Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da malo podrobnije razmislite o amandmanu Gordane Pop-Lazić. Mislim da bi dobro bilo da se njen amandman usvoji, da se ovde ne daje preveliko ovlašćenje opštinskoj izbornoj komisiji, da se ne dodaje nova nadležnost, a nema instrumenta kojim bi se kontrolisao način obavljanja te nadležnosti i što je najgore, nema sankcije ako opštinska izborna komisija odbije da uradi neki posao.
Mnogo je bolja formulacija da može da predloži sastav biračkog odbora, a da Republička izborna komisija to prihvati ili ne prihvati. Verovatno će, skoro uvek prihvatiti, ali ako ne predloži, onda može sama da imenuje. U protivnom, možete doći u situaciju, neka politička partija, na primer Batićeva bojkotuje predsedničke izbore, a on slučajno u nekoj opštini ima vlast i njegovi ideološki sledbenici, ako ih uopšte ima, kažu - nećemo da uradimo taj posao ili ne kažu ništa, ćute.
Kako će onda Republička izborna komisija da to uradi umesto opštinske izborne komisije? Nema ovde mogućnosti da Republička izborna komisija uradi posao koji ne uradi opštinska izborna komisija. Opštinska izborna komisija ne odgovara nikome osim SO; ne odgovara Republičkom parlamentu, ne odgovara Republičkoj izbornoj komisiji.
Razmislite malo o tome jer je amandman veoma promišljen. Ovako malo šira formulacija iz amandmana Gordane Pop-Lazić omogućila bi da se konkretni problem u praksi razreši. Mora se na tu mogućnost računati. Ona u praksi može da se desi, može da iznenadi. Jedna opština, kaže: nećemo, a gde vam je opštinska izborna komisija - nismo je još izabrali. Što niste formirali biračke odbore? Nismo stigli. Šta tu da radite? Ovde postoji konkretna odgovornost RIK-a pred Narodnom skupštinom.
U izbornom zakonu postoje elementi krivične i prekršajne odgovornosti za određena protivzakonita činjenja ili nečinjenja u toku izborne procedure.
Za opštinsku izbornu komisiju ne postoji nikakva sankcija, a daje joj se jedno veoma važno ovlašćenje, prenosi se jedno od najvažnijih ovlašćenja Republičke izborne komisije na opštinsku izbornu komisiju da formira biračke odbore. Može se desiti da ona uopšte ne formira biračke odbore u skladu sa Zakonom, neko mora da interveniše, gde je sada ta mogućnost intervencije?
Veoma bi bilo važno da se popravi ovaj član Zakona prihvtanjem amanamdna Gordane Pop-Lazić.

Dame i gospodo, za poslanike SRS neprihvatljiv je amandman gospodina Mamule jer ovde bi bili blaži uslovi, ako bi se prihvatio taj amandman, za izbor predsednika Republike, nego za izbor predsednika opštine.
Vi ste izglasali Zakon o lokalnoj samoupravi - postoji posebna procedura izbora predsednika opštine. Kod izbora predsednika opštine formulacija je slična kao u ovom zakonu, dakle, u prvom krugu mora da izađe više od polovine, ali predsednik može da bude izabran ako dobije više od polovine izašlih. Uporedite malo sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Nemoguće je, pravno je neodrživo da strožiji budu uslovi za izbor predsednika opštine, nego za izbor predsednika Republike, s obzirom na nadležnosti, s obzirom na mesto i ulogu u političkom sistemu.
Mi moramo da se trudimo da pravni poredak mora da bude i konzistentan i koherentan. U ovom slučaju ne bi bio. Da ste ujedno podneli zahtev da se promeni Zakon o lokalnoj samoupravi, pa da se razgovara da to onda bude opšti uslov koji bi važio za sve inokosne izbore gde se bira nosilac inokosne političke funkcije, a ovako, amandman ne bi imao smisla.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod pravnog normiranja moraju se poštovati i određena pravila koja propisuje stilistika i kultura govora. Kada počinje pravna norma onda ona u prvom stavu ne može imati neki svojevoljni redosled osnovnih elemenata u strukturi rečenice. Ne sme ta rečenica izgledati onako kako neko u jednom trenutku poželi ili kako mu se omakne pri pisanju. Bar prva rečenica mora imati onu osnovnu strukturu tako što počinje subjektom pa se nastavlja predikatom, objektom i ostalim odrednicama.
Mi sada ovde imamo u ovom članu nakaradno, sa tog aspekta, konstituisanu rečenicu. Stoji: "Rezultate izbora", dakle objekat, za predsednika Republike, "Republička izborna komisija", dakle, subjekat, "objavljuje," predikat, "u roku od 96 časova od časa završetka glasanja. Ovo su priloške odredbe za vreme. Je lÄ tako?! I ti Milka to znaš!
E, šta mora... kako mora da glasi ovaj prvi stav - Republička izborna komisija. Zašto? Zato što se ova pravna norma odnosi na taj važan državni organ. On je ovde subjekat. Jedan državni organ koji ima prava, dužnosti, obaveze i odgovornosti. Onda je mnogo logičnije da stoji - Republička izborna komisija, šta radi, objavljuje rezultate izbora za predsednika Republike u roku od 96 časova od časa završetka glasanja.
Ima još nešto što je ovde nakaradno. U članu 5i kaže se: "Ako u prvom izbornom krugu nije izašla najmanje polovina birača". Gde to birači izlaze? Pazite, to može biti kolokvijalni izlaz, može biti žargonski izraz, ali ne može biti u pravnoj normi sadržan, jer glasači ne izlaze po zakonu, glasači po zakonu glasaju. Šta su glasači? Ko su glasači? Građani koji imaju pravo glasa. Šta oni rade? Izlaze. Gde izlaze? Iz autobusa, iz tramvaja, iz stanova, iz kuća? (Negoduju.)
Pa, ne može jedna pravna norma da to sadrži. Možda je nepismenim ljudima to svejedno, ali u ovoj zemlji tradicionalno se vodilo računa sve negde do iza Drugog svetskog rata, kako će izgledati pravne norme, pa su u pravnom normiranju pored pravnika učestvovali i jezički stručnjaci. Ovo bi morali da ispravite.
Što se tiče suštinske pravne primedbe, ona se odnosi na član 5i, treći stav, u kome stoji da, predsednik Narodne skupštine u roku od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori, odlučuje o raspisivanju novih izbora! Ne u roku od 60 dana da odlučuje, nego u roku od 60 dana mora biti određen novi termin održavanja izbora! Pa, da li će predsednik Narodne skupštine sebi da da malo predaha, pa da čeka mesec dana i da ostavi samo mesec dana knap kampanje ili će raspisati odmah, pa ćemo imati kampanju dužu od mesec dana, to je već u ovom zakonu postavljeno kao stvar diskrecione procene predsednika Narodne skupštine!
Ali, da mu se ostavi rok od 60 dana da razmišlja kad će, pa da onda pred sobom ima nove zakonske rokove koji se odnose na predizbornu kampanju, malo je preterano, suviše. Pogotovo ako imate u vidu da posle, slučajno, nesrećno, neuspelih sledećih predsedničkih izbora, predsednik Narodne skupštine preuzima obavljanje dužnosti predsednika Republike; a sada mu vi dajete dva meseca da razmišlja, pa još može da rastegne u maksimalnom zakonskom roku predizbornu kampanju. Onda to nije kompetentan organ za raspisivanje novih predsedničkih izbora, ako mu ti rokovi nisu kraći, onda bi se morala razdvojiti nadležnost vršioca dužnosti predsednika Republike, koju ima predsednik Narodne skupštine, od nadležnosti državnog organa, koji raspisuje predsedničke izbore.
Jer, suštinski gledano, predsedniku Narodne skupštine, koji želi da obavlja i funkciju predsednika Republike, odgovaraju što duži rokovi. A zašto mu onda u zakonu ostavljati takvu mogućnost?

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe i upravu nije nadležan da podnosi amandmane, bar ne u ovoj fazi. Odbor za pravosuđe i upravu može, ako se već usvoji jedan amandman, svojim amandmanom da usklađuje sledeće zakonske članove, ali da samostalno podnosi amandmane, to ne može!
Oni samostalno podnose amandmane, jer su ovo podneli pre nego što je usvojen bilo koji amandman. Je li tako? Ovde tek treba da se odlučuje pre rasprave. Ovo je i pre rasprave dostavljeno. To je pravno nemoguće!
Prema tome, ovaj amandman treba iz formalno-pravnih razloga da se odbaci. On ne može biti stvar glasanja, jer, ako biste ovo stavili na glasanje, opet biste prekršili Poslovnik, a u jednom danu dva puta da prekršite, ne bi imalo smisla. Bilo bi preterano!
Zato vam predlažem da ovaj amandman ne bude usvojen, ne bude ni predmet razmatranja, a da posle, ukoliko bude trebalo da se usaglašavaju članovi sa eventualno usvojenim amandmanima, onda Odbor da odigra ulogu koja mu je po ovom poslovniku namenjena.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač zakona bi morao da odustane od člana 5, jer poslanička grupa DOS - Reforma Srbije, da li se tako zovete, ne može da obrazloži zašto se jedan iznos novca za finansiranje kampanje određuje za prvi izborni turnus, a za ponovljeni izborni turnus upola manji iznos! Zašto? Koji je tu argument? Može se desiti da se na ponovljenim izborima u drugom turnusu pojave kandidati koji uopšte nisu učestvovali u prvom. Zašto bi oni tu dobili manje novca? Moraju ta dva izborna turnusa po svemu biti ravnopravna! Ako mislite da ne trebaju biti ravnopravni, zašto niste smanjili broj potpisa, umesto 10.000 na 5.000 i tu ima logike, te vaše kvazi - logike?! Nema tu nikakve logike. To mora biti izjednačeno. Nemam ništa protiv. Ovo nije nikakav novac, ovo možete da ukinete potpuno. Protiv sam jednog neprincipijelnog člana zakona koji pravi nedozvoljenu selekciju između jednog i drugog izbornog turnusa, kada ta dva izborna turnusa po svemu moraju biti ravnopravna, apsolutno po svemu.
Drugo, povodom ovog člana zakona moram da vas obavestim, da vam sugerišem, razmislite, ukinite potpuno finansiranje predizborne kampanje. Desio se veliki kriminal u prošlom izbornom turnusu; šest ljudi pojedinaca počinili su krivično delo prevare i krivično delo falsifikata, pribavili su tako sebi status za koji nisu ispunjavali uslove! Ti ljudi su: Branislav Ivković, Borislav Pelević, Nebojša Pavković, Tomislav Lalošević, Dragan Radenović i Vuk Obradović. Oni su počinili krivično delo prevare i krivično delo falsifikata. Članovi RIK-a učinili su krivično delo zloupotrebe službenog položaja i omogućili da, na osnovu falsifikata i prevare, dobiju po milion dinara državnog novca. Njih šestorica su, ukupno, na taj način, protivpravno, dobili falsifikatima i prevarom 6 miliona dinara. Zašto javni tužilac ne podnosi krivičnu prijavu? Dokazano je da su falsifikati u pitanju, postoji izveštaj policije, postoje naše blagovremene žalbe i prigovori - i nikom ništa. To je krupno krivično delo.
Pazite, za običnog lopova koji ukrade 6 miliona dinara izriču sudovi 7, 8, možda i 10 godina zatvora, možda i više! Gospodine Šabiću, vi ste advokat - za pet miliona dinara, to se tretira kao pljačka, može i više od 10 godina zatvora; ovde imate šstoricu ljudi koji su prevarom i falsifikatom ukrali od države 6 miliona dinara. Sprečite bar ubuduće takve krađe. Nemate dobru volju da sprečite - veći vam je interes da se zamuti predizborna kampanja; da se ubace veštački kandidati sa falsifikovanom dokumentacijom i dobiju po milion dinara!
Kome je taj novac direktno ukraden, otet? Onim kandidatima koji su ispunjavali uslove, jer tih petorica koji su ispunjavali uslove ne bi dobili po milion, nego po dva miliona i nešto. Njima je taj novac direktno ukraden! To je državni novac, ali strogo namenski određen, predviđen za određene svrhe. U podeli tog novca učestvovali su i oni koji su se poslužili prevarom i falsifikatima. To je isto kao kad delite penzije; pa penzije isplatite onima koji ispunjavaju sve uslove za penzije i još odredite jednu pozamašnu grupu ljudi, pa i njima usput delite penzije, a ukupna penzijska masa, umesto da je koncentrisana na penzionere, koncentriše se i na penzionere i na prevarante! Ovde jedna novčana masa koju je država izdvojila za izbore, za finansiranje predizborne kampanje, za regularne kandidate, upotrebljena je i za regularne kandidate i za prevarante! To je pravno nepodnošljivo!

Dame i gospodo, mislim da je predsednik Vlade Zoran Đinđić svima nama narodnim poslanicima otkrio jednu veliku tajnu, nešto što nismo znali i zbog čega treba da mu budemo zahvalni. Stari nenarodni režim je kriv za bujanje kriminala, pre svega zato što je zidao škole, fakultete, bolnice, ambulante, domove kulture itd. Dame i gospodo, podržavam ideju da se zidaju samo zatvori i to svuda, na svakom mestu, opštinski, po mesnim zajednicama itd.
Koncept društva pretvorenog u jedan veliki zatvor je zapravo idealan koncept u kome može da se vlada neograničeno, ali to na žalost nije društvo gde se mogu obezbediti sloboda i demokratija.
Možete do mile volje da se smejete i da se izrugujete, to je vaša stvar i to mi čak i odgovara, jer volim dijalog sa vlašću.
Zoran Đinđić je ovde, obrazlažući dva zakonska projekta, kritikovao stanje u pravosuđu i kritikovao Krivični zakon i Zakon o krivičnom postupku. Tu zaista ima mnogo problema, ali vi na ovaj način nijedan od tih problema ne rešavate. Ako je problem loša sudska politika, odnosno kaznena politika, onda se menja Krivični zakon, pa se tamo dodaje najmanja kazna toliko, pa se isključi mogućnost uslovne kazne kod silovanja, kod oružane pljačke, kod ubistva, pokušaja ubistva, droge itd.
Sve to može da se uradi promenama Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku i sud onda mora da sledi taj zakon, da ne može da pusti nekoga kao što je onaj Ljubomir Jovanović Stakleni. Za pokušaj ubistva, a ispalio u čoveka osam metaka, čovek jedva preživeo, on se brani sa slobode i traje mu proces ko zna koliko, možda do kraja života. To se može rešiti, ali promenama drugih zakona.
Vi očigledno sa ova dva zakona pokušavate da postignete propagandni efekat i ništa više. Ovako kako ste definisali status specijalnog tužioca, ovakav bi trebalo da bude svaki tužilac u Srbiji. Ne možete da postignete, nemate dovoljno kvalitetnih kadrova, postoji opasnost ako se sudi za neka teška krivična dela u unutrašnjosti. Ali, i po sadašnjem Zakonu o krivičnom postupku može se delegirati nadležnost: pa suđenje u Beogradu, pa tužilac iz Beograda.
Znate, ako vi ne tražite ovakve kvalitete kod Republičkog javnog tužioca, ne možete tražiti da specijalni tužilac bude sposobniji od Republičkog javnog tužioca koji ga imenuje i da taj specijalni ima tri puta veću platu od svoje prethodne plate, da ima veću od onog organa koji ga imenuje. To je besmisleno. Ovim se ne rešava pitanje borbe protiv kriminala.
Nešto drugo je ovde u pitanju. Vi biste morali da se odreknete politike svrstavanja, kvalifikovanja kriminalaca na dobre i loše i da shvatite da su svi kriminalci u principu podjednako loši, a da se onda mogu klasifikovati samo po težini krivičnih dela, a ne postoje korisni kriminalci; postoje protivnici među kriminalcima, postoje dobri, postoje loši. Suviše je ovo društvo ušlo u tu kriminalnu sferu, ogrezlo u kriminalu. Nije vaša krivica što je kriminal toliko nabujao, ali je vaša krivica i odgovornost što su sada kriminal i mafija sada mnogo jači nego ranije. To je vaša odgovornost.
Kako se može desiti da kod ta dva krajnje karakteristična slučaja država uopšte ne reaguje. Danas čitam u "Novostima" da je najjača i najopasnija, ima skoro cela strana u "Novostima", surčinska mafija i to svi znaju. Počeli su krađom automobila, iznuđivanjem otkupa i došli su do toga da danas dominiraju na tržištu droge. Kako oni mogu da dobiju posao na asfaltiranju Srbije, da asfaltiraju autoput od Beograda do Niša, da asfaltiraju Ibarsku magistralu. Kada je jedan od tih čelnika surčinskog klana bio na Vojnomedicinskoj akademiji na lečenju, jer je žena pokušala da ga otruje, kako može da se sjati ogroman broj državnih funkcionera da ga obilazi, da ga tetoši itd.

To je tema, borba protiv organizovanog kriminala. Ne odnosi se ovaj zakon na babe i žabe, nego na kriminal. Najbolje da mi odmah oduzmete reč, pošto vidim da vam smeta mnogo ovo što govorim. Govorim isključivo o kriminalu, a ovde je reč o zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala.
Pojam mafije u ovoj zemlji je Stanko Subotić Cane. On je nekada imao nadimak Cane Žabac, a sada ima nadimak "ugledni biznismen". Teško zemlji gde najveći kriminalci dospevaju do titule uglednog biznismena i kada se povede o njemu reč, pa se on brani, kao vadi se od optužbi, sve su mu televizije u Beogradu na raspolaganju, a najviše BK i "Pink" televizija.
Znam da ste vi u vašoj borbi za vlast bili u situaciji da stupate u kontakt i sa ljudima iz podzemlja i to ste javno priznali. To je Zoran Đinđić javno priznao. Međutim, sada postoji druga strana medalje. Oni koji su vam pomogli nisu to učinili zato što su dobri, zato što su želeli iskreno promenu vlasti, nego očekuju uslugu. Koja je to usluga i kako ćete to pitanje rešiti? Na to pitanje bi morali da odgovarate.
S druge strane, kod ovog zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, to je zapravo zakon o dosadašnjoj Službi državne bezbednosti. Vi pokazujete svoju nameru ne da unapredite rad te službe, nego da izvučete iz Ministarstva unutrašnjih poslova i da kroz ovaj zakon ukinete njenu specijalnu jedinicu tzv. Crvene beretke. Možda zaista postoje razlozi za ukidanje. Lično mislim da ne postoje razlozi da se ukine cela jedinica, ali postoje razlozi da se smene, otpuste i sudski odgovaraju oni kojima se može dokazati kriminal.
Pošto je ta jedinica prošla kroz veliko ratno iskustvo, ona može ponovo zatrebati i ona je najsposobnija za borbu protiv terorizma. Oni koji su ušli u kriminal iz te jedinice, neka odgovaraju pred sudom. Zašto se ustručavate? Hoćete celu jedinicu ovako tiho da ukinete. Reći ću vam još jednu stvar. Vi ste ovde, obrazlažući zakon kojim se predlaže uvođenje specijalnog tužioca i specijalnog suda, rekli da vam je ta institucija potrebna i zbog gonjenja teških ratnih zločina, zapravo, svega onoga što goni Haški tribunal, pa se sprema da i vama od toga nešto prepusti.
Nedavno je zvaničkik Haškog tribunala saopštio da se planira suđenje za šesnaest hiljada ljudi, vojnika, policajaca itd. na prostoru bivše SFRJ. To je sva naša štampa objavila, a sva ta štampa je pod vašom kontrolom. Jedna susedna zemlja je već spremila logor za 2.000 ljudi.
Vidite sada, jedno vreme ste se takmičili u otkrivanju masovnih grobnica, a onda od jednom zaćutali. One su bile propagandno sredstvo da se Milošević isporuči u Hag. Međutim, sada su na redu ti vaši generali koji su vam pomagali i u dolasku na vlast, koji su vam pomagali i u održavanju vlasti. Pre svega, na redu su Sreten Lukić i Goran Radosavljević - Guri. To bi Zoran Đinđić kao predsednik Vlade i Dušan Mihaijlović kao ministar unutrašnjih poslova trebalo da znaju.
Bio sam potpredsednik Vlade Srbije, kada je izdato rešenje o obrazovanju štaba Ministarstva unutrašnjih poslova za suzbijanje terorizma. To je rešenje dt, a što znači državna tajna 01 broj 1580/98 od 16.06.1998. godine. Neću vam govoriti o sadržaju tog rešenja, jer sam obavezan na čuvanje državne tajne. Vlada me još nije oslobodila obaveze čuvanje te tajne, ali ću vam reći da je tada za rukovodioca postavljen general-major Sreten Lukić. Tada je bio general-major. Njemu Haški tribunal sprema proces, ali o tome ćuti dok se ne uhapsi Ratko Mladić.
Što se tiče Gorana Radosavljevića- Gurija, Haški tribunal sprema se da ga optuži za ubistvo najmanje braće Bitići, a šta još iza toga nisam sve ni saznao, ne mogu ni ja sve da saznam. Znate, imam i neke druge stvari kojima se bavim, ne mogu sve.
Evo ministre, zapiši ovaj broj, dt 01 broj 1580/98. Vrlo je interesantan dokument. Nemojte vi da zapisujete, jer to je državna tajna. Samo ministra upućujem na to, pošto ima pravo da sada raspolaže tom državnom tajnom. Akt je potpisao tadašnji ministar Vlajko Stojiljković. Vidite vi to malo.
Šta je tendencija u našoj policiji? Da se svi ljudi koji su učestvovali u ratu, koji imaju ratno iskustvo, eliminišu iz policije, kao što se sličan postupak vodi na saveznom nivou u pogledu Vojske Jugoslavije. To je suština.

Nastaviću sledećih 10 minuta. Vi to možete da uradite, ali će država onda ostati i bez vojske i bez policije. Tako se mora početi borba protiv kriminala: tamo gde je to  najbolnije; tamo gde lično poznajete ljude u organizovanom kriminalu i tamo gde su vam neku zaslugu napravili; pa kažite, za one zasluge veliko ti hvala, a sada za ovo što radiš ili što si radio ranije pred zakonom odgovaraš. Ne daj bože da kažem, ode glava, ne sme glava nikome otići, ukinuli smo smrtnu kaznu.
Vidite, stari režim nije bio u stanju da se obračuna sa organizovanim kriminalom. U vreme starog režima je započeto to organizovanje krupnog kriminala. Nekada su ti glavni kriminalci imali privilegovan položaj i uspevali su u svoje redove da uvuku pojedine policijske generale, državne funkcionere itd.
Međutim, tu se stvari promenom vlasti nisu promenile. Onaj koji je ranije bio vezan za krupni kriminal, za organizovani kriminal, za mafiju, i dalje je. Povećava se broj mafijaških ubistava. Kada pogledate koliko je ove godine likvidirano ljudi na beogradskom asfaltu, pa uporedite sa ranijim godinama, videćete da je došlo do povećanja. Dešava se i nešto što ranije nije bilo prisutno. Ranije nismo imali ovakve slučajeve otmice. Dešavalo se ranije da grupa kriminalaca otme nekog kriminalca ubicu, pa ga drži danima, saslušava pod batinama, mukama, seku mu telo da iznude neka priznanja, pa ga likvidiraju. Toga je bilo. Ali da se iz čista mira otme dete Lepe Brene, pa da se otme Milorad Mišković, pa ovaj Babović, pa još nekoliko otmica je bilo u Srbiji koje su ostale nerazjašnjene. To ranije nije bila praksa. To je novi negativni kvalitet u radu mafije.
Pomenuću i Štrpce, nisam to zaboravio, imam tek posebno da govorim o tome. Vidite, ova teška krivična dela nikada nisu stvar kriminalaca amatera. Kada se desi takvo teško krivično delo, veoma je uzak krug ljudi i kriminalnih grupa koje su u stanju da to izvrše.
Kada je ubijen general Boško Buha, znalo se odmah ko bi mogao da ima motiv. To se odmah znalo. Zašto se onda tu stoji? Kod Badže se zna, Stanko Subotić-Cane i to su nam rekli policijski oficiri koje je saslušavala anketna komisija, ovaj anketni odbor Savezne skupštine.
To zna Andrija Savić. Svega se on seća. On se seća i kada je mene hapsio pre 20 godina. Sve pamti. Možda su ga i poslali onako na stranu da bude profesor, nisam čuo da je umešan u kriminal, on je jedan od retkih za koga nisam čuo da je umešan u kriminal. Možda ćete ga smeniti zbog ovog mog kvalifikativa, ali radite šta god hoćete. To nije bitno.
Vidite dalje, postoje ratni zločini čiji počinioci još nisu kažnjeni. Ne pokušavate to da razotkrijete. Vi ste se pretvorili u instrument Haškog tribunala. Čak imam podatke da ste saslušanja pojedinih policijskih i vojnih oficira, data pred našim sudovima, prosledili Haškom tribunallu, a u Haškom tribunalu udare samo svoju klauzulu, kao da su pred njima saslušavani.
To se desilo sa ovim zamenikom komandira policije iz Subotice. Čovek otišao u Hag, a ispostavilo se da svedoči u korist Slobodana Miloševića, ne protiv njega. Ovde je čovek rekao šta je video. Video je: bilo je i tih krivičnih dela, bilo je ubistava. Kako vi to možete? I saslušanje generala Vasiljevića u pogledu istočne Slavonije takođe je odneseno u Hag i tamo samo klauzula udarena: dato pred Haškim tribunalom, a nije. To niste smeli da radite.
Koje je najteže krivično delo za koje bi naš sud morao da reaguje. To je Srebrenica. Danas vidimo izjave nekih holandskih oficira da je u Srebrenici ubijeno do 1.000 ljudi. Ubijeno je dosta ljudi koji su zaista zločinci, pa mi kao čoveku ne može biti žao što zločinac na kraju pogine, ali je ubijeno dosta nevinih ljudi.
Ko je organizovao ubistvo? Pukovnik Ljubiša Beara. Ko je snimao likvidacije? Navodni novinar Zoran Petrović-Piroćanac, snimio video kamerom, odneo na zapad, sve po nalogu uradio, video-snimak i dobio ogromne pare. Njegov snimak je u Haškom tribunalu.
Pazite, znam da su se i ranije kroz istoriju često dešavali zločini, skoro u svakom ratu ima zločina. Ali, da je neko snimao svoje zločine, za to još nisam čuo. Možda je bilo i takvih slučajeva. Čuo sam, zapravo na još jednom mestu da je sam onaj koji je počinio zločin snimao to, misleći da će tako moći da se hvali potomcima ili šta već. U ovom slučaju je bilo režirano. Haški tribunal uopšte ne traži Bearu. Nigde ga nema na spiskovima. Ništa. Izgubio se. Ovde je negde u Beogradu...

Uskoro završavam svojih 20 minuta, a reč je o borbi protiv organizovanog kriminala. Vi ste ovde u obrazloženju naveli da je reč i o gonjenju za teške ratne zločine. Da li je tako ministre?
Prema tome, ako nećemo govoriti konkretno o kriminalu i zločinima, ova rasprava ne vredi. Nećemo mi svakih šest meseci ili svaka tri meseca da se sastajemo, načelno raspravljamo, donosimo gomilu pravnih normi i nikom ništa na kraju. Kriminal je uvek konkretan, krajnje konkretan. Ništa nema konkretnije od njega. Kriminal postoji tamo gde postoje pojedinačna krivična dela, a ovde je ogroman broj tih pojedinačnih krivičnih dela na koje se apsolutno ne reaguje.
Vi ovim zakonom pravite posebnog specijalnog tužioca, specijalni sud, specijalne zatvorske prostorije. Pazite, svaki javni tužilac mora, u pogledu progona ovakvih krivičnih dela, da bude specijalan. Svaki sud mora biti specijalan. Ako nije moguće suditi u Nišu, Jagodini, Kragujevcu, Čačku, delegira se nadležnost u Beogradu.
Zašto da se grade novi zatvori kad u Centralnom zatvoru dve trećine kapaciteta nisu popunjeni. Tamo je najviše praznih ćelija. Malo da se renoviraju i poprave.
Nisu vam pouzdani zatvorski stražari? Uvedite tamo disciplinu. Neka ministar pravde propiše novi kućni red, neka donese nove podzakonske akte, kontrolišite ih. Ako služi zatvorski stražar kao veza između kriminalca i mafije, uhvatite ga na delu. Ima gospodin Batić u svojoj stranci neke ljude koji su se time nekada bavili, pa uhvaćeni na delu. Neću da pominjem imena, pošto su imena mrska, očigledno.
Dakle, šta vi ovde postižete? Ovim pravnim normama ne postižete ništa. Od ovoga što danas želite da izglasate, nijednog kriminalca, nijednog mafijaša i nijednog stvarnog ratnog zločinca. A ovaj zločinac je bio vezan sa stranim obaveštajnim službama, jer je morao Srbima da se podmetne strašan zločin koji bi im se uvek na nos nabijao, sa Desetim diverzantskim odredom pod komandom ovoga Beare.
Niko se od njih neće osetiti ugroženim. Donosićete opet neke zakone. Mene ne možete ničim ugroziti. Kada sam počeo da se bavim politikom, vi niste smeli da se bavite, jer ste bili u Savezu komunista. Stavio sam glavu u torbu i već više od 20 godina moja je glava u torbi i nemam o čemu da brinem. Kao da mi je glava već skinuta. Mogu da govorim sve što mi padne na pamet i da se nikoga ne bojim.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Pozivam vas da vi vašu službu reorganizujete, da bude sposobnija, da krenete odlučno u obračun, da prvo pohapsite one kriminalce koje lično poznajete, pa će vam oni propevati. Ako vi niste u stanju, ja ću ih ispitati. Svaki će propevati, garantujem vam.
Ne znam koje vi to metode primenjujete pa niko ništa neće da vam kaže, pa niko ništa ne zna, pa niko ovo, niko ono; ili vas možda nečim ucenjuju, pa kažu - nemoj slučajno da se mešaš, jer ću za tebe izneti to, to i to. To je drugi problem. Ni taj se problem ovim zakonom ne može rešiti.

Da li ću da govorim do 14,00 časova ili ću moći da nastavim?

Ja moram.

Mene je zadužila poslanička grupa i  moram.

Znači, samo malo pomeramo pauzu.

Dobro, ali vam sada saopštavam da moram. To znači da pomeramo pauzu.

Rešeno je Šandore.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici vlasti, parlamentarne većine, zajedno sa predsednikom Vlade i njegovim ministrima, danas se posle dve godine zaklinju da će se boriti protiv kriminala i tom svojom zakletvom obrazlažu ova dva mala zakončića, koji ništa u principu ne znače.
Mi od vas očekujemo dela, a ne reči. (glasovi-auuu)
Ne da napadate opoziciju ili Srpsku radikalnu stranku da smo vam mi glavni krivci što ne možete ništa da u radite, nego pokažite tu vašu sposobnost. (Glasovi-imunitet ...)
Šta? Reč je o imunitetu? Nisam dobro čuo. (glasovi - nemoj da polemišeš)
Ja sam imun i na vaše rafale, bar se to dosad pokazalo, a videćemo ubuduće. Ali, nije reč o tome, nego o vama i vašoj sposobnosti, odnosno nesposobnosti. Dajte, razjasnite bar jedno spektakularno ubistvo. Dajte.
Jagodina je tako mali grad da se na prste mogu prebrojati i moguće ubice Milana Pantića. To je prvi novinar koji je ubijen kao novinar, samo zbog novinarstva. Ni u kakav kriminal nije umešan čovek, zaklinju mi se građani Jagodine. Isključivo zbog novinarstva je ubijen. Dajte nekog pomaka tu. Dajte nešto uradite povodom Ivana Stambolića.
Prošla vlast je imala samo mesec dana. Možda ništa nije radila ozbiljno, ali je imala samo mesec dana. To se neposredno pred vaš dolazak na vlast desilo. Što ste odbijali formiranje anketnog odbora? Na saveznom nivou ste odbili da se formira anketni odbor koji bi ispitao te činjenice i okolnosti. Što to niste uradili?
Što niste razjasnili i sudski sproveli do kraja ni jedno ubistvo iz ranijeg perioda. Ima podataka. Vaši policijski generali i vaši sadašnji aktivni oficiri, pukovnici, majori govore da je Stanko Subotić-Cane bio u sprezi sa generalom Badžom i da je zbog toga Badža ubijen, oko šverca cigareta. To oni kažu, ne ja. Nisam to ni znao dok mi oni nisu saopštili.
Znao sam iz drugih izvora, ali nisam znao iz policijskih usta. Smešno je Zoranu Đinđiću; pa, naravno, i meni bi to bilo smešno ... (glasovi - vojna tajna) To nije vojna tajna, pustite vi to. Trebali ste to da razjasnite.
Vi sad konstatujete da niste sposobni pa vam je kriv sistem. Ali, niste još ni jednog ubicu priveli istražnom sudiji. Ivan Delić je toliko puta posle ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića dolazio u Beograd, a niko ga ni saslušavao nije. Što ga bar jednom niste priveli da mu uzmete otiske. Delimično su neki otisci nađeni tamo kod "Radovog" stadiona posle ubistva, pa ste mogli da uporedite da nisu njegovi.
Što to niko nije uradio? Je li toliki strah od tog Ivana Delića, je li strah od drugih mafijaša, ubica ili je nešto drugo u pitanju, razjasnite to.
Kako sam saznavao za nekog ubicu, obelodanjivao sam: i za Skoleta Uskokovića dok je bio živ, najživlji je bio za umešanost u Arkanovo ubistvo; i za Andriju Draškovića; za još neke. I ništa.
Vidite dalje, da se malo pozabavimo ovim vašim zakonima, lepše je kada pričam o nečem drugom, nego o zakonu, ajmo sad malo o zakonima, Čedo.
Vidite, vi donosite zakone koji u praksi neće ništa naročito da znače, ali donosite ih na jedan neuk način. Tako, na primer, u ovom zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, u članu 2. stav 3. govorite o falsifikovanju i pranju novca.
Hajde vi meni objasnite šta je to pranje novca? To je jedan šatrovački izraz, sleng ili kako da ga nazovem, nije bitno, u srpskom književnom jeziku to ne znači ono što biste vi želeli da znači. Kako može sud da govori o pranju novca i kaže - izriče presudu zbog pranja novca. To ne može. Ne može to da stoji u ozbiljnom zakonu. Pranje novca nije internacionalni pojam, to nije istina. Postoji novac nelegalno stečen, to je najšira formulacija, nelegalno stečen, a ako je nelegalno stečen, bar nije porez za njega plaćen. Postoji novac zarađen kriminalnim aktivnostima, novac kao rezultat krivičnog dela itd. Ali, pranje novca, kako ovo sudija da tumači.
Vi danas planirate ovde izdvajanje Službe državne bezbednosti iz MUP-a, a to nam niste dovoljno objasnili. Zbog čega se Služba državne bezbednosti izdvaja iz MUP-a? Zato što ministar nije sposoban da je kontroliše, zato što predsednik Vlade ne veruje ministru ili zato što planirate da ta služba bude sa mnogo manjim stepenom kontrole nego do sada. Do sada, ako Služba zabrlja, u Skupštini se podnosi zahtev za razrešenje ministra, jer Služba direktno odgovara ministru. Kako ste sada predvideli Službu kao posebnu agenciju, njen rukovodilac, načelnik, direktor, kako ga nazivate, čuj - direktor, ne odgovara Narodnoj skupštini i ona ne može doneti odluku o njegovoj smeni. Ako ne odgovara Narodnoj skupštini, praktično ne odgovara nikome. To što on odgovara predsedniku Vlade, znači samo da će slepo slušati predsednika Vlade i ništa više.
Dalje, ovde kažete da je obaveza Službe da na zahtev Narodne skupštine podnese izveštaj o svom radu, odnosno agencije kako je zovete. Kada se kaže - na zahtev Narodne skupštine, onda se podrazumeva parlamentarna većina, a ako je opozicija u manjini, ona ne može da izglasa odluku da se zahteva od direktora agencije da podnese izveštaj o svom radu. Znači, samo ako parlamentarna većina odluči, može. Ako vas bude slušao direktor agencije i sledio politiku parlamentarne većine, nikada Narodna skupština neće raspravljati o izveštaju, njegovom radu i radu agencije u celini.
Pazite, on je tu mnogo zaštićeniji od bilo kog ministra. Kod ministra postoji interpelacija, postoji inicijativa za izglasavanje nepoverenja. Za inicijativu za izglasavanje nepoverenja dovoljno je 20 potpisa opozicionih stranaka i mora se staviti na dnevni red. Vi ste dokazali da ne mora; po Ustavu, po Poslovniku bi moralo, ali vi kažete da možete izglasati nešto i protivno Ustavu jer Ustav nije "Sveto pismo", kako kaže Batić; možete i protiv Poslovnika, vi možete izglasati i promenu datuma, promenu kalendara, promenu godišnjeg doba itd.
Ovde se postavlja pitanje kome će ta služba odgovarati. Postoje razni sistemi u svetu što se tiče tajne policije ili Službe državne bezbednosti, službe za zaštitu ustavnog poretka, kako je nazivaju u Nemačkoj, itd. Koji su to osnovni sistemi?
U Rusiji je u vreme Staljina postojalo ministarstvo unutrašnjih poslova posebno, a posebno ministarstvo državne bezbednosti. Dakle, dva potpuno odvojena ministarstva, ali istog ranga. Ovde već nisu istog ranga. Doći ću i do ovih vaših ljubimaca, samo polako, saslušajate malo nešto da naučite, kada sam bar toliko spreman da vas podučavam, cenite to malo.
Dakle, kod Staljina je to bilo odvojeno, ali su oba ministra imala isti nivo odgovornosti, pravno, ne govorim o onim protivpravnim ili nepravnim aspektima.
U Americi je čisti predsednički sistem. Tamo predsednik ima svu izvršnu vlast u svojim rukama, kao što ste vi kod nas predsednike opština ustrojili, on imenuje šefa svih tajnih policijskih službi. Međutim, saglasnost na imenovanje daju oba doma parlamenta. Beba Popović, je li na njega mislite? Čekajte, nisam još došao do Bebe, ne mogu sve odjednom, ima vas toliko, čekajte da vas poređam, malo mi je 27 minuta.
Nisam vam ja Slobodan Tomović da me možete dekoncentrisati ili naljutiti. Niti ćete me dekoncentrisati, niti naljutiti, dajete mi dragocen predah u izlaganju tim vašim upadicama i zato jedva čekam upadice.
Kako je to u Americi? U Americi predsednik imenuje direktora CIA-e, šefa FBI, imaju oni razne neke službe bezbednosti. Da bi on zauzeo taj svoj položaj na koji ga predsednik imenuje, mora da se pojavi pred parlamentom, pa da ga parlament izrešeta sa svih strana, onako kako sam ja vašeg ministra Mihajlovića i šefa UDBE Andriju Savića, na primer, pred anketnim odborom Savezne skupštine, pa još više od toga
Međutim, ne tako što bi oni izbegavali da daju odgovore na pojedina pitanja, nego što se mora odgovoriti na svako pitanje, i njegova lična, porodična, rodbinska pa redom, pa kada je tako prorešetan u odgovarajućim odborima senata i predstavničkog doma, onda može biti imenovan na tu funkciju.
Ovde, šta vi postižete ovim zakonom o agenciji, kako ste je ono nazvali, ne može čovek ni da zapamti, bezbednosno-informativna agencija. Što niste rekli - agencija za državnu bezbednost ili tajna policija ili politička policija, da bude razumljivije šta se krije iza ovog rogobatnog naziva. Direktora imenuje i razrešava Vlada Srbije i on odgovara isključivo Vladi.
Gde vam je ovde civilna kontrola, kako je vi nazivate? Ono što se na zapadu podrazumeva pod civilnom kontrolom, to je zapravo kontrola građanskog društva. Po prirodi stvari, kontrolu građanskog društva može da vrši samo parlament, jer u Vladi su samo ljudi vlasti. U paralamentu je i vlst i opozicija. Gde je ovde predviđena kontrola parlamenta. Nema je, osim kada se izglasa. Gde pozadi? Pustite vi to, to je vaše obrazloženje, nema toga uopšte.
Vi kažete u obrazloženju - treba imati u vidu da Narodna skupština ima mogućnost, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, da svojim aktima uredi način vršenja kontrole nad radom agencije, a da je kontrola rada posebnih organizacija od strane Vlade uređena propisima iz oblasti državne uprave. Jeste, to je obrazloženje koje se ne objavljuje u "Službenom glasniku". Međutim, u zakonu nema mogućnosti da Skupština podvede pod kontrolu tu agenciju, osim da poslanička većina izglasa odluku da se zahteva podnošenje izveštaja o radu agencije. Nema drugog načina.
Kako opozicija može učestvovati u kontroli ove vaše agencije? Nikako. Jedino kada opozicionare privedete, zamahnete pendrekom i kažete - hajde govori. A ko je taj ko će zamahnuti, simbolično, pendrekom direktoru agencije i reći - hajde govori, zašto si ovo ovako, zašto ono onako uradio?
U parlamentu toga nema, to može samo predsednik Vlade. Vi ste od agencije formirali novi organ državne uprave. Taj novi organ državne uprave nije predviđen Zakonom o Vladi i Zakonom o ministarstvima. Pošto je to samostalna uprava, vi kod nje ovim zakonom prikrivate da ona ima rang posebnog ministarstva. Ona zaista ima rang posebnog ministarstva.
Direktor ove agnecije ima isti rang kao ministar, jer vi zakonom predviđate da ta agencija može obavljati i poslove MUP-a, i da se direktor te agencije dogovara sa ministrom unutrašnjih poslova, da se sporazumeva o zajedničkim aktivnostima i preuzimanju i obavljanju poslova iz delokruga ministarstva.
Dakle, to je stvar sporazuma dva ministra, s tim što jednog od njih nazivate ministrom, pa je podložan kontroli parlamenta; a mi smo mu već dva-tri puta podnosili zahtev za izglašavanje nepoverenja, nego vi to ne dajete nikako na dnevni red, a morali biste i po Ustavu i po Poslovniku. Ali, to je druga stvar, to je stvar Ustavnog suda, a ne ove rasprave.
Međutim, on je bar po propisima podložan kontroli parlamenta, a njegov kolega sa kojim mora da se sporazumeva nije podložan nikakvoj kontroli parlamenta. Jer, vi kažete, on je direktor, nije ministar. A koja je ovde suštinska razlika između direktora i ministra - suštinske razlike nema. Razlika je samo u terminu, da bi se prikrio značaj i težina funkcije, i ništa više. On je zaista ministar, ali sakrivate od javnosti da je on ministar, da ne bi odgovarao kao svi drugi ministri, i ništa drugo.
Zašto uvodite tu funkciju direktora u državnoj upravi? Zašto, objasnite mi koji je vaš motiv da se pored dosadašnjih najviših funkcionera državne uprave, ministara, načelnika, ovih, onih, uvodi sada i direktor agencije i zašto organ državne uprave da se zove agencija? Zašto baš agencija?
U našem jeziku kad se kaže - agencija, uglavnom se misli na turističke agencije. Pa koje još imate agencije, da nisu novokomponovane u poslednjih nekoliko godina, da vidimo koju još imate? Bile su samo turističke agencije, posle toga imamo agencije za istraživanje javnog mnjenja, možda će vam se ova agencija baviti istraživanjem javnog mnjenja, samo me živo interesuje na koji način.
Pa valjda su vam sada zatvori uznapredovali, ne treba ćebe da nosim i četku za zube, sve se to u zatvoru dobije. Nećete valjda sada mene u neki zatvor tamo "Š" kategorije, nego prve kategorije. Valjda nemate nikoga dragocenijeg od mene da uhapsite, pa nećete me valjda smeštati u neku nižu kategoriju zatvora, ja od vas očekujem ove zatvore "de luks" kategorije.
Vidite, može to sve izgledati i smešno, ali ovo ima naročiti pravni značaj, značaj daleko prevazilazi snagu vašeg smeha, i zbog toga mi smeh ne smeta. Vi ste ovde, reagujući na moje prethodno izlaganje, izneli čitav niz nebuloznih tvrdnji. Da pođemo od ministra Mihajlovića.
Ministar Mihajlović kaže - Sreten Lukić i Goran Radosavljević nemaju kriminalni dosije. Nisam ni govorio da ta dva generala imaju kriminalni dosije, niti sam ih do sada prozivao poimenično za kriminal, koliko se sećam nikada.
Ja sam vam samo rekao da mi je među svima njima simpatičan jedini Andrija Savić, zato što me je on prvi hapsio pre 18 godina i što sam jedini put posle tog hapšenja uspeo sudski da isteram od države novčanu nadoknadu što sam tri dana bio u zatvoru. Tužio sam državu, pošto su me posle tri dana pustili zbog nedostatka dokaza, i država mi je to nadoknadila. Bilo je dovoljno za večeru za celo društvo u Udruženju književnika.
Ovo drugo još nisam uspeo da isteram sudski, nadam se sada, kad vi donesete zakon o rehabilitaciji, da ću i to uspeti. Međutim, ovde je reč o dvojici generala, za koje sam vam rekao da im Haški tribunal sprema optužnicu, a možda je već optužnica spremna i drži se u tajnosti.
Vi kažete - nemaju kriminalni dosije. Pa znate, koji kriminalni dosije? Hag ne sudi za kriminal, Hag sudi za navodne ratne zločine. Kažete - nisu krivi. Pa ne možete me ubediti da je Nikola Šainović činio ratne zločine na Kosovu, ili naređivao; ili Milošević da je naredio ratne zločine. Smem se zakleti da nikada nije naredio ratni zločin, ni protiv civila, ni protiv ratnih zarobljenika. Znate, možemo o njemu govoriti kao o državniku sve najgore, ali ratne zločine nije naređivao, smem se u to zakleti.
Tako isto ministar kaže za svoja dva sadašnja generala, ali je Lukić bio tamo šef, komandant glavni. Kako može bez Lukića da se iznesu hladnjače sa leševima, a sada ih Lukić otkriva? Pa otkuda je znao gde su zakopane? I koji je bio cilj da se to iznosi, hajde da mi neko objasni? (Glasovi iz sale: A šta si tvrdio?) Pustite vi šta sam tvrdio, to kad me izvedete pred sud, onda govorite šta sam tvrdio.
Pazite, koji je to poremećeni um da prevozi leševe poginulih sa Kosova i da ih zakopava pored Dunava, na severu Srbije? Koji je tu bio razlog? Neko je spremao ta zakopavanja, da bi se u pogodnom momentu otkopavalo, i ništa više. Tu nema drugog rešenja. Zašto vam je onaj iz Zaječara, onaj Oskar Klipa, menjao ime i prezime? Radio je u Udbi.