav postupak se ne vodi, nigde ništa, smešno.
I, onda, ministar jadikuje što se postupak ne vodi. Krivi sudovi, krivi tužioci što nisu ovako neupućeni, neobrazovani, neznalice kao ministar, i što nisu uvek spremni da tuže i sude po političkim interesima; ima i takvih još uvek u pravosuđu, koji to rade isključivo po političkim interesima, ali je očigledno da većina nije spremna da to radi.
Tako, po mom mišljenju, ovaj izveštaj, iako bi na izgled mogao da doživi sve pohvale, zapravo razotkriva vaše prave namere, da izveštaj za 2001. godinu bude takođe na trista strana... Šta - ma? Kakav je to razgovor, ministre? Ja sam ovde šef jedne poslaničke grupe. Sa mnom ne možete tako da se ophodite. To je krajnje nepristojno i ja to neću da tolerišem. Ministre, vi ste dužni ovde pristojno da se ponašate. Moje je da vas kritikujem, da vas napadam, a vaše je da to strpljivo i ćutke slušate.